Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Носећ у шаци прегршт сунца, У зеницама неба комад, Сићи ће најзад са врхунца Тај астрални и вечни номад! Као у сјају новог дана, Дирнута крилом ветра
НОЋ Већ сја Кумовска Слама... Јејина, сва од свиле, И с ватром у зеницама, Диже се летом виле. С целога небосклона Блисну у једном трену, Да би по земљи она Бацила своју сену...
у купи од злата, Нити за пољубац у заклетви; сама, Мучки као злотвор, ушла је на врата, С ножем, не у руци, већ у зеницама.
Сунца су залазила пред хладним зеницама папагаја од чијег су жарког перја све шуме изгледале као у пожару. Али први човек и први краљ острва полудео је од
Брадавице су на њеним грудима као две крупне капи крви рањене лавице. У њеним зеницама горе широке ватре као пожар у којем је непријатељ спржио сву нашу жетву од Шаса до Гамаре.
Африка
Смеше се, гледају ђердане широким зеницама. Полазимо; гледам сву ону тешку гору, густу, коју, долазећи у Ман, нисам видео због ноћи.
Понеке, с поквареним зеницама, чак и познам. Враћајући се, чујемо ларму у једној од колиба. Кроз прозор се виде црни парови да играју.
Црњански, Милош - Сеобе 2
тренутак, осетив како га Сунце пали по образима, он је био подигао главу и покушао да погледа у Сунце, широм раширеним зеницама. Одмах затим, склопио је очи и продерао се: „На моју команду, све, вољно.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Пази, пази! - шапнула је мама, а ја сам одговорио да хоћу. - Он долази! - погледала ме је а у њеним зеницама јавило се зрнце страха које се постепено прелило на дужице, а онда преко читавог лица.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Они су се само подоста попели на вис, гдје их је вјешти гроф извео и отоле на далеко гледали, према својим зеницама. Дјеца много више знаду, но што изгледа да знаду, јер не умију исказивати; и много више осјећају, но што се чини, јер
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
имају очи отворене и нећеду већ ни кроз наочари, јошт мање кроз туђе очи да гледају, но сами својима богоданим зеницама проницатељно и скроз сматрају шта је што.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Можда ови нешто знају? Аћим пређе очима по Симки и Ђорђу. У Симкиним крупним зеницама пламсају две мале свеће. Слутња му се згусну у страх. Припали и другу цигару. Никад овако.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
који је обично певао спуштених капака, са мреном одсутности на лицу, сад је, сав присутан, гледао у Вука спаљеним зеницама. Гледао га је у дубину и истезао, једнолично, своје стихове о небеском знамењу и препаднутим дахијама.
Ћипико, Иво - Приповетке
Магаре дотрча до ограде, па, видјевши да не може изићи, уприје у нас своје једре, пуне, свијетле очи, у чијим зеницама одбљескује сва ведрина и слобода пустоши усред мора, па се нагло окрете и, хитнувши се задњим ногама, бијесно се
Петровић, Растко - АФРИКА
Смеше се, гледају ђердане широким зеницама. Полазимо; гледам сву ону тешку гору, густу, коју, долазећи у Ман, нисам видео због ноћи.
Понеке, с поквареним зеницама, чак и познам. Враћајући се, чујемо ларму у једној од колиба. Кроз прозор се виде црни парови да играју.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Вир је био миран и гладак, сунце је блештало по лењој води. Жмиркао сам, зраци су ми ровали по зеницама, требало је да прође неко време пре него што се навикнем на такав блесак.
нутрину, хватао је укоченим прстима за руб покривача, а онда је наједном све то престало, светло је утрнуло у његовим зеницама, престао је мрмор његових неразумљивих речи, усне које су се неки тренутак раније мицале, постале су модре попут
је затровало моје детињство, јурим радосно јер не видим ништа другом осим оних светлих, сјајних, блистајућих зрнаца у зеницама њезиних очију. Образ ми гори од њеног даха и што год га ветар више брије и хлади, све је врелији.
Пале су ми на ум светле тачкице у Анкиним зеницама, и ја сам одједном застао очаран. Бистре воде су уз пут пошламиле по камењарима жежене сунчеве пецке, врцаве искрице
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Сва ова множина нових и неочекиваних утисака преморила је Ваше живце, драга пријатељице. То видим по Вашим зеницама и по треперењу Ваше руке.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
То је био час пред ноћ, час кад се у многим људима, па и у госпа Ноли, по књишки говорећи, мења ритам. Црно у зеницама јој се сузи у две оштрице, и поглед некуда утекне. Као да више не гледа, само унутрашњост ради у њој, крв и срце.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Ја снивах зелену ноћ засењених снегова, Пољупце што лењо се пењу у зеницама мора: Оптицај оних бескрајних сокова, И жуто и плаво буђење певајућих фосфора.