Дучић, Јован - ПЕСМЕ
очи у номада, Сунцима безбројним вечно опијене: Бране да их умор јучерањи свлада, А већ нов пут мотре неспокојне зене.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
сам на дну мене Тај осмех задржаног даха, Што успео је да се згусне За тренут на дну огледала; Оком без боје и без зене Будућност ме је погледала, Немушто, мудро и без страсти, Ко кућна змија под довратком; Ма да је све у њеној
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
— Месече друже, путниче вечни, одоше наше скитње. У сутон често у небо гледа, тужно му сјаје зене. — Облаче, пловиш у незнан модру, лакше, причекај мене!
Поваздан дрема. А и кад гледа и зене шири из оба ока — чанак му вири. БОЛЕСНИК НА ТРИ СПРАТА Нашега старог доктора Јана телефон зове с
“ Бескућна куца скита, тужно јој светле зене, свакога успут пита: „Зашто не купиш мене?“ Жирафа важно шета, небески подупорањ, не може стана наћи, тражи
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Хладни мртви свете, далеко од мене! Прошли су ме снови, не буди их више. Одвраћам од тебе мирне моје зене Што под месечином некад сузе лише: Увек имаш млада срца и све младе Парове што живот тек снивају сада, И безбројне
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Насмешен (ал и препун страве) Окрећем слух и бечим зене: Да ли то беше звук сред јаве Или је био јек из мене? И сад, док стојим на пô друма, Гонетам ту реч што је била И
У СНУ ТЕ НЕМА У сну те нема, ал чим зене Одшкринем ја наместо зраке Откривам како већ у мене Улази обрис твоје раке.
Ћипико, Иво - Пауци
Након киша, натопљена земља лежаше мртво и опочиваше иза плода и толиких непогода. Јесења трава тек што зене, жути се: жега попушташе, мухе цркавале и животиња се окријепила. Младост се ипак подала доброј вољи и животу.