Јакшић, Ђура - ПРОЗА
па који тим тужним пољем прође, лако ће погодити да се ту под земљом грле отац и син... Па ко зна, можда је њему милије било оно дете под земљом, неголи ми на земљи?...
Па ко зна, можда је њему милије било оно дете под земљом, неголи ми на земљи?... За њиме је плакао, а нас љубио... Тајна је то!... Астроном гледа у звезде.
Страшно!... Долазило ми је као да сам жива сахрањена, као да сам сто хвати дубоко под земљом. Дисање ми беше тешко, а крв се по жилама једва мицала. Тако ме је застао Алекса.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Многи би монаси волели да Турци земљом обладају него да њих нестане. је ли то љубов к богу и к отечеству? Али што они маре кад су се они оца и отечества
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
донесу из квартира и стрпају у стражару код школе у Ашањи, пак оданде иза дударе по 12 њи̓ стрпају у једну рупу, и земљом заспу. Затим, да је јошт већа пропаст и жалост, удари некаква болест у сав овострански народ те помре.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Будибокснама!... Овако ја тебе, па сада нека ти деверују хладне гује под земљом; ја ћу узети Јелицу и без твога деверства!... И био је тако миран...
А и куд би могло! Небо је високо, а земљом ходе душмани. Шума је бранила слободу, нека она очува и нејач! Дренова Греда била је склониште.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Најзад, многогласно, Доле, под земљом! Негде у дубини Једнаким ритмом, као мукло звоно, Огромно срце зачу се у тмини: Удари мирно, тихо, монотоно.
Сам, крај мирне воде, у ноћи, ја стојим Кô потоњи човек. Земљом, према мени, Лежи моја сенка. Ја се ноћас бојим Себе, и ја стрепим сâм од своје сени.
Развије јутро као пламене, Хиљаду белих крила по мору, А светлом земљом проспе знамене, И речи свуд по белом мрамору. Тад су пред тајном што је морила, Сва уста ствари проговорила.
Сто очију својих моја душа смела Отвара пред неком земљом недогледном; Никад не захвати двапут с истог врела, И два сна никада на узглављу једном.
И проклетство немо Речи, што сад чаме, непротумачене? Тугу траве путем куд сад не идемо? Ко зна плач идола под земљом? Ко знаде Клетву молитава замуклих? И ране Непамћене среће и престале наде? И горчину једне сузе убрисане?
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Нађе се и некакав шаљивчина који наздрави „црквеној попадији”, али Крста Замлата истеже шамаром и састави га са земљом, а увријеђени народ гракну: „Удри, посветила ти се!” Све иде добро и сви се добро надају.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
И сваким даном је све више и више покривала. Час сушеним корењем дувана, час прућем, трњем, цреповима или земљом... како је где нашла и стигла. Била је вредна. Сви су се просјаци ње бојали. Нарочито на гробљу.
А остало, што не би могао да обуче, крио би по угловима те своје колибе или земљом затрпавао бојећи се да му ко не узме или украде.
А била је вредна. Убрзо она ону Тајину колибу, собу, јаче и боље учврстила прућем и земљом; изнутра почистила, па однекуд набавила и судове, посуђе, те је уредила као неку кућу. Чак му је и јело готовила.
Само се увијао својим крпама и дроњцима од одела... Чак и земљом коју би могао око себе рукама да дохвати и њу је на себе бацао...
Слуге би се тада склањале. Он би ушао к њему и кад би га, ма пресвученог, но још умрљан земљом како је јурио по чаршији, ваљао се, видео тако испруженог на постељи, где као увек готово мртав лежи и само блесасто
Африка
Виђена где било, овако осенчена зеленилом, овако скривена по падинама, обојена земљом из које је изашла, и временом, ово би била једна од најлепших приморских вароши.
удубљењу између шуме и изненадне црне стене у води, урођеничко село дугих тамних слемена од стабала сасвим ниских над земљом. Збијено и издубљено ово село изгледа као какав заспали крокодил који би главом био над таласима и телом иза стене.
Да чак прво путовање кроз једну земљу више упозна човека с том земљом но и једно идуће, које још слаби и првобитно стечена убеђења.
Његове нове, чисте колибице обојење су црвеном афричком земљом а на самој средини села једно огромно дрво покривено је ружичастим цветовима.
“ Пирога наставља брзаком до Монге. Село много веће, зграде трошније, старије, улепљене земљом што се сасушује и отпада. Крај села нешто што треба да је гробље.
Она, је изврсна играчица, пуна гротески и шала. Час је сасвим на једном, час на другом крају; час високо над земљом, час полегла по њој.
Он сок од воћке меша са земљом и лепи на ране. Онда имам жељу да му и други ананас поклоним, а затим и све наредне, јер не видими како ћу их више
Црњански, Милош - Сеобе 2
Побогу да си ми брат! Па га је и загрлила, око паса. Лепо је, каже, са Пејом живовала. Трунуће, под земљом, млада, али ће трунути, са њом, и тај Гарсули, наказа. Уби га њен рођени. Уби га!
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
разлику између својих напора и велике мисије, намењене Србији, коју они сматрају: „јуначном, племенитом, славном“, земљом одакле ће изгрејати „сунце српске слободе“.
То је, заједно с оном равни око језера испод села Царидвора и Дрмени, најплоднији део котлине. Колика је потреба за земљом види се и по овоме појаву на равним обалама и низинама.
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
НА ПОЧЕТКУ 20 ИИ. ПОСЛЕ ПОЧЕТКА 21 ИИИ. НА СУНЦУ 22 ИВ. ПОД ЗЕМЉОМ 23 В. НА МЕСЕЧИНИ 24 ВИ. ПРЕД КРАЈ 25 ВИИ. НА КРАЈУ 26 ВРАТИ МИ МОЈЕ
клин Неко други клешта Остали су мајстори ЖМУРЕ Неко се сакрије од некога Сакрије му се под језик Овај га тражи под земљом Сакрије му се на чело Овај га тражи на небу Сакрије му се у заборав Овај га тражи у трави Тражи га тражи Где га све
ПОД ЗЕМЉОМ Мишић таме мишић меса На исто ти се хвата Па шта ћемо сад Зваћемо све кости свих времена Попећемо се на сунце Шта
смиља доста слатких трица Ништа нећу да чујем ништа да знам Доста доста свега Рећи ћу последње доста Напунићу уста земљом Стиснућу зубе да пресечем испилобањо Да пресечем једном за свагда Стаћу онакав какав сам Без корена без гране без
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Ми се осмехнусмо, а она понови оно о Емилијану. Чудно је било мислити да неко ко је већ читаву вечност под земљом болује од кијавице, али Рашида рече да је за дечаке какав је Емилијан сасвим нормално да их спопадају којекаква чуда.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Сав бео и ћелав. Већ је претурио шесет. Али он је још стари Шамика. Продаје кућу за кућом, земљу за земљом, путује, купује, сервира даме, свакој обриче да ће је узети, и кад то каже, сам се смеши; и, ако не узме, мора се
Црњански, Милош - Сеобе 1
Испрекидан лавеж паса и испрекидан пој петлова, још од поноћи, али далек. Туп удар копита, међутим, као под земљом, чује се једнако, у близини, под сном.
Сад их је замишљао у братовљевом дому, великом здању од дрвених греда, испуњених набијеном земљом, на обали Земуна, пред којом су из воде стршиле лађе, шарене, офарбане, као неки дрвени лабудови, са превијеним гушама
Својим кровом од греда, што беше скинут са једне велике житарице, набијена земљом, надвисила је била све стаје и оборе у околини, па се чињаше као нека препотопска лађа.
При логоровању, мучио их је копањем јарака, крај којих морадоше остати лежећи, док су под земљом паљена бурад пуна барута. Изнемогли од тих вежбања, они су се непрекидно пели кроз шумовита брда.
Изашав из Баварске, коју су сматрали непријатељском земљом, ушао је у Виртемберг, сав у процвалом дрвећу, мирисним шумама и брдима, тражећи згодно место за зимовање, где би
Седећи до грла у трави, они су се димили, као неки безбројни, мали димњаци што се под земљом примичу све ближе. У вароши која је пред њима, у брегу, била непомична, мртва, изумрла, горело је на два места.
Падајући из несвести у несвест, прекидала је то јутро сваки додир и са небом и са земљом. Лежала је непомично, тамна као лешина, ознојена, у постељи. Па ипак се, пред подне, опет поврати.
на јастуке, она је појурила још једном, у мислима, по празнини свог женског живота, што је, као и те греде набијене земљом, као и то жито на тавану, под којим се појавила таваница, као и њене хаљине што су биле разбацане по сандуку, био сав
колима, замишљен, он уосталом и није гледао тај свет, већ говеда и оборе, и кровове земуница, једва два‑три педља над земљом. У себи, продавао је све то и куповао, мрмљајући.
Испрекидан лавеж паса, познат му и увек исти, чуо је опет, и туп удар копита, у близини, као под земљом. Уморан неизмерно, ћутљив, као занемео, разрогачених очију, лежећи заваљен, Исакович је унезверено гледао како га у
га је задржавало очајног, замуклог, сулудог већ од патње и туге, међу тим баруштинама и водама, што се испараваху над земљом, коју је од милоште звао Новом Сербиом.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Зато породиља строго пази да не дође у додир са основним изворима живота — храном, земљом, водом, и да их својом нечистоћом не „упрља“.
За породиљу је опасно ако јој млеко дође у додир са основним елементима: ватром, водом и земљом. Зато у многим крајевима постоји забрана да млеко породиље кане у ватру, иначе ће јој пресушити.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
само песме шуме, за оне чија срца плоде мириси и жубори воде, чија су наручја пуна само облака, које као птице над земљом праве гнезда и водено цвеће лепоте роде.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
стању када је могуће призвати било које од драгих, изгубљених лица на ову Терасу, чак и оне који леже дубоко под земљом. Али она је била још жива!
— не бих надживео све оне што су ми радили о глави — сироти мртваци тамо под земљом — они то све нису дочекали, за њих то уопште није постојало! Ходати, ходати, ходати — до бесвести!
Матавуљ, Симо - УСКОК
“ И замахну на ме, господару, али немаде кад спустити, јер га саставих са земљом. — Аферим ти га, соколе — викну неко из гомиле Доњокрајаца. На то се Бајице машише пушака.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Ћопићева сељачија исконски је сапета и инертна, срасла са земљом, препуштена судбини, неуништива. Елементарна лепота и беда њеног постојања из истог су корена.
сама, иде даље од тог објашњења, наслућујући у сељачком паштењу призор хиљадугодишњег човековог страдања на земљи и са земљом. Непосредно искуство и дечји увид у прилике односе превагу над социолошким тумачењем узрока и последица...
Човек у непосредном додиру са земљом почетак је и крај свеколике људске пустоловине, праузор свих судбина. Ту је тајна његове неуништивости: Све се мени,
Лепо и смешно два су вида чудесног. Човек проходи земљом омађијан, а већ иза првог завијутка сам враг зна шта га чека: можда збијен муслимански заселак ушушурен у зеленило,
Милићевић, Вук - Беспуће
Он се сјећаше причања старих људи да та црквица бијаше сазидана на рушевинама једног, од Турака спаљеног и са земљом сравњеног манастира, чији се темељи познаваху у трави између неједнаких каменитих крстова и гробних плоча.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
госом у траву; Скочи Турчин Недељку по главу, Ал' је Србин зачас већ на ногу, Па се моли оном вељем Богу И вије се земљом и травицом А братими с пушком убојницом, Те из траве јунак посегнуо Пушком малом Туре под пазуо И сасу му зрна
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
што би казао мој дјед, предобри душевни старац чија ме љубав грије и овдје, на овој опасној граници гдје се кида са земљом и тврдим свакодневним животом. Па ипак ...
— заурла Рожљика тако рањено као да се заувијек опрашта с кућом и земљом хранитељком. На, ево ти је џаб-џабе, носи је, наједи се!
Друга граната засу батерију земљом и гелерима. Лежећи потрбушке, Марко се одиже на руке и погледа лијево-десно око себе. — Јесмо ли сви читави, а?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
И ко зна докле би то тако трајало, да Јован одједном не ђипи, нагну се над земљом и ослушну; па кад чу како вода издалека долази, оно њено милење, тих жубор, баци од радости цигару, зграби поново
На поду гроба беху поређани остаци стринини: глава, руке, ребра... А више њих, наслоњен на будак, сав умрљан земљом, натуштена чела, разбарушене, земљом посуте косе и голих, црних, косматих груди, стајаше Станоја и гледаше у стринине
А више њих, наслоњен на будак, сав умрљан земљом, натуштена чела, разбарушене, земљом посуте косе и голих, црних, косматих груди, стајаше Станоја и гледаше у стринине поређане кости.
Руке му 1 50 дрхтаху, а понекад тек врцне суза низ умрљано му и земљом посуто лице. — Што плачеш, море? Он подиже главу.
Чека да се ја осмехнем, па онда она. У десној јој се руци бели нова корпица, а у левој „косирче“. Прсти јој улепљени земљом, како је по њој скупљала зрна.
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
Гра(х) и купус земљом управљају. Ево време златно и весело, Кад нам није забрањено јело! Евангелска царствује свобода, Збацивши јарам с
Они се зову Турци док Турци том земљом владају, а како се прави Турци врате у свој вилајет откуда су про|зишли, Бошњаци ће остати Бошњаци и биће што су
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СТАНИЈА: А како Же да га прелију сас зетином и сас земљом? ВЕЛИМИР: То може и код куће бити. СТАНИЈА: А да се целива? ВЕЛИМИР: Опет код куће.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
НАЈБОЉЕ ФЛАПСОВЕ НУДИ ВАМ „ИНКО-ФЛАПС“ ПРЕКО СВОЈИХ ПРЕДСТАВНИКА У ЗЕМЉИ И ПОД ЗЕМЉОМ! АНЕX-МАНЕX ИНТЕРЦОНТИНЕНТАЛ! БРЗО БРАЈБЛОВАЊЕ ВЕЗНИ С ИШИШТРАВАЊЕМ ШТРАПАНЗЛИ УЗ МЕЊАЊЕ И РАСТОЛЕЗАЊЕ ШЕКЛОВА И
— рече — Откуд ви овде? — Дошла сам да позајмим једну књигу из психологије…— одговорих. — А ви? Био је сравњен са земљом: — Мислим да ти дугујем објашњење... — рече одводећи ме у купатило.
се, наравски, свих Лулетових гафова, изрека и случајева, а с њега пређоше и на остале френдове расуте по земљи и под земљом, па споменуше ту и чувеног момка, неког Дунђерског, о кога су се гребали још као клинци ...
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
удесница, у чајању ждралка, у прозору трепераво танка. Ни прам магле ни тринина тринка. С вертикале - земљом до Солуна! бруј пчелињи, племенита буна, расцвета је - она неродиљка...
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Црвени Врабац птица је чудна, цвркуће, лети, вјечито будна, Незнанком земљом дан и ноћ. Гдје год се нађе, ту срећу чара, весеље шири и чуда ствара, простире своју чаробну моћ.
“ — врапци ће нато, па на пут крену читаво јато. Ту ти је војска врабаца била, заклони сунце милион крила, читавом земљом друштво се просу да сакупља зрње за доброг Ћосу.
До зоре бар на нашем столу да буде дар.“ Кренуше браћа, све брда јече; „О, хоја-хоја, весели зече!“ Под земљом воде Рудара пути гдје алем-камен у тами ћути, милион љета он тамо сније, милион љета вода га мије.
Касније, у зрело доба, читавом земљом, широм, деда је путовȏ возом, чувеним нашим „Ћиром“. Оџак се дими, пиштаљка свира, а бабе вичу: „Ево га, Ћира!
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Јер су нам стопе земљом рањене и срца о врату висе неокајана, јер сикћу још гује у костима и неисплакани знојеви под кожом пеку јаче но бисер
И вук је кроз коби питом постао, а траве у подрумима мог двора подивљале подижу камен. Са земљом ме растају, узвишености у љуте скутове сам изгнан.
Тај народ што лебди у гуњу ил збијен под земљом грли пчеле! Ја треба да се вратим граду који ме посла, који видим кад сунце провуче руку кроз крзно облака и на
у дну шуме у каменолому кад се последњи камен одвали прст што блиста посвећено и сведочи да сунце пролази под земљом покуњено ал ће да се врати као каженик леп на неименованом пропланку и други: вечерас настаје осека лепоте испод
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Огромни врхови оцртавали су се према звезданом небу и као џинови се надносили над црном земљом. А звоно као да је јецало. Погледах у правцу села, далеко доле, одакле су светлуцале ватрице као из каквога понора.
Али, видеће га!... Сад се враћа, застаде, ено га где леже и он. Одахнух мало. Војници се слепили са земљом, као да су укочени... Одједном грмну сложан плотун и лака прашина се диже дуж целога строја.
Небо се замрачило и муње свитнуше. Тешка олуја, дижући огромне облаке прашине и повијајући дрвета, спусти се над земљом. — Каже командант, док стоји торањ, дотле да останемо...
Осећам како ми се мути по глави. Ови људи као да су потпуно изгубили појам о животу и смрти. Живећи овако под земљом, они се крећу као живе лешине, чекајући само час да буду расходовани. Али су и поред тога расположени за смех и шалу.
Ама де! — одврати Танасије. Кроз ровове су носили мртве. Глава у једнога преполовљена, и крв се измешала са земљом, а на место главе види се само безоблична маса. Руке су још млитаве.
Рано мајчина... Ко ми те узе!“ Као одјек после оне страшне грмљавине топова и победничких поклика, разлеже се сада земљом лелек мајки, сестара, жена. — То ти је наличје рата — вели Милутин уча.
Онда се песма орила, а талас одушевљења витлао над земљом Србијом. Људи нису имали ни магловиту представу крвавога разбојишта.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
А, место свог живота, знам да, по видику, тај осмех расух, над сваким телом, голим, и, над земљом овом, кроз коју Арно руди, пун звезда и зрака, мој се шапат слива, у измождене груди, јер се, у пролећу, све то опет
Тридесет година да чекам да ми се јавиш и зеницом твојом, грозном, над земљом заплавиш. Таласај, милуј, спавај – као јарак сад чека завичај, да трулим, и да се никуд више не винем, жив.
А, чини ми се, једна једина, таква, блиста кап, над песком пустиња, и тла, над земљом, далека. Заиста, зрак сам само?
Њихови ровови били су месецима пре тога ископани, и дубоки. Покривени редом балвана, па земљом, па редом балвана. При повлачењу, у рововима су остајала само митраљеска одељења, и стрелци, најбољи.
Сва та магла, иза које се назирало небо, била је неизмерна и бескрајна! Зелена брда, као острва над земљом, нестајала су још у свитању. Био сам заостао иза осталих.
расту, звезде трепере, и како ће Изар, ускоро зелен и модар, као крила орлова који се спуштају са Алпа, кружити над земљом, која ће и овде бити топла, пролећна, благословена, И како ће, после, учити Европу једној новој љубави, немачкој
Сад се то ретко дешава. Иначе, све ово љубакање по трамвајима, под земљом, и на улици, доста је љупко. Није то необузданост. То је просто овдашњи, развијен осећај за репрезентацијом.
Судба ми блуди по небу ових дана, блага и мирна, кишом опрана, као рука некад по телу драгана. Над земљом више не мирише крин, у пролећу, оштар, блудан, женски. Расцветане воћке стискам на ребра, кроз ваздух благовештенски.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Страдије и честитати министру председнику на тако мудром и тактичном вођењу политике са том суседном и пријатељском земљом! — рече министар одушевљено.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Трепере мило сићане звезде, хтеле би ма како да осветле густу помрчину што се над земљом прострла, али су слабачки њихови зраци, тупе су њихове стреле за густу копрену мрака, кроз коју се тихо поткрада
оде да наточи, а девојке почеше да певају: Узабра' стручак до земље, Дадо' га драгој до мене, Закле' је небом и земљом: »Волиш ли још ког', сем мене?« »Не волим никог, сем тебе, А одсад нећу ни тебе.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Један мали ветар дуне сунцу у лице И оно се угаси, дрхтаво, као лампа... ШТА СУНЦЕ ПУШИ Кад над земљом затрепери јара, Кад Вардар са свим притокама пресуши, А сунце, далеко од града, остане без цигара, Шта оно тада
РАДОСТ ПУТОВАЊА Кад јесен земљом проспе руј И ветар донесе прастари бруј, Однекуд се јави складан глас: „Куцнуо је час! Једини спас Је у путовању!
„Ако је шта много, ово је много: Јавна срамота и покор јавни!” О, кад би имао чиме и мого Све три да их са земљом сравни! У ушима му хучи талас крви: Да су му руке дебљине храста, Па да их једним ударцем смрви!
Затим ћу набавити калашњиков, Укопаћу се у дубок ров И сваког ко наиђе друмом главним Са земљом ћу истог часа да сравним!” „За пиће, за провод, за добру клопу Мараму бих са главе дала!
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
и усправним обалама што се дижу из мора на велику висину, са дубоким кратерима, речицама, потоцима и врло плодном земљом, где расту палме, еукалипте, кестени и лаворике, са мноштвом топлих извора, дају врло живописну панораму.
Монахиња Јефимија - КЊИЖЕВНИ РАДОВИ
Господствовао си земљом отачаства ти и у свим добротама узвеселио си уручене ти хришћане и мужаственим срцем и жељом побожности изашао си на
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
у шербет купају; о Стамболе, свечева палато, источниче силе и светиње, — Бог из тебе само бегенише чрез пророка са земљом владати! Што ће мене од тебе одбити?
Нестало је гробља око цркве, по шестину у један копамо. По Црмници Турке исјекосмо и град Бесац с земљом изравнисмо.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
гробом нашим шириће се цвеће; Поклопац неба сандук нек нам буде; Блештаће звезде, к’о надгробне свеће, Над росном земљом наше црне груде.
Јече трубе Победу смрти што носи трофеје: Увеле наде из стварности грубе, Цепане снове, до оне алеје Што гуши земљом живот.
Изгажена трава, и села се диме... Кад свемоћни помор, у коме се коле, Сатире и пали, и руши и веша, Прође овом земљом у Судбине име, — Мртво, пусто оста историјско поље, И прострт је тужно свуда леш до леша.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ викну неки. Јанко се поврну и сагну да прихвати, а у тај мах двије пушке са стране плануше и саставише Јанка са земљом. Бјеху двојица другова Имбровијех, што доскочише гором, испод мергина.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
па се окрене на ону страну, где јој је драги, и дрмне граном, говорећи): Ја дрмнух граном, а грана земљом; земља свим свијетом; сав свијет мојим суђеником: цркао, пукао, док до мене не дошао!
Хајде, несретна несретнице, небом те и земљом кумим, у морске ширине, у морске висине, у дубоке дубине: гдје пјевац не пјева, гдје крава не риче, гдје овца не
ВАЛТАЗАР: Тај цар што се родио, владаће и над небом и над земљом; зато сви идемо да му се поклонимо. МЕЛХИОР: Сви идемо да му се поклонимо и дарове однесемо као цару и богу нашему!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Калуђер бојећи се да коњи што не учине чоеку, притрчи к њима изненада, и закле их небом и земљом да сваки стане на своме мјесту, те коњи стадоше. Онда калуђер таче штапом најприђе чоека, па коње редом.
овоме цареву сину да иде на војску, па бојећи се жени и ђеци дозове своју опаку матер и рече јој: „Заклињем те небом и земљом и свијем што је на свијету: чувај ми жену и оно што роди, доклен се ја вратим.
Онда муж рекне свету: „Идите, браћо, полагано кући мојој, ето одмах и мене, | само хоћу да је ја сам земљом покријем тако сам јој се заверио.
“ Онда свет ко оде ко не оде, а муж се спусти у раку, па викне жени кроз заклопац: „Устај, проклетницо! Ето хоће земљом да те затрпају.“ „А јели мој предњак?
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Манастир свети овај са игуманом поверавам ономе који влада овом земљом, великом краљу који буде у неком времену; њега да има за осветитеља ономе који би хтео да прекрши било које
не желећи људске пропасти, постави овог самодржног господина, названог Стефана Немању, царствовати свом Српском земљом.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Куд неста давни звук од пада чаше?... Не само кости под земљом: и музика је трула. Али где трули то што је било А у земљу не оде (Нити икада имаше кост у себи, дрво, било)?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Е, Мој Толе... Брат Вукашин сахрани ме дупке сто аршина под земљом. Осећао сам ја да ми неко зло долази, али нисам мислио да је од њега... — Мени умре један... Леви...
Замирисао је црни лук и својим дахом и сасушеном земљом у белој брадици жилица. Ту, у вечитом мраку, у каци пуној пшенице, мирно бораве његови дукати.
Није ме волео. Копао је бунаре и ја сам много пута зажелела да у неком остане затрпан земљом. Говорио ми је да личим на мајку и да ћу и ја бити курва као она.
Онда је свануло. Опет је мрак. Из даљине чује гласове и вику, муклу и искидану као да запомажу луди затрпани земљом. И Симку чује. Истерао је из куће. Није. Гурала Му руке у гуњ и вукла га. То је било кад се вратио из Паланке.
„Невин сам, људи!“ узвикивао је Ђорђе путем до Паланке, а ноћ је врила од крекета жаба. Крекет се расуо земљом и небом, чинило се да и звезде крекећу звонко и отегнуто, а пандури су му одговарали: „Ниси невин чим си Аћимов син.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Али боље да је не нађеш, јер ћеш живети само за друге. — Тражићу је и наћи! — Мали чистач се намршти. — Макар под земљом! — Опоменуо сам те! — Облак се нежно осмехну, али дечак није био у стању да послуша његов савет.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Било је хладно претпролеће, још су, под земљом, трајале зимске тишине, кошава је промицала без светлости, Васа је носио одсечену главу Марка Чарапића да је сахрани
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ил' небо можда даље путује, Да моју клетву више не чује; Па звезде плачу, небо тугује, Последњи пут се с земљом рукује! Па зар да неба свету нестане? Па зар да земљи више не сване? Зар да остане Тама?... И ход се чује...
Сам крај мирне воде, у ноћи, ја стојим, К'о потоњи човек. Земљом, према мени, Лежи моја сенка. Ја се ноћас бојим Себе, и ја стрепим сâм од своје сени. Ј.
„И ево Ти се тешком клетвом кунем; Звезданим плавим небом нада собом, И земљом, где ћу мртав сам да трунем, Животом својим земаљским, и гробом, „Животом вечним - и распетим Богом Да нећу више
Попа, Васко - КОРА
се Уз вратоломне мрве Крунице дремежа Белу су кору пробиле У ЈАУКУ Високо је сукнуо пламен Из провалије у месу Под земљом Немоћни лепет крила И слепо гребање шапа На земљи ништа Под облацима Нејаке лампице шкрга И немушто запомагање
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Нађох је порушену, иако не сравњену са земљом, но у њој нађе смрт чувар зграде. Тужна срца пођох у оближњу Космајску улицу и, преко рушевина зграда које су
је била најближа, сагледа недостижне скулптуре којима је Фидија предочио распру Атене и Посејдона о власт над атичком земљом.
У том случају стоје праве које спајају Месец са Земљом, односно са Сунцем, тачно управо једна на другој. Троугао, ограничен овим телима, правоугаон је, а његов прави угао
„Тим начином“, рече он, „нашао сам да је онај угао троугла, ограниченог Земљом, Месецом и Сунцем, који лежи на Земљи, само за 3 степена мањи од правог угла“.
ако се Земља креће око Сунца, онда се Сунце мора у току године привидно кретати по небу, јер ми га, обилазећи са Земљом око њега, виђамо у току године на разним местима звезданог неба.
ако се са Земљом крећемо око Сунца и посматрамо кретање планета које такође обилазе Сунце? Да на то питање и ја сам одговорим, нацртах
Нека поруше Колосеум до темеља и сравне га са земљом, његови дорски, јонски, коринтски облици стубова, његови сводови, што сви заједно у свом хармоничном акорду сачињавају
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А кад старог наредника земљом затрпаше неки људи, онда стриц Секулин, сељак из околине, узе његову руку сву мокру од суза, па га, целог пута сагнуте
А после се идеја о божанству трансформирала, и то мораш знати, и божанство су потражили над, природом, уместо под земљом. Тада је огњиште, тј. отаџбина, изгубило свој значај.
Тада ми се учини да летим над земљом и да с вртоглаве висине, доле испод мојих ногу, осећам бескрајну, недогледну даљину.
Ко је? Ко је?“ Не бојим се никог. Рвао бих се са земљом. Смрвио бих је. И страшном снагом стежем чело; узалуд тражим једну једину мисао: не знам ништа, ништа не знам, само
Све се наједанпут испунило пијаном радошћу и смех, здрави, снажни победнички и весели смех живота пронесе се земљом. Засмејаше се снегови и зарумењене камене тврдиње, гласно и бурно засмејаше се потоци; све је оживело, све је удисало,
се благо пењао горе и топио у сунцу, већ онај други што се бучно разливао, пунио празне просторије и страшно трештао земљом.
Ајдемо брже. Зар није боље било у рату: хумка и дрвени крст, а под свежом земљом, крваво, још свеже и топло тело. Ја сам, међутим, рекао: — Видиш, ова јадница не може да преживи свога мужа.
Међу палим војницима, леђима наслоњен на точак топа и крвљу и земљом по лицу умрљан, више је седео него лежао један рањен, крупан и риђ бугарски војник, који је тешко дисао и коме спаса
и утробе одлетаху у ваздух и заустављаху се на гранама високих дрвета; мозгови се просипаху и мешаху са прашином и земљом, али је батерија одолевала многобројнијем непријатељу. Само што је, свакога часа, топовске послуге било све мање.
Србе силни непријатељи; земљу им опустошише, из ње их протераше, многе побише, а села и вароши попалише им и са земљом сравнише.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
као дојенче у наручју кроз прољетне вечерње баште, под мрким гранама ловора, између лијеха што миришу наквашеном земљом. Откидала је расцвале гранчице и стављала свјеже латице на зажарене вјеђе, на уста.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
на брег угледаше омалену сеоску кућу, која на оном крају до њих беше од брвана, а на противном, где је соба, олепљена земљом и закречена. У оној магластој тамнини кућа им изгледаше као пласт сена, развршен и развучен.
Готово, свршило се... А после, шта бива после ?... Ко ће то знати... Само затрпају земљом, — па као да ниси ни био...« »Али ја хоћу да живим!...
Неће, вели, да се постиди пред Ђурицом, што му није кућу лепо спремио... Кад би готов са земљом, спустише му дугачак церов колац. Узе га у обе руке, па стаде да побија.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Девојка му на то рече: — Онда можеш остати овде и живети са мном у овоме двору, па буди цар над овом земљом. Чим је Петар коракнуо на ову земљу, заборавио је и на оца и на помор.
је нађу, јер кад пријеђу дивљу планину и велико море, онда ће их срести гвоздена планина, која је свезата са небом и земљом; него на крају те планине има лијеска и у њој три младице: да укрше те младице, па да прекрсте на планини, сама би се
Сад пријеђу преко мора и отиду даље. Наједном срете их гвоздена планина, која се свезала с небом и земљом. Сад царев син пита: — Шта ћемо? Све смо некако прешли, ма ту нећемо.
па оде први Онда муж рекне свету: — Идите, браћо, полагано кући мојој, ето одмах и мене, само хоћу да је ја сам земљом покријем, тако сам јој се заверио.
Онда свет ко оде ко не оде, а муж се спусти у раку, па викне жени кроз заклопац: — Устај, проклептицо! Ето хоће земљом да те затрпају. — А је ли мој предњак?
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Једне ноћи, при плавом сутону, Смрт наиђе и рашири крила Над том земљом, и опет утону У пределе непознатих вила. И утону.
Над земљом је сутон; а свуд по пучини Тишина се дигла да спокојством лечи: И у томе часу мени се учини, Да звук један дође, носи
К'о сумрак земљом, к'о миром лепота, Дух опет иде оним старим путом, У хлад мог гроба, у раку живота, С црнином мојом.
Како гост незвани, огрнут у приче, Рањене му груди баца посред блата; И црна шамија на дому га виче, И тражи га земљом гробова и рата. Као куле старе стоје мисли црне, Омиљена места са дубоким плачем.
Ја видим данас, при појави сваке Невоље, да се из подземног мрака Зао дух диже, к'о мртвац из раке, Над земљом бола, колевком јунака.
Док су одјеци, што ход његов шаље, Вукли се за њим по сатима позним. Кроз таму, земљом, к'о тамницом мрком, Сломљеног даха, узбурканих груди, Он је застај'о и јурио трком Ко прва младост, као ветар луди.
” “Шта ћеш овде, ко си, узданицо смрада, Гомило бакшиша и колевко блата! Бог сакатих данас престао да влада Овом земљом плача и веселог рата!” И потмуо јаук богатих пандура Шиба ваздух страстан... а дан црвен тече.
И утеших се што ме и сад дира Сан и данима, где ћу једном лећи Са њеним писмом к'о са земљом вече. 1914. НАРАШТАЈ ГРОБОВА И СУ3А Пођи ми збогом, моја мисли ведра, Прошло је време за радосне приче: Сурова смрт
Некако пренех свој живот наг И наду на зору да опет сване. Над мојом земљом надви се жалосна врба, А туђина мене прими са слободом Срба.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Када јој је било шеснаест година некаква заразна болештина харала је земљом. Њеног оца су били позвали да обави последњу причест болесника на умору, а за време његовог одсуства она је сама
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
огњишта у старој Србији и да дођу у Аустрију, где су радо прихватили да живе у земуницама и крећу се као кртице под земљом, само зато да би могли уживати политичке слободе.
“Сигурно тако мора бити,” - рекао сам, јер – “уземљени осцилатор удружује се са земљом.” Када сам као пастир на пашњацима свог родног Идвора забадао нож у земљу и ударао по његовој дрвеној дршци, знао сам
С друге стране, хипотеза да се етар креће заједно са Земљом, води несавладљивим тешкоћама. Била је то заиста врло заплетена ситуација.
Ћипико, Иво - Приповетке
Боке, чија два рата чувају подигнуте тврђаве, дјевојка у мисли сажали јадну омладину што ондје, издалека доведена, под земљом живи, жељна свјетлости и распуштена живота; и тога часа осјети сласт независности.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Здраво, о могућа звездо коју и не слутимо, Ил ме заборави песмо, јер жеља је моја крива. Под земљом ће се наставити трајање започето. О све што прође вечност једна бива.
О милости за оно што сам био у сну. То паклена ми љубав у недоумици. Ноћ слепих шиљкова ме прикова за тло. Под земљом мрачни предели се мешају. Померају се мора ужаси се премештају са једног места на друго место зло.
Затворен је тај предео у себи. Та места немају своја сунца. Под земљом то облик сна мога спремају. СОНЕТ То су речи увек исте које касне горку љубав и свет.
ОДБРАНА ЗЕМЉЕ У срцу љубав јача од смрти У глави мисао већа од главе И то је одбрана земље Страшни су ратници под земљом, војници одбране, Залиха снаге спремна ако живи клону И то је одбрана земље Велика реч ни из срца ни из главе Већ из
учи градове да буду браћа Великоме Граду Који венчава Шумадију и Загорје Међусобно и са будућношћу Истраживачи под земљом, у смрти, војници и рудари Истраживачи у ваздуху, певачи и икари Истраживачи под водом, песници несвеснога Тражите,
знам твој корен Али из којег зрна сенка твоја ниче Биљна лепото дуго невидљива у семенци удаљена Нашла си под земљом моју главу без тела што сања истински сан Звезде поређане у махуну Све што је створено песмом и сунцем Између моје
чини потребним и када ме нема Зелени микрофону мога подземног гласа зово Што ничеш из пакла јер нема другог сунца под земљом О биљко где су твоји анђели слични инсектима И моја крв што везује кисеоник и време ПОХВАЛА СВЕТУ Не напуштај ме
Посвети горкој звезди уврх лета Лековити речник биља у ували. Кроз потајне горе горен лек ти је. Да земљу земљом љубиш век ти је. Ал ако је у очи пољубиш нек ти је Прозрачан пољубац ко празни кристали.
пољупцима прелистава Преостале дане уџбеник светлости ЗАВОЂЕЊЕ Како да се послужим Оним што пева и лети И небо је под земљом Нечег се бољег сети О гази све што лази И песмом смрт превари Шта ће са нама бити Запевају ли ствари Ни две речи се
Не рекох ли: ватру врати на место право, А пољупцу је место у паклу. И хлебови се под земљом школују; Ја бих се желео на страни зла тући; Па ипак, по милости историје, Повраћајући и ја ћу у рај ући.
Краков, Станислав - КРИЛА
Сувише су близо гранате падале. ”Погинуће” шапутали су за њега. Најзад се скрио у дубоку рупу иза сандука и џакова са земљом. Одједном је свега нестало у црном вихору.
Петровић, Растко - АФРИКА
Виђена где било, овако осенчена зеленилом, овако скривена по падинама, обојена земљом из које је изашла, и временом, ово би била једна од најлепших приморских вароши.
удубљењу између шуме и изненадне црне стене у води, урођеничко село дугих тамних слемена од стабала сасвим ниских над земљом. Збијено и издубљено ово село изгледа као какав заспали крокодил који би главом био над таласима и телом иза стене.
Да чак прво путовање кроз једну земљу више упозна човека с том земљом но и једно идуће, које још слаби и првобитно стечена убеђења.
Његове нове, чисте колибице обојење су црвеном афричком земљом а на самој средини села једно огромно дрво покривено је ружичастим цветовима.
“ Пирога наставља брзаком до Монге. Село много веће, зграде трошније, старије, улепљене земљом што се сасушује и отпада. Крај села нешто што треба да је гробље.
Она, је изврсна играчица, пуна гротески и шала. Час је сасвим на једном, час на другом крају; час високо над земљом, час полегла по њој.
Он сок од воћке меша са земљом и лепи на ране. Онда имам жељу да му и други ананас поклоним, а затим и све наредне, јер не видими како ћу их више
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Официр виче: »сеци амове... бога... свеца...« Турске гранате прште свуда око нас засипљући нас земљом и прашином са свију страна. С леве стране долећу и куршуми.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Засијају зрачне стазе, Кâ да с’ у дуж звезде сјате, Видиш своје како слазе, — Саме душе — ал’ познате. Рај са земљом загрли се, И хладноћа са топлотом; Оне међе растопе се Међу смрти и животом.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Осматрачница је била као мала тврђава. Кров је од дебелог, изолученог лима. Одозго су набацани џакови испуњени земљом, затим камење, онда опет џакови, а поврх свега шибље, да бисмо се заклонили од погледа непријатељских осматрача.
— Природа... Бог, сасвим свеједно, оваплотио је мртву материју, надахнуо је живим дахом и живот је прострујао земљом. Споредно, је ли биће свесно или неразумно. Убијају се подједнако међу собом.
— А шта му га знаш — упаде Живадин — можда је живот једних условљен смрћу других... — Наравно. И смрт лебди над земљом од праисконскога почетка — наставља Љубисав.
Других новости и није било. Сви смо живели мање-више под истим условима, остављајући за собом једноличне дане под земљом. Потпуковник Петар, изнурен већ ратним напорима, поболевао је чешће. Али у болницу није хтео да иде.
Протезао се у цик-цак. Стране окренуте непријатељу биле су заштићене избаченом земљом. На извесним одстојањима налазиле су се у бочним зидовима дубоке јаме, као јазбине.
— А где су војници? — Они су у заклонима под земљом, јер мерзер свакога часа гађа. То може и сад да нас снађе — сетих се, али не рекох ништа командиру.
Застали смо наскоро пред неком подземном пећином, три, четири метра под земљом. Изнутра је допирао тежак задах масти, коже, људског зноја, све измешано са мирисом земље.
Одета је свирала на клавиру. У соби је било топло, док је напољу ромињао снег. — А ми трунули овде под земљом — вели са извесном меланхолијом Војин. — Тако је трајало до мрака, када смо се разишли.
Људи су се скрили у лагуме, одакле их повремено извлаче мртве. Или се под земљом разлеже јаук рањеника... Сунце је утонуло у бездан иза планина. Још само светао одблесак зрачи у висинама.
Ратне заставе су савијене. Једна генерација приклонила је главу. Из земље натопљене крвљу никло је ново поколење. Земљом је прострујао нови живот.
Наш вођа погледа нас значајно, па ће рећи: — Свака стопа земље овде натопљена је крвљу. Село је било сравњено са земљом. После седамнаест година, што представља четвртину човечјег века, о томе се не зна ништа.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Кам' блаженство у ваздуху? Бе ли свијет а под земљом? Себи живи на свијету, Свету ради, не надај се: Нема хвале по заслуги Нит' живота после овог!
Гроб скида ланце дугосужном робу, Ћути насилник, нит’ оружје звечи Права да гњечи. Тражиш једнакост? Та под земљом влада. Ту свако чина преимућство пада; Краља ил’ роба, ништетна ил’ славна Судба је равна. Тражиш ли братство?
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Што ласка и казује Ђаволским смехом уверавајућ: Да је у њему милост божија, Под земљом да је баш прави рај. Зашто би варô?... Ако не зато Да му изврше паклен умишљај? (Капетан Ђурашко долази.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Оснажите своја крила, па се високо под небеса дигните и крилите земљом и свијетом. Огласите својим црним гуком и јауком на све стране свијета несрећу моју голему и погибију краљевине моје и
ослушкујући, са неизмјерним страхом и зебњом, како бијесни ноћни вихори урлају и потресају, рекао би, и небом и земљом, ломећи и кршећи све пред собом. Каткад мећава утоли, вјетрови се смире, стишају.
зимској ноћи студено вијање гладних вукова, мијешајући се са урликом и ломњавом побјешњелих вјетрова који потресају земљом, носећи као невидљиви дивови на својим снажним плећима грдне сметове, и разбацујући их ражљућено на све стране...
Само имам оно нешто крезубе бабетине, и ту њивицу куруза што сам имô, па ми овај лопов сатра и са земљом сравни. Осушили се јадни курузи, па кад прођем покрај њивице, обузме ме туга и жалост.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Ил’ небо, можда, даље путује, Да моју клетву више не чује? Па звезде плачу, небо тугује, Последњи пут се с земљом рукује... Па зар да небо свету нестане? Па зар да земљи више не сване? Зар да остане — Тама?... И ход се чује...
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
ПОГЛЕД 1 Поглед је — гине око. Неситом утол мрење. Нестати — то мој пут. И месец самртно кад жут, тáме то земљом врење — бубри у дојке, љуби он.
3 Ми хорно, руку под руку; на срцу топло, шкрипи под ногама снег — земљом нам застрта свила. 4 Па пролеће над нама плаветна рашири крила; са тајне спаде скрама, сном букну у биљку клица,
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
веровање да је жаба на земљи у ствари вила у свету под земљом, ЗНЖОЈС, 10, 1905, 261 ид; жаба постаје вилом, ЛМС, 147, 1886, 136, где реч ороз треба изменити у она).
Као општа начела важи ово. Све што се сеје треба сејати у пуном месецу (СЕЗ, 32, 13). Семе коме род расте над земљом, треба сејати преподне, а коме расте под земљом, после подне (ЗНЖОЈС, 16, 266).
Семе коме род расте над земљом, треба сејати преподне, а коме расте под земљом, после подне (ЗНЖОЈС, 16, 266). Срећни дани за сејање су понедеоник (СЕЗ, 40, 331), среда (ЗНЖОЈС, 16, 266; 23, 210),
1958, 543); у Алексиначком Поморављу слично врачање зове се: »лера« или »леро« (последњи струк сви заједнички загрну земљом, оките га најлепшим цвећем и листове му завежу онолико пута колико желе да имају кола, а затим на гомили »закрсте«
Ћипико, Иво - Пауци
Сигурно покојни Нико није опоручио никоме ништа. Познаје он сељаке ушће, а познаје и Илију: похлепан је за земљом, потурчио би се за њу. Док газда размишља, Петру бјеже очи на жељезну касу „вертајмовачу”: како је висока, чврста!
Путем Раде размишља о дугу: — Сила га се божја накупила, нећеш нигда крају! Истина, примакло се са имањем; земљом најживљи је у селу; изашло је на очеву али која вајда? Па како да обради сву земљу?
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
тај скромни побожни човек, не одобрава овај неприродни брак, и да ће се све то, ипак, лоше завршити, да се већ над земљом рашком надвија црни градоносни облак неслоге.
Војнике сахрањују у плитко ископаним ракама, тек толико да их покрију шљунковитом земљом. Да ли од мене имају користи? Не знам. Понекад кажем Дадари да ми се чини како се број разбојника не смањује.
Најзад, они су живи, зар не? Носе и дале главе на својим ижџигљеним шијама, не труну под земљом као они који нису имали среће да преживе, па ако и нема ничега другог до овог спарног летњег ваздуха и ове љуте
Сада ју је гром спљескао са земљом и запалио. Звоно је пало доле међу запаљене греде и у први мах нам се чинило да је неким пуким случајем остало цело.
' Али нико ни на небу ни на земљи ни под земљом није могао отворити књигу нити је читати. И ја сам горко плакао што се нико не нађе кадар нити да отвори књигу нити да
Димитрије Али дан промиче, благи септембарски дан са питомим сунцем одозго и топлом земљом одоздо и ми постајемо најзад уморни и поспани.
Сажалио се болећиви старац. А ја кажем: губавце, сушичаве и јуродиве треба слистити са лица земље као кужно смеће, да земљом не развејавају болештину. Нема за њих лека. Лечи их само здрави, љути челик мача. Шта радимо бесној пашчади? Убијамо.
Али ја уображавам да сам непокретнији од мртвог Прохора чије кости леже помешане са глибавом земљом под манастирским храстом. Кости су му већ потамнеле, влага се увукла у њих и лагано их разједа.
Моја искуства у љубави су сасвим површна, кушао сам само мрвицу од те панаије коју је добри бог просуо земљом да би и сиротиња кљунула које зрно сласти кад јој је већ одредио да гута пелен и чемер.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
опроштајну посету, затекао сам онде неколико радника где оправљају и дотерују степенице Пропилеја, затрпане вековима земљом. Под ударцима њиховог длета и чекића. одлетала су у ваздух парчета тог класичног камена.
Ушли смо у непрегледна згаришта, предграђа која је пожар сравнио са земљом. Само древни Валенсов акведукт уздиже се, тужно и величанствено, изнад ове пустоши.
Није ли тако?“ - „Тако би то било кад не бисмо и ми летели заједно са Земљом. Ја, у осталом, могу лакше да замислим да се Земља обрће, а не да се око ње обрћу све па и најудаљеније звезде.
Упознали смо се само са Земљом, Марсом и Венером. И то има својих нарочитих разлога: ти чланови нашег планетског система су једини прави светови у
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Иза њега, по остатку старога зида вије се ладолеж из кога вире трошни, земљом и травом покривени каменови. Од свега само што на старој чешми тече вода и до ње види се како се скоро засађена и
Већ га и нема. Све покидасте. МАРА (враћа се из баште са цвећем, ишчупаним заједно са корењем и земљом). СЛУШКИЊА (уплашено): Па што га сасвим чупаш? (Показујући на Ташанине собе): Па после можда мене да грди.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
На жалост, између та два мира никакве везе. Небо се у том крају не сече са земљом, водом, и људским стаништима. Оно лебди отсечено, далеко, туђе.
зато можда и немају државу… Лепо каже један велики рабин њихов: Јевреји живе и трају процесом угљена под земљом, који настаје страховитим притиском, развија зато страховите енергије, које се после претварају у светлост и топлоту...
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
правцу Корачај љубим ти кораке Црвена госпођо Жичо СОПОЋАНИ Румени мир снаге Зрели мир величине Од златних птица под земљом До силног воћа на небу Све је на домаку руке Дивно су клекли облици У зеници мајстора (Време је уједало) Млада
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Земље; да су планине увек више но долине; да језера, била она плитка или дубока, морају са свих страна бити опкољена земљом, и многа друга корисна знања.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Осетиће бар ваздух са својих планина и видеће небо над својом земљом. А хоће и мало ширине и ваздуха. На овоме острву су скучени.
Мрачно звездано небо ћути. Страховита тишина лебди над земљом. Све нам се чини да и природа узмиче пред страшним призором, који ће настати са освитком дана.
Неки од њих и не слуте да ће сутра у ово доба лежати под земљом. Причају да су многи уочи борбе предвидели своју смрт. Па су ипак јуришали...
Јер ми смо волели. Ми смо се одушевљавали љубављу. Али хтели смо да љубав нема ничег заједничког са земљом и материјом. А он нам је тако бездушно разголићавао стварност у својој „Метафизици љубави“.
Димови шрапнела развлачили се над загрејаном земљом и као нека прозрачна завеса лебдела плавкаста магла над долином. А отуда допирали јуришни усклици: — Уреее!... Уреее!.
Лакше ми је. Видим већ јасно оне дебеле греде изнад моје главе, а између њих провирују џакови са земљом... Али наскоро сам осетио како се влажно платно све више загрева и притиска ме као ужарени оклоп.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Јарки пастири наше паше, И толка чежња, жал и туга Над земљом тамном куд пројаше Сводом засветли нова пруга. ПРЕВОДИ ПИЈАНИ БРОД Како силажах онда ленивим Рекама, Ја не осећах
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Свуда око ње била је тама. Није могла да разабере где је, док јој једна од сапутница не рече да су под земљом, јер их је пљу— сак захватио и понео. Како је далеко била светлосна чаша неба! Како недостижан Цвет!
Пун светлости, облак је и даље стајао ниско над земљом и од њега је све, наједном постало благо и тихо. Узалуд су ветрови покушавали да облак понесу собом.
На теби је да зарониш, да их нађеш, да распознаш. Одабереш ли травку живота, нема ти спаса: вечито ћеш земљом лутати — склизну змија иза стене и нестаде, а Лепотица пође у сусрет својој судбини. Ко зна колико је ишла!
Већа од прекоморских лађа била су та стопала. Како им умаћи ако реше да се помере? Сравниће те са земљом, а да не примете ни да си постојао! Из таквих снова Цар је излазио сав слеђен од ужаса.
Приче о лепоти Златокосе шириле су се земљом као пожар. Ко зна да ли их је ветар разносио или их је река собом ваљала — тек људи су преко мора и планина, преко
Али, кад звоњава истањи сан и стрпљење људи — ископана би дубока јама, у њу бачено звоно и затрпано земљом и камењем. 3а часак им се учини да су се ослободили беде, али тек што паде последња лопата земље а звоно се огласи
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Шта нисмо чинили. Али не иде. Горе, у шуми, извор му није више чист. Почео је да се меша са земљом и трулим лишћем. Није више онако јак, силан и чист као оно када га ти пронађе и спроведе овде у чесму.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
1913. БАЛАДА ''Кажи ми, дете, што си се покрио Земљом и травом? Зар ти хладно није?'' ''Не, мати. Овде тако топло ми је Ко да уз наше огњиште бих био.'' ''Прени се.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
је помаган од вила посестрима, то је — у ствари — вера у бескрајну моћ човекову, у његову способност да овлада небом и земљом и да стане у први ред као умни и дивни градитељ света.
меће; што Момчилу златан прстен био, ту Вукашин три прста завлачи; што Момчилу таман сабља била, Вукашину с' аршин земљом вуче; што Момчилу таман џеба била, краљ се под њом ни дигнут не може.
меће; што Момчилу златан прстен био, ту Вукашин три прста завлачи; што Момчилу таман сабља била, Вукашину с' аршин земљом вуче; што Момчилу таман џеба била, краљ се под њом ни дигнут не може!
Кад то чуо Облачићу Раде, он потрже троструку камџију, те удари Ђурђеву Јерину: колико је лако ударио, са црном је земљом саставио; па он узе двије војеводе, одведе их двору бијеломе, угости их у бијелу двору, па их здраво дома отпустио, и
потеже тешку топузину, па удара са Кладуше Муја; док је њега трипут ударио, с Тадијом је њега раставио, а с црном га земљом саставио, па му свеза наопако руке.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
БАР — ВЛАДАР Е ПА САД ЈЕ ДОСТА рече Коста Главни чистач каменог моста ГДЕ СИ ВИДЕО ШАКО ЈАДА ДА ПУТАР НЕКОМ ЗЕМЉОМ ВЛАДА ЛУДИ ВИШЕ НЕ ЖИВЕ У БРИЗИ Људи више не живе у бризи Ко нема у глави има у књизи Сви људи заједно знају све
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Чек да завирим... у, па ово је отишло дубоко под брдо. — Бог те пита колико. Само је отвор засут земљом, зауставила је ова кукрика. — Ко би знао шта унутра има! — узбуђивао се све више Јованче.
Одједном се зачу прасак сува грања, Стриц изненађено викну и за трен ока нестаде га под земљом. Луња скочи. — Оде Стриц, упаде Стриц! Дечаци се стрчаше око јаме.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
је да се сва стресе; ако ли се дотакне к планинами, задиме се; својим тек назором заколебље толиком и таквом големом земљом, те сву поднебесну из темеља покрене, — и ступови јој остају непокретни. Запрети мору и пресуши га.
од страха стрепи небо и земља и воде, и свако му се колено поклања на небу и на земљи, и оно што је доле, под земљом, — не кроз које анђеле, серафиме ли, или преко које друге му слуге, али сâм собом к нама недостојним говори свршујући
Ал' у писму није тако, нити је у њему што са земљом, с буњиштем ли уједно збркато са смешавином. Ама је ли тек свето писмо, а нису ђачке које неваљале поџепнице, — оно је
А други је пак хвалио цара и говорио да је од свега понајсиловитији цар заштоно он и земљом и морем, влада над свим људма у свому царству, и што му је воља, то чини.
Пак заповеди грађаном, те посуше је земљом одзгор, и високо се онде брдо учини. Зато и именује се оно брдо од оно доби Литостротон јелинским језиком, а по
пак одухе не може здесити куд би пак излезао, та и врти се там-овам силовито навирући куд би прошао: зато потреса земљом, докле куд згоди коју дупљу те опет излезе напоље.
прокаже нашто излазе, нити би могао иначе оно царско господство достати да буде први до цара везир и над свом оном земљом заповедник. Нити би му пак сва браћа дошла на поклоњење, тражећи у гладну годину жита од њега.
врло се обснажаше и сви осташе весели да скачући стрчаше доле с башчи и сва градска врата што бијаху засута са земљом изпоотвораше их.
Пак ко томе за провиђење и управу са земљом и с људма јоште вештину, вишу свест, мудрост и разум прикнади им за проглед и расуђивање о свему!
Лише, како је и што је доле под земљом и горе у небу сврх ли горњих небеса, то баш нико жив ништа о томе не може сазнати од простих људи што где има, ништа