Употреба речи земљу у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Тајна је то!... Астроном гледа у звезде. Је л’ му ко сахрањен у њима?... Ми гледамо у земљу... Ах, у земљи нам је све!... Он у звездама гледа будућност, ми у земљи прошлост...

чело на гвоздене шипке од прозора, дуго је гледао облачно новембарско небо, из којега је ситна и хладна кишица на земљу падала. На гранама дрвета што су пред кућом засађена била, не беше ниједнога листа.

Малена сам била кад ми га црни попови отеше, па га дубоко у земљу сахранише; па док су они појали, ја сам горко плакала.

Ја бих хтела даље да идем, али ми колено клеца... Он баци свој дугачки штап и улар на земљу, после се окрене мени, па ме само гледи. „Грлице, ал’ си дивна!...“ После ме узе за руку. „Ја те љубим, Грлице!...

Ја сам од стрâ дрхтала као прут. Он се саже, загрли ме и хтеде ме пољубити... Ја сам вриснула и пала на земљу. Жена овога кувара, домаћица од те куће, утрча у собу, диже ме, плашљиво гледајући у љутитога господина; после ме

Кад је било пред зору, он дође, спусти једну пуну врећу на земљу, па ме онда пољуби. Глас му дрхташе од раздражености: „Грлице, ево јела!...“ Даље није могао ни речи проговорити.

“ нити што друго; само ме је загрлио, а десном је гладио моје густе витице што су ми низ тужно лице на земљу падале. После ми љубљаше уста, трепавице, чело...

Ох, боже мој!... Превијала сам се као црв око његових колена, падала сам пред њега на земљу, преклињала сам, доказивала сам му да ћу га ја умети скрити, да ћу га неговати, да нико на свету неће знати где је и

“ и: „Хвала, домаћине, ја не могу више!...“ а, овамо, прима чашу, испија је наискап и пада, трештен, на земљу... — Тако је, Миладине!... — рекох му ја, одобравајући, јер сам осећао истину његових речи...

се, пијан, па пева: „Ес гинген ден ди драј јуден, ден, ден, ден“ А кад је пао у севдах, треснуо је свој цилиндар о земљу — знате, сви културтрегери носе цилиндар — али кад га је хтео подићи да га опет на своју цивилизовану главу натуче,

да га опет на своју цивилизовану главу натуче, посрну једанпут, други пут, па, као оно рањен витез, стропошта се на земљу; па онда, онако сасвим ритерски, повиче: „Ес лебе дес дајчен фатерланд“.

Али милијун душа треба годинама да се зноји док истреби коров што га ви са неколико плаћених надничара на ову родну земљу посејасте... И ви говорите о љубави! Ви!.. Смешно! А кад су мртви љубили?

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Почекај мало, да те научим памети!” одовори му срдити лав, пак онда тресне с њим о земљу и распара му трбух. „Дели ти сад”, рекне лисици.

Такови би људи упропастили земљу. Није луд ко три погаче изеде, него онај који му их да. Давно се чита у цркви: ком се даде много, млого ће се и

Ови га прода једном циглару, гди непрестано носећи земљу и цигле, и не имајући такове зелени као при дашчовану, јошт више о промени почне молити.

Дође време да закољу краву; вежу је за ноге и рогове, превале је на земљу, пак почну оштрити велики нож. Тада волови запитају је: „Сад кажи ко се у бољи час отелио, ми или ти?

Слуге, видећи непознату псину, шчепају га за реп и за ноге, пак с њим кроз пенџер. Ови сиромах лупи о земљу, и бојећи се да му се јошт што не пригоди, скочи и начне бежати, јаучући.

Пчела га једна боцне у губицу, а он се расрди, дигне кошницу и тресне њом о земљу. Онда ти све пчеле раз|дражене ударе на њега, летеше му која у очи, која у уши, тако да он у бежању начне искати себи

Узме је орао, подигне у висину, пак је пусти: „'Ајде, лети цад!“ Почне она летити, ал' како не ваља. Падне на земљу, и сва се згрува.

кад се издрпа и издере бацамо га у ђубре; тело које кад остари, ослаби и изгуби сву топлоту крви, иде као земља у земљу: за њих се толико старамо и мучимо, а за словесност, која у нами мисли и која је способна Правди, Истини,

Да ми сви љубимо ови времени живот и ову земљу нашу, која нам је дата за време како участије обиталишта нашега, у томе право имамо и добро творимо, сљедујући

143 Херкулес Ови славни витез, кад сврши све труде и подвиге своје, очисти земљу од вредовитих и злих зверова, и освободи многе од варвара и мучитеља, онда се топрв удостоји на високи попети Олимп,

Отиде Дуга, обиђе сву земљу, па кад ето је, сама дође. „Камо? Гди су?” — пита Јуно. „Нема таке какве ти 'оћеш, ниједне“ — каже Дум.

те ти ја бежи, остављен од свију својих, преко некаквих страховитих пустих планина и песковитих поља; дођем у туђу земљу, гди, за не умрети од глади, најмим се и служио сам седам година. Умре ми господар, а ја се — у зли час по ме!

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Ко у постељи, ко на лађи, ко по кишици, ко преко поља, ко уз њиву за жетву спремну, сви одоше у ону земљу. Оде и звонар у подземно село. Оде и врач, и винар жедан вина.

Ал његова се бела коса у облаке над Повленом и снег претвара, његова дуга брада дубоко у земљу пушта храстово корење, ишчупан, његов језик, у нова времена, из сваке гране избија ко лист, у храстовој крошњи

И опет ће за исти свет убијати и мрети. И све ће ове отрове: јесен, зиму и земљу, вране и врт, ко лек, под капком да понесе У туђину, сан или смрт.

ли га једном у иглу уденула, не бих ли једном, обневидела, почела да пришивам рукав за кошуљу, браћу за рођаке, земљу за облаке.

Докле мислиш да стигнеш у тим чизмама? Зар ћеш обувен у крваве чизме лећи у земљу, крај босих отаца? 21. мај 2000.

Најзад сву земљу, трешње у цвету, чашу и бокал, обасјава - а при том је можда сјајнији свет угасило сунце са Овчара и Каблара.

ме три стога сена, као три шубаре, накривљене на три главе, на три главе три путника, који силазе у мрачну зимску земљу. Из мрачне зимске земље израњајући, гологлави, дочекују ме врхови планина, као богови.

Донео си нам семе вина, семе жита, ал нема ко у земљу да га баци! Написао си, ал нема ко да чита, знак у коме се сабирају сви знаци!

Двема рукама сахрањене, Тројеручице, у ову земљу, испуњену мŷком, нек нас из ове црне земље у облак понесе храст, засађен трећом руком!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

” —, и јоште громовитије по трећи пут: „Олмаз! (не може) — рече. „У нашега цара земљу не сме се нико мешати; у нашега цара доста има верни̓ Турака који ће му казати ко буде крив.” Пођемо скуту и одемо.

како ваља, удари она сила по соби, те ти онај ћумур удари у главу мога Чардаклију и Теодора, а они с клупа попадају на земљу као пијани и мало живи, и једва се сете ода шта је, те с великом муком изваљају се напоље, пак седи у снег и премештај

Везир сказал, и То громко и јаростно: неможно јето бит, ни један краљ у нашега цара земљу мјешати сја не будет; јест — сказал — у нашего султана вјерних мусломан, котори јему правду скажут, когда и что в

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Рога је у разним употребама добила и разна имена. Тако, она се зове љуба, кад се дужи крај удари у земљу а рачве оставе горе, те планинка ту углављује телад да јој не сметају док краве музе.

Удри, удриде!« и скачу око ње га као бесни. Најпосле ти оно момче спусти бубањ на земљу па, токорсе да се н оно нашали, потеже и скочи на њ. Пуче кожа и обе ноге пропадоше му унутра. Оно само укокоти очима.

— Гости се опет узели смејати. Сиромах Мојсило да у земљу потоне од бруке. Док приђе адвокат: — Аха, газда Мојо, откуд ви? — Мојсилу чисто свану кад виде адвоката.

Па чим метне ноге у ужа, а он ти се отисне те на земљу — ћуп! а самар по њему — клоп; коњ надигне реп, па кад виде тај скандал, отисне низа страну те се у какав трнић

Шта ће с њом — хајде да играју »вина« (или, како то варошка деда зову, »шоркапе«). Један ђачић од већих метну је на земљу, па поче опскакивати и бранити је ногама од осталих својих другова, који се поређаше унаоколо, па га сташе заваркивати

— Ништа, ништа, не бојте се! — куражи их Симица, и скочив хитро на земљу, стаде завиривати да му није што спало с кочија. — Стани да сиђемо — биће сигурније.

Спремио се да путује некуд. За појасом му два пиштоља и велики нож. Торбу и гуњац спустио поред себе на земљу. Таман је распалио лулу, кад ето ти озго Радојке са судовима. Пошла на воду.

Кад су се сви обредили и кад је последњи спустио празан бардак на земљу, поче кмет Пурко: — Вала, људи, ми смо се често састајали. Богу хвала, често смо се и споречкавали...

Коњ мало стане, па опет копа ђа једном ђа другом ногом; њуши ону земљу и фрче. Пурко га трже за улар и умирује, неће да се смири! — Ама шта му је сад!

То је! Што дубље, даске се све боље указују. Напослетку се познаде да је гроб. Очистише полако земљу свуд око оних дасака и спремише се да подигну капак. Ћебо принесе воду аџијазму. Поп натаче петрахиљ и отвори требник.

Поп се здрави с Бошком, приказа му свог синовца, па одоше у разговору горе кући. 3ељов лаје, рекао би земљу гризе. Бошко навикну на домаћицу и осталу чељад да дочекају госте.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— Е, чекај! — рече Лазар. Па приђе белези. Одмери једну стопу, извади нож из цагрија, положи му тилуће на земљу, а оштрицу окрете горе. — Скачи! — рече, одступајући од белеге, а очи му сипаху паклену мржњу... Момчдија се умеша.

Станко се већ надао томе колачу. Лева нога, коју Лазар хтеде подбити, оста чврсто припијена за земљу... Он мирно сачека да се Лазар навије на његову леву руку, па да га онда наједаред одбаци...

Нигде никог... Он дахну душом, диже се и седе... Али је умор био веома велики. Руке, којима се опирао о земљу, дрхтале су; сваки рибић на телу играо је...

Ноге му почеше трнути, а табани бујати; у глави је грмело, а оба ува пиште као две пиштаљке. Он опет клону на земљу и склопи очи... Али то не беше сан...

Сву је ноћ обамирао, али сад умре!... Ноге му се подсекоше, и он се сурва на земљу као пањ кад му жиле подсечеш... Затвори очи да ништа не би видео...

Отац, мајка, браћа, снахе, синовци, синовице – све јада и нариче... Њега спуштају у црну земљу... Око негова лица вуку се хладне змијурине... А тамо? Лазар се смешка на Јелицу; његов му је отац проси она полази...

— Хоћу, наћи ћу га! Како не бих! Кад ти хоћеш, наћи ћу га, па, аман, да се у земљу сакрио! — Ех, тако, тако!... Иди, нађи га!... Хоћеш мало духана?... — Па... ако је бог дао... — А дао је, ја!...

Данас то већ неће учинити!... Поздрави га и кажи му да је од данас за десет година мој!... Да бежи у свет, да бежи у земљу, па небо — наћи ћу га!... Ја се смирити нећу док се трипут његовом главом не котурнем!...

Кад се успуза до круне, он одломи једну гранчицу, метну је у зубе, па се спусти на земљу... Хајдуци се све више и више дивише окретности и вештини Станковој.

— рече Латковић. — Па не браним. Баш сам оран за причу. Сколише га са свију страна. Он седе на земљу и поче причати причу о једној паметној девојци, што је имала крив нос...

Али су је они вечерали тако слатко као да су у дугу дану црну земљу превртали. Заврзан не може бити миран, стаде задиркивати Зеку: — Ама, славе ти, како ти је то име?

Сви смо ми једна својта, сви смо Селаковићи!... Коме је од вас дјед теменом у ову земљу ударио?... Дед̓, реците!... Никоме!...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

СУША Већ месецима огањ дажди, Препуклу земљу мори суша; Најзад ће сунце сад да зажди Замрли гајић оскоруша. Сув поток крај ког мртво ћути, Без гласа и без

Очи су ми као очи у номада, Звезда очајања у којим је сјала; И велика суза која из њих пада, Не познаде никад земљу где је пала.

И сјајно и слично само својој мети, Као озарено сунчаним априлом, Све путеве сумње тако да надлети — Не дирнувши земљу друкче него крилом.

Звезда сиђе на његов длан и обасја целу ноћ. Светац се баци на земљу пред тим знаком с неба, и затим се крену за звездом која се истим путем врати у небо.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

И тај је поглед долазио, истина, озго, али је се спуштао кроза ме и слазио још за читав хват у земљу. Ја сам бар осећао горе на темену рупу и доле за патос заковане ноге.

Човек је... Капетан се осети позван да објасни казанџији положај инвалида: — То је лепо што је он за своју земљу осакатио себе. Али зато он не може тражити сад да буде саветник.

Али зато он не може тражити сад да буде саветник. Видите: сваки онај који је пролио крв за своју земљу треба да се рачуна у срећне, јер се одужио својој мајци, својој земљи.

— Е, знам и ја те ваше филозофије! Знам ја, ако ћеш, и „земља јеси, у земљу отидеши”! Али дај ти, брате, штогод у жива уста! Видите: то је чисто... како да кажем?... то је страшно погледати!

Капетан скочи; сабља му се отиште н са звекетом лупи о земљу. И Благоје се трже: — Нећеш, бре! — рече он и као да поново повуче уздице и поново заспа.

— Тата! Та ево ме! Благоје се као муња брзо окрете. Стаде пред сина. Гледа га, гледа — па онда тресну о земљу. Нико не мишљаше да иде својим послом. Сви прискочише, попрскаше га водом.

Бе, ни кост с коском му остала не би, ко би те само прстом прихватио! Анока размажено тресне ногом о земљу, испупчи прси, зачкиљи и заврти главу: — Е? А ти би, ваљда, хтео да ја седе плетем? Ви'ш, молим те!

— А што то, добросрећниче? — Е, ја хоћу да убијем Вилипа Маричића! Он махну мосуром више главе, лупи њиме о земљу, сломи га и узе се смејати. И Велинци се даде на смех: — А што, Златане? Шта ти је учинио Вилип?

Мића црквењака пред порту с врљиком, па да му пребије голијени који се од вас усуди ступити ногом на ову свету земљу. Проклећу и вас и све инаџије и убојице оним путиром ондје, па онда живи ако можеш.

”, и пријеђе преко пута. Отвори црквена врата и ничице паде пред олтар, а челом дохвати земљу. Лежао је тако може бити четврт сахата, а кад се диже и окрете, угледа пуну цркву народа.

Брзо устаде, лијевом руком покупи хаљину, десном смаче шешир с главе, дохвати се за лотре и лако скочи на земљу. Поп је ухвати објема рукама за главу, па је љуби у чело, а нама иду сузе.

Подилази му крв на очи, оне су влажне и лице гори као у грозници. А кад мрак притисне земљу, неко се шуња поред попова плота. Не бијели се на њему сељачка кошуља, ни на путу остаје широка стопа од опанака.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

кад свира, па кад стане пред неку газдачку девојку па свира, а она зна ко га је послао пред њу, па само гледа улево у земљу, па све везе, док се не озноји испод носа, па добије к’о неке мале брчиће као од росе.

И Јула се збунила још више и спусти на земљу оно гушче. Обоје стоје тако и с неком као родитељском милотом гледају гушчиће који се гурају и падају на тртице око

Кад јој штогођ кажете, а она поцрвени до ушију па у земљу да пропадне, а већ од унтерхалтунга ни спомена! А није да су просте или завезане и да не знају — него, тако!

лепа, смеђа, пала на рамена онако омладински, а раздељена по среди онако богословски, а кад говори што, а он гледа у земљу. — Сутра ће — свршава Ержа рапорт — бити код милостивих на ручку. Мајка и ћерка се само згледаше на тај глас.

Персу у црно; јер кад је полетела бунару, а Аркадија за њом саплете се несрећом преко валова, па колико је дуг носом о земљу, и док се он освестио и дигао, она је комотно могла скочити у бунар, да није, срећом, баш пред самим бунаром пала у

— Шта би само прочитали из то неколико цветића! — А ви извесно знате? — пита Пера, а гледа у земљу. — Па што ме не научите?

И тако то сваку ноћ ради, и тако то траје док петли не запевају, а онда одједаред као да у земљу пропадне. Пред петом се кућом опет скупили око једнога који се ономадне вратио из Бечкерека — камо је одвезао био

Летео је сав блажен на крилима срећне и утешне љубави, тако лако да чисто није осећао да табанима додирује земљу. Успут није срећом никога срео до ча-Нићу боктера.

— Но, па шта је било то опет сад? — Па од оног јаузна, Сида дрвље и камење на нас овамо... Да пропаднем у земљу пред оним младим човеком! Од њега ме највише срамота! — Охо! Па то ти мени нешто крупно казујеш!

— Бо’ме! Какви су обешењаци — било би вам сутра... — Јуф, снаш’-Пело, немојте ми ни спомињати. Боље у земљу да сам пропала! Убио их бог, свуд се они мораду да стрефиду. Мушкарци! Јуф, само кад помислим...

— извињавам се ја, а све се око мене окреће к’о у каквој полки. До-до-дошло ми, у земљу да пропаднем. — Уф, уф, уф! — виче гђа Перса. — Па што ниси проп’о, бар не би’ сад знала за моју срамоту. Ух, ух!

Пала је јадница и дочекала се на земљу прилично непристојно. »Пази фрајле, како ђавòли!« повикаше из других кола паори кочијаши.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

И оно, што не би која жена право у торбу спустила већ на земљу до торбе, она је дизала, чистила и метала у торбу. А од свега што је најбоље, пробирала је и давала своме „чичи“,

А то његово играње — неко тресење снагом, поцупкивање, ударање коленима о под, земљу — толико је, да кад би други тако што урадио, недељу дана не би се дигао из постеље, а њега ни зној не пробије.

ВИИ Сам. И то толико да нећ сме слободно ни наћ земљу да ступа. Увек кријући се иде. И, обазирући се уплашено око себе, полако, крадом ступа.

А кад га нађем, — уверава их — тад ћу да дођем код вас... да си и ја купим кућу, земљу, стоку... да сам и ја као ви... А дотле, нећу... Ја и сад не бих дошла, него хлебац ми нестаде... Не бих дошла.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

— Таленат још није имање. — Разумем вас. Па, колико их има који с талентом куће и земљу стеку, — одговори одрешито Марко. — Е, добро, кад бих вам Мицу дала, како и откуд ћете живети?

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Онда неки официр, бео и леп, у кицошким лакованим чизмама и корбачем у левој руци, искочи брзо на земљу, приђе команданту дивизије, принесе са свим лабаво руку до штитића па просто показа руком дуж белог друма, којим је

А око њега у шљивару, на полеглој и угаженој трави, лежало је неколико мртвих војника носем пободеним у земљу или полеђушке па су са раширеним рукама изгледали као крстови.

Тада, наједанпут, његова дрхтава рука јако притиште слушалицу и он се одазва па се укочено загледа у земљу и побледи. И тако запрепашћен и смртно блед дрхтао је и слушао неко време.

— Јао, јао, шта би, као да на једном у земљу пропаде, као да одлети; тако је нестаде. Кажем вам: још дете. Истина, лепо је развијена, пуна, а лепа, лепа као

напред, вукући за собом свога воћу што је једном утрнулом руком чврсто држао подбрадак улара, а другом се ослањао за земљу.

текла: Јуришић је седео у својој земуници са лактовима између колена и укрштеним прстима, па је тако сагнут гледао у земљу.

А бабин познаник нервира се, пада у ватру: — Ама ви млађи само знате да рушите, ви сте изроди, ви не волите ову земљу. Ви говорите: зло је, ја кажем: добро је; ви кажете: враћа се назад, ја кажем: иде се напред. Хоћете ли доказа?

Африка

Вуије, напротив, тврди да човек који прокрстари једну земљу, с напетом пажњом, широко отворених очију, у ствари је боље упозна, боље схвати, но човек који седи на једном њеном

Да чак прво путовање кроз једну земљу више упозна човека с том земљом но и једно идуће, које још слаби и првобитно стечена убеђења.

Кроз стабла и кроз грање чује се подмукли удар у там–там. Вечерам брзо, пијем филтровану воду која мирише на осушену земљу кроз коју се цедила; гадим се.

сан и моја утеха; сада, видим да ни њом нећу угасити жеђ, седам на праг, на граници да зажалим што сам и дошао у ову земљу. Само због једног дана жеђи усне ми сасвим испуцале и грло потпуно упаљено.

На питање да ли ће бити там–тама, један прислања главу на земљу, слуша и затим показује: „Тамо!“ Мало дале уистину почињемо разазнавати потмуо удар у бубањ, неколико стотина

Стабла што умиру, лежећи, а што ипак, још, свом својом дужином пуштају корење у земљу, црвену и масну. Гњилу, као пуну крви. Ево звезда по земљи, отелотворених, огромних, меких, врелих, пуних задаха.

Од тренутка очишћена па до ступања у Деде фетишку игру, девојчице–свештенице не смеју додирнути земљу. Њина старија браћа (код црнаца зову се браћом сви заштитници) носе их иа раменима.

Да би их могли носити, они сами морају испуњавати обреде. Само спуштене на земљу, мале почињу игру превијене унапред, загледане у свилене жуте и црвене мараме, којима машу као пламеним цветовима.

Ево он игра страшну игру Ге, удара левом ногом у земљу, што значи да зове све болести које су ту у земљу закопане, нека се приближе сасвим и нека га освете, ако му Зегеле не

Ево он игра страшну игру Ге, удара левом ногом у земљу, што значи да зове све болести које су ту у земљу закопане, нека се приближе сасвим и нека га освете, ако му Зегеле не да жртве.

Ево земљорадње у повоју! Познато је да црнац не зна за својину земље. Сваке године краљ племена дели земљу породицама и оним чудним црначким удружењима земљорадника.

Младићи често добијају земљу сасвим засебно; они раде за себе и, ако довољно стекну, граде село и насеобине одвојено од својих предака.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

ЈУЦА (слегне рамени). ЈАЊА: Па што говориш? Да ми крадиш, да пропадним? О, талас его!⁸ Да си отвори земљу, да ми гута код тако неваљало жена! ЈУЦА: Па не морате дати, забога! Не може вам нико отети. ЈАЊА: Видиш алопу!

Црњански, Милош - Сеобе 2

Њихову земљу, веле, затварају, као венци, високе планине, али се и те планине, према Истоку, отварају као нека врата.

Небо се после, опет, спусти на ту празну земљу као плава завеса. Све до краја XВИИИ века, у том краљевству ратови су били чести.

Имаће да обрађују земљу. Он ће их населити у села, где су куће назидане у реду, као по концу, према лењиру геометара.

Официри ће бити премештени у регуларне пукове. Војници ће бити претворени у сељаке. Радиће земљу, као што је раде и Хрвати и Хунгри. „Не може бити изузетака у царству, Ваше Високоблагородство.

Шта им је требало да шаљу овог шкопца да људима тумачи да је лепо изићи из царевине и прећи у камералну земљу, где се струже стрњика.

Гроф је, међутим, рекао да се не сме спустити заклопљен у земљу. Журећи се да што пре пређе преко наређења, за које је мислио да изазива протест, гроф се залете и на брзу руку

протест, гроф се залете и на брзу руку протумачи да се они, као војници, одсад, просто укидају и да има да раде земљу.

Не смеју, без одобрења, да напусте земљу, на коју се пресељавају. Кад је то гроф изустио, зачу се један оштар звиждук, као што се џелебџије дозвиждавају и,

Њој се није ишло у ту далеку, страшну, хладну, земљу, куд су већ хиљаде сународника њеног мужа отишле, и као нестале, у мећави.

На твоме се преселенију свршило, у ариште. Аха! Аха!“ Павле им онда, кад стаде на земљу, рече да му ништа није, да је мало изгладнео, и неиспаван, и то је све. Нека не жалосте жене!

Због тих барутана, иако су биле зазидане у земљу, опкољене јарковима, Темишвар је живео у страху. Према селу, Трифун је видео, на утрини, сапете коње, који скачу као

Био је сад сасушен, чворав, а кад је седео, седео је као неки пањ, зарастао у земљу, остатак неког старог храста. Само што из њега не певају сове.

Теодосије - ЖИТИЈА

потруди с младим благороднима, и стиђаше се да у лице мужа погледа, јер се због њега много потрудио да дође у туђу земљу.

А он многим сузама окропи земљу и упућиваше благородне и похвалне речи ка Богу, говорећи: „Испунио си жељу срца мојега“, тако да се и старац застиде

А када га они тако угледаше у таквом образу, не знађаху шта себи да учине, него плачем и ридањем обузети на земљу падаху.

Паднувши на земљу мољаху од обојице благослов, обећавајући да више неће чинити разбојништва. А када их је старац благословио, сваки од

Ја то сведочим. И сви у Господу снабдесмо живот наш, и нашу земљу нерасуту од противничких нападаја сачувасмо. Спасли смо се, уздајући се не на лук или мишицу, велим, него вером у Оца

А ови богоносци принесоше усрдну молбу Богу, који је земљу основао на ничему, и призваше пречисту његову Матер, да помогну дело.

својим молитвама ка Господу све нас: децу твоју у Господу и по телу рођену ти, земљу нашу и цркву, за које си се трудио. А преподобни старац, изливше многе..

говорећи: — Када Бог после извесног времена благоизволи, скупивши јадног тела грешне моје кости, пренећеш их у земљу народа мојега, и положићеш у цркви од мене сазданој, која је у месту званом Студеница, у манастиру Пресвете Богородице.

каже: „Ако вам богатство допадне, нека за њега не прионе срце“; колико Више је достојан прекора и укора онај који копа земљу и тражи оно што није оставио, журећи се да узме?

Одмах са рогозине устаде и светло к Вишњему високо руке подиже, и громким плачем и даждом суза земљу напајаше. Која ли благодарења за то не изрече Богу, клањајући се и величајући, хвалећи и благодарећи онога који чини

и сви с њим притекоше, и видевши како је гроб свуда испуњен врењем мира, и задивљени обиљем источника који је текао на земљу, а уједно и ужаснути, оставивши јутарња пјенија, са страхом и сузама зваху: — Господе, смилуј се!

А свети, ослободивши се оних који бејаху дошли, уђе у цркву и ову за собом затворивши паде на земљу и припаде к Богу прса бијући нештедно, изливајући вреле сузе и благодарећи и похваљујући к њему, рече: „Ко сам ја,

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

„земљи матици“: интересовало се за све догађаје на Балкану; многи су се досељеници надали, да ће се повратити у своју земљу, једном ослобођену од турске управе.

Чим је Србија створена, Срби Аустро-Угарске а затим и сви просвећени Јужни Словени увидеше у њој земљу „националне мисије“, „балкански Пијемонт“.

Масе српског и бугарског становништва, које су радиле земљу, које су трпеле исте патње и имале исте непријатеље, почеле су се приближавати и чак изједначавати, нарочито у

из Аустро-Угарске привлачила је слободна држава, у којој се говорило њиховим језиком и у којој су они могли купити земљу по ниској цени.

То је била маса сељака од којих је сваки имао властиту земљу. Једино одликовање је било бити поп или кнез. Попови су се нешто мало издизали изнад народа.

Најстрашнија је катастрофа била крајем 1915. год. Целу су земљу заузели Аустро-Немци и Бугари. Војска и део становништва су се повукли кроз Арбанију и то је повлачење било страховита

Али никада нису хтели напустити земљу неограничених слобода. Готово независна у својој природној тврђави црногорска су племена стално водила борбу са

муслимани који немају своје земље већ обрађују беговску земљу, исто онако као и хришћански кметови. Има, најзад, у негдашњем новопазарском санџаку поисламљених Куча и Климената,

Особине мухамеданских сељака. — Највећи део мухамеданских сељака има своју властиту земљу. До последњих десетина година су били имућнији од хришћанских сељака.

области, населили, нарочито по далматинској Загори, многобројне динарце из Босне и Херцеговине, да би им обрађивали земљу. У Загори северне Далмације једна је група досељеника пореклом из Лике.

готово стално у ратном стању, Црногорци су дошли у Боки под јаче утицаје медитеранске климе, мора и поморских веза, у земљу много мирнију, са старим, иако ретким, становништвом, и са многобројним траговима и остацима старе и средњовековне

Узму се трести, бацакати и пружати руке преко совре за даире, лупају ногама о земљу, играју и превијају се од љубавног заноса.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

— Придржи ти само земљу да се толико не љуља — рече пијани чича Тришо крчмару — а ја ћу се зачас попети на дрво и њега зграбити.

Значи, стигли смо у неку кућу. Онај Неко тресну џак заједно са мном о земљу и развеза га. Угледах над собом човјека великих бркова, а изнад њега чађаво поткровље украшено са двије сланине.

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

се не одмара ЈУРКЕ Једни одгризу другима Руку или ногу или било шта Ставе то међу зубе Потрче што брже могу У земљу то закопају Други се разјуре на све стране Њуше траже њуше траже Сву земљу раскопају Нађу ли срећни своју руку Или

то међу зубе Потрче што брже могу У земљу то закопају Други се разјуре на све стране Њуше траже њуше траже Сву земљу раскопају Нађу ли срећни своју руку Или ногу или било шта На њих је ред да гризу Игра се наставља живо Све док има

живо Све док има руку Све док има ногу Све док има било чега СЕМЕНА Неко посеје неког Посеје га у својој глави Земљу добро утаба Чека да семе никне Семе му главу испразни Претвори је у мишју рупу Мишеви поједу семе На месту остану

ме Очи да ми залају на тебе Само отвори уста Ћутање моје да ти вилице разбије Сети ме само на себе Сећање моје да ти земљу под стопалима раскопа Дотле је мећу нама дошло 1 Врати ми моје крпице Моје крпице од чистога сна Од свиленог осмеха

осмехнули И намигнули једни другима САН БЕЛУТКА Рука се из земље јавила У ваздух хитнула белутак Где је белутак На земљу се није вратио На небо се није попео Шта је с белутком Јесу ли га висине појеле Је ли се у птицу претворио Ено

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

ена... два... три...” а ноге вежбача меко се спуштају на земљу. - Ти, Слободане, на тебе мислим! - Новак је сада стајао између катедре и табле, а његова мала глава оштро је

Било је чудно мислити да ћемо једнога дана гледати Земљу са Месеца. Једна светла метална лопта насупрот другој и ти на једној од њих, или између њих, мали као мрав, а ипак

- И ми ћемо отићи тек када све што имамо да завршимо будемо завршили, Бодо! - ударала је ногом у земљу као да даје такт таквој речи и то је било помало смешно. Ја сам се осећао као бегунац.

Био сам модар кад смо, дотакли табанима земљу, нека два километра низводно од Каранова. Осим нас, на пешчаном спруду није било ни шугавог пса, а песак је био врућ

Бео и нејасан, при дну видика, појављивао се Месец. Можда је неко с неке друге звезде видео Земљу као што смо ми видели Месец.

Уздржана даха, клизио сам милиметар по милиметар на доле. Чинило ми се да никада табанима нећу додирнути земљу, али сам је додирнуо много пре него што сам рачунао.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Тешко му је дочекати га. Отишао је, далеко у туђу земљу, богзна какво зло може га постићи; млад је, неискусан, али треба свет да проба. Прођоше месеци, њега јоште нема.

Сад десном руком ухвати десну руку Лујзе. Она сва румена у земљу гледа, а уздисај се чује. Лепа је као звезда зорњача. Покрај узајамног обећања растану се. Шамика дође кући.

Разумете ли ме? Шамика се збунио. Одважна, предузетна, Матилда му гледа у зеницу. Шамика у земљу гледа. — Јесте л’ ме разумели? — Јесам, да Лујза к мени ускочи.

Отац ћути. Сад Пера иде за тезгу и отвори чекмеџе. У чекмеџету само неколико крајцара. Баци фијоку о земљу љутито. Сад приђе оцу, стане пред њега и мери га. Извади из џепа штрангу. — Видите л’ ову штрангу?

— Дакле, вами је жао што се једаред раставити морате? Та и богосин Исус се раставио једаред од оца, па је сишао на земљу, а шта ће вама фалити ако од доле горе пођете. Та и ја сам стар, и ја нећу дуго.

га питали зашто он не фишкалише, одговорио им је: „Ја у мом животу никад нисам продао ниједан јастук, а камоли кућу и земљу.” И тако је Шамика живео, само да женске усрећи; не једну, две, него све.

Сав бео и ћелав. Већ је претурио шесет. Али он је још стари Шамика. Продаје кућу за кућом, земљу за земљом, путује, купује, сервира даме, свакој обриче да ће је узети, и кад то каже, сам се смеши; и, ако не узме,

и Пеште — даљина само две миље — у свом животу толико миља прешао, да је с тим могао као Кук целу земљу нашу унаокруг отпутовати и натраг се вратити. А што је потрошио, тај трошак би довољан био за то светско путовање.

Црњански, Милош - Сеобе 1

весело махао рукама девојчици, старијој ћерчици, коју је био довео да испрати оца, а коју слуга никако није спуштао на земљу.

Видеше дрвеће што им се дотле чинило празан мрак, и кровове у граду што су се дотле чинили као утонули у земљу. Сасвим близу, иза плотова последњих сокака, учини им се да шећу безбројне, шарене сенке.

Погнуте главе, одупреше тешке ноге о земљу и поставише се, ћутке, један до другога. Кад, испод ока, погледаше десно или лево, видеше, као на крај света, два реда

Видевши око себе, свуд, баруштине и блато, људе што су се укопавали у земљу и живели по земуницама, да би се у пролеће, или пред снегом, опет одселили даље, Аранђел Исакович осетио је дивљу

Кроз јеловину, он се пео за пуком, изгубив после уопште из вида земљу и села, доле. Цврчање левчи, паока и главчина успављивало га је као и непрекидни шум, под колима, опалих гранчица и

По разбацаном сену лежали су му људи, крај коња који су ударали, тупо, копитом у земљу, у сну. Пси, окупљени зачуђено и задивљено око њега, јер је бдио, дахтали су од жеђи и глади, вијајући се преко дана,

ако ту војску није марио Карло Лотариншки, волео је барон Беренклау, који је са њом упропастио Баварску, покоривши земљу супарника Марије Терезије, те постао љубимац ћесарке.

Потрча са коњима, али опет леже кад га меци заокупише, ударајући у земљу око њега. Чудио се том изненадном пуцању и дивио се, да га опазише.

Но тек што беху пошли, дубље, у непријатељску земљу, потиснуше их. Они потегоше натраг, журно, на Рајну, па је пређоше код села Дајнхајма, спаливши мостове за собом.

Кроз пола сата, док су око њега рањеници падали на земљу и превијали се од болова, умирући, Исакович беше, са неколико војника, већ избио на главну улицу вароши, закрвављених

Да нису падале бомбе, Исаковичеви војници заборавили би били где су, мислећи да вежбају под Варадином. Укопани у земљу, они су ноћу лелекали уз гусле, подупрвши леђима земљу ископаног јарка, која им је ронила за врат, а спустивши ноге у

Укопани у земљу, они су ноћу лелекали уз гусле, подупрвши леђима земљу ископаног јарка, која им је ронила за врат, а спустивши ноге у бару, међу трском, по којој су скакале жабе Певали су,

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Чинилица у ову сврху користи нокте, длаке, име момка или земљу на којој је стајао десном ногом. ПСИХОЛОГИЈА ЉУБАВНИХ ЧИНИ Психолошка позадина веровања у успех „чудноватих

⁷ У шабачком крају, да би породиља лакше родила, кроз недра јој пропуштају јаје да падне на земљу.⁸ (Широка употреба јајета у овим обичајима објашњава се веровањем да ће се жена породити брзо, као што кокошка брзо

Друге, опет, узму земљу с раскрснице, потопе је у воду и ту воду пију да би се лако ослободиле порода. Магијска снага додира користи се у

“³⁰ На Косову трудници протуре јаје кроз кошуљу па гледају како ће да падне на земљу: ако падне на врх — биће мушко, а ако не, родиће женско дете.³¹ „Тестирање“ пола детета негде се врши још на свадби.

“⁵³ Ако случајно, нехотице, угледа наказу, најбоље је да брзо руком додирне земљу или да у себи изговори заштитну магичну формулу: „Само је он и нико више“⁵⁴, како би се избегла опасност по дете.

Зато је забрањено бацати за трудницом земљу и пепео, јер јој могу донети проклетство.⁶⁶ Жени у благословеном стању забрањено је и да носи земљу, али се не каже

⁶⁶ Жени у благословеном стању забрањено је и да носи земљу, али се не каже зашто.⁶⁷ За трудницу су такође опасни различити отпаци, смеће, прашина и уопште све што је нечисто.

Ако јој се, због велике жеље за храном и сл., ипак деси да нешто украде, она мора брзо руком да додирне земљу, да би на тај начин избегла, односно неутралисала штетно дејство његовим одвођењем у земљу, која је, по веровању,

мора брзо руком да додирне земљу, да би на тај начин избегла, односно неутралисала штетно дејство његовим одвођењем у земљу, која је, по веровању, моћан апотропајон.

⁶⁸ Због тога се и у нашем народу постељица закопава у земљу или се чува у кући. Када се дете роди, одмах му се пресече пупчана врпца.

У Боки, онај део пупка који отпадне после четрдесет дана закопавају у земљу, а поврх њега засаде „корен наранџе или лимуна да дете буде добро и здраво и да дуже живи“.

онај ко носи кући „водицу“ мора добро да пази да нигде не спусти суд са молитвеном водом, јер ако њиме додирне земљу, може земља узети дете пре времена.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

ПОКЛИСАРУ 6 О СИРОТОЈ КУДЕЉНИЦИ 7 О ОДБЕГЛУ РОБУ 9 О МЕРОПАХУ 10 О ХИЈЕРАРХИЈИ 11 ЗА СЕБРА 13 ЗА СВРГНУТЕ 14 ЗА ЗЕМЉУ КУДА ВОЈСКА ПРОЂЕ 15 О ВОЈНИКУ 17 ЗА ВОЈНИЧКА ГРОБЉА 19 ЗА ОНЕ КОЈИ СУ ХРАБРИ САМО КАД ГИНУ 21 ЗА ЈЕРЕС 23 ЗА ПОСЛЕДЊЕ

СЕБАРСКЕ ЖЕНЕ 73 ЗА БРАНКОВИНСКЕ СЕЉАКЕ 75 ЗА НЕРОТКИЊЕ 77 ЗА ЧОБАНКУ КОЈА СЕ ПО ОЦУ НЕ ЗОВЕ 79 ЗА ПЕСНИКИЊУ, ЗЕМЉУ СТАРИНСКУ 81 ЗА ОНЕ КОЈИ НЕ УМИРУ НА ВРЕМЕ 83 ЗА АПОКРИФЕ 84 ЗА МАЂИОНИЧАРЕ 85 ЗА ИСМЕВАЧЕ 87 ЗА ЗАВИДНИКЕ 89 ЗА

ЗА ЗЕМЉУ КУДА ВОЈСКА ПРОЂЕ Саре душане, тражим помиловање за земљу убогу куда војска прође, јер земља је таква, она воли кад је

ЗА ЗЕМЉУ КУДА ВОЈСКА ПРОЂЕ Саре душане, тражим помиловање за земљу убогу куда војска прође, јер земља је таква, она воли кад је обрасте трава, кад у пољу чује говор човека, она не воли

ЗА БРАНКОВИНСКЕ СЕЉАКЕ За бранковинску посну иловачу као мак црвену после кише, за необрађену земљу крај пута, у сабљичици и у драчу, за раскош корова и кукута око сељаковог плота и међе, за непабирчене њиве смеђе, за

ЗА ПЕСНИКИЊУ, ЗЕМЉУ СТАРИНСКУ За песникињу, земљу старинску, за њене вечне реквизите и шаблоне, за небеса која нежношћу кипте, за

ЗА ПЕСНИКИЊУ, ЗЕМЉУ СТАРИНСКУ За песникињу, земљу старинску, за њене вечне реквизите и шаблоне, за небеса која нежношћу кипте, за патетичне сукобе васионе, за ливаде

За земљу, за мелодичност њене поезије, за богатство срока планинских њених одјека, за њених потока слободан стих, млади, успава

За земљу, за слово љубве, поезију љубавну њену, за мадригале воденог цвета, за свадбену песму белог грања, за јулског неба збир

одблесака сунчаног дана што у нечије дворе продре, за човека који мрзи и воду зато што жубори иза туђега плота, и земљу, јер рађа и код другога, и селица јато које на туђу кулу слеће.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

па им Империо Аргентина личи на царицу патуљака, коју човек, ако има мало среће, може чути кад прислони уво на земљу изнад кртичњака.

Не додирујући готово земљу, трчао је бежећи од света у коме се неком грешком родио; трчао је, у ствари, према мору, а никада није стигао до њега,

Ту старицу у Бачкој, којој су се деца рађала у воловским колима док су лутали тражећи земљу. Кад смо приметили да је мртва, цигарета јој је догоревала међу уснама, а пепео је био веома висок.

Рус је на својој значки носио неки важан историјски датум за његову земљу, а Американац име и презиме, да се случајно не изгуби у Европи. Вероватно је био гост неког конгреса или симпозијума.

био још мусаво дете, на чување свиња и крава, лети, тамо у Бачкој, на самој мађарској граници, где је његов дед добио земљу као солунац — потпуно голу пустару да се сналази како зна и уме, тамо где су В-ићи месили земљу и набијали је својим

где је његов дед добио земљу као солунац — потпуно голу пустару да се сналази како зна и уме, тамо где су В-ићи месили земљу и набијали је својим квргавим табанима, подижући с муком зидове свога будућег дома од блата, плеве и ветра.

Његова фамилија била је најжилавија од свих породица које сам икада срео. Остајали су укопани у земљу до гуше, и поред тога што им, као и свим осталим Херцеговцима, никада није пријала отужна вода из артерских бунара од

»Смрдјела је по ђавољој нафти...« После се и на њу навикну. Ишколова децу. Продаде земљу па их ишколова. Долазили су преко распуста са својим фамилијама. Све унуке, попишуље. Ни ђавољег мушког!

су га, дакле, за рукаве, а он их је гледао као из неке даљине, а онда је полако, сасвим полако, спустио свој товар на земљу и дуго разгледао полумртвог професора и то место.

»Баш вам је лепо, девојчице на котураљкама! Лепо вам је док тако кружите не додирујући грешну земљу, ви котрљајуће кћери асфалта што веслате рукама кроз ваздух.« »За сељаке асфалт је свугде исти.

То и није чудо кад се зна да ови тролејбуси повезују два тако различита дела града, носећи на својим блатобранима земљу далеких периферијских башти.

цигарете, угасе опушак, обаве снимање читавог призора, да наоштре нож, очисте секиру; зашто су гледали пред себе у земљу, коју ће за који трен натопити крв из њихових жила? Зашто? Зашто?

Матавуљ, Симо - УСКОК

На каменој клупи, недалеко од градске капије, сјеђаше пет Црногораца а четворица их сјело под клупом, на голу земљу. Свима стршаху „веље“ пушке испод црних струка, сви пушаху из предугачких чибука и канда мало разговараху; сви, осим

— Је ли? — учини на то старац. — А да ко јадо, пресуђује у нашу земљу? — Крст! ваистину! — потврди млади човјек. — Сила, ваистину! — рече кнез. — Ни крст, ни правда, но сила безакона!...

— Ја то не знам, кнеже, јер не познајем вашу земљу. — Ваистину, ово што си прегазио од Котора довдје, доста ти је, па да замислиш и остало!

Он укрсти десну ногу пред лијевом и на једној одскочи два пута, а другом, пресумићеном, укоченом, додирну само земљу, све по мјери. То исто, а сложно с њим, учини и баба. Онда измијенише ноге.

Тада поче метанисати пред иконостасом. Мило га затече у молитви, те и он клече и додирну челом земљу. Владика обу чизме, преметну крст и панагију, обуче манторос и стави на главу панакамилавку, па сједе према ватри.

И зато да си проклет на земљи, која је отворила уста своја да прими крв брата твога из руке твоје! Кад земљу узрадиш, неће ти више давати блага својега. Бићеш потукач и бјегунац на земљи!“...

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

Пак шта је било? Оставио сину кућу, винограде, толико добро, пак отишао, то јест, под земљу. ОТАЦ: Е молим вас, шта човек деце своје ради неће учинити.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

(Слијепи коњ) Ниједном живом створу не учинити ништа нажао: и животиње су, као и људи, упућене на исту земљу, исте плодове.

срамећ и тутушав чоек (повучен човечић, шоња); ујењати (о разговору који се замара и зауставља); блебнути (треснути о земљу); до6по и имуће (богатство и имање).

живота а да се притом не разнежи, зна да одржи растојање; свака се његова сањарија завршава буђењем, повратком на земљу (Цар Јован, Мама, Да ли ми верујете, Венчање, Рат). За њ дечји живот није привлачан и узбудљив због тзв.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

ШЕРБУЛИЋ: Проклет Србин који се њима жели дичити! (Скида своју кокарду и баци је на земљу.) СМРДИЋ: И ја умем осећати шта је Српство. (То исто учини.) ЖУТИЛОВ (тако исто): С овим се одричем сваке маџарштине!

) 1. ШЕРБУЛИЋ, МАЛО ПОТОМ СМРДИЋ ШЕРБУЛИЋ (броји цванцигере у руци): Да ти враг носи и такву земљу и такву браћу! СМРДИЋ (ступи): Шта ви радите? ШЕРБУЛИЋ: Ето, већ се плаћа четири цванцика на пет форинти.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

3 1741, нова робљења српских сељака и отимања земаља из њихових руку, забрана српским варошанима да раде земљу и трговину и да купују имања, тако да се приличан број Срба поново вратио у Турску.

и тек када су видели да нема ништа од повратка у стару домовину, они су се стали стално настањивати и почели радити земљу. Они се налазе на ниском културном ступњу, огрезли су у незнању и празноверицама.

И од њега се сачувало неколико преписа црквених књига, али главни његов посао је његов путопис у Свету земљу, први путопис у новој српској књижевности.

што никада није био, позива се на повеље које је фалсификовао, Црну Гору представља као велику, насељену и богату земљу, у којој има сôних и златних рудника, од убогих села прави велике градове, од нахија провинције, од племенских главара

Као и сви просвећени људи из XВИИИ века, он је англоман, и у Енглеској види класичну земљу духовне слободе и модерне цивилизације.

И он ће тај језик заволети са љубављу којом је волео своју земљу и свој народ. Он осећа да је потпун, да може дати пуно израза свом унутрашњем бићу само када говори својим матерњим

По потреби државне службе долази све већи број школованих Срба из Угарске, и они земљу уређују по европском обрасцу. Међу њима је било и људи од пера и заслуга, као што су били Јован Ст.

(1838—1858), имајући основну идеју да у држави треба да влада једна одабрана и школована мањина, и да је за једну нову земљу главно и прво створити бирократску интелигенцију, велику пажњу је обраћао на наставу, нарочито средњу и вишу, и Србија

Планине су за њега »маснице«, остаци божја бича када је шибао земљу због њених црних дела; злато је пак жути гној у тим масницама. Небо је »угнута стопа Господа Бога«.

Он воли своју земљу и свој народ дубоком урођеном љубављу којом се воли породица. У часу када је родољубиво осећање било готово прогнато

Милићевић, Вук - Беспуће

ватром и занимањем; с лупом падале карте по зеленој чоји; настајала тренутна тишина; са звеком падао који пут новац на земљу; и од времена на вријеме дизала се свађа. Једно ђачко друштво очито се досађивало.

сунцем које се изгубило иза густих облака, али које је оставило у ваздуху топлину својих зрака, упијену у плочник и у земљу.

показује своје дебеле снажне, чворновате жиле, испреплетане, грчевито обавијене око камења поред којега се забадају у земљу.

шуми у његовим гранама које клепћу тупим и сувим звуком под вјетром и откидају се и падају, ломећи се о тврду земљу. И у томе ударању умрлих грана, он је наслућивао један самртнички ропац. „Дакле и он“ ! рекао је и замислио се.

из којих вири поцрњела кукурузовина; окрећући млинове, носи лишће, кладе, огранке, цркотине; одроњује, откида и отима земљу једнима, доносећи је другима: за једне добра, а за друге зла; или од земље, скинуте и здеране с огољелих поља, прави

нокте и набија жуљеве на дланове, — да извади, отме, истргне из ње комад сувог, мршавог круха за се и за дјецу; у ту земљу он сахрањује своје мисли, наде, бриге и стрепње, и он је не да, јер је воли себичном, грубом љубављу, што је његова.

вуче кроз кућу, подупирући се на дебео дренов штап и застајући да се одмори, с главом погнутом и очима упртим у земљу; тек кадгод само нагло подигне главу и простријели очима све око себе.

И почимају капље које се распрскавају о стврднуту, испечену и испуцалу земљу, јаче и бујније ударају млазови, земља жељно упија воду, а он са скинутом капом пушта нека га бије киша по лицу и по

на глави, на осамареном коњчету са подсавијеним ногама које млатараху подбадајући лијено кљусе, и готово додириваху земљу.

кише, и Уна се замути, набуја и прели се преко својих обала, напунише се јаруге водом, а брдски потоци, носећи лишће, земљу и камење из планине, ваљаху се низ водојаже и слијеваху се с хуком у Уну.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

»Чим се видесмо, заволесмо се. Ја одмах рекох: »Ил’ њу, ил’ ни једну!« а она: »Ј-ал’ Јову, а ја ли црну земљу!« Толико му беше. »Сакаш ли ме, Петко? Сакам те, Петкано!

како чича Пера хитно промаче у шљивар, али не да гледа излазак сунца; како је азурни свод небески херметички приклопио земљу, обасуту ружама, па не да мирису ружином да ишчили, него нека запаја све порезплаћајуће и неплаћајуће главе, у селу

Ако ме послушате, нећете се кајати ни ви ни ја; а ја ћу бити задовољан што није семе пало у трње и на неплодну земљу.

Први мрак паде на земљу, и пун месец се издизаше иза Карабурме, када се на авлијским вратима појави једна детиња прилика рамајући и вукући

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

„Но кад прође летни пламен, Мраз кад земљу стегне љути, Пуца дрво, пуца камен, Кад западну пусти пути, Када страшни нагну смети, Чим ћеш њима одолети?

Гледни, брате, оне ноге лаке, Та тек што се свирац чује, Већ у колу с' поскакује, Коло, коло, свирац свира, Нога земљу не додира, „Ситно, брате, ијујују!

Створи земљу, па створи облаке, Жапце, гује, сомове и раке, Месец, звезде, ветрине и дугу, Сову, славља, орлове и вугу, Створи

виде бесно лице моје, Па помисли, какова сам луда, Може ода њ триста бити чуда, Те ме дивно ушицом довати, И о земљу пола мртва спрати.

он се брани, Никако се не мож' да одбрани, — Већ ноктима спопао га тешко, Већ му кида то месо витешко, Већ на земљу хладну га обара, Већ му чупа срце из недара, Већ — ох муко! он се из сна прену, Па десницом ка срдашцу крену.

Ал' сва срећа не хте да ме мане. Јер у тај час Турчин с коња клону, Сабљу пусти, па на земљу тону. Ох Милутин недалеко био, И јаде ми љуте опазио, Дохватио ону шару дугу, И помогâ од самрти другу.

Ал' где не би тужна јадна била, Какав ноћас санак је уснила: У сну њојзи сунце помрчало, Па с' на земљу доле саурвало, А кром војна њезино срдашце И не знаде за друго сунашце: „Дакле, сунце, само јоште сада, Само сада

Побратимство под ноге вргао, Родну земљу злотвору издао, На крст часни сабљу повадио, Украј Бога место изгубио, Па све заман — ох ти јаде тешки!

“ Пламенога мача он доита — Ал' га опет на земљицу ита! И на земљу чарну доле пада Те се ваља по прау од јада: „О зашто сам, Боже, ја малачак? Зашто, Боже, још тако слабачак?

Њега неста, моје дике с њиме — Ајде, косо, ајд' и ти за њиме!“ И већ среза и косу повеза, Па на земљу клону украј члана.

36. Већ густа с' магла јутром започела, На земљу мраз је веће падô кру(т) Зелено лишће јесен је однела, И голи диза к небу дрво прут.

Виђења новог бајна ти милино! Све здраве видим, срце друго шта ће? Ти ноћи блиске сјајана тавнино, На земљу краснос(т) твоја доћи ка(д) ће? Тавнина дође, одо драге кући, И моје срце тело ми је пући. 44.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Зна се, циља то дјед на стричеву намјеру да сели из Босне у Банат, на добровољачку земљу. Ваља ту пријећи и Саву и Дунав (Уна да се и не помиње!), али ни то, изгледа, Ниџи не смета.

Уњири се Сава у затамњено свечево лице и сажаљиво промрси: — А шта мени и треба твоја помоћ кад се предрага ноћца на земљу спусти? У мраку се од мене ишчаури некакав сасвим други човјек, ни ја га сам познати не могу: домишљат, мудар, јуначан.

— Куме Перајица, јесу ли они баш озбиљно, овај, то ...издајници? Издали, каже, земљу, борбу, а? Перајица се, ваљано и темељито, усекну у некакав сив пешкирић, обори поглед земљи и поче да набада

Их, што си ми нешто мршуљава ка врабац, нема у теби тридесет ока. Кад хаубица први пут загрми и потресе земљу, амиџа Хусо одједном живахну, подскочи и осокољен кликну: — Аферим ти, момче! Боме ћеш нашима доље потпрашити турове!

превремено остарјела жена брижно гледа те двије жиже у ратниковим очима и све зебе да се оне не откину и не падну на земљу. Боји се, почеће да гори ниска спржена трава. * Згомилали се на станици људи с торбама, коферима и пакетима.

— Стево, и ти некуд на пут? — И ја, друже комесару. — Далеко? — У Шведску, друже ком ... — Остављаш земљу? — Као што видиш. Бранио је и одбранио, а сад ...Шта ћеш, трбувом за крувом као и наши стари, друже мој мили, Стојане.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

— Што је, ’аџике, не пустиш на земљу него је држиш? Мало ти и онако досађује па још и ово... — Нека, нека — прекида је мати. — Нека спава. Уморила се.

Само, она ти сад беше — да ли се мени тако учини? — тако мала, скучена и пропала у земљу као да се бојала од нечега и зато скривала. Твоја башта и двориште бејаху чисто голи.

У томе дође Јован. — Радиш ли? — ослови је. Затим скину мотику с рамена, заби је у земљу, остави фењер и седе на међу. — Ходи овамо, газда Стојане. — Окрену се он ономе који иђаше за њим. — Ходи, седи мало.

Цвета је већ знала, и обамре. — У-у-ух! — стресе се она и поклопи се ничке на земљу. ... „Хеј Стојане! Чуј, Стојан пева!“ као одговор на његову песму чуше се одасвуд одушевљени узвици и гласи.

— А што? ти ли си ми дала?... Моје паре! — И, као у инат њој, седа на земљу, прекрсти ноге, баца капу, вади из појаса стакло ракије, пије из њега и продужава песму.

— А знаш ли чији ћеш гроб да раскопаш. — Не. — Стринин. — Нећу! — рече уплашено, пребледе и седе на земљу. — Што? — Нећу, нећу. — И одмахиваше рукама од себе сав дршћући. — Како? Зар хоћеш други да копа гроб? Он се диже.

Њој глава клону, косирче из руку испаде. — Ако! Иди! — покорно прошапта и умукну, одупревши се рукама о земљу, да не падне. Питах матер, она ми одобри. — Иди — рече. — Ионако овде ниси за вајду. Само пази да Циганке...

Стигох и, дахнувши, извалих се међу чокоте. Загледах се у црн, дугачак, са заривеним врхом у земљу грозд, који беше на чокоту преда мном. Одједном зашушта нешто иза мојих леђа.

А она, прва песма отуда још траје: За мало ми се, туго, гледасмо! Нушка се изви натрашке. Коса јој додирну земљу, прса одскочише, рукави јој се заврнуше чак до рамена, падоше доле.

траву, труло дрвеће у земљи, а такође и из баште, која је, сад прекопавана, спремљена за сађење, мирисала на свежу земљу... Ћутали су. Мајка му је једнако утопљавала ноге, а Аритон је љуштио неке јабуке што му је као понуде био донео.

и лепи по његовим обрашчићима, тек онда би се она освешћивала, трзала, дизала га готово онесвесло од плача, чистећи му земљу с обрашчића. — Шта па ти? — кроз плач почела би као да га кори. — Не гледај ти нану, чедо...

А он се, Ита, заваљује. Колија му дотиче земљу. — Да, да, ту... ту свирај... „Развише ружу ветрови“ ... јест... да... и она се ноћас развила, ноћас...

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

ПОСЛЕ ПОГРЕБА Сахранио сам љубав дубоко у земљу, де дуси и вампири свој конак узимљу. Прилетеше зефири, целиваше је сви, зефири и лепири — ал' она мирно спи.

Кад је стварао бог ову земљу, то пуначко девојче, створење у кога је срце огањ а тело камен и вода, на теби је, Фрушко, прорезао лепојци

ЕЈ, РОПСКИ СВЕТЕ! Еј, ропски свете! куда ћу побећи с образа твога, с образа твога трпежљивога? да пропаднем у земљу од љуте срамоте са твоје грехоте? Ил' у небо да скачем? У небо?

црни један прам, сијевну муња по том прамену, кâ да су слова у том пламену, лијепо читам што ми пише плам: „Док на ту земљу ови стоји кам, најцрњи враг је Србин себи сам!” У Сомбору, јануара 1902.

Па сад бар, оче, сад бар допусти, хришћанска милост да је у двор пусти!” Тако се моли калуђер седи, бројанице ниже, у земљу гледи, бројанице ниже, кô да речи броји, да л' сувише рече ко да се боји.

Па како је воли бабо! Један осмех свога смиља не би дао за сву земљу од Индуса па до Нила. Од Индуса па до Нила нема таког красног лика, до у једног сиромашка, вајаоца Минадира.

Самсон је певô. Певô је земљу, певô је небо, народ и бога, славу и срам: јунаштва свога минула дела, дивоту мушку дивскога тела, пребујне косе

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Пређе преко бедема, уз јелу се испење и низ јелу сиђе на земљу; кад дође у пећину ђе су динови били, узме ватре па потрчи и дође браћи ђе их још застане да спавају.

Онда он махне аждајом и баци је у небеске висине, те аждаја кад падне на земљу сва се на комаде разбије, а како се она на комаде разбије скочи из ње дивљи вепар, па нагне бегати, а царев син викне

Тек што она то рече, а буздован зауји више куће, а Стојша брже истрчи пред кућу па му не дадне ни на земљу пасти, него га дочека у руке па завитла њим чак на трећи хатар.

Тек што она то рече, а буздован зауји више куће, а Стојша истрчи пред кућу, па му не дадне ни на земљу пасти, него га дочека у руке па завитла њим чак на четврти хатар.

Једанпут Стојша обори змаја и припуши на земљу, па му рече: — Шта ћеш сад? А змај му одговори: — Да си ти под мојим коленима као ја што сам под твојим, ја бих

Једанпут изиђу у шетњу, и шетајући се опази Стојша у авлији једну велику јазбину — отишла под земљу, па онда рече: — А шта је то, зете? Како можеш у своме двору трпети толику пропаст? Зашто то не зарониш?

Кад то чу ови младић, отрча пут онога мјеста ђе му је старац балоту бацио, док наједанпут рекао би паде небо на земљу, завикаше с хиљаду страна, он се обрне да види ко је, кад не види никога, па се препаде и окамени се.

сахата чекао да падне па га још нема, те овај угледа бабу па потегне џилитом у облаке те бабу у прси, баба мртва на земљу падне, а чоек стиже и донесе воду.

А лисица му одговори: — Ево је међу нама, створила се лисица, а ждребе лисичић; него удри уларом о земљу па реци: „Дура, бабина кобила!“ Он онда удари о земљу уларом говорећи: „Дура, бабина кобила!

“ Он онда удари о земљу уларом говорећи: „Дура, бабина кобила!“ А кобила постане кобила као што је и била и уједанпут се са ждребетом обри

А курјак му рече: — Ево је међу нама, створила се курјачица, а ждребе курјачић; него удри уларом о земљу, па реци: „Дура, бабина кобила!“ Он онда удари уларом о земљу говорећи: „Дура, бабина кобила!

“ Он онда удари уларом о земљу говорећи: „Дура, бабина кобила!“ А кобила постане кобила као што је и била и уједанпут се са ждребетом обри пред њим.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Ишчислително земљеописаније сматра Земљу као једно тјело, на ком људи живе. МАНОЈЛО: То не разумем. ДОКТОР: Ишчислити значи мерити.

МАНОЈЛО: То не разумем. ДОКТОР: Ишчислити значи мерити. МАНОЈЛО: Па зашто ишчислително земљеописаније сматра Земљу као тјело, на коме људи живе, кад се људи не мере? ДОКТОР: То ћеш чути док дође разум кући.

(Отиде.) ПОЗОРИЈЕ 5. ДАМЈАН (полако ступа) Није ни најмаље за оклевање. Ако мој комша нађе празну земљу, јамачно неће остало закопати, то би морао бити сасвим луд.

СТАНИЈА: Па онда, знаш, девојка кад игра, ваља да се стиди, да гледа у земљу; а не да вата момке за руку. ЉУБА; Знаш шта је мајка! Да те водим једанпут на бал. СТАНИЈА: Што је то „на бал“?

СТАНИЈА: Што да идем? Што да видим? Безобразлук? — Штоно приповедаше стари, да је једна варош пропала у земљу за безобразлук, и Београд ће пропасти. ЉУБА (смеје се): Што девојке воде Мушкарце под руку? СТАНИЈА: Јест, зато.

Ја ти кажем, кјерко, обрнуо се свет наопако. Сад време дојде што певаше људи за земљу Инђију: кадно земља испуца од суше, у њу живи попадаше људи, и Бог пусти тешку болезању, те помори и старо и младо.

Истина и ја јој нисам остала дужна, пуну сам шаку косе начупала; ал је она мене стровалила на земљу, знате ли ви то, господине? АДВОКАТ: Добро, добро, драга Анице, но она може — разумете ли?

(Шчепаду се). АДВОКАТ: Хо, хо, хо! Виолатио ѕедіѕ іудіціаріае. Анице! (Тражи да ји растави). АНИЦА (тресне Фему о земљу): Але те однеле. АДВОКАТ: А, а, а. Моју Фемицу неqуаqуам! (Узме штап и почне Аницу деветати).

Лалић, Иван В. - ПИСМО

Поздрављам те, кћери. (23. В 1989) ИИИ ВОYАГЕ ПХІЛОЅОПХІQУЕ Стопама крећем трезнога Дидроа у Ниску Земљу, без припреме скоро, Ал будна ума, ко нећак Рамоа, да схватим брзо, ал заволим споро Тај влажни север ветрова и

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

На пример, када је председник Западне Амулије, Батиш-Хасан-Коки-Петл Беј, последњи пут посетио нашу земљу, бакута је викнула насред Теразија: „Живело вековно пријатељство наших народа са народом суседне Западне Амулије!

На пример, када је председник Западне Амулије, Батиш-Хасан-Коки-Петл Беј, последњи пут посетио нашу земљу, бакута је викнула насред Теразија: „Живело вековно пријатељство наших народа са народом суседне Западне Амулије!

неће написати писмо новинама, као што је намеравао, шта се све данас чини од одликовања људи који су пешачили за ову земљу од Ђаковице до Крфа, а затим провили на линији Марсељ-Тулон, на разарачу „Термидор“ капетана Мориса Бланшара, каји је

И узалуд га је деда дочекао окићен џиџама као божићна јелка, узалуд му се хвалио колико је „пропешачио за ову земљу“ и све, тај ти се даса — кожњак лепо усели код нас и, миц по миц, исфура дедицу Гаврила напоље.

горе у ваздуху, а он доле на земљи; мислим, да би мртав ладан сишао са клацкалице и оставио вас да треснете о тврду земљу и све што уз то фура, само ако би кроз дечји вртић наишао неко ко има извесно име и презиме, и појављује се у оној

Обично је то било нагважђање о поскупљењу новина или о томе како ми иде учење. Одједанпут, човек из киоска пропаде у земљу. Замени га нека лева жена.

је „пума веома грабљива животиња“, по чему закључих да је дубоко зашао у слово П и да се ускоро сели на неко време у земљу где живе пуме.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Прва књига Мојсијева 2, 2 Бог је сковō земљу, потуру велику, приковō је на њу своју царску слику. То големо благо, овејану славу, закључō је тврдо у кутију

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Таљиге чудне подижу буку, с камена на пањ точкови бију; буљук дјечака магарци вуку, кажу — земљу Дембелију; кочијаш јарац, брадати Гига, свакоме успут значајно мига.

Ту ти се херој змаја не боји, са мачем спреман у ноћи стоји, нејаке штити, крвнике гази, тражећи правду под земљу слази, разбија браве, отвара стијене ил се за тајном под небо крене.

Брзо се кради из твојих двора, обасјај земљу у ноћи благој, у сребро окуј врхове гора, а ја ћу поћи мамици драгој.

Провири бака кроз облак сив. „Унуче драги, био ми жив!“ На земљу Мјесец свјетло точи, пољану малу зрацима таче, а онда стаде и шири очи: неки малишан у врту плаче.

Кроз многе патње, мање и веће, стижете најзад у земљу среће.“ То рече неко, а свјетло сину, без трага некуд побјеже мрак, Црвен се Врабац над њима вину, вјечите среће

Под врбом старом, за дана врућа, са псећом браћом пландује Жућа и врти чупав реп. У ту сам земљу и ја наврнȏ тражећи једном злаћано зрно, снађе ме удес худ. Искра ми златна у воду пала, тамо је зграби рибица мала.

“ А када лети сунчана жега са свију страна легне врх грана, прљи га свега, храстова сена на земљу слети, на трн се свије, по њему леже, чува га, крије, док сунце жеже, до првог дашка вечери свеже.

„Жућо и Тошо — тихо ће она — умем да бајем и знам да чарам. Замислиш само чудесну земљу такву и такву и — ја је стварам. Реците само шта бисте хтели, вашу бих жељу одмах да знам.

Реците само шта бисте хтели, вашу бих жељу одмах да знам. У какву земљу да вас поведем? Тражите само, све ћу да дам.“ Жућа и мачак поспано трепћу, велики ловци, малена деца.

Најбоље да се сложите лепо и прекинете препирку дугу, маните зеца, пустите миша, тражите земљу, ал неку другу.“ Нато ће Жућа: „Радо ћу поћи у неко царство где се не пости, где чува стражу печено прасе пред

Миран је био, бубица права, верујте, не би згазио мрава. А како ми се промени дечак за родну земљу кад поче битка, јуришао је, полетан, смео, одбране наше оштрица бритка.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Има је већ осам година. Откако се оженио из Сарагосе; његова жена је желела непрестано да дође у његову земљу и да нешто ради. Тако су отпочели ову хаза де хуеспедес. Мислим да су задовољни. — Изгледа ми с љубављу вођена.

Не могу да појмим како се онда могу наћи два човека да се убијају, мрзећи земљу један другога и мислећи да је то земља која му жели зла.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

У засенак њен По уској стази ја се будан крећем И слушам шумор кроз дубоки мрак И гледам земљу, окићену цвећем И жудно пијем миришљави зрак.

К'о устргнут цветак, што се гробу спрема, Он за радост не зна — ал' ни страха нема. ПОЖАРНИЧКА ПЕСМА Тиха поноћ земљу скрива, Све спокојно снева сан И милине рајске снива, Док не сване бели дан.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

ОДЛАЗАК 71 НАЧЕЛНИК СЕ ЖАЛИ НА ЈЕРЕТИКЕ 73 КОСОВО 76 ОПЕТ ТО 78 НОЋНА ШЕТЊА ДЕЧАНСКОГ 80 КАВГЕ 83 ПЕВАЧЕВ ПОВРАТАК НА ЗЕМЉУ 85 СВЕТОГОРСКИ ДАНИ И НОЋИ 87 КЊИГА СТАРОСЛОВНА 122 МОЛИТВА ЗА СВЕТОГОРСКЕ МОНАХЕ 161 БЕКСТВА ПО СРБИЈИ 166 АПОКАЛИПСА

ПЕВАЧЕВ ПОВРАТАК НА ЗЕМЉУ Као да из дубоког зденца извлачи бистру воду будио се певач дуго и осећао како му кости расту.

Добро је, рече, ако је таква воља да поново видим земљу своју и воћке у мом крају, крећем! Ено познатог тела стене и покрета реке што се баца од гајева до кланца, сунце

И ту нема казивања, осим да се рекне: добро је што је тако. Из Данила пећког Господ небеса утврди мудрошћу а земљу основа на Ничем ту је и свако од нас пустио корен насупрот чуду неисповедивом што над главама промиче мрко Онда

Па шта је то ноћас било причај од времена дуга јахао је и лишће је падало пуно поштовања за родну земљу ко и они коњи што је узвишено газе по краљу мемла а он се прси изнад угарака и утрина девојке излазе из дворишта и

неколико људи имам своју квоту избављења јавите се ви не знате шта је све на коцки мој рај је мали но личи на земљу биће у њему довољно непријатеља и борбе за сва могућа права да не говорим о раскоши полног живота кад нема друге

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

ВИШЕ ЊИХ: А он? АГАТОН: А он само гледа у земљу и ћути, не сме да ме погледа у очи, јер бих му ја из очију прочитао тестамент.

Па примићу, није да нећу примити, али му нећу казати хвала; нити ћу му отићи на парастос; нити ћу му пожелети лаку земљу. ВИДА: Ни ја, боме! ГИНА: Уосталом, ја се толико и не љутим; није да кажеш да сам му род неки па да ме је жао.

СВИ: Тако је! Нећемо да се селимо! (Сви пуштају кофере на земљу.) АГАТОН: Па шта, ког ђавола, да вам објасним? ПРОКА: Да нам објасниш, на основу чега се ти правиш газда овде?

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Од њих су се већ и отуђили... Ван домашаја свога погледа, они као да не знају ни за људе, ни за земљу. — А ако непријатељ дође и покупи вам стадо? — рече неко. Њихове очи синуше горштачком дивљином...

— Е! — и стари заврте главом. — Многа су чуда починили. Не дајте, децо, да нам душман пороби земљу. Не дајте... Пратио сам све мушко из куће у рат, па ако треба и ја ћу!

У даљини се замрачује од тамних облака који се лагано прикрадају. А тешка оморина притисла земљу, као да је дави. Једино је Танасије безбрижан, објахао лафет и заглабао клип куваног кукуруза који је дигао негде уз

Некако смо сигурнији када су они поред нас. А пешаци се изгубише баш тада, као да у земљу пропадоше. — Ваљда неко о томе води рачуна — објашњава наредник Милутин.

У оближњем јарку угледасмо још три леша. У једнога раширене руке, други забио главу у земљу, а трећем глава преполовљена. Тешко је посматрати. Призор је упечатљив и мучан.

Гранате су уз страховити тресак риле земљу, превртале ровове, обарале дрвета, камење је прштало... Пушке замукоше пред ужасним и величанственим призором.

Лежи једним образом приљубљен за земљу, једно око му полуотворено и влажно. Још дише и несвесно помера руку. — Зашто га не склоните?

— Војници!... Видели сте како је непријатељ покушао да оскврнави нашу земљу. У победоносном ходу, царска војска убијала је жене, старце и нејаку децу.

У победоносном ходу, царска војска убијала је жене, старце и нејаку децу. Али кад је закорачила дубље у нашу земљу и наишла на мушку снагу и ваше снажне мишице, избачена је на ђубре, где има да се распадне.

Вратих се у свој вод. Од Шапца је допирала непрекидна пуцњава и тресак се преносио кроз земљу као потмули тутањ, који нас је успављивао. Сутрадан продужисмо...

Војници су покушавали да дигну коња. Али глава његова тресну о земљу као бачена клада и животиња је тужно гледала стакластим очима, док су јој ноздрве биле раширене, а слабине се тешко

Коњ стење и командир очајно гледа како животиња гризе земљу. Онда нареди да један војник остане поред коња док не липше. Узјахујући, добаци војнику да не заборави потковице.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Путник се још једаред обазре на село, па онда баци на земљу неку вунену струку са својих леђа и седе на њу. Тек тада опази чобане, који га пажљиво посматраху.

— Нисте ваљад’ испит положили, те сте још привремени? Гојко поцрвене и најволео би да могаше тог часа у земљу пропасти. Сад му беше најтегобнији тај положај, због кога је и иначе трпео доста. — Јест... болест ме смела.

« — Извините, молим вас, али знате: нас новаке све интересује, обрте му се она, гледајући у земљу. — Какве сте оцене добили до сад? — Све одличне, одговори он оним благим тоном, у коме нема пи мало хвалисавости.

Њему баш немој зубе показивати, ономе знаш... него онако низ длаку. Лажи га полако док не ухватиш за врат, па онда о земљу. Ја, братићу, тако је то. А ти се не бој, што се тиче... — Море шта ти је, кога имам да се бојим... И шта ми ко може !

— Подне је, одговори он, гледајући час у земљу час на вратнице, куда пролажаху ђаци, па се опет полако крену. Љубица пође за њим.

и опет си ћутао! — Тхе... шта ћу? Знам да ме не познајете, одговори Гојко гледајући у земљу. »Ха, ова несрећна збуњеност рече он у себи, мрштећи се. Куд баш сад да ми дође, кад треба да сам нај...

И опет рекао би да и његово лице вели: »Шта ћемо, кад нам је таква судбина !« Он уђе, као обично, гледајући у земљу, али кад стаде пред њу, подиже очи и погледа је за часак, само за један тренутак, па опет их обори, накашља се мало и

— Ја морам, а други... не знам, одговори Гојко и збуњено погледа у земљу, мрштећи се. — Свратите мало к мени, ако хоћете... проговори Љубица, црвенећи.

Гојко јој приђе, онако мокар, клекну пред њом на земљу и наслони своје уздрхтале руке на њена колена. Она као да не осети ништа, гледаше и даље онако исто са заљубљеним

Брже, опрезније!... Пст!... Чујеш ли?... Љубица седе на земљу, не дишући. Ноге је издадоше, снага је остави, она премре, поче се каменити...

плива... све ближе... Не види се ништа!... Да није то капља ?... Ах, да седнем у ово жбуње... И она се спушта на земљу, окреће се сокаку и гледа, гледа... тупим, животињским погледом.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

“ 10. Саздаде се бела црква, Ни на небо, ни на земљу, На сред небо под небеса. На цркву су до три врата: Једна врата само од злата, Друга врата од истока, Трећа врата

“ 167. Акшам ђелди — мрак на земљу паде; Драги драгој под пенџере дође. У драге ми сијело бијаше; Сијело ми драгу расплакало: “Јадна драга, жени ти

“ 168. Не гради пута кроз воће моје. Претећи ћу те, ухватићу те; Водићу тебе у моју земљу Где снег не пада, киша никада, Роса нам пада, жито нам рађа. 169.

“ Она мени одговара тужно и жалосно: “Макни ми се, младо момче, ја сам жалосна, Драги ми је на далеко, у туђу земљу, Он ми пише тужно писмо, тужно и жалосно: Ја сам ти се оженио, бољу узео’!“ 174. Јово, брате, жао ми је на те!

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

И најгори посао... све ти је боље од тога! ДРОБАЦ: Мого сам и да обрађујем земљу, да штавим коже... Мого сам да бојим и редим вуну, да ваљам сукно...

” (Стражари износе носила са прекривеним лешевима. За њима излази Мајцен. Носила спуштају на земљу. Из мрака, са исуканим дрвеним мачем, пред њих искорачи Филип.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

И овде, реку једну видим, под својим телом, да хлади лаку, сребрну, земљу, непрегледну. А, кад ми проспе трешње по духу оболелом, и, крај Месеца, и овде, звезда заблиста, видим да је, у раном

И, место своје судбе, са ужасима новим, сусрећем давни живот, болан, и прозрачан. А, кроз ову земљу, свилену и прозирну, чим, уплашено, спустим девојачко тело, кроз маслину мирну, видим, далеко, опет, лишће свело и

Кад изнемогнем, и мога распадања талог сливаће се у таму, кроз река наших муљ и слив, у земљу која ври, на дну блата устајалог.

Зар лутајућ ми отац ту је земљу видео? И њој ме мати дојила, од првога плача? Љубичасти Шар зна колико сам се стидео, јер, са мном, цветно дрво, већ

Видим и себе у лејама расцветаног кромпира, код Поткамијена, како лежим са носем забоденим у земљу, а кад дигнем главу, оне, којима су потиљци одваљени и крвави.

Рат је свршен. Завршена је и једна епоха Европе. Завршен је и један део мог живота. Бечке романтике. Идем у своју земљу.

Живот крџалија. При улазу у Иланчу дочекује ме, као хумка, стричева црепана, али утонула у земљу, у блато, угашена. У огромним пећима не гори више, као за време мог детињства, ватра испод тридесет хиљада црепова и

фраза о томе како у Петровим пејсажима има један зрак сунца далматинског, који се кроз боје сјаји, и како нашу земљу, најпосле, један сликар, наш, монументално види, па сам се поклонио публици, и, кроз задња врата, брзо, нашао, на

Да, ово је једина земља где се зна да мртваци нису ђубре да нагноје земљу, и где туга дуго остаје туга, камење поцрни, и људи носе свој горак осмех до смрти.

Безгранична пустиња, пред кишом, кад чун на реци, кола друмом, миле, кроз језовиту тишину и досаду што се наднела над земљу. То исто небо, жуто продужење поља кукуруза, у недоглед, у јесења послеподнева, мешавина боја песка и слатине.

Велике, чврсте, висоравни. Дивне у својој неизмерности бистрог плаветнила, непомућеног шаренилом. Небеса што уздижу земљу широким, видним, степеницама брда, у мир.

и мој пут, у свет, куле у ваздуху и на морској пени, привиђају ми се још, док ми жижак дрхће ко прут и преносим и земљу, у сне, у сне, у сне.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Белих ружа није више било на свету. Грех је заразио и људе и земљу. Прођоше многе хиљаде година а руже су кроз цело то време биле црвене, а белих никако није било.

Реч је његова била као гром и говор његов као пролетња грмљавина; земљу је подузимала језа од страха и милине: беше и весело и страшно.

Па и трећи анђео, ког је Бог послао на земљу, врати се на небо и дође пред Господа празних руку. Тада Бог заповеди Анђелу смрти да сиђе на земљу.

Тада Бог заповеди Анђелу смрти да сиђе на земљу. И њему се земља у сузама молила да је не дира. — Не плачи, земљо, и не жалости се! Ја ћу ти овај прах вратити!...

Један човек имао је њиву коју је немарно и рђаво радио. Земљу је обузела зубача и коров. А како је он радио? Он је мислио да је доста да се човек само љути на зубачу и коров, а

Заоравај, каже, дубље земљу ако хоћеш да ти буде чиста и да ти племените биљке не угуше штир и коровина.“ Старац заврши говор, а кад Агатон хтеде

“ — ваздух колеба До краја мора, земље и неба... Ал зачас само... и мрак се густи На земљу спусти. И пред страхотом Божјег виђења Што румен лица с бледилом мења, Јуда се прахом по глави посу; Чупајућ косу

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Пођи, синко, пољуби ту свету земљу кад ногом ступиш на њу, иди и воли је, а знај да су велика дела намењена тој витешкој земљи и нашем народу; иди и, на

тој витешкој земљи и нашем народу; иди и, на понос оца свога, на добро употреби слободу, а не заборави да је ту земљу оросила и моја крв, крв оца твога, као што је вековима росила племенита крв витешких и славних прадедова твојих...

Педесет година сам путовао по туђини, по широком свету, али не наиђох нигде на земљу ни налик оној витешкој земљи о којој ми толико пута отац причаше.

Али, тражећи домовину моју, наиђем на интересантну земљу и луде, о чему ћу вам, ево, причати. Дан летњи. Сунце припекло да мозак проври, од силне запаре чисто осећам

и сјајном прошлошћу“ — помислим, али ме рибар чудним одговорима на моја питања заинтересова, те се решим да и ту земљу видим, кад сам већ толике друге видео и обишао. Погодим се с њим и седнем у чамац.

листови, у својој шашавости, измишљају разне неистине и протурају кроза свет обеспокојавајуће гласове како је у нашу земљу допутовао неки странац од својих шесет година који, како ти зврндови веле, није никад био ни министар, ни чиновник,

и ја да вам као странац искрено честитам на том генијалном закону, који је постао вашом заслугом, а који је усрећио земљу и сузбио све бриге и невоље.

— Извините, али никако не могу. — Е, видите, то је најновији закон који има велике вредности за земљу. Прво и прво, казне од таквих криваца наплаћују се у новцу, и ту земља има врло лепа прихода, који троши на попуњавање

Свет се окупи пред домом великог државника у толикој маси да и киша најјача не би од луди, жена и деце могла пасти на земљу. Људи поскидали капе, а у свакој групи је по један коме из џепа стрчи написан родољубиви говор.

— То је за вашу земљу довољно? — Довољно... Е сад, видите, у закон је унета и ова тачка: „Жито, и уопште усеви, морају добро успевати, и

— Неизмерна штета! — узвикнем ја, као пренеражен том страхотом која би постигла целу земљу због незнања и неразумевања министра грађевина.

ја ћу дати оставку, јер ово је већ други мој сукоб са министром грађевина, и то све због тако важних питања по земљу. — Па зар Скупштина може и о тим научним питањима доносити одлуке? — Зашто не?

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Још један поклон и диван плод пада на земљу и разбија се; веће парче полети низ брдо, где га чекају халапљиве прасеће њушке, а за мање трче и грабе се деца.

Око врљика, под брестовима, полегале овце, опружиле вратове и притисле их уза земљу, па само брекћу од трчања и водењача; свака се уоблила, па само чека доброг мркунца, па не бери бриге на пролеће: биће

Половина стрепи за једног, а половина за другог, но јунаци се носе, ка' орлови, па ниједан не мисли да опроба леђима земљу.

Ви, његови савременици, нисте умели да цените и чувате најдрагоценије благо, којим је промисао даровао нашу земљу. Ви сте га избацивали из највишег просветног завода, а ми данас, за све што ћете видети, имамо да благодаримо само

И таман он поче да издиже руке, а палица фијукну кроз ваздух и прште на његовој глави. Спасоје се простре на земљу као покошен, задрхта једном ногом и беше мртав.

— Нећемо више да штетимо своју рођену земљу, — чујем где говоре, — грехота је. Хоћемо све поштено да платимо...! Осврнем се десно, а тамо још веће чудо: хиљадама

— Доле с коња! — викнух и тргнух коња у страну. Он слете са седла па стаде живо да дреши бисаге. Скиде их на земљу преда се и подигнувши главу стаде да звера око себе. — Ехе, зар тако!... аха!...

Као морнари, које су неколико месеци бацали вали по пучини морској кад угледају земљу, тако беше и њима. Дошло је дакле време да се остваре давно сањани санци...

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

(Другим гласом.) Није тако! (Првим.) Јесте! (Другим.) Није! (Првим.) Ви, док сте били на влади, упропастили сте ову земљу! (Дру гим.) Ћутите ви, издајници! (Првим.) Ко је издајник? (Другим.) Ти! (Првим.) А ти си лопов и хуља! (Својим гласом.

Напиши... напиши... Чекај, немој ништа да напишеш. (Ухватио се обема рукама за главу, па очајно гледа у земљу.) ДАНИЦА: А, да знаш, оче, што је господин Ивковић диван говор написао да га прочита својим бирачима!

(Узмува се, збуни се, тури руку у џеп и нађе оно звонце. Зазвони, па се тргне и баци га на земљу као да се опекао.) Којешта, откуд сад опет ово звонце и шта ће ми то звонце? (Крсти се.

) Браћо! Четрдесет и два литра вина... (Прекине.) Ко ми сад даде овај рачун? (Згужва љутито и баци на земљу па извади Ивковићев говор и чита.) Браћо!

ЈЕВРЕМ: Јесу ли то наши што пију? МЛАДЕН: Наши. ЈЕВРЕМ (више себи): Опет рачун! МЛАДЕН:... А у земљу, пред кафаном побијен велики барјак, па чим прође крај кафане који од њихових а они му подвикују: уа!

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

а и шта би знао, шта би човек радио без кафане у овој одавно лепо и згодно названој долини плача, како давно назваше земљу. Дакле, слушајте о газда-Ђорђу, чујте његову историју!

Кад стиже Срета и уђе, кафана је већ била скоро празна. Тек неколико њих. Већ је пао мрак на земљу, па се свет већ био разишао.

Не чита, него их, мислиш, гута. Дах му застао, не трепће! Одједаред се трже, грдан велики глоговак испусти на земљу, а из груди му се оте један уздах као човеку кад му се свали велики терет с душе, и он узвикну: — Но, хвала богу!

— питају сви као из једног грла, само Провир ћути и набија на главу сламњи шешир који му је био пао на земљу кад га је Срета загрлио. — Једва једном! А, бога ми, и беше му већ једном вакат. Е чини ми се да ми је овде стајало!

Коло се окреће, земља тутњи, а коловођа Мића »Официр« не додирује, мислиш, земљу. Он је међу првима био ту. Дошао је у свом парадном пољачком оделу.

А Мића поче: Црна земља, Небо плаво; Бразиљанци Задобили право! Кааажи! С-с-ссс! и ту лупи Мића ногом у земљу, лубом о луб а руком о груди, па стаде. Срета му приђе и честита, а тако и Ђорђе. — Од данас да смо побратими!

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

су и многе мале власнице: Мишице, веверице и ласице, И невероватне оне шкртице Које се од сунца крију — кртице Што земљу гутају без предаха: (Јак је власнички нагон предака!) На сунце не излазе оне никада: Чија је, ако није њина ливада?

Куда ли ће? У Беч? Мец? На континент афрички? У земљу где живе Грци? Мили, озбиљна као жрец ... У сусрет јој стиже зец Спреман да се у трци Свуд, са сваким такмичи.

Капије скичале као прасад, Док на земљу не паде, најзад, Шест врло крупних капљица! Шест капи! Мајко моја, Ко да их лекар одброја У болесникова уста!

Миш ибришимом ушива кишу, Шав по шав, и пљусак сав Приши за земљу. У густишу Још мокру гриву стреса лав. Последње капи, зрна бисера, Киша низ окно прозора тера. Престаде пљусак.

и мирис, јоште више, који нас, увек изнова, сећа да негде — ван земље — постоји срећа, и да смо, пре но што смо на земљу пали, све већ видели и све знали.

је мој велики страсник А ја, носилац и носовласник, Уживам, као богови, У марту кад цветају глогови, И када он у земљу благуши, Корен рена нањуши. ПРЕД ЗОРУ Пробудих се, предзору, и видех: град У Месечев се склонио хлад.

Стално на важном државном послу: Тридесет година те нисам видео!” „За време ретких летњих скокова У земљу, зна се: Дубровник, Корчула!

” „И сад хајд, поверуј ниској сорти: Гледајте га, мушку сотону! Сат пре венчања, у црквеној порти Нестаде, ко у земљу да потону...

Спора си, ал достижна, земаљска правдо Да те нађемо, сви трчимо маратоне!” Од радости, деда се на земљу скљока: „Стиже од Семберије мој кнез Иво! Мој дивни кум, Ђорђевић Ђока, Кумашине, да си ми здраво и живо!

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Оне, при томе хитању ка мору, искоришћавају и само блато, па и влажну земљу. А колика је витална издржљивост јегуље у погледу средине у којој је, може се видети из саопштења које је Шмит,

ношен је струјама и ветровима на морску пучину и сталожен на дно; 2˚ реке, речице и бујице односе у море здробљену земљу, која се таложи по дну; 3˚ глечери у поларним областима клизе низ обронке голих брда и сурвавају се у море, па их

по хладноме мору на врло велика растојања; кад тако приспеју у топлије воде, они се поступно топе и испуштају у воду земљу и песак које су понели са места где су се одронили; 4˚ песак са пешчаних обала и песковитих равница бива ветром ношен

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Осећам неку чудну злобу И мрак у мојој тужној души. С кровова ниских облак дима, Влажан и густ, на земљу пада. По излоканим друмовима, Ко верна слика мога јада, Дроњав и блатав, беда сама, Тетурајући преко рупа, У

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Ареи је, страва земна, славом бојном њих опио И земљу им за поприште, да се боре, назначио. Из грмена великога лафу изаћ трудно није, у великим народима генију се гњ'јездо

Ал' хероју тополскоме, Карађорђу бесмртноме, све препоне на пут бјеху, к циљу доспје великоме: диже народ, крсти земљу, а варварске ланце сруши, из мртвијех Срба дозва, дуну живот српској души.

За њим јата проклетога кота, да опусте земљу свуколику кâ скакавац што поља опусти. Францускога да не би бријега, аравијско море све потопи!

Да ли ово светковање није на кому си сабрâ Црногорце да чистимо земљу од некрсти? И без тога ово нам је слава, на коју се врсни момци купе способности своје да кушају, силу мишце и брзину

И дабогда траг нам се затро кад под овом живјели марамом! Што ће ђаво у кршћену земљу? Што гојимо змију у њедрима? Каква браћа, ако Бога знате, када газе образ црногорски, када јавно на крст часни пљују!

Жали Иван брата јединога: жалије му војводе Уроша но обадва да изгуби сина; жалије му војводе Уроша но сву земљу што је изгубио; жалије му војводе Уроша него очи да је изгубио, — дâ би очи за брата Уроша!

СЕРДАР ИВАН ПЕТРОВИЋ С Мухамедом и глупост у главу! Тȅшко, Турци, вашијем душама, што облисте земљу њеном крвљу! Малене су јасли за два хата. ФЕРАТ ЗАЧИР, КАВАЗБАША Јок, сердаре, не угађеш путом!

На знање ви, главари с владиком! Цар од царах мене је спремио да облазим земљу свуколику, да уредбу видим како стоји: да се вуци не преједу меса; да овчица која не занесе своје руно у грм покрај

А немаше јошт двадест годинах. И што ћу ви крити, Црногорци, живо ми је срце покосио и нашу је земљу оцрнио! ВУК ТОМАНОВИЋ Он не бјеше но само настао, — Црногорца већ бјеше свакога он готова претекâ

Колијевке какве би требале не имаду све наше ријеке; видимо ли ми ова страшила ђе пустоше немилосно земљу? Време земно и судбина људска, два образа највише лудости, без поретка најдубља наука, сна људскога ђеца ал' очеви,

Зла под небом што су сваколика човјеку су прћија на земљу. Ти си млад јошт и невјешт, владико! Прве капље из чаше отрови најгрче су и најупорније.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

корака голицаво трзала и слатко увијала, када јој се од самог погледа мушких сва крв у главу пењала, ноге јој за земљу као приковане остајале и када је осећала да ако би тај мушки овамо к њој пришао, да се она од обамрлости не би могла

а тамо до капије стари шамдуд са рачвастим кожастим стаблом, а до саме капије бињекташ који је био истина пропао у земљу, али му се још бљештало његово мраморно теме. Све то њега још више уплаши.

закопчаним на копче, с високим потпетицама, које су јој добро чиниле, јер јој због њих шалваре нису додиривале земљу и дизале прашину, попе се горе, матери. | Као свакад честита матери Ускрс и пољуби је у руку.

И све то, та толика светлост, са толиким огњевима, праскањем, бљештањем поче да је плаши. Као да под ногама не осећа земљу, одозго није заклопљена кућним кровом, димњаком, већ као да се све то око ње, заједно с њом, креће, иде, и све веће

он кроз прсте руке, што му је клемпаво висила више главе и била наслоњена на праг, кроз тај праг, кроз пукотине, кроз земљу осећао је отуда из собе мирис Софкин тамо у постељи.

У том, као без душе, дотрча Арса и, кад чу, он од страха седе на земљу. — А ти? А ви? — поче да виче на селака. — Ех, бре, Арсо!

Сладак јој одмор. Испод плећака и кукова већ не осећа кроз душек тврду земљу, него од своје гојности тоне у мекоти и топлоти постеље.

А из те собе још се ништа не чује до само шуштање хаљина, силно ударање пете о земљу, о под, да би јаче налегле чизме на ногу, и оно, после спавања, тупо, кратко кашљање.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

био, знам; Исти је био врућ пролећа дах, Исти је ветар них’о врх од зова И пуно цвећа што на један мах Стресе на земљу. А оно замири Што му пролеће још узима дах, Тужно замири...

НА КУМАНОВСКОМ РАЗБОЈИШТУ Као кроз земљу коју Усуд укле, Милимо влаком у сумраку кобном, Кроз пусте равни у недоглед пукле. Све је у муку и у миру гробном.

Прелили смо чашу очајања пуну, И скупљеним бесом петвековног гнева Расковали тврде и челичне ланце; Напунили земљу срцима што труну За гажену прошлост о којој се пева, И појили крвљу равнице и кланце.

су отпловиле барке Давнашњих нада, преко океана, У маглу сивих, неизвесних дана, Пределе леда ил’ крајеве жарке, У земљу снова, истине ил’ варке.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Чим он стиже на небо, служитељи његови просуше бијеле ките на земљу. „То бива угод, некад пред доласком а некад по одласку његову“, рећи ћете.

„Не мари!“ рече Господ престрављеним небесним силама, које кад погледаше на земљу то видјеше големе намете, помислише у себи: е зло је! „Не мари, нека снијега иако га је много!

Падају и јече око њега. Он пуца, млати кундаком, боде бајунетом... Изморен, гладан, пада на земљу... Непријатељи га опколили и везали па поведоше са собом...

Једрили су дуго; таласи, као гладна звјерад, јуришаху на бродове. Кад се почеше искрцавати, чим они ногом крочи на земљу, учиње му се да је врела, да му табани изгорјеше, те одмах наже да бјежи уз неке стране, по узаном и кршевитом неком

„Ходите сви амо, ја ћу вам скинути гњездо!“ рече и насмија се. Дјеца се сад бојажљиво стадоше окупљати. Он сједе на земљу и као да им докаже да им није злурад тури пушку далеко а хрту нареди да леже крај њега, те га поче миловати по глави.

За Јованом изреди се сва дружина, осим убице. Сви прислонише веље пушке а мале положише на земљу, па се збише у гомилу, на лијево; они на једну а оружије им на другу страну. Кривац оста на средини.

Више одједном рекох му: ама, господине, кад је тако опасно што идемо у ову земљу — зашто да срнемо у погибију!?... Ништа, напријед! говораше он. По томе можете видјети да је доста јуначан.

Што га преостани то је жућело и капало само на земљу. Јата врана и гавранова гакаху по пустијем пољима и по сивијем голијетима. Дивље патке и врањи падаху по мочварама.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

). Шаљиви благослови дају се обично са злурадом жељом (Синове женио, ’леба желио; кћери удавô — земљу продавô). У благословима налазе се и молбени и молитвени елементи (Душа му царовала гдје Божић и велики дан!).

говор (Злату ће се кујунџија наћи; Није благо ни сребро ви злато, / већ је благо што је срцу драго; Правда држи земљу и градове, / А неправда руши обадвоје; итд).

— Право ријет’, (м)а умријет. — Како Јакову — тако свакому. О ПРАВДИ — Правда држи земљу и градове, а неправда руши обадвоје. — Ако правда не поможе, кривда неће помоћи.

Мујо умро, Бојчић обољео: Сам Алија војеват’ не море. На дв’је гране није добро стати: Рачваст колац у земљу не иде. Нема зиме док не падне иње; Ни прољећа док сунце не сине, Ни радости док не делиш с киме.

пак га запитали што то чини, а он одговорио да не чупа лук да краде, него се ухватио за њ да га вјетар не обори на земљу, па се лук сам ишчупао из земље. А кад га господар од лука запита: „А што ти је то у торби?

Куге имају преко мора своју земљу (гдје само оне живе), па их бог пошље амо (кад људи зло раде и много гријеше) и каже колико ће људи поморити.

духови по планини изваљују дрвета те се њима бију између себе, па који надвладају, они род од љетине привуку на своју земљу; они и онако ломе горе и ваљају велико камење. (Јак као вједогоња).

3 Приповиједају како је некакав човјек гледао из прикрајка гдје је други новце закопао у земљу, па кад их закопа, а он преко онога мјеста баци виле, рекавши: „Чувајте како сад тако до суда божјега, већ ако ја да

Ни једна му вода не дође у помоћ осим речице Дагудин. Дагудин брзо пројури кроза земљу и дође у помоћ: сва окна залије и окнаре све подави, потом изиђе напоље и све окнарске куће потопи и однесе.

Вида и Ковиљка: па Вида градила Видојевицу, а Ковиљка тај град Ковиљачу; па послије кажу да су људи засули Ковиљачу у земљу, кад су полазили на некакву „војску“. 2 Прича се да су некад биле две сестре: Вида и Ковиљка.

Када то тако време настане, они ће се моћи вратити у своју земљу и над њом ће као и раније и даље владати. Ослобођени својих почињених грехова и својих уза, они ће се тек тада моћи

Ако је прео поља, ево му српа нека раскоси!“ 6 (Кад први мрак падне на земљу, — у први акшам — девојка узме нож па га забоде у земљу где капница са стрехе пада, и овако врача): Не забадам ја

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Сад се ја забринем, како ћу сићи на земљу! Док ми падне на ум, да ми је дугачка коса: кад стојим, до земље, кад сједнем, до ушију, па узмем нож, па све длаку по

Пошто заспим, а мојом несрећом скочи варница, те прегори длаку, а ја стрмоглав на земљу, те пропаднем | до појаса. Обрнем се тамо, амо, не били се како извадио, а кад видим, да се неда, онда брже отрчим

Кад мало одмакну од бријега, онда дуне вјетар, па га баци чак у некакву земљу, ђе се о његову царству ништа и не чује (као ни он о овоме што до сад ништа није чуо ни знао).

Како ће царев син знати занат? Што ће занат цареву сину? Занате људи уче да се ране њима, а царев син има земљу и градове.“ Говедар каже опет: „Е! ако не зна никаква заната, ја му не дам моје кћери.

вјенчају момка и ђевојку и проведу свадбу; па онда даду овоме цару лађе и војску, те отиде преко мора и нађе своју земљу. ВІІ. ЕРО И ТУРЧИН. Орао Турчин ралицом по страни изнад некаке ћуприје, а Еро путем ћерао неколико коња натоварени.

Оди опет на леђа.“ Еро узјаше опет Турчина, те га још једном прејаше преко ћуприје; па га онда збаци Турчин на земљу: „Ето, курво! цркни ту, кад немаш чим да платиш.

“ ИX. ЗАШТО У ЉУДИ НИЈЕ ТАБАН РАВАН? Кад су ђаволи отпали од Бога и утекли на земљу, онда су и сунце однијели са собом, па га ђаволски цар набио на копље и носио на рамену.

Кад сиђе свети Аранђел на земљу, а он се удружи с ђаволским царем; али се ђаволски цар осјети, шта он оће, па се добро узме у памет.

Одајући тако по земљи њи двојица заједно, дођу на море и стану да се купају; а ђаво удари копље са сунцем у земљу. Пошто се мало прокупају; онда рече свети Аранђел: „Де да ронимо, да гледамо који може дубље.

Сад треба и ђаво да зарони, али се боји да му св. Аранђел међу тим не однесе сунце. У том му падне на ум, те пљуне на земљу, и од његове пљуванке постане сврака, да му чува сунце, док он зарони и изнесе у зубима мор - | скога пијеска.

а и од мене и од њега. XИ. МЕЂЕД, СВИЊА И ЛИСИЦА. Удруже се међед, свиња и лисица, па се договоре, да ору земљу и да сију пшеницу, да се ране. Запитају једно другога, шта ће које радити, и како ће сјеме наћи.

па нада уз крушку; а међед помисли, да је она већ свињу удавила, па иде сад на њега, па од страа падне с крушке на земљу, те се разбије и цркне; а лисици остане све жито и слама. XИИ. ЂАВОЛСКА СЛАНИНА.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

је знано било свима вама, како Бог својим промислом постави мене владати над вама, и у почетку какву примих озлобљену земљу нашу, и помоћу Божијом и Пресвете Владичице наше Богородице, колику моћ имађах, не облених се, нити покоја дадох себи,

Ево ме већ отпушта Владика с миром, по речи његовој, да испупи се речено: ,Земља си и у земљу ћеш поћи'. (Пост. 3, 19) А ти, чедо, не тугуј гледајући мој растанак, јер чаша ова свима је заједничка.

И простри рогозину на земљу, и положи ме на њу, и положи камен под главу моју, да ту лежим док ме не посети Господ узети ме одавде.

И док проведох ту осам година, настадоше многи метежи у крају том, јер прођоше Латини и заузеше Цариград, бившу Грчку земљу, чак и до нас, и улегоше и ту у свето место. Велики, дакле, метеж беше.

Јер као што прекрасни Јосиф узе тело оца свога Јакова из Египта и пренесе га у земљу обећану, тако и ови богољубиви и честити синови његови са свом државом примише га, радошћу радујући се и весељем

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

Танаско чучне покрај бандере, с пушком на коленима. Брзо се и он спусти на земљу и заспи. Затамњење.) ИВ СЛИКА Кафана, празна. Улазе Цмиља и Анђелко.) ЦМИЉА: Да знаш, мацо, да си ми био други!

ПРОСЈАК (спусти се на земљу): Моја жртва испала залудна, моја доброта на зло окренула! Што је требало да ми гране, поцрнело!

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Укорењеније стари[х] обичаја подобно је корењу велики[х] дрва; за колико година су се углубљавала далеко у земљу, толико потребују да се осуше.

Ваљада је бог ту земљу благословио, те само у њој има пустиња.” Мени се чинило да је тога игумна бог послао да ме изведе из Чакова, као из

” Паднем лицем на земљу, љубим земљу и с топлим сузама квасим. Никад у мом животу нисам тако плакао. Гледајући село у ком се мајка | моја

” Паднем лицем на земљу, љубим земљу и с топлим сузама квасим. Никад у мом животу нисам тако плакао. Гледајући село у ком се мајка | моја родила и расла;

Око подне дођемо у Ириг и упутимо се к манастиру. Како нам је год рекао Тодор калпагџија, како пређемо на манастирску земљу, учини нам се као да смо у едемску башчу дошли.

По три дни другда ништа не би[х] окусио, пак би[х] се гди на таван сакрио и све би[х] метанисао, челом у земљу ударајући, док би ми се завртио мозак; једва би[х] на ногу од тешке глади стајао.

Ко би се усудио рећи да све те мошти и кости и зубове и парчета хаљина и гвожђа и грудве у земљу ваља закопати? У земљу!

Ко би се усудио рећи да све те мошти и кости и зубове и парчета хаљина и гвожђа и грудве у земљу ваља закопати? У земљу!

Четверти дан стигнемо под Светопавловски манастир. Како изиђем на земљу, уљезем у једну башчу, услаждавајући се красотом различни[х] воћни[х] древеса, обремењени[х] плодом.

У све то време ништа није могао у стомаку држати. Дођемо у Свете Четрдесет спрама Корфа и, како изиђемо на земљу, лакше му буде и у пет дана предигне се; но доћи к крепости, томе се хоће времена.

Советује ме и заклиње верни друг да нипошто не прелазим у Турску земљу пре него се мир закључи и док не видим исте Хормовите у Корфу, ибо делфински паша, чрез којега владеније надлежи

година одсуствија у Банат посетити сроднике моје, поклонити се гробовом родитеља моји[х] и целовати мени свету земљу у којима њи[х]ове почивају кости.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Затијем обрну очи пут острвца на коме бијаше манастир. Ето вода опточила земљу, па се два рукава састају и чине ширину. Један трак растоке бијаше модар, а други зеленкаст.

Један трак растоке бијаше модар, а други зеленкаст. Бакоњи би жао, помисливши да вода мрви земљу, ону лијепу црницу што се накосила као да бјежи од свога непријатеља.

Бакоњин коњ као и да не стаје на земљу, него као муња облијеће ту силну војску, а Бакоња на њему, држећи у лијевој руци крст, у десној ћорду, соколи љуте

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Мотри ме зимско небо уврх рама. Мотри ме рука моја, песма сама. НИ ПРЕДЕО МАГЛЕН Као да смо сишли под земљу, у трап, Немо смо стајали тако: дуб и дуб. О зар је ноћ ова била она кап Што препуни чашу и већ прели руб.

До појаса скинут под сунцем — ја видим Неког бољег себе како земљу орем. Пренем се — и видим где сам — па се стидим. Кренимо, песмо, наш пут: од зла — горем!

Куд неста давни звук од пада чаше?... Не само кости под земљом: и музика је трула. Али где трули то што је било А у земљу не оде (Нити икада имаше кост у себи, дрво, било)?

СЕДИМ НА ТВОМЕ ГРОБУ Седим на твоме гробу сатима Ко живи крст у земљу зарити: О, тако, међу младим влатима Старити само, тако, старити! Исте ме слике овде налазе: Ено се опет румен искоси.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Змија нисам да и реп у земљу увучем. Зуби су ми се клатили, али сам на курјака личио. Далеко за леђима, у торовима остаде пусто и Мир.

стегнут завишћу према свима, а небо му је стално било распорено на јасеновима, небо није престајало да стоварује на земљу и кровове свој бели јед. ... .

И још столицом завитла на мене. Што ме само не удари! До под мишке набио бих те у земљу. Чекај док сване, сутра ћу ја тебе! Анђу мало попусти грозница. — Дај ми да их подојим...

Опанчар под стечајем тражи само банку, клечи, грли му ноге, љуби чакшире и опанке; трезни се гаде и бацају на њега земљу из чабра с леандером, а пијани вриште од смеха.

Преродиле шљиве се не придржавају гранама за земљу; шљиве су угарци зеленим лишајевима обрасли. Све ће опустети и ојаловити.

Шта му помаже правда? Нема правде без признаница. Симка спава. Спава, јаловица. Тако би је слатко забио у земљу!... Он, лудак, безмозговић, није ни тражио признанице. Како ће суду да докаже да му је у току школовања...

бола, да бол изнесе напоље, јутро је сиво, као и мозак без чеоне кости, ни ледена кора снега што је оковала кровове и земљу није хладнија од његове коже, јер је и једну и другу ноћас смрешкао ветар, па се и опанак заледио, пешице не може,

се црева, бела као да су јагњећа, после их испрљаше крв и прашина жуте земље, више никад и нигде није видео такву земљу, ни раније кад је за златом рударио, сви су око њега били крвави, док је официр стајао с подигнутом сабљом, зинувши

— Иди, зови ми Симку! — Из Србије ће и врапци побећи. Људи ће месиштем сасвим да усмрде земљу. За Николом крцкају таванске стубе. И тог ће гада најурити из куће. Начинио му од куће хајдучку јазбину.

Тапка марамицом по уснама и ретким брковима. — Да ми је мило што ће једно куче мање да погани земљу, то ми је мило, и то ћу да кажем краљу Милану ако ме пита. — Краља не помињи! — устаде капетан.

Застаде код Велике чесме, за целу човечју висину укопане у земљу. Одатле је вукао по две тестије воде. Најпре Андри, па после Бошку опанчару, код кога је становао.

“ „Никакав лек теби не помаже. И ти ћеш да скапаш на овом спруду. Мртваци су отровали земљу. И она само камен рађа.“ „Што ми не помогнеш?“ стегнула му је руку. „Све сам учинила што жена може.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

« Дечак-капљица рашири очи, задивљен. Зидови пећине блистали су од разнобојних кристала, треперили, као да је дуга под земљу зашла. Дечак ослушну.

— Проклети поруб! — узвикну гневно и скочи на земљу, али се саплете и паде. Једва је ушао у разред, толико су му ногавице сметале.

Свуда, докле је око допирало лелујала се месечина као вилина косица. Он упре поглед у земљу испод ораха, И опет му се учини да се тамо нешто комеша.

Онај ко ту птицу ухвати добиће све што пожели па и зелени камен. Једино што није чула како се стиже у Земљу Ветрова, нити како се хвата златна птица! Цар Пелетин одушевљено пљесну рукама, и поче се спремати за пут.

Још јача грозница затресе принцезе кад цар Пелетин рече: — Који ме је ђаво терао да тражим Земљу Ветрова? Али ни једни ни други нису хтели да одустану од тражења, и, коначно, стигли су до 3емље Ветрова.

трчао Ферфелин, падао, дизао се, опет трчао пружајући руке ка златној птици, а онда је, наједном, ишчезао као да је у земљу утонуо. Ко зна: можда је и њега замео ветар? А можда још и сад трчи ловећу златну птицу?

Начас јој се учини да из песка чује нечији пригушен уздах, па задрхта. »Да га није неко чудо под земљу одвукло?« помисли и зарече се да ће га и испод земље наћи, ако треба. Затим се врати у кућу, али никако да се смири.

— Зашушта ветар крилима, па полете у Земљу ледених брегова, а лепотица пође да тражи Камено јаје... Ко зна колико је ишла распитујући се.

Куда да беже? Испред њих је море. Иза њих гониоци. Да су птице, одлетели би, да су кртице, завукли би се под земљу. Шта сада?

Затим посади воћњак и чекај да никне орах с плодовима од сребра. Не дотичи ниједан док сâм не падне на земљу. Тада пажљиво гледај и откриће ти се...

— Липа је за бабе! — држећи ножић у левој, а пањић придржавајући патрљком десне руке поче резбарити. Док би лист на земљу пао, десница му је била сва у посекотинама, али он не напусти започети посао, нити дозволи мајци да му превије руку.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Онда би искрсавао тај Турчин, стражар, са светиљком: благих очију, заливао је водом из легена земљу под Јевремом, да буде што влажнија, што хладнија, да му се кости и жиле што пре згрче.

Затим је рат, Кочина крајина, прошао а дошле су године када је ваљало радити земљу, рађати деду и чекати под небесима.

Узјахао је, с напором, и на коњу пролазио кроз разлуђене мајске ливаде што су мирисале на земљу, на траве и на вечност. Први пут није био сигуран да зна за шта се то тукао, после оног 30. новембра.

Умео је и да обрађује земљу, и да тргује, и да ратује, и да заповеда, и да, сјајно, говори на скупштинама. Кад је излазио на мегдан неком од

слушао Ригину причу о томе како је, сада, прави час да он, Рига од Фере, започне борбу за ту своју невероватну земљу, Грчку.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Та тек што се свирац чује Већ у колу с' подскакује. Коло, коло, свирац свира, Нога земљу не додира; „Ситно, брате, ијујују!

Када мјесец сине над нашом ријеком, И на земљу пане тиха роса прва, Родиће се младо прољеће! И свуда Просуће се мирис плавих јоргована; И пахуље сн'јежне падаће са

! А мајка ваша земља вам је ова; Баците поглед по кршу и пољу, Свуда су гробља ваших прадједова. За ову земљу они беху диви, Узори св'јетли, што је бранит' знаше, У овој земљи останите и ви, И за њу дајте врело крви ваше.

“ ваздух колеба, До краја мора, земље, и неба... Ал' за час само - и мрак се густи На земљу спусти. И пред страхотом Божјег виђења, Што румен лица с бледилом мења, Јуда се прахом по глави посу; Чупајућ'

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

Из њега се луче бесамртне на све стране р'јекама сипаху. Ко кад творац могућијем словом нашу земљу у вјетар развије и у тренућ земни океани кад се проспу сребрним струјама у пропасти бездне мраковите - тако теку

Њихово ће кратко заточење бит им тужно непостојној души: са плачем ће на земљу падати, са плачем ће на земљи живити, са плачем се у вјечност враћати, мучитељ ће један другом бити, сваки себе

Смрт ћу извест из мрачне тавнице, на земљу је пуштит међу њима, преодјету у разним видима: нека стравом између њих трчи, чинећ страшна опустошенија.

Посље земљу, ужаса катедру, позориште богомрско залах, гњездилиште човјечке несреће, са невином крвљу оскверњену, отровану

Каинови безбројни потомци злом свакијем земљу испунише, гр'јех им диза море над горама, ал' им злоће искру не погаси!

Гле дивнога сада видјенија! Сунце правде и земљу огрија, храм се мрачни засја заточниках, робовима олакшаше ланци: син достојни оца превјечнога обука се у

Попа, Васко - КОРА

прегризе ту стабљику кукуруза Давно је то било У очима лепим Туга му се затворила у круг Јер друм краја нема А целу земљу треба За собом вући МАГАРАЦ Понекад њаче Окупа се у прашини Понекад Онда га приметиш Иначе Видиш му само уши На

труп Смеши се обрвом месеца (1951) ДАЛЕКО У НАМА 1 Дижемо руке Улица се у небо пење Обарамо погледе Кровови у земљу силазе Из сваког бола Који не спомињемо По један кестен израсте И остаје тајанствен за нама Из сваке наде Коју

вена И ко је та птица На напуклом небу мога срца Једина птица Гласом ме твојим к себи зове Јер не уме бела На земљу да слети 27 Међу длановима Грејао сам улицу Којом си се вратила Глас ти је по крововима Заборавио белину Часови са

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

и описати, морадох се добро припремити за то путовање, проучити историју старог Египта, упознати његове житеље, њихову земљу, њихов живот, културу, знања и тек онда моћи показати како је, посредством Питагоре и његове школе, надахнуте генијем

из нормалног колосека свога живота и позива, а све време провео у својој соби, да не бих гледао подјармљену варош и земљу.

Јужне обале тога полуострва и целу Сицилију населише Грци и тиме оденуше ту полуварварску земљу - Рим се тада још налазио у доба свог нејаког детињства - пурпурним плаштом грчке мудрости и уметности.

О томе шта је Хефестос на штит урезао, Хомер нам прича у својој „Илијади“ ово: „Најприје начини Земљу, небеса начини, море, и Сунце неуморно и Месец начини пуни, Затим звијезде све по небесима просуте цјелим, Снажног

на прозрачној, кристалној, лопти, сфери која се обрће равномерном брзином око оне осе која, пролазећи кроз нашу Земљу, продире ту сферу код поларне звезде“. „Тако је!“ узвикнуше Питагорини ученици. „Сфера!“ настави Питагора.

Тамо, на истоку, сазнао је да звездано небо нема, као што нам то изгледа, облик свода који је нашу Земљу поклопио, већ да оно обухвата нашу Земљу са свих страна, да има, дакле, облик лопте.

је да звездано небо нема, као што нам то изгледа, облик свода који је нашу Земљу поклопио, већ да оно обухвата нашу Земљу са свих страна, да има, дакле, облик лопте.

„Поплава Нила претвори целу земљу која лежи између либијске пустиње и арапских планина у једно огромно језеро. Вароши, села, насеља и гајеви палма

- таква јединица може бити произвољно одабрана, дакле већа од ове наше - и помоћу трију колаца који се забију у земљу тако да уже буде затегнуто као ова наша врпца, Египћани полажу ивице основа својих грађевина управно једну на другу.

Њега позваше богови, а мене баци судбина у ову земљу Грка. Он даде Аристотелу знак да му се примакне ближе, па му шану на уво: „Ти знаш да се наш престолонаследник

Зенодотос показа прстом на те кругове. „Јесу ли то лопте за играчку?“ „Не“, одговори Дионизиос, „оне претстављају Земљу, Сунце и Месец“.

су обе тангенте, положене уз плочу Сунца и плочу Месеца, приближиле једна другој баш на ободу лопте која нам предочава Земљу, и ту се додирнуле у самом врху Месечеве сенке. Одатле следује да Сунце и Месец имају једнаке привидне пречнике, тј.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

је ваздух сав од мириса и од цвркута, зујања оса, веселих узвика, звона, шкрипе кола, одјека мотике што цепа мирисну земљу; сву сласт оног ђив-ђив несташних врабаца, чија неуморна и страсна препирка, уз прве сунчане зраке, узбуђује и позива

Магаре, са венцем који додирује земљу, корача прописно, за репом последње мазге, жмирка и смеши се на питања што падају с разних страна: „Зар је и он прешао

— Живио, побратиме! — и ја зграбих за узде. Он ме спази, скочи хитро на земљу па се срдачно изљубисмо, док је свет око нас брисао очи тронут нашим братским загрљајем.

Ти знаш где станује? А мислим знам и ја. Он застаде па спусти ствари на земљу. — Код господина Николе Глишића? А шта сте ви њему? — Рођак.

— Ја, гоооосподине, капетане. — Па увек ти? Он гледа у земљу. — Добро, Секула, излази! А у официрским патролама, вођ, официр, сместа наређује: — Секула Ресимић напред!

— Француз, интелигенат, има једну особину коју скруполозно испуњава, а то је: да хвали на сва уста своју земљу и свој народ. Је л’ те, нешто сасвим супротно нама?

Не туђа, оно је моја сопствена смрт, и крај мојих нада и планова и комбинација. И зашто бих ја сад натраг у земљу?... Али о неком новом плану мислио сам јуче: радити на науци, или тако шта. Али је то бедна, ужасна утеха.

Сваки знак који ми сад говори о изгледу на повратак у земљу непријатан ми је, и на радост ових око мене, коју изазива њихова нада на скоро виђење са својима, гледам ја сад са

од које се нигде није могао склонити, хтео да виче из свег гласа и да запомаже нечију помоћ, али га тешке, за земљу приковане ноге, издавале и глас му умирао у грлу.

Само је музика лишћа и траве, онај ноћни живот ствари, интонирала под хладом који је покривао земљу. Онда Свилар скиде капут и оста у кошуљи.

и ја то не умем ни да изразим, али сам на оном гробу увек јасно осећао како струји, како се провлачи, како кроз земљу, кроз траву, кроз тамњан, продире до мене, па се упија и нада мном влада, она снажна, тајанствена и неодољива мисао

је обртање попустило, малаксало, док сасвим престаде, па се ја, са главом пуном олова и страховитим вриском, сруших на земљу. Око мене окретале се куће, дрвета, кровови, шупе, тарабе, људи, бунар. Бунар се окретао као чигра.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Током толиких година као да је сасвим био заборавио своје поријекло и своју земљу. Сад се одједном трзнуо; ужурбао се, ускомешао, прегнуо да надокнади пропуштено. Просто се помамио.

Нас ће заорати нова бразда, на прољеће. А дотле — „живјети се мора”! Старац је мучао и гледао у земљу. Опет је почео лупкати капицом о капицу. Па закључи: — Добро је и то.

— ... Отиђи и на онај други гроб. — Хоћу, оче. — Кад ћеш опет амо свратити? — Не знам... Гледао сам у земљу. Он ме потапша двапут по рамену. — Е, хајде, хајде!... Било ти сретно!... Зацвилише танке зарђале багламице враташца.

Ако се он либи да се баца на земљу, да дивља и хистеризира, да лупа ногама као дијете, и да се у томе још иживљава и ужива, ако то за њега мјесто

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Свако племе имало је своју совру — четири дирека, по бодена у земљу и спојена пречагама, преко којих су намештене уздуж две широке тренице; на њих се ставља јело; около ових треница

О, веру му, мислим се ја... — А ја сам по псима познао да нечега има — додаје Коста абаџија. — Сву ноћ прелајаше, земљу гризу. Видим ја да то није тек ’нако... — Како се провуче, слава га убила, ’наки човек кâ тресак!

— Па шта вели он? — Ништа. Кажи — вели — онима тамо нек иду куд хоће, па га нестаде, као да оде у земљу. Сељани се разиђоше брзо, да јаве новост другима што раде ту у потесу.

Ја само знам да морам сад имати новаца што више, и наћи ћу их, па макар сву земљу преврнуо. Вују севнуше очи задовољно. — Што ће ти сад паре? — Без њих се ништа не може, то знам.

Деца се окупила у једном углу пред вајатом, цепкају и забадају иверје у земљу, заборављајући све друго што је иза њих.

други његов покрет, Ђурица истога тренутка баци своју дугу пушку, скочи на Сима с леђа и једним махом обори га на земљу. Отпасавши му тканице, веза му њиме руке, па га онда, као какву кладу, изврте на леђа.

Ђурица и не опази шта он ради с руком, већ га само стезаше и омахиваше, да би га оборио на земљу... Обојица ћуте као заливени, само им се ноге померају, одскачу од земље и опет стају на прсте...

Да гледа како да га завара, заговори... И таман да заусти, а Ђурица га омахну и тресну о земљу... Нехотично му се подиже рука с ножем, те Ђурица угледа шта му је у руци.

Мрачна и влажна ноћ навукла се на ово местанце, заогрнула својим непробојним покривалом куће и улице, притисла саму земљу, па стоји тако непокретна н суморна, као да се и не мисли никад дизати са грешне земље....

смрт? Не знам !... Шта је то смрт? Знам, видела сам кад умре Јока, бледа, па пожутела, хладна... После закопају у земљу и готово!... Ништа, као да није ни била... само се издиже гомила влажне земље... Јадна Јока, како смо лепо живеле....

за њом дим... оне слике нестаде... она се, одмах чим пуче, некако необично, у косо, спусти на земљу и леже... без јаука, без речи... Опет загрокташе пушке, засипајући сву собу пакленом ватром...

Испи чашу, па заиска одмах другу. Жандарми, онако исто озбиљно и свечано, подигоше другу чашу. — Ова друга за лаку земљу. Лака ти земља била, Ђуро! — рече Митар. — Лака ти земља била! — поновише жандарми и искапише чаше.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Кад, је Петар чуо шта старац вели, он му онда рече: — Ваљда ће ме сам бог упутити у земљу где неће бити помора. Старац му онда каже: — Јесте, има и такова земља, само тамо не може нико отићи.

му одговори: — Та је земља тамо на истоку, и у тој земљи живи само једна девојка, и она има дванаест џинова што јој земљу чувају.

Та је земља сва опкољена водом, па ако ко и пређе воду и на земљу корачи, тога ти њени џинови одмах осете и свег растргну.

Ко би у ту земљу отићи могао, тај не би никад остарио нити умро; али тамо не може нико отићи, јер који год је досад у ту земљу одлазио,

би у ту земљу отићи могао, тај не би никад остарио нити умро; али тамо не може нико отићи, јер који год је досад у ту земљу одлазио, сваки је главом платио.

Петар, чувши ове речи, одмах се са старцем опрости и оде брже-боље да потражи ту земљу. Идући тако, дође до неке воде. Сад извади папучу па је обује и пређе на другу страну.

Чим је Петар коракнуо на ову земљу, заборавио је и на оца и на помор. И тако је овде већ сто година провео, па је још увек био онако млад као кад је

Једнога дана рече му девојка: — Хајде, Петре, да видиш моје пустаре, марву и сву земљу моју. Петар пристане и пође с њом. Идући тако, девојка му је показивала своје пустаре и марву која је на њима пасла.

Кад је Петар опазио смрт, он онда брже-боље спусти камен и почне бежати к оној девојци, да у њену земљу пређе. Смрт сад изиђе испод камена и потрчи за њим.

дошао био близу оне земље, опази га она девојка и изиђе пред њега, да га одбрани од смрти и пребаци преко воде у своју земљу. Док је Петар дошао до девојке и бацио јој се у наручје, дотле га је већ и смрт стигла и ухватила за врх од чизме.

А кад то бог чује, рече: — Што ћу сад од њега? Јер већ за њега немам веће каштиге него да га пошаљем на земљу па да још једанпут умире. А смрт рече: — А ко ће га уморити? — Ти, — рече јој бог. — Нећу ја, господе.

прође девет стотина година, а бог рече Петру: — Петре, хајде сад по старог, па му реци да дошло вријеме да тело иде у земљу, а душа у рај. Кад свети Петар чује, дође к старом па рече: — Старче, протекло је вријеме твога живота.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

При бегању звезда земља је остала. И ту земљу данас познао сам и ја Са невиним срцем, ал' без мојих звезда, И са сузом мојом, што ми и сад сија И жали к'о тица

И ту земљу данас познао сам и ја. Као стара тајна ја почех да живим, Закован за земљу што животу служи, Да окрећем очи даљинама

И ту земљу данас познао сам и ја. Као стара тајна ја почех да живим, Закован за земљу што животу служи, Да окрећем очи даљинама сивим. Док ми венац снова моју главу кружи.

МРАКА ПИЈАНСТВО Не марим да пијем, ал' сам пијан често У граји, без друга, сам, крај пуне чаше, Заборавим земљу, заборавим место На коме се јади и пороци збраше. Не марим да пијем.

И ја жалим себе. Мени није дано Да ја имам земљу без убогих људи, Очи плаве, топле као лето рано, Живот у светлости без мрака и студи.

Имао сам и ја веселих часова. ГРОБНИЦА ЛЕПОТЕ Да ли знате земљу с гробницом без краја Где станује дуга и живот пролећа? Ноћи где не беше већ тол'ко столећа?

Ноћи где не беше већ тол'ко столећа? То је земља њене лепоте и маја. Земљу где дан, ваздух и цвеће мирише, Чије време нема будућност ни сате, Где су венци, боје — да л' ту земљу знате?

Земљу где дан, ваздух и цвеће мирише, Чије време нема будућност ни сате, Где су венци, боје — да л' ту земљу знате? Да ли знате и то да ње нема више?

небо својих снова, Ал' смрт дође из даљина, муком, Додирну јој уста својим дахом, Помилова њену косу руком И испуни земљу чудним страхом. Ал' смрт дође; лак долазак њени Осетише редом сви спавачи, И усташе.

Ти још и данас везујеш ми биће За ову влагу и за земљу, где је Отишло сунце; где ме стално греје Ноћ с тобом, као последње откриће.

сам бољи био, Једва осећам зло како ме стеже; Изгледа да се пут живота скрио, И нека рука да злокобно веже Мој дух за земљу и за свет немио.

Дан божији опет земљу плача виде. Ал' нам дође жао те гробнице мрака, Те судбине, с које полумесец иде, Што ће сад друмови пожелет Турака.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

позвали да обави хитан посао и док је ишао кроз планине које су врвеле од вукова, коњ се уплашио и збацио грубо оца на земљу.

Године 1870. када су Немци окупирали земљу, господин Бозен је закопао велику залиху ”Ст. Естèпхе” из 1801. и дошао је до закључка да не познаје ниједну особу

Читао сам у арапским причама како добри духови одводе људе у некакву земљу снова да тамо доживе чаробне пустоловине. Мој случај је био управо обрнут.

2. Високонапонски предајник. То је Теслин највећи изум - необичан трансформатор нарочито подешен да побуди Земљу, који за пренос електричне енергије значи исто што и телескоп за астрономско посматрање.

Ове посебне електричне вибрације, које су у стању да снажно побуде Земљу, могу се користити на безброј начина и имају огроман значај на комерцијалном пољу, као и у многим другим пољима.

својих изума у вези с ваздушном навигацијом, покретањем бродова и бежичним преносом, што је све од највећег значаја за земљу.

сам произвео изненађујућу појаву и трудио сам се да утврдим њен значај у вези са струјама које се простиру кроз земљу. Чинило се да је то безнадежан подухват и дуже од годину дана радио сам неуморно, али узалуд.

и Сунчева енергија ће утицати на стварање језера и река за производњу енергије и за претварање пустиња у плодну земљу.

12%-но алкохолно пиће које би сада човек могао да добије једино ако отпутује у Европу у неку сиромашну и опустошену земљу.

Очигледно је да се природне и вештачке сметње простиру кроз земљу и ваздух на потпуно исти начин, и да и једне и друге могу да генеришу и хоризонталне и вертикалне електромоторне силе.

Али, у ствари, жица која је закопана у земљу и која би према овом гледишту требало да буде сасвим имуна на сметње, осетљивија је на неке спољње импулсе од жице

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

године искрцао у Касл Гардену, донео? Покушаћу да одговорим на ово питање причом о свом животу пре искрцавања у ову земљу. Моје родно место је Идвор, а ова чињеница казује врло мало јер се Идвор не може наћи ни на једној земљописној карти.

Једна од вештина било је сигналисање и дојављивање кроз земљу. Сваки дечко имао је брицу, нож са дугом дрвеном дршком.

Сваки дечко имао је брицу, нож са дугом дрвеном дршком. Тај нож би се забадао дубоко у земљу, затим би се ударањем по његовој дршци производио звук, а дечаци су, лежећи на земљи.

Вежбајући, постали смо стручњаци за ову врсту сигнализације. Запазили смо да се звук много брже простире кроз земљу него кроз ваздух и да чврста земља боље преноси звук од растресите, узоране земље.

тако румунски крадљивци стоке, који су се ноћу тамо крили, нису могли чути наше сигнале којима смо се дојављивали кроз земљу и нису нас могли открити.

уочити наше волове на испаши ни на неколико корака од нас, али смо их могли пратити но ходу, ако би наслонили ухо на земљу и ослушкивали. У тим приликама дечаци су разрадили специјалну тактику чувања.

Наше брице би биле дубоко заривене у земљу, а наше уши прибијене уз њихове дршке. Могли смо пратити сваки корак волова који су се кретали тамо-амо, а чак бисмо

Тада смо се претварали у очи и уши. Наше уши су биле тесно припијене уз земљу, а наше очи приковане за звезде изнад нас.

да сам, по мом мишљењу, прерастао школе, учитеље и наставне методе у Прагу и да сам ради тога решио да отпутујем у земљу Франклина и Линколна, где је народ мудрији и зна више него што је сам св. Сава знао.

док смо пловили низ реку Елбу, сви путници су били на палуби и посматрали земљу која нам се полако губила из вида. А онда је одједном одјекнула чувена песма немачких исељешка , чији сам последњи

Нека га дух св. Саве води у земљу преко океана! Ја знам да ће он испунити своја обећања.“ На крају је моја туга сасвим попустила и вратило ми се

У шареној гомили узбуђених исељеника вероватно није било срећнијег човека од мене када сам угледао обећану земљу. Било је ведро, благо и сунчано мартовско јутро, а како смо се приближавали Њујоршкој луци, топли сунчеви зраци као да

Ћипико, Иво - Приповетке

Укрцаше се и лепо приспеше на други крај. Како су ступили ногом на земљу, одахнуше као да им је камен с прсију пао. Цвета се, у познатој јој вароши, лакше снашла него онамо преко мора.

каза, откопчавајући брижно свој зимски капут. —За невољу је, господару!... . Човек погледа на Марка, који гледа у земљу... —И тај момчић... Могао би и он да ради... — извадивши новчаник из џепа, утисну Цвети новчић у руку.

Увукла се у доце и провале. У околу нигде жива гласа. Ваздух је влажан; ноћна роса кваси мрку земљу и суро камење и истиха залева бело зимско цвеће што се иза камења крије, да се зором смрзне и, кад сунце сине,

Не познају стари завичај својих пређа. Они тек из причања и јуначких пјесама познају земљу у коју иду. Сјећају се да су толико пута гледали правце ономе крају откуда су се назирали голи висови како стрше у

је на шкољу, у доцима, гајио винограде, а уоколо њих расле су маслине, па је почешће долазио да обрађује и реди земљу. Долазило је на шкољ и друге чељади из села да припазе стоку и мазге, пуштене пустопашице по шикарју.

Чамац се хитро надиже и нагло пада. Марко свом снагом весла и сретно заокрене за рат; доплови крају, искочи на земљу, и, средивши чамац, упути се путањицом прама девојци.

Сви ућуте, само се чује звека новца што на земљу пада. Помњиво загледа око ноге да се откуда не назре крај новчића. Неко најпошље зовне.

Он га прати погледом и — чека... А маестрал још јаче осваја, те блажи обасјану и угријану земљу. У пуноме сјају трепери плаветнило мора и земље, и свугдје оно допире и испуњава свјежину јарким дахом живота: и

Да није Илија узбуђен, он би, по навици, изуо опанке истресао са ногу земљу, прекрстио се, помолио и легао би мирно до жене.

Павле, окрвављен, стоји голокрак, привезан уза ступ. Чисто је обезумио: гледа у земљу и не тужи се, као да се предао свом удесу. — Пусти га, Илија, — вели Тома Јелић, а слободно га тужи суду!

Илија седи и пуши и, место да гледа у ватру и да га весело пламен разгаљује, гледа сада преда се, у земљу. Кад стиже мала с бременом, обеселише се, а већ је и време, јер је сутон пао и студеније је.

Он је само к устима принесе, па упита Илију хоће ли с њиме испити заједно, надушак, по једну. Илија ћути и гледа у земљу. Крчмар зна за заваду, па наваљује на Илију да пије. И други људи нуткају да пије, иако нису знали зашто су завађени.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Несумњиво, овај Настасијевићев лик повезан је са теткицом у српским народним загонеткама, која такође упућује на земљу.

Уосталом, Борис Успенски је сећање на Мајку Земљу спојену с Богородицом већ нашао код Достојевског, а цео процес спајања описао је на основу обилне грађе из старијих

изнад небеског свода који је бескрајно дубок испод мене, и да сам ја само неком магнетичношћу припојен леђима уз земљу као уз доњу страну каквог огромног поклопца.

“, објављеној међу првима – из фолклора узео мајку црну земљу. Он је, међутим, овде другачије зове, као да дословно преводи с руског.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

Зар изгрдили ме и нагрдили и нафарбали свима бојама у новинама, а ти мени да се стишам! Море, земљу ћу да прогризем, па ћу да га нађем, а већ кад га нађем, запиштаће мајци и проклињаће час када је научио да пише.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

„Као да под ногама“, каже аутор, „не осећа земљу, одозго није заклопљена кућним кровом, димњаком,138 већ као да се све то око ње, заједно с њом, креће, иде, и све веће

Куће - куће из „старих дана”, из „пустог турског” времена - оронуле су, уза земљу се припиле, али су „топле”; док су „нове”, из „данашњег” времена, високе али „тврде”, „оштре”, „ боду очи”.

корака голицаво трзала и слатко увијала, када јој се од самог погледа мушких сва крв у главу пењала, ноге јој за земљу као приковане остајале [. . .

228 Тако, дакле, и индонезијско острво Суматра симболизује у истоименој песми, али и у Дневнику, „далеку непознату земљу”; представља име утопијског простора, око ког се језгре симболичке слике, прозрачне и лаке како то у српској лирици

У њој извесни научник из северне земље, где су сенке дуге, долази у јужну, сунчану земљу, где му се сенка прво смањује, па онда и губи.

јахао обалом Рајне, и тада се „поче, на најопаснијем месту, измицати седло пода мном, и већ сам помислио да ћу пастима земљу“ При томе, наравно, Пишчевића није погодио метак, али зато јесте мађарског хусарског пуковника Венцела, што је

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Колашинац спустио на земљу мањ којим је набијао обруч, па му се отворено окренуо: — Знам то, ага. Али немој да се љутиш.

Шчепала га снажно, зајектала се као над мртвим, ухватила се за њега као за земљу, па му Нешто неразговетно шапће, богорада и преклиње, бесвесно већ решена да га не испусти из шака, да га отме не само

из села Каменице у Горњој Морави, испод Новога Брда. Врло је имућан домаћин. Има дивну своју земљу, прикупњењу и од дедова наслеђену. Има и велику предио– ницу конопље. И аге и Арнаути бацили су око на његови баштину.

Има и велику предио– ницу конопље. И аге и Арнаути бацили су око на његови баштину. Како то да један каурин има своју земљу и да у сво– јој кући не двори аге и субаше и не откупљује прве ноћи сво– јих снаха великим новцима?!...

Али аге и Арнаути хоће његову земљу. Прете му, нуде откуп, дају велике новце. Не да он земљу, не да је ни за какве паре. И неће да је остави.

Али аге и Арнаути хоће његову земљу. Прете му, нуде откуп, дају велике новце. Не да он земљу, не да је ни за какве паре. И неће да је остави.

“... Ухватише његова сина. Кадија му понуди да се потурчи, па да му син буде сло– бодан. Аге тражиле земљу, па да се заузму. Види он намере њихове, па као стена одбија. Најзад лажни сведоци, суд и робија његовом сину...

Питај, море!.. — Не могу, у мојој си кући... – Онда, слушај!.. ... Мислио он да иде у муслиманску, турску, земљу и да ће га тамо дочекати као брата.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Красно је, дивно кад бадње вече Земљу у белом руху затече, Надима младу, патњама стару, Кô у стихару. Што сам ти рекô није натегом: Песник се ето

јеврејскога народа падоше тврдиње Јерихона, првога града ханаанскога на који ударише Јевреји, кад улажаху у обећану земљу. јубилеј (јевр.), свечаност у спомен некога догађаја који се збио пре десет, двадесет и пет, педесет итд. година.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

ЕВИЦА: Убио ме бог ако знам о каквој решконти! ВАСИЛИЈЕ (легне на земљу): Ох, сад сам несрећан! Са сваке, кукавац, стране страдати морам. ЕВИЦА: Чекај мало, Васо.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

бих повратак ишао сам испред себе по исплаканом путу и песак је уједао за стопала ко стакло и видех псе који су гризли земљу видех грешнике како их витла зли ветар небо што лаје и кишу проклетства тешку и вечиту видех слепе воде стикса и блато

сада видимо мрак који не виде слепи склопите очи да видите оне који су дали вечној ноћи дан својих очију они држе земљу на леђима и непокретне никада их стићи нећемо о никада никада се неће изједначити време наше смрти и њихове

Полуострву Рт Добре Воље Оивичена бескрајем Туђа пресахлост би јој изворе отровала Туђе пустиње клеветају њено сунце и земљу А она без милости према ономе што је стварно Али не и истинито, не престаје да се бори Срце њених градова је бело

гране Заведена од сунца у непојамне дане, Када знам шта ми окружава вид, Ал не знам сунце што га испуњава На уласку у земљу која спава Сањајући труле лобање и зид. Празно је дубље. Јао, време, где те Пламен пресеца. Оспорени свете!

Неважно Спрема у свему виђеном поразе Оку и уху док сазвежђа силазе Кроз левак цвета у земљу, престрого Штиво корењу. Ту сам изнемого. И вишак ватре поста сунце злобе, Златни почетак отрова и тескобе.

У тврду земљу да л одлете шупља Од неба, празна као све што траје? Ватра која те види биће скупља Од злата које себе не познаје.

инсектима И моја крв што везује кисеоник и време ПОХВАЛА СВЕТУ Не напуштај ме свете Не иди наивна ласто Не повредите земљу Не дирајте ваздух Не учините никакво зло води Не посвађајте ме са ватром Пустите ме да корачам Према себи као према

Посвети горкој звезди уврх лета Лековити речник биља у ували. Кроз потајне горе горен лек ти је. Да земљу земљом љубиш век ти је. Ал ако је у очи пољубиш нек ти је Прозрачан пољубац ко празни кристали.

живот пун опасности У ватри без дима у песми без речи Изгубити знање част и снагу Тако ћемо без горчине лепше љубити земљу И шуму која се не усуђује челу Ноћи иза леђа цвет сасвим логичан: Буднима трн, уснулима ружа Нек свако буде насамо са

дубље мало височије земља је некорисна Време прошло је време стварније Као прошлогодишња жетва која се вратила у земљу Треба све поново и другачије рећи Живот још није завршен иако је прошао ЗАМОРЕНА ПЕСМА Они који имају свет Нека мисле

Ево моје љубави ево моје крви ево мојих костију ево свлачим своју људску кожу и у црну земљу лежем, ИЗГУБЉЕНА ЗА ОНЕ КОЈИ ЖИВЕ Изгубљена за оне који живе на другим рекама. Када нема сунца слична је сунцу.

дубине туђе Мами ме птица све луђе Да за њом у ватру уђем ОРФИЧКО ЗАВЕШТАЊЕ Ако хоћете песму Сиђите под земљу Ал припитомите животињу Да вас пропусти у повратку Ако хоћете песму Ископајте је из земље Али се чувајте њених

Краков, Станислав - КРИЛА

Долазак двеју прилика одједном га трже. Војник се сагибао и спуштао нешто пред њега на земљу, а ађутант је набрајао изостале. — Само трећа чета није поднела. — Увек она мора да задоцни... а што си ту конзерву..

— На, то је ваше... да платим немам више... Крило на улазу шатора се размаче, светлост паде на суву, згрудвану земљу, и омалена прилика поручника Луке указа се на ниском отвору. У шатору се највише чуо глас Мијин: — Играј ти са сваким.

Васиљева жена је нарицала, јер је њена девојчица била мртва. Греда јој је преломила кичму. Васиљ је ћутке гледао у земљу. Бркови су му тужно пали. Мало дете је вршљало на буњишту. Мија се упутио ка кметовој кући.

Са црвене стене је још неко пуцао. Нешто тешко лупи о кукове. Пуче. Мија се сруши ничице на земљу. Из пробијене чутурице ракија се проли. Мазге, које су чупкале осушену траву по камењару, искидале телефонску жицу.

Звече мали ашови о камен, и гребу испуцалу земљу. Друге погнуте сенке вуку још топле лешеве и бацају у јаругу. — Ух, како је страшно јаукнуо...

Па не само тај први. У тело, које је пало, зарио се одмах још нечији бајонет тако снажно да је продро чак и у земљу, шкрипнуо и савио се, а онај је јекнуо још једном плашљиво и слабо као убијено куче.

њега је много оних који су ноћас убијали, но они не мисле о томе, већ журно раде, и звече алатом о камен и отврдлу земљу. На гребену су стрељачки стројеви уређени, наперене су цеви митраљеза, утурени реденици. Поноћ је давно прошла.

Пада. Неко се диже. Опет пада. Свако гледа да се издвоји, да бежи у другом правцу. Куршуми рију сунцем испечену земљу, и бацају облачке прашине увис. Узаман вапију и јече остављени рањеници. Нико се не обзире на њих.

Обућа му је била подерана, руке крваве, кожне доколенице спале и изгубљене. Сав блед пао је на неравну земљу спасилачке косе. Дисање га је стискало гвозденим канџама. Парало му ознојене груди.

Већ изађе на усечени пут, кад чу блиски фијук, пун претње... нешто грмну, и сруши га на земљу. Тешка црна киша земље сручи се на њега. Жиле набрекоше на глави, и зазуја крв по ушима. Нека је тежина на њему.

Око свију је севало, грмело и јаукало, и сви су исто умирали. Сви су људи мирисали на раскопану земљу и на сумпор. Увече су их све покупили у шаторе и џакове, и покопали у заједничкој раци.

Кнегиња је цикнула престрашено. Шеф, сав црвен, шапутао је нешто пилотима. Она два Њепора кружила су да се спусте на земљу. Нису понели митраљезе. Митраљези су лежали расклопљени у маломе магацину.

Петровић, Растко - АФРИКА

Вуије, напротив, тврди да човек који прокрстари једну земљу, с напетом пажњом, широко отворених очију, у ствари је боље упозна, боље схвати, но човек који седи на једном њеном

Да чак прво путовање кроз једну земљу више упозна човека с том земљом но и једно идуће, које још слаби и првобитно стечена убеђења.

Кроз стабла и кроз грање чује се подмукли удар у там–там. Вечерам брзо, пијем филтровану воду која мирише на осушену земљу кроз коју се цедила; гадим се.

сан и моја утеха; сада, видим да ни њом нећу угасити жеђ, седам на праг, на граници да зажалим што сам и дошао у ову земљу. Само због једног дана жеђи усне ми сасвим испуцале и грло потпуно упаљено.

На питање да ли ће бити там–тама, један прислања главу на земљу, слуша и затим показује: „Тамо!“ Мало дале уистину почињемо разазнавати потмуо удар у бубањ, неколико стотина

Стабла што умиру, лежећи, а што ипак, још, свом својом дужином пуштају корење у земљу, црвену и масну. Гњилу, као пуну крви. Ево звезда по земљи, отелотворених, огромних, меких, врелих, пуних задаха.

Од тренутка очишћена па до ступања у Деде фетишку игру, девојчице–свештенице не смеју додирнути земљу. Њина старија браћа (код црнаца зову се браћом сви заштитници) носе их иа раменима.

Да би их могли носити, они сами морају испуњавати обреде. Само спуштене на земљу, мале почињу игру превијене унапред, загледане у свилене жуте и црвене мараме, којима машу као пламеним цветовима.

Ево он игра страшну игру Ге, удара левом ногом у земљу, што значи да зове све болести које су ту у земљу закопане, нека се приближе сасвим и нека га освете, ако му Зегеле не

Ево он игра страшну игру Ге, удара левом ногом у земљу, што значи да зове све болести које су ту у земљу закопане, нека се приближе сасвим и нека га освете, ако му Зегеле не да жртве.

Ево земљорадње у повоју! Познато је да црнац не зна за својину земље. Сваке године краљ племена дели земљу породицама и оним чудним црначким удружењима земљорадника.

Младићи често добијају земљу сасвим засебно; они раде за себе и, ако довољно стекну, граде село и насеобине одвојено од својих предака.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

) Да убијамо, Раде! РАДАК: Гора је нема, Ниједан листак неће шушнути: Кога је гледô у хладовини, Издишућ, црну земљу гребати, Или у часу смртног заноса Хомутом меким траве роснате Крваво врело жића гàтити. Газио ме је!...

Ми смо робови! Баш као што му земљу радимо: Од сваког плода њему трећину, Ил’ половину јечма, пшенице; Облѝзни л’ овца, од воље му је, Може узети оба

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Наши губитци прилични — артиљерија се одликовала. И тако, Али-Сајиб је стао ногом на српску земљу. В Алексинац, ноћ од 7 на 8 август, 1876 год.

А тих проклетих правителствених налбанта (поткивача), нигде нема, као да су у земљу пропали. — Ја сам чуо да су отишли да поткивају турске паше — рече неки из гомиле.

(Да ли ћемо се данас бити с Турцима?) Иља климну главом у потврду и показа прстом на ђенерала. Младић тресну пушком о земљу и окрете се својим друговима: Ате, бе, ставајте, Блгари јунаци!

у шанац; сваки час су зврцали о дебеле шине топовских кола и пошто се ту од удара распљоште са зврком се зарију у земљу. Један турски куршум погоди у бајонет нашега војника и престриже га као ножницама.

Чернајев одступи од њега и продужи своје псовке и проклетства: — Ја морам да бежим, ја ћу да оставим ову несрећну земљу, где ме нико не слуша: моје се наредбе не извршују, моји це планови намерно кваре. Нико не слуша, а сви резонирају.

Нико не слуша, а сви резонирају. Проклети резонери! проклет час кад сам ступио на ову земљу, ја ћу ц yма сићи, ја ћу се убити... Комаров приђе Черњајеву и поче га успокојавати. — Добро — продера се ђенерал.

Беницки ударио такав шамар једном руском официру да га је свалио на земљу. Цве ове ситнице спомињем стога, што, ма да су ситнице, опет су врло карактеристичне.

Погледајте овога јадника како седи, пред њим стоји пободен у земљу ашов. Куршум пробио држаљицу од ашова и погодио га право у чело; ашов је остао пободен, а његов газда, гле, како је

Шта ће вама пушка? — Зашто? Ја сам се овом пушком досад борио. — Али кад вам кажем баците је; баците је одмах ту на земљу. — Ја сам це још мало као устезао, но кад Комаров поново викну срдито: »Та чујете ли што вам це заповеда?

« — ја спустих пушку на земљу, а у себи помислих: »Буди бог с нама! Шта ли је овом човеку?« — Дакле, велите, нигде нема коња?

Да завршим опис овога тешкога дана једном бôном сликом. Кад мрак паде на земљу, бојна рика умуче, а војска се постепено поврати у логориште око пруговачкога шанца.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Било је Хрвата, Босанаца, Војвођана, који су дошли из белога света, да положе свесно живот за своју земљу. Сви ти људи, ступајући у добровољачки одред, знали су да су они унапред жртвовани.

Међу нама је настало неописиво одушевљење. Радовали смо се што је бар неко од нас закорачио у своју земљу. Нисмо ни слутили да ће тај исти Кајмакчалан доћи на крају и нама главе.

Около нас као да ври. Бомбе, пушке, митраљези. — Другови, зашли смо у нашу земљу! — допирао је нечији глас. Ја л’ рече!... Маса полете, и као да ме понесе. „Ура! Ура! Ура!

— Је ли ово наша земља? — Јесте! Они падоше на колена. Неки су се. крстили. Други љубили земљу. Куршуми су фијукали. Планина је хучала. На самом врху сударисмо се са војницима из седмога пука.

После једне такве експлозије, четворица Бугара искочише из рова и нагоше бежати. Наши припуцаше и прилепише их за земљу... А камење је летело као из неког вулкана. Тако је то трајало све до једанаест и тридесет. Дат је знак за јуриш.

Потрчасмо кроз маглу, ношени заносом ко ће први да закорачи у своју земљу. Пред нашим очима свитнуше пушке и натрчасмо на другу одбрамбену линију непријатељску. Бајонети се зарише у тела.

Онако, са забоденом пушком у леђима окрете се два пута око себе и тресну на земљу. Наш војник му притрча, одупре се ногом о леђа и једва извуче бајонет.

Бугарин се тресао, из уста му покуља крв, а прстима је грчевито рио земљу. Однекуд долете куршум и удари мога посилнога, који је ишао поред мене. Приђох му.

Неко ме пипну за руку и рече да ми је сломљена. Од болова и напрезања почео сам губити свест, те ме положише на земљу. Чујем нечије радосне повике. Отворих очи. Испред војника био је пуковник Јован. Говорио је: — Честитам, војници.

Али ја као да још не схватам ужасно стање. Као хтео бих да идем, и то напред. Али ме нека сила прикива за земљу и као да ми вуче ноге наниже. Окретох се уназад... Наступао је други стрељачки строј.

Последњи поздрав мртвим друговима. Преостали, и још читави, улазили су у своју земљу, да крче нове путеве. Њихови бајонети су светлуцали при јутарњем сунцу...

Она се ту сломила... Али је ипак успела да ту аждају прилепи за земљу, и да јој спута ноге и реп. Међутим, Дринска дивизија није имала више снаге да јој дотуче и оне две главе.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

По свем свјету свјетлост красна свјетло све јављајет еја; сунца, луне и звјезд јасна топлота нам дајет сја: земљу, људе обимајет и све ствари загрјевајет. О Златоје пролеће!

Једним словом: све животно сказује се бит радосно. О Златоје пролеће! Дјејатељи ран' устајут, имајући охоту земљу плодну да дјелајут не сматрајући поту. Птици из гњезд изљетајут, на луфт себе тихој дајут. О златоје пролеће!

Војин, храбри и пресилни бједен стојит и умилни, оружје поверг и на земљу лег нечувствени, за смерт'ју ступат, мир сеј остављат принужден.

вселенија в златно јего времја, Когда славно бјаше в мирје римско племја, Гди витјази славни всју трјасоша земљу, Којих јешче грозному гласу, мнит сја, внемљу, Којим војеводи с пламенем вливаху В души своју храброст кад на бран

Тако једни и други и трећи ден прође, Когда св'јет на земљу и тишина дође. Тогда сја чињаше нес град б'јело море, Домови и тороњи — б'јеле морске горе.

Кол јего лучи сут превиспрени И досизајут ока в магновениј' Нашују земљу, јуже творјат плодну теплотом својом. 1811.

Ти си послушао сузно створење, Дође и порази нам слободе убицу! Опет човек сад сме гордо погледати земљу, Сме своја права вечносвета искати! Опет ружа у градини цвета!

О чуда, проја! И јошт с’ усиљаваш при сувом комаду Проје и шаки воде на таквој препеки сунца Земљу, неорану кадгод, преврћати, — баш си без мозга! Ја ни слуге не шиљем на поље са мршавим ручком.

веру К’о оца свог аманет чува Кад не знам како ветар дува И макар која птица поје, Да увек буде оно што је, За земљу небо да не прода — Знам да би било више рода.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

БОГДАН: Што л’ бедан народ, Та тужна жртва самовлаштине? БОШКО: Да црне несреће, Што нам у црну земљу донесе! БОГДАН: Хајд’, да проливамо крв! Ал’ да је знати барем узрока, За кога тече последња кап. КАП.

ЂУРАШКО: А што? БОШКО: Како: а што? Та зар не видиш црни покров тај, Што је у својој љутини господ На Лазареву земљу спустио Да у сужањству пишти жалосном? Па где су браћа? Где су витези?

КАП. ЂУРАШКО: Светлости! Не вређај земљу, Не лиј у срце свог љубавника Капљице горке црне очаје — Да шта сам ја? ЈЕЛИСАВЕТА: Црногорац! КАП.

Па није л’, Ђурђе, све то поруга? Не ругаш ли се гробу мајчином? Не презиреш ли брата и земљу? Ил’ у толиких наших главара Не беше сеје, кћери, унуке? Него нам с мора доне сињега У Црну Гору — црну несрећу!...

Да пакô сипа најљући јед У часу да ми .живот отрује; Ал’ ти си, душо, божји анђео; Па док си сишла доле на земљу, У лету ти је планула крв, Па сада сањаш — сањаш ужасно! ЈЕЛИСАВЕТА: Е, сан је, сан!

РАДОШ: И опет велим да је сатана Кршећ по мраку гвозден огрљак Кроз трошну земљу, црне слојеве, Копајућ гнева оштрим ноктима, Проринô земљу, презрô подземност; Да оног дана, дана Видовог, Крвави

да је сатана Кршећ по мраку гвозден огрљак Кроз трошну земљу, црне слојеве, Копајућ гнева оштрим ноктима, Проринô земљу, презрô подземност; Да оног дана, дана Видовог, Крвави печат владе паклене На чело тисне целог народа...

КНЕЗ ЂУРЂЕ: И кô хришћанин, Ал’ и кô владар гора слободних, Крвавијем сам срцем гледао На Херцегову земљу згажену, На тужну Босну — на те робове Што име своје турством каљају Клањајући се полумесецу, Одричући се вере

Је л’ заслужио Да га у тебе моли госпођа?... О, господару! Ти се не сећаш — Кад оно страшна сила удари На кршну земљу Иван-бегову, Да је обори, да је разори — И силан паша рикну ужасно Храпавим грлом шесет тисућа, Да мачем своје

Љубити брата, снаху, другове, Љубити небо, гору, лугове, Љубити ону земљу очину — И штедит сваку ону травчицу Што своје пиће благим мелемом Вимена пуни овци безлобној, Да свога млека

вишњега Да сваку капку црне жалости У грозну клетву мени претвори; Те ћу бар тако проклет судбину, Што ме у ову земљу доведе; Проклећу мајку, што ме ј’ родила, Проклећу све, и свет и дан, Кад сам га вид’ла први дан...

мучне пучине, Упрвши поглед, пун очајања, У безграничје гледа жалосно; И залуд пита бурне валове: Којег ће дана земљу угледат?

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

поносито би се одвојио од говеда, измакао би напријед, па би громовито рикао, букао, копао ногама и задрто разносио земљу роговима. и Реља је као растао, ширио се.

Спа'ија и суд тражили су да се пресели, јер није имô чељади да обрађују зиратну земљу, а то је штета, рекоше му доље у суду, и за спа'ију и за царевину.

— 'Ајде, стари, пртљај! — веле му ђендари. Он сио на кућни праг, поднимио се на обје руке, па шути и гледа у земљу. — Нећу! — издера се Мијо силовито, па подиже очи, у којима се свијетлило неколико суза. — Зар је баш до тога дошло?

— Зар је баш до тога дошло? Зар да ја оставим своју земљу, своје калеме и велике воћаре, које сам ја главом садио и подизô?!... Коме да оставим? Шваби... Личанину!

— Ми, стари, не можемо ништа. Закон те гони; ми те не гонимо. — Какав је то закон?! — јаукну Мијо и свали се на земљу. — Пустите ме да се пошљедњи пут исплачем на својој земљи. Земљо моја, мајко моја... — загрцну се.

— Куд сте то наумили. ако Бог да? — питам ја. — Пошли смо тражити своју прáву... своје старо огњиште и земљу. — Е, мој Мијо, тешко да ти то... — Ма, што тешко?! — На оног је, брате си мој слатки, све преписано.

нож задјену за појас, па нас оштро, сијекући очима погледа и узнемирено, дрхћући прошапта: — Дјецо, црна је ноћ на земљу пала. Свак себи! Тражите конак! ЗУЛУМ СИМЕУНА БАКА Јесен се је поодавно одомаћила. Све је срађено.

— завитла Белемез 'анџарином! — Не сијеци, Белемезе, ја сам... Давид викну један мален човјек, готово прирастô за земљу. — Ама, јеси ли ти то, Давиде? Из даљине рекô би чојек да си прави мустапез.

Боже мој, Боже чудне љепоте у вашег цара! Боже мој, Боже ала ви усрећисте нашу земљу! Свијет се лијепо умртвио од некаква добра и милине, па дише.

Шта ти је учинио? Давид: 3ар ти нијесам малоприје казô?... Изволи, господине, да га повргнем на земљу? Тежак је кô млински камен, сапрела га моја крвава мука и сиротиња! Изволи господине? Судац: Изволим, изволим, Давиде.

Око те је њиве царска шума. На крај њивице, управо кад се пође доље Маркановом Точку, стоји дирјек, убоден у земљу, с оне двије кô кантарске куке (С. Ш.). То веле кô пише: царска шума. Боже мој, Боже, чудне лепоте у вашег цара!

Она сва поблиједи, руке јој обамријеше, и ја се спасо'. А да не би свјета, одо' ти ја под црну земљу. Јутрос ми је запријетила!

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

И у раскоши јужнога растиња Кô ведре цуре Палестине, они Пили су пожар и небеса сиња, Секиром рили земљу што се рони, А тужном песмом плели венац снова.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

(Оду десно.) ИВ АНЂА, МАРИЦА МАРИЦА (напољу, лево, чује се тресак неког суда који се разбио о земљу. Одмах затим појављује се узбуђена). АНЂА (долази за њом): Што да разбијеш шерпењу?

МАРИЦА (дочера чашу с цвећем која сшоји на столу и тресне је о земљу). АНЂА: Е, јеси бесна, кћери! МАРИЦА: Казала сам ти, није да ти нисам казала, па шта ме изазиваш!

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Немањина теорија власти је проширена - сви припадници војничког, феудалног реда дужни су да штите веру, народ и земљу. Све су то разлози да се не описује цео Лазарев живот, него само тај један једини подвиг.

Зато Марко и оре царске друмове и тако онемогућује Турцима кретање кроз српску земљу, зато и крши прописе турског султана и у време Рамазана чини све што им је супротно, а онда се на прекор царев правда:

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

По тавној магли тешког вихора Неће на земљу ни небо, хол! Небо му с’ чини да пасти мора, А пуста земља сам један бол.

Тихо се вије, облаке гони, Презирућ гледа у сунчан зрак... Стреловит после на земљу рони И крвљу капа земаљски мрак. У Сумраковцу 1858.

Немојте рећи: „Овде почива Љубави наше увели струк!“ Не кун’те земљу, није вам крива — Стишајте јада ласкави звук! Немојте трошит руже убаве, Китећи њима мој вечит дом!

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

И у пољупцу презреле брескве сласт. Зри љубав. Подне. ГРОЗД И златан облак, драгано, натопи земљу пијанством. Љушкају воде коритима, и пуца плод. И твоје тело, драгано, љубављу презри, напукне.

И пупећ у свему моје семе, самртно радостан, и сâм. 5 Поглед је — страсно за нерођени плод у земљу мајку засеца рало. Поглед је — патно за нехођени ход крене у мени од искони што стало.

ТУГА У КАМЕНУ 1 Ни реч, ни стих, ни звук тугу моју не каза; а дýге свеудиљ неке небо и земљу спаја и спаја лук. 2 И кренем, и родна коб све дубље ме корени.

9 Ни реч, ни стих, ни звук тугу моју не каза. А дýге свеудиљ неке небо и земљу спаја и спаја лук. ХРАМ 1 Потоње, знам, расточиће земља ове кости, дубинама да запоје храм.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

И обучена у ново, не више заврнутих рукава. Одазвала га на страну и вадећи из пазуха завежљај, који је мирисао на земљу, на воштано платно, предала му сав тај новац о коме се причало да она у тајности држи, чува.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

који је поникао из гранчице коју је царица Милица побола у земљу на дан рођења свога сина Лазара (Милићевић, Кнежевина Србија, 767). Нарочито је интересантан б. краља Милутина.

лечи и грозница: нађу се три струка б. изникла из једног корена, па се саставе врхови, савију на земљу, притисну каменом, и испод њих ‹се› болесник три пута провлачи; после тога болесник струкове ноцече, говорећи: »У три

С тим се слаже малочас споменуто веровање да ђаво, због кога громовник и шаље на земљу гром, не сме на врбу. — У овом смислу — као апотропајон — треба протумачити и обичај да се у земљу где ће се сејати

— У овом смислу — као апотропајон — треба протумачити и обичај да се у земљу где ће се сејати лан или конопља забадају три прута в. везана црвеним свиленим кончићима (СЕЗ, 17, 16).

па их она једне на друге настави, закачи за кућна врата, па онда растегне, и докле дођу, на том месту побије у земљу г. колац, па се окрене западу и каже: »До коца дошла (болест), а колац не прешла!« (ЖСС, 309).

У околини Ниша прича се да је з. постао од Богородичиног зноја, који је капао на земљу када је по брдима и врлетима бежала са новорођеним Исусом (Софрић, 98). У народној медицини з.

Кад ко болује од врућице, онда се више његове главе расече ј. и дâ му се да поједе, а семе из ње сади се у земљу, и том приликом упућује се молитва светом Петру (ЗНЖОЈС, 7, 170). Јабука је лек и од »изеда« (опште изнемоглости, іб.

Коме јазавац једе кукуруз, нека у онај (недељни) дан у који је кукуруз посејан пободе у земљу ј. прут, увијен у гужву, па му јазавац неће више досађивати (ЖСС, 70). Ј.

(СЕЗ, 32, 1925, 108). Непрм-к. из туђег атара, провучен три пута девет пута кроз купину којој су оба краја срасла за земљу, меће се у амајлију (Караџић, 4, 198; СЕЗ, 7, 161). КАЛОПЕР Фрауенблатт, Фрауенмінзе (танацетум балѕаміта).

У њеном семену стојало је ускршње јаје (»да је не туче град«, СЕЗ, 14, 51). Пред сејање закопају се три јајета у земљу (СЕЗ, 17, 16), или се то, са једним јајетом, чини после сејања (СЕЗ, 14, 262).

по ногама, да би се што пре удале (СЕЗ, 40, 70). У Босни и Херцеговини к. посаде на Ђурђевдан без корена у земљу, и на коју страну падне, отуда ће доћи сватови (ГЗМ, 6, 1894, 643; ЗНЖОЈС, 16, 159; упор.

О томе се прича и једна етиолошка скаска. Из крви која је пала на земљу из Божјег малог прста, изникла је лоза, и због тога се њен род узима за причест.

Ћипико, Иво - Пауци

—Напијмо се, — вели Раде, — па да напојим кобилу. Једно до другога полегоше на земљу и прилегом напише се до воље. Раде, напојивши кобилу, сатјера је узбрдицом; гледа часом за њом, па, окренувши се

Раде леже потрбушке на земљу, до њених ногу, налакти се и гледа у њу. — Машо — вели јој, — што ме оно осрамоти?... Сагријешила си се што одбјеже

Илија је на живој муци. Одмах након Петрове продаје врзла му се мисао да прекупи од господара продану земљу. Колебаше се неко вријеме, док мисао сазре, али не може дуго да чека.

—Петнаест стотина талијера . —Биће...али и вриједи... —Вриједи, по нашу сељачку..... Ми не рачунамо наш труд што у земљу уложимо, опази Раде.

на једнога приморца, па чуј како он процјењује вриједност земље: вели, треба рачунати и своје наднице што се у земљу уложе, и труд... и друго он набрајаше.. . А не само колико ти плода даде!...

— Чудо је, виђу и ја сада, — замисли се отац. Али није се могло друкчије... Зар пустити земљу у туђе руке? Не знаш ти, сине, у којој сам ватри био оних дана! Раде посматра оца.

Шчепа је и гризе је по врату, и положи гдје му је драго на земљу, милује је и руке јој меће у њедра; и цура пушта, и тек се тргне кад му загледа дивљи пламен у очима и кад осјети

Истина, примакло се са имањем; земљом најживљи је у селу; изашло је на очеву али која вајда? Па како да обради сву земљу? Треба силу трошкова, туђи посленици скупи, и све поскупило.

Неосјетљиво наступи прољеће, пробуди опочинулу земљу и оживи разговором планину над селом. Раду прво прољеће иза очеве смрти понесе надом.

Али Раде не клоне; одмах настајних дана поче преоравати наново земљу да је засија. Болило га у души да земља цијеле године нероткињом остане, кад божје сунце тако лијепо грије, па мораће

И оре, иако није земан томе. И лемеж задире у земљу и пада у бразде пуно сјеме. Једнога јутра Маша га нађе на ораници; одавна се није с њиме разговарала, па га се

Раде лежи, руке и ноге испружио, па му се по земљи вуку, притиснуо узорану земљу да њоме семе покрије, а приљубио се уза њу као да је хоће да обгрли и својим животом загрије; сунце му упрло у леђа —

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Димитрије Суша је најзад прошла. Небо се отворило и на жедну земљу пао је плах дажд. Морава се замутила. Проћи ће најмање десетак дана пре него што се разбистри.

туге за том девојчицом, нашом краљицом, коју су ко зна какви ветрови, као немоћну белу лептирицу, донели овде у туђу земљу, у наручје овог старог човека. Симонида и ја, осетила сам то у тренутку, живеле смо, исту горку судбину.

' И још су га ударали по образима.“ Док сам му ово говорио није смео да се одмакне. Гледао је у земљу, очевидно поколебан. Хтео сам да га дотучем па сам рекао: „Помиње ли се овде једном речју глогово трње? Не, не и не.

У њему се пробудио инат, заценуо се од пакости, спекао се и затегао као тетива на луку, шчепао се кошчатим рукама за земљу и нема тог ветра који ће га одувати. Гледао сам све то из пристранка као незаинтересовани сведок и уживао.

Зар да се уздржи да не напоји жедну земљу? Погледај их: зар их сам бог није одредио једно за друго? 3ар не видите да никакве туге у њој нема што јој муж

Па они су тако слични. Обоје су као са неког другог света, чудни, необични, као да на земљу не стају, него лебде изнад ње, слични сенкама.

Не вреди забушавати. Не помаже то што склапаш своје уморне капке да не би гледао тог младог бесног јунца док копа земљу предњим папцима, замахује главом лево и десно, фркће раширених ноздрва.

Он је урадио супротно, побегао је под земљу као кртица. У реду, Божије око је свевидеће и нема за њега препреке, па ипак мислим да човек који хоће да буде виђен

Уз све поштовање за Никанорово подвижништво, ја нисам у стању да видим његове разлоге за бекство под земљу. Осим ако не смера да, далеко од сваке присмотре, смисли нешто корисно за себе.

Винуо би се у ваздух, али нема крила, заронио би под воду, али нема шкрге, завукао би се у земљу, али нема опрему кртице. И то само због свог лудог свраба.

их галопом преко поља, трстика и врбака крај Мораве све до првих петлова, или док се ти несрећници не скљокају на земљу од страха и умора. Ту одмах у близини је и Вампирски зуб, гола оштра стена.

Убијамо. Шта радимо коњима оболелим од сакагије? Убијамо. Закопати, закопати их дубоко под земљу да им стрвине не шире смрад и заразу. Димитрије „Овде, овде!“, узвикнуо је Матија, поскочио и гракнуо као врана.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Бог једини зна! Спокојна је, мирна, Васиона сва. 1881. ЗВОНИТЕ, ЗВУЦИ... Звоните, звуци... А вече кад се на земљу спрема, Уморни грлећ свет, И срце дрхће - и речи нема Да жељи прида лет: Разбивши харфу о камен хладни, Ја склапам

Он љуби хладни кам. 1883. ПРОЛЕЋЕ Пролеће мило на земљу слази, И сунце здрави поља, брег, Студене зиме губе се трази. И копни снег.

У засенак њен По уској стази ја се будан крећем, И слушам шумор кроз дубоки мрак, И гледам земљу, окићену цвећем, И жудно пијем миришљави зрак.

Двадесет пријатних дана дуваху ветрови. И тада У сува и тиха поља пастири погнаше стада; Јер сниска, зелена трава земљу је покрила веће, А гдегде у росној трави прво је цветало цвеће Под зраком топлога сунца бујна се природа буди, Венцима

Већ шесет пута је Сварог обишô земаљским шаром, Нездраве, пролетње магле сунчаним гонећи жаром. И Лада гледаше земљу, И росно гледаше цвеће, И њене божанске груди испуни осећај среће.

Још песма престала није, а страшан вихар се диже, Брсно се заљуља грање - и Љељо на земљу стиже. Божица подиже очи и груди притиште јаче, Ал' нагли подуну вихар и танку копрену смаче Са њених мраморних груди.

И то је прошло. Вас већ није, Кроз пуста поља блудим сам Јесења магла земљу крије, Ах, како ми је - то ја знам! Тромо и мирно теку часи, Младост се губи, гине све, Суморна јесен живот гаси, И

Јер он је у теби гледô Последње, можда, чедо. 1892. (КАД СЕ УГАСИ СУНЦЕ…) Кад се угаси сунце и тама на земљу сађе И велом звезданим својим покрије бурни град, И поља, и доле, горе; кад лахор ћарлија слађе Кроз опустели сâд Ја

“ „Јаш'те сунце место хата, И за дваесчетир сата Проћи ћете земљу сву, И бићете снова ту.“ „Врло добро!“ цар му рече, „Један дан и једно вече, То је, збиља, кратак лет, За широки овај

1882. ТАМАРА Бурни Терек шуми, тече, И срдито игра вал, Па пред собом земљу сече Кроз неравни Даријал. По обали росно цвеће Чаролијски вије сплет, Ал' где орô небу леће, Лепши тамо ниче цвет!

Прште високе лестве, и кад се изврну с града, Безбројно нападача са риком на земљу пада. У грозним мукама гину са крвљу и пеном белом, И грчевито шкрипе, И дух се растаје с телом.

На усне његове младе Она ледене усне приљуби безумно, страсно, И душу његову испи. Силвије на земљу паде, И рука суморне смрти дотаче његове веђе, А дивна статуа мирно на своје подножје пређе. 1890.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

на пример, до Алционе, главне звезде Плејада, које наш народ назива Влашићима, ја онако са висине гледам на нашу бедну Земљу кроз духовни доглед који савлађује све даљине.

Та је звезда удаљена од Земље 230 светлосних година, па зато видим Земљу онако како је изгледала под крај седамнаестога века, јер је светлост која је тада са Земље пошла таман стигла до мог

И једно и друго су производи атмосфере, ваздушног плашта који обавија нашу Земљу и штити је од хладноће простора у којем она лебди.

Тако су вавилонски астролози дошли до сазнања да звездано небо није непомичан свод који је надкрилио Земљу, него кугла која се обрће.

Један изненада искрсли посао наше Академије наука довео ме је у земљу Јелина. О самом путовању немам ништа нарочито да споменем.

изнад хоризонта, док друга половина залази дубоко пода њ, он је увидео, и морао увидети, да небеска сфера обухвата Земљу са свих страна, а да Земља лебди у средишту те сфере. Он је замишљао да Земља има облик бубња.

када их подигне к небу и говори о његовој вечној правди, оне се усплахире и добију чудан сјај када их спусти на земљу и посматра шта се на њој све дешава ту, на земљи, његова је стаза трновита, то смо видели већ првог дана.

Напослетку видесмо како су обе кугле стигле заједно на земљу.“ - „Па шта рекоше перипатетичари?“ упита један из гомиле. — „Шта рекоше?

Венера је, о томе нема сумње, тамно тело, које Сунце осветљава као и нашу Земљу. Обилазећи око Сунца ужом путањом но што је Земљина, она се на небу не удаљује од Сунца никад више од 48 степени.

доба када је Сунце утонуло на западу, па се због тога та планета налази мал’ те не у правој која иде од Сунца па кроз Земљу. Она се сада налази у опозицији, како се то астрономски каже, па се највише приближила Земљи.

би могао и замислити да се те безбројне расуте звезде крећу, као по строгој команди, како да оптрче све заједно нашу Земљу сваки боговетни дан. То је немогуће. Њихово привидно кретање, то је само неминовна последица ротације наше Земље.

Коперник је, као оно Мојсије, видео издалека обећану земљу, а Галилеји нас је у њу увео. Он је својим догледом разбио небеску кристалну сферу, а Земљи је наредио да сиђе са

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

материјалну ситуацију (да „бога“ растера црне хале које се отимају око дуката, гурне ногом сто и проспе дукате на земљу).

По свјем свјету свјетлост красна светло све јављајет сја; сунце, луна и звјезд јасна топлоту нам дајетсја: земљу, људе обимајет и све ствари загрјевајет. О златоје пролеће!

Једним словом: све животно сказује се бит радосно. О златоје пролеће! Дјејатељи ран' устајут, имајући охоту земљу плодну да дјелајут, не сматрајући поту. Птици из гњезд излетајут, на луфт себи тихој дајут. О златоје пролеће!

А ја гледим … кад ће бога Гневан храму свом да доспе, Да ту бруку ногом гурне – Да на земљу доле проспе? ЈУНАЧКИ ОДГОВОР ЉУБОМИР НЕНАДОВИЋ Пружило се поље равно Поље дуго зелено; А на њему кнез Данило Пије

По тавној магли тешког вихора Неће на земљу ни небо, хол! Небо му с' чини да пасти мора, А пуста земља сам један бол… Тихо се вије, облаке гони, Презирућ гледа у

пасти мора, А пуста земља сам један бол… Тихо се вије, облаке гони, Презирућ гледа у сунчев зрак… Стреловит, после на земљу рони И крвљу капа земаљски мрак… У Сумраковцу, 1858.

ТИЦЕ СЕЛИЦЕ ЈОВАН ГРЧИЋ МИЛЕНКО Лет, лет, тичице мале! Лет, лет, лет! Где топлије сунце сјаје, Лепшу земљу, лепше краје Чува за вас свет, Лет, лет, лет! Лет, лет, тичице мале! Лет, лет, лет!

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Нећеш изгорети! ПАРАПУТА (споља, невиђен): А, ти, дедо? Добро! Ево једем ја, једем. МИРОН Ама зашто земљу једеш, за Бога? ПАРАПУТА Једем, једем! Земља сам... И ти си земља... И сви смо земља. И сви ћете бити земља.

И сви смо земља. И сви ћете бити земља. МИРОН Јест, јест. Од земље смо, и бићемо земља. Али зашто ти земљу да једеш, кад су ти недра пуна комадима хлеба. И зашто земљу, кад је и за птице Бог дао хране.

Од земље смо, и бићемо земља. Али зашто ти земљу да једеш, кад су ти недра пуна комадима хлеба. И зашто земљу, кад је и за птице Бог дао хране.

ПАРАПУТА (мумла): Моја је ово кућа као што су и све куће моје! И ви сте сви моји! И сви ћете као и ја земљу да једете, као што ће и вас земља да једе. И ја ево, ја једем земљу, једем земљу.

И ви сте сви моји! И сви ћете као и ја земљу да једете, као што ће и вас земља да једе. И ја ево, ја једем земљу, једем земљу. СТАНА (узрујано): Ама зашто земљу, кад ето толико хлеба имаш по појасима и недрима? И зашто онда земљу?

И сви ћете као и ја земљу да једете, као што ће и вас земља да једе. И ја ево, ја једем земљу, једем земљу. СТАНА (узрујано): Ама зашто земљу, кад ето толико хлеба имаш по појасима и недрима? И зашто онда земљу?

И ја ево, ја једем земљу, једем земљу. СТАНА (узрујано): Ама зашто земљу, кад ето толико хлеба имаш по појасима и недрима? И зашто онда земљу?

СТАНА (узрујано): Ама зашто земљу, кад ето толико хлеба имаш по појасима и недрима? И зашто онда земљу? (Умиљато): Али иди сада, Парапуто, у комшилук, у другу неку своју кућу.

СВИ Нећемо, нећемо, Парапута. ПАРАПУТА А једете ли земљу? Сви сте земља. МИРОН (прилазећи Парапути): Не бој се, ја сам ту. (Клисару): Што му ово не повади?

Сав се земљосао. (Вади из његових недара камење и земљу.) ПАРАПУТА Је ли за Свету Богородицу то узимаш од мене и чуваш? МИРОН (чистећи га): Да, да, за Свету Богородицу.

ПАРАПУТА И то је за Свету Богородицу. Све је за њу, а ја земљу једем. МИРОН (крстећи га по лицу, те му руку Парапута љуби; узима га за руку и доводи крају собе): Ходи.

И то с муком, тешко, јер он неће да легне на постељу и душеке него на земљу и на то своје камење, којим хоће тобож да се брани кад почну да га »пале«.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

После сам се још — наставља госпа Нола — удала у ову ситу и масну земљу, и за матора мужа, па, шта ће друго, заволела сам јести, и потхранила снагу да бих каруце могла вући.

стало до нових и млађих кола, онда, господин надзорниче, ево да вам кажем како се шале људи у мом крају: посади руду у земљу, па ће нићи нова кола. А сад извол'те да с нама вечерате, да једемо, да више не разговарамо.

Је л' нас видиш! Оца мог данас негује твоја салашарка и твоја форинта; ја стигох у земљу у којој хумка ни камичка нема... веруј ми, Тодоре, долазило ми је да с памети сиђем...

Душко пропаде у сунчаној прашини као у амбизу; ја сраст'о с Лабудом, и вриштим с Лабудом, и ветар нас носи, и земљу не осећамо, и нигде краја пољу. А Лука наш чува круг око салаша, и појахује и одјахује и кад хоће и кад неће. — Смеј.

Ствари у кући и у стајама попуштају. Сваки час нешто пукне, и сложи се на земљу као да му је душа изишла... Велики орман се сасушио, мердевине се јуче под надничарком распале, столице политиране се

Или исцветају на неком огранку који се много удаљио од стабла, или се стабло обали на земљу, затрули, али из једнога чвора се извија дивна грана, и тренери, док се од самоће и треперења не умори и не сасуши.

Улице као да су нешто скривале, од једне тачке надаље угибају се у земљу и нестају. Дућани буђави. По дућанима, газде, шегрти, и муштерије жучно расправљају, јер сваки час нестане нека пара,

је једном запитала, чисто по спољашњој појави његова држања: — Да ли тебе, тата, очи боле, кад увек жмуриш и гледаш у земљу? — Не боле ме очи, него се стидим пред сваким живим створом... Што ме одмêраш?

Срета он по паланци не једнога од својих некадашњих ђака који би пропао у земљу од стида да му се спомене шта је некада шарао по клупама.

Дум-дум, и готово, оде млад човек под земљу...” Девојчице гутају речи. Чују нешто сасвим ново. Мија расте у њиховим очима; некако им је сасвим сасвим друкчији.

донела ни пропис ни цртанку, и није знала лекцију, и ово последње је било такво чудо да учитељ умало сам није пропао у земљу од стида. После, — то „после” је једна философски аналитичка појава времена — после, како то већ бива.

Господин-Васа кашље. Он и Мимић ухватили су се сада испод руке. Спуштање троструког ковчежића у земљу, било је језиво.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

тврдо у ропство се предати, гди ће сина свога господара у школу водити, откуда ће потом побећи, опет уваћен, и у туђу земљу продан бити, из које ће најлакше избавленија наћи, на галији се возити, која се од буре разбије, пошто га је код неког

— У земљу магараца? — лепа прилика за размишленије, особито ако с њима симпатизирамо, но будући да је десна част карактера Романо

— У земљу магараца? — лепа прилика за размишленије, особито ако с њима симпатизирамо, но будући да је десна част карактера Романо

је Демокрит својим благоразумним Абдеритима препоручивао, но нека трава која у месецу расте и сваке седме године на земљу пада.

(Господична Илијада куцка вр’ом своје ципеле о земљу, да се види како јој је малено стопало.) »Ја би баш радо у месец ишла да видим како се ти мужеви с многим женама

Кад седа, он не седа као други људи, него се на столицу трућа; кад оди, он или управо у земљу гледи, или главу у небо диже.

преко, управивши пут бесном том зверу; на њега стрелу пусти, и тамо га згоди гди је најнужније било за оборити га на земљу.

му се допала, и он овако с њом говори: Момак: Господична, ја имам кућу, као што вам је познато, имам два винограда и земљу, имам другог покућства. Ја вас радо имам, би ли за мене пошли? Девојка. Ја вас почитујем. Момак.

— У тој мисли потрчи на њега, а наш дивљи мачак тако се уплаши да је сместа на земљу пао и Роману три сата посла учинио да га к себи поврати. »Тко си ти?« рекне му на то Роман.

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

у камену Отворено за свакога Ко црну своју сузу овде напусти ЖИВОТ СВЕТОГА САВЕ Гладан и жедан светости Напустио је земљу И своје и себе Ступио је у службу Крилате господе Чувао им златоруне облаке И тимарио громове и муње Сапете у

и муње Сапете у књижуринама Потрошио је све своје године Зарадио змијоглави штап Узјахао је штап Вратио се на земљу И ту нашао и своје и себе Живи без година без смрти Окружен својим вуковима СВЕТИ САВА Око његове главе лете пчеле И

на четверо сече Хитне дебеле рукавице Претворене у мачкетине На сиву војску мишева Одвеже вериге сред олује И земљу од старе храстовине За стајаће звезде везује Пере шапе својим вуковима Да трагови мрачне земље На њима не

своју вучју главу И на челу исписан знак Новог обећаног сазвежђа Види свој процветали штап И своју срећно оплођену земљу У зајапуреним пупољцима Два ока затвара Трећим оком у камену гледа (1958—1971) КОСОВО ПОЉЕ КОСОВО ПОЉЕ Поље као

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Затим се окренуо осталим ђацима: — Пазите добро, глава овога Живка је Сунце и она осветљава и Земљу и Месец. Земља ће, као и досад, бити Сретенова глава, а за Месец узећемо овога малога из друге клупе.

где је сад Живко а Земља овде где је Сретен и Месец овде где је овај мали, онда Сунце шаље своје зраке и обасјава и Земљу и Месец. Је ли тако? Сви ћуте, јер не могу да замисле како то Живко обасјава и чиме обасјава.

од дрвета, на дну зашиљена а у врху проширена, која се под ударцима бича дивно окреће, а ако је не удараш, клоне на земљу као пијан човек.

Моја ће жена, разуме се, цикнути и пасти у несвест, а ја ћу скочити на вас, оборићу вас на земљу, изгазићу вас ногама, затим ћу вам разбити песницом нос и ишчупаћу вам прамен косе, колико отприлике у бесу један

Чим сте научили да идете у корак, почну вас учити да трескате ногом о земљу. То је трескање ногом о земљу тако важна ствар да онај водник чији вод тако треска да пршти калдрма под цокулом добија

Чим сте научили да идете у корак, почну вас учити да трескате ногом о земљу. То је трескање ногом о земљу тако важна ствар да онај водник чији вод тако треска да пршти калдрма под цокулом добија нарочите похвале.

То трескање ногом о земљу остало би за мене и даље нејасно, да ми ту скоро нису објаснили да су га, као врло важну Војничку потребу, измислили и

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Од заглушне хуке, рике и ломљаве није се чуо ни јаук рањеника. Живи су занемели од ужаса, прибијени уз земљу. Свакога часа захваљивали су Богу на милости што им је подарио још који секунд живота.

Са лудачким бесом заковитла шрапнел изнад наших глава и стотинама куглица запрашта око нас. Сви смо се прилепили за земљу. Једино је остао потпуковник Петар и гризао доњу усну. — Ах, страшно!

— Ја се старам да не дође тако брзо... Једна тешка разорна граната рину у близини и уз громовити тресак избаци земљу, чији комади падоше и међу нас. — Како, како? — запита некога телефониста. — Погинули?... Колико рањених?

Са чела је, у широким млазевима, текла крв и натапала његов шињел и војнике који су га носили... Спустише га на земљу. Неспретним рукама перемо његово лице и ружичаста вода јури преко одела...

Пипамо га, загледамо, али нигде крви. — Ево на чакширама крв, свлачите га — повика Лука. Положисмо га на земљу, али на њему не нађосмо ране... Лежао је он као мртав, готово без свести.

Гр-рру! Претрнух: да нисам рањен. Хтео бих да се ослоним на ногу, али ме снажан замах ваздуха прикова за земљу. Гр-ру! Гр-р-р-ру! Гр-р-р-ру! Прсти су ми заривени у земљу, као да бих хтео да се слепим са њом.

Гр-ру! Гр-р-р-ру! Гр-р-р-ру! Прсти су ми заривени у земљу, као да бих хтео да се слепим са њом. Ах, боже, ала сад осу! Нешто се цепа, пара. Гр-ру! Случајно се ослоних на ногу.

Тешка артиљерија рила је земљу вулканском снагом, и пред несхватљивом навалом челика прскали су наши разређени редови као сапунски мехур.

— Пожурите! — виче неко одоздо. — Коњи све више тону у глиб. Војници су рили земљу и наскоро беше готов стрм нагиб. Командир скида свеце с неба.

Тешка времена су настала за нашу земљу. Непријатељ је навалио са свих страна да пороби нашу лепу отаџбину. Привремено је узео један део земље, али име

Видели су они да отаџбини нема спаса. Требало је оставити куће, породице. У неизмерном очајању које је обузимало земљу, зашто и они не би подносили опште јаде заједно са својима?... Досад их је носио неки колективни занос.

Седимо поред ватре занемели и тужни. Имамо осећање као да се налазимо у неком усковитланом вртлогу... Земљу напуштамо. Последње остатке државне имовине у Крушевцу народ је разнео.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

небеса и светлости, И жуђења и пакости, И све чежње и све цвеће, Све се, све се пробудило И пролећу поклонило, Косом земљу додирнуло, Видре капу одбацило, Купу меда испразнило: А све у славу младог срца и младих усана.

- и отуђити од света! Та изађох из џунгле намирисане И покрих земљу телом да је сачувам од испарења, И њушках је тако дуге дане док не застрепих од раздражења.

Али, кроз буњиште, просијавају плаве очи - увек исте, вас се то не тиче, немају имена; вас се имена не тичу - а кроз земљу се процеђује масна и мрка текућина разједињења - то није растужености, ако баш и суза.

грехови ”Дошао си најзад, најзад мрцварени песниче, Протрљао очи руком, видео да зора свиће, Погледао у мутну ову земљу, где злато нам се стиче, Дошао си најзад сам крвав и задихан песниче.

тих хиљаду светлих Сунаца, кад одлази да копа, И претио пригушено да свету неће да је роб; Сваким ударом мотике у земљу зидаше у небесима гроб. ”Ја ћу наменити теби тај гроб!“ ВУК ИИИ Не, не, не!

једног врхунца; Ја знам Месечаре и Сунчаре које привлачи тајни неки зрак у ноћ Никаква снага неће их задржати за ову земљу чудну, Када их привуче кружења њиховог законског моћ: Он сам притрчавао је прозору с криком у сну.

Испод ливада влажних, и свежих црних кора, Ове руке оживе преображењем у звезде, И пробијају се кроз земљу у правцу далеких мора; Измеђ вулкана и неба руке умрлог језде.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Ми, који имамо корен, можемо и без њега! — гневна и сама себи довољна репа се још дубље зари у земљу, глува за песму ливаде, слепа за сунчев сјај, не желећи чак да чује ни повлађивање ливадског пужа који је пред златном

— Ах, проклетнице! — зајаука дечак и поче да сабија у земљу купинову врежу, да је гази и кида. Не чује и неће да чује како га купина моли за милост. — Не кидај ме, не убијај!

Ђаво се у Дрвосечу преобукао. И, док би јаје на земљу пало — на улици не би ни живе душе. Сав збуњен дође Дрвосеча до своје куће, још са улице викну: — Шта је овим људима,

— Шта ова бунца? — рече пуж. — Откуда цвет може бити леп? Нема кућицу и беднији је чак и од глиста које се бар у земљу могу увући кад почне киша. Узалуд је Капљица говорила да у Пустињи нема кише. Пуж њене разлоге није хтео ни да чује.

Чини се да се црвена линија макова пола и плава ивица неба мешају у даљини као да је дуга сишла на земљу, а на високим, сребрнастим стабљикама играчице у црвеним сукњама трепере ли трепере: црвеном колу нигде краја.

Како болело! Са дланова су јој као латице макова отпадали парчићи коже. Гледала их је како падају са висина на земљу и претварају се у црвене цветове мака, али ниједном није јаукнула. Макова је свакога дана било све више.

У ведром, плавом небу сав сребрнаст лебдео је облак обасјан сунцем, а из њега су пљуштале капи кише. Како је која на земљу пала претварала се у крупан и црвен маков цвет.

јој је долазила старица толико јадна и погрбљена да се чинило истога ће се часа као бритвица преклопити и сложити на земљу. »Баш је тешка старост!

Један за другим одлазили су под земљу познаници, рођаци, суседи. Све мање је било познатих лица у улици, у граду. Па и сама улица, сам град почео да се мења.

У срећном Царству срећног Цара сада су постојали класови тако пуни да су им главе земљу дотицале. Живот се настављао. Истина, нешто спорији и сетнији но у другим мање срећним земљама. Чему хитња?

Затим су и престали да га траже: појели су и попили све припремљено и полако се упутили сваки у своју земљу. У сјајном Царству само су овде блејале, покорно сагибајући главе, а папагаји крештали из све снаге: — Микики—Мики-Но!

Прљио јој је образ њихов дах. Тишина је била тако потпуна да се чуло како листак на земљу пада, када се младић сабра и рече: — Шта ти је дрбуга жеља?

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Не смем! Не могу! (Крши руке.) Ох, шта ја могу? (Зловољно): Ја, Циганка! У Бању, у село, тамо је моје! Тамо, на мокру земљу, на голи камен да седим, да се сушим, да гинем, венем!... А код тебе! Нећу, не смем...

) МИТКА (зауставља је): Не! КОШТАНА (трудећи се да му ноге целива): Ако! Само ме ти не дај, па и земљу где ти ступнеш и то ћу да целивам. (Очајно.) Не дај ме, слатки газдо! Води ме тамо!

Батка је млого видеја, млого преко своју главу префрљија. (Показује на земљу.) Одавде, Коштан, по тамо — нема! И цел век тој је! Зар се ја не подавах, ја не држах? Аја!

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Када мјесец сине над нашом ријеком И на земљу пане тиха роса прва, Родиће се младо прољеће! И свуда Просуће се мирис плавих јоргована; И пахуље сњежне падаће са

У твоме врху у разданак плави Не чујем више птица поздрав врео, Но јаук дуги што сву земљу дави. На теби сада виси црни вео... Муке те ломе кô рапаве спиле, И ти ме гледаш суморан и свео.

Муке те ломе кô рапаве спиле, И ти ме гледаш суморан и свео. О боре, упи' своје јаке жиле У ову земљу пуну црне драче... У њој су снаге, у њој твоје силе.

1912. ТЕЖАК Замахујем. Свуда купина се сплела Па ми земљу крије... И на мрке груде са мојега чела Све кап по кап лије.

Одјекују врси — Пролеће пјева. Но док господ бдије И на свом топлом срцу земљу стиска, Ја видим како један црв се вије — Гмиже и пузи и полако гриска, Овдје по долу и ту по врхунцу, Травке и

по долу и ту по врхунцу, Травке и цвијет и корјења ниска — Стабла и гране, заметак и трунцу Сваку; и гвожђе, земљу и кам голи... И видим гдје се гладан пење сунцу, И црвоточина златна пада доли. 1911.

1904. НОЋ Укочила се Ноћ, кô авет страшна, Запрла ногом у земљу, а главом У црни простор неба недомашна, Па шиба вјетром и муњом крвавом.

Но ја добро чујем ход, кораке вјечне Невидовних снага што кô стража бдију, продиру кроз камен, земљу, тмине рјечне, Плијене и носе и ниште и бију: И бога и небо, живот и саздање, Све у исто доба.

! А мајка ваша замља вам је ова; Баците поглед по кршу И пољу, Свуда су гробља ваших прадједова. За ову земљу они бјеху диви, Узори свијетли што је бранит знаше, У овој земљи останите и ви, И за њу дајте врело крви ваше.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Он је срдит и злих погледа. На родну земљу навалиле су многе штеточине и наљутиле га. Он више личи ва вредног посленика него на гневног ратника.

Сви који су насртали на нашу земљу, сви који су је глобили и пустошили — Турци, Арапи, Латини и остали — нашли су се лицем у лице са срдитим и страшним

Но девојка их је све скупила камџијом, испитала их ко су и откуда, а онда бацила на земљу свој калпак и наредила да га дигну, па ко га дигне и метне на главу томе ће бити жена а остале ће побити.

У XИВ и XВ веку Турци су завладали Македонијом, Србијом, Босном, Херцеговином и Црном Гором. Нашу земљу, дакле, они су освајали дуже од једног века. А кад су је најзад заузели, нису могли у њој мирно да владају.

У току тога времена — како се види из бележака страних путника кроз нашу земљу — хајдуци су држали у својој власти огромна пространства и представљали су велику опасност не само за обичне путнике

У XВИИИ веку велики значај имале су хајдучке борбе у Србији. Опустелу земљу населили су у току тога века Црногорци, Херцеговци, Санџаклије, Босанци н наставили дело својих претходника из XВИИ и

Ту страшну слику видели су у разна времена турске владавине многи људи који су пролазили кроз нашу земљу. А с времена на време, ван себе од беса, Турци су палили, пустошили, робили и убијали све што би им под руку дошло.

А друге одводише у туђу земљу и растављаху. Беше тада горко ридање и плач. Одводили су друга од друга, брата од брата, сина од оца, мајку од сина“.

Мијат Томић (познати хајдучки поглавица из XВИИ века) у песми је онај човек који је „од глади црну земљу јео, а од жеђи с листа воду пио, док је јунак дружбу сакупио“.

“ Зато и њега, и земљу која га је дала, и мајку која га је родила, прати ватрени народни благослов: Весели се, под Цером Поцерје, којено си

Је л' Цинцара на ватри испекô? Је л' Чупића сабљом посјекао? Је л' Милоша с коњма истргао? Је л' Србију земљу умирио? Иде ли ми Кулин капетане? Води л' војску од Босне поносне? Иде ли ми, хоће л' скоро доћи?

Сан је страшан као смак света, величанствен и језиво леп: Сење је притисла тама, небо се проломило, месец пао на земљу, звезде прибегле крају, Даница крвава, на цркви кука кукавица.

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

ПРАШУМА 3 УТОРАК ВЕЧЕ МА ШТА МИ РЕЧЕ 4 ДР 5 ТЕЛЕФОНИЈАДА 6 СМЕШНА ПРАШУМА 7 ОВО ЈЕ ПЕСМА О КРАЉУ 8 ЗАМИСЛИТЕ ЗЕМЉУ СРБИЈУ 9 БИО ЈЕДНОМ ЈЕДАН ПЕТАР 10 ЦИПЕЛЕ 12 БИЛА ДЕВОЈКА МАРА 13 БЕГУНЦИ ОД КУЋЕ 15 ПЕРТЛА СЕ НАМРТВО ВЕЗАЛА 16 ИЗА

јаких кавеза Краљ баци круну и престо Што није чинио често Прошета до једне воде Гњурну се и тако оде ЗАМИСЛИТЕ ЗЕМЉУ СРБИЈУ Замислите земљу Србију У Србији село Словац У Словцу живи Вукола Највећи ловац Кад Вукола крене да лови

круну и престо Што није чинио често Прошета до једне воде Гњурну се и тако оде ЗАМИСЛИТЕ ЗЕМЉУ СРБИЈУ Замислите земљу Србију У Србији село Словац У Словцу живи Вукола Највећи ловац Кад Вукола крене да лови Поведе и своје керове

би ми неко рекао Како је воду стекао На којим је мукама био Да би бесплатно пио Кад би ми неко рекао Како је земљу стекао Коме је душу продао Да би по земљи ходао Кад би ми неко рекао Како је мајку стекао Којим је небом кружио

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

“ — А шта ти? — А ја: не улива се, кажем, нигдје. „Како нигдје?“— избечи се он. — Лијепо, велим, понире под земљу као онај поточић у Прокином гају. — Уху, брате мој, ти си загрдио! Каква понорница! У Црно море, болан.

По школи је кружила прича: Лазар Мачак био љут па накривио Земљу! Многи бивши ђаци те школе читавог живота замишљаше земљину куглу у ономе положају у који је постављена вјештим

му скочи у сусрет, зграбише се од радости у плећи, похрваше и погураше, док се не спотакоше о Сивца и оба падоше на земљу. Тек тада, задуван и црвен, Стриц спази свој сламни шешир и повика: — Шта је ово? Неко ми изгризао шешир.

Није то била богзна каква кићена грађевина. Ударили су у земљу повисоке кочиће и оплели зидове од прућа, а рупе на њима зачепили маховином.

Уто однекле испада Николица с кујом. Јованче му, сав срећан, ђипа у сусрет и... бубне с кревета право на земљу. — Враг с тобом и твојом кујом! — гунђа он у мраку и пипа чворугу на глави. — Богме ћеш сутра платити за све оно!

да он престане са смијањем, али како учитељ није прекидао, она узе креду и сунђер с полице пред таблом и баци на земљу. — Охо-хо-хо, баш нећу да те тучем! — грохотао је Паприка.

— грохотао је Паприка. Луња онда зграби с катедре разредницу, укоричену тешку свеску, и тресну је о земљу. Полетје облак прашине на све стране као да је бомба пала. — Ето, сад ћу добити батине!

Сад се и Јованче уозбиљи. Повири у рупу, заобиђе је и показа руком на одваљену ивицу и разривену земљу пред земуницом. — Ево, овуда је изишао. — Ко, ко? — забрза Стриц. — Онај ко је упао у Жујину кућу.

Груну кубура као гром, задими се бојиште, излети штап из чичиних руку, а пољар, падајући од страха на земљу, само што цикну: — Упомоћ, погибох!

— Хе-хе, тако је — сложи се дјед. — Хајде силазимо, заиста те нећу тући. Кад се спустише на земљу, нађоше се у кругу похватаних дјечака. Недостајао је само Јованче. — А гдје ли је само онај мој хајдук?

А буду ли жандари за мене питали, реците да сам отишао у земљу Бестрагију да поткивам буве. На упорно наваљивање сељака, учитеља Паприку најзад повукоше из њихове школе и вратише у

Нијемци су напали нашу земљу. Тукли су Београд авионима. Покушала је најзад, тужно и с напором, да се осмјехне на своје замукле ученике.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

53 СМРТ 54 ПОСЛЕДЊИ ДАН 55 АД 56 ГЛАСОВИ ПРЕИСПОДЊИ 57 БОГ СЕ ВРАЋА АДАМУ 58 БОГОРОДИЦА НАРИКАЧА 60 МОЛИТВЕ ЗА СРПСКУ ЗЕМЉУ 64 ЗА ДОБРУ БЕСЕДУ МОЛИТВА 65 МОЛИТВА ПРОТИВ КРВАВИХ ВОДА 66 ПОХВАЛА СВЕТИМ ОЦИМА СРПСКИМ 68 ПРАВОСЛАВНИМ И

И ХРИСТОЉУБИВИМ НАШИМ ЦАРЕМ НЕПОБЕЂЕНО ОРУЖЈЕ МОЛИМО 69 МОЛИТВА ПРОТИВ ТУРАКА 70 ТУРСКА ЛУНА 71 МОЛИТВА ЗА СРПСКУ ЗЕМЉУ 72 ПОХВАЛА РАТОБОРЦИМА 73 ЗА СВОЈ РОД И ПРИЈАТЕЉЕ 74 СВАКО НАС ЗЛО И БОЛЕСТ НАХОДИ 75 ПИСМО НА ЛЕДУ 76 ЛУКАВИ

Ко ли воли јед неголи мед? Ко маћеху него своју рођену мајку? Оца и очуха? Трње и лепу, чисту земљу? Ко стрњиште или пшеницу?

Ти, ушавши у мене, трње својим божаставним огњем у мени пожежи, и земљу претилу с твојим радењем утириши! Лепо семе у њој засеј. Тако и наша ова земља издаће овој пород.

ми бесови шапћу да од Бога хвајде нејмам — писмо ми каже (а слабо то држим) да не враг потера је и стигне паку земљу загребе мој живот и моју поштеност у прах учини. да се не препадам ни одскачем.

Бојим се за душу да не враг потера је и стигне пак у земљу загребе мој живот и моју поштеност у прах учини. Бојим се душом: милујући ми неправицу омразих своју душу И дни и

Ама бојим се што сам узајмио од тебе твоје благо; нисам ништа ш њиме придобио и закопао сам га у земљу — моја се је душа к земљи прилепила.

СРП КАЗНЕ Видим срп где лети преко света дваист лаката дужином и десет ширином! ... То је клетва што силази на земљу и со тиме сатире и мори се свака лажа и хрсузин до смрти му!

ЗЕМЉА СИ... А земља си, Не вода ни жустро вино, Не по многу времену Опет ти је повратак У земљу. НОЋ Да се паштимо, докле нам сунце није зашло, Докле нам није смркло И животна врата нису се затворила.

Више небеса садилац изарад тебе, не теке што на земљу сиђох, него ето, и чак под земљу дођох тражити те куд си се подео. Те рад тебе, човека, бих и ја човек.

Више небеса садилац изарад тебе, не теке што на земљу сиђох, него ето, и чак под земљу дођох тражити те куд си се подео. Те рад тебе, човека, бих и ја човек.

Ето, за мало, оде ми мој свет испред очију! И ти, месече, скутај своје сјање, јерно моја већ зрака заходи под земљу у гроб! ...

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

И само они прапорци у Манчиним штиклама што казују да играчи додирују земљу и да се ипак на земљи налазе!... А као што је био добар играч, тако је био добар и певач, ловац, јахач и весељак и за

и трупкају кондурице и папучице и шуште свилене шалваре, а мирис од ђулијака се просуо по сокаку, па, као магла земљу, притисну мирне гледаоце.

Дан на умору, издахнуо већ; звезде трепере с неба, тихо вече се спушта на земљу, а из грла срећна и весела млада света разлеже се кроз тихо пролетње вече сетна песма у којој се исказују бескрајна

је Мане, па му се учини тај њен осмех кроза сузе као зраке сунчане кад продру кроз кишне облаке и сунце се осмехне на земљу... И она се ухватила у коло с читавим буљуком девојака, другарица својих.

кујунџију да му исплате и дигну поручена кандила, кадионицу и петохљебницу, па никако да га нађу: нема га, као да је у земљу пропао...