Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
И Венецијанци мртви под лафетом, с лицем у пепелу, притиснути ранцем! У житну звезду зенице су сјајне упрли, не тражећи причест ни хостију. Под пламеним небом на обали Рајне кише су појеле гробље до костију.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
А после, Лазар ти је на синџиру. Шта хоћеш учиниће; а Лазар је добро псето, вреди му бити госа!... Турчин раширио зенице па нетренимице гледа у Маринка. А Маринко наставља: — Ето, то је план...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
МИРНА ПЕСМА У зенице ме непрестано гледа: Шта тражи у мојим очима та жена? Сјај магијски неког сунца које седа — Једну другу жену и
И крупне зенице које помно уче, Не виде вечери ни пурпурну зору, Ни кад три војводе донесоше кључе Града Христопоља на Беломе мору.
Тад рече своме драгом: Отвори ми твоје велике зенице да видим своју лепоту. Велике зенице човека који љуби отворише своја сјајна огледала.
Тад рече своме драгом: Отвори ми твоје велике зенице да видим своју лепоту. Велике зенице човека који љуби отворише своја сјајна огледала.
Теодосије - ЖИТИЈА
Звери са риком и као да ће га прождрети јављаху се, а гавранови као да ће му ископати зенице очију његових у пештеру се залетаху.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Његове беличасте очи сада су биле тамне: толико су му се зенице рашириле. Изгледао је помало као свети Ђорђе на аждаји. Упитах Рашиду у шта су се опкладили. - У свашта нешто! - рече.
- раширила је очи и ја сам видео како јој зенице светле у мраку као зенице мачке. Рука коју је држала у мојој била је сува и врела. Рекох јој да ћемо ићи ауто-стопом.
- раширила је очи и ја сам видео како јој зенице светле у мраку као зенице мачке. Рука коју је држала у мојој била је сува и врела. Рекох јој да ћемо ићи ауто-стопом. - Ти знаш шта је то?
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
На ручку се лепо понаша. Фрајла Ленка учтиво га послужује, али је озбиљна. Профит баца око на њу, али она не да своје зенице, не да свог погледа ухватити. Схвата шта Профит мисли.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Ужаснут ипак, при помисли да је можда никад више неће видети, он је ширио зенице толико и гледао тако тужно у њу, да она поче губити осећај надмоћи, не знајући ни сама шта да ради са њим последњих
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
минут раније утучену младу жену у јефтиној хаљини у бестелесни призор савршене среће, сенчила јој сањивошћу мачкасте зенице, чинила косу тешком попут златног слапа, претварала је у знак за давно изгубљену, па наново пронађену љубав из
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Љубица седе на земљу, не дишући. Ноге је издадоше, снага је остави, она премре, поче се каменити... Само се раширене зенице упрле кроз мрак у неке нејасне предмете, што се белуцају ту крај дебла крушкова, а слух напрегнуто лови сваки звук и
Црњански, Милош - Лирика Итаке
У Сербии, зорњачу тражим. А биће: атеист нису ни овде зенице, кад свиће, и дах је жића мање, него у туђини, чист. У Богу је ведро.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Срце удара као бесно, и на темену ври читав пакао од убрзане радње мозга и живаца. Зенице се рашириле и приковале се у једном правцу; сваки гледа кад ће да се окрене пушчана цев на његове груди.
Тета се већ беше прибрала. Трже се на врисак и скочи. Гледа некако збуњено, као кривац, али у дубини саме зенице сија срећа бескрајна, невина, пуна неког новог, живљег, озбиљнијег значења... Дете се збунило...
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
се маломе груди убрзано надимаху и слијегаху, у котлацу му поиграваше јабучица; лице му ублиједило, као самртнику; зенице му, необично раширене, застале гледећи укочено на њ. Човјек разумједе све.
Она одмаче луч, откри му груди и дохвативши га за руку, стаде га дозивати. Јанко се мало-помало прибра и уприје зенице пут ње. Два румена облачића, у тај мах, покрише му блиједе јагодице, а благи осмјех заигра му на обамрлим уснама.
Цура одиже руке, па их сложи за каницом. Његове зенице, као да хоће да приону уз те лијепе руке, подигоше се и оне. Стане се обрну и крочи пут куће, рекавши: „Ајде, брате,
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
(Ја им се смешим — хоћу да се свидим.) Брдо ме гледа беоњачом снега, С тек неколико црних, земних пега, Што ко зенице неке пиље у ме: Ко се то залуд скрива уз руб шуме? Све ме посматра: мрки поскок жиле Што сав притајен чува дуб и чека.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ноћ му згазила зенице, ветар вришти под стрехама, па скаче на јасенове што и постоје да би показивали људима где је била пуста кућа Ђорђа
— Жива ми деца. — Ти немаш деце — дрхти. — Удавићу те! — Имам. Нису му очи зле, мисли Тола и гледа му у зенице. — Али овде пушку да оставиш. — Хоћу.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Мирко од тог посла не изгуби вид: дим са огњишта и ситан рад, више у мраку но при светлости, запалили су му и капке и зенице и да није било неког Хаџи-Каримана, видара који је умео и са травама из Индије и који га је лечио без накнаде, он би
Попа, Васко - КОРА
мојој беле Цигарету мојих брига У срцу своме гасиш У грозду тамјанике На моје усне чекаш 17 У мору бих спавао У зенице ти роним На плочнику бих цветао У ходу ти леје цртам На небу бих се будио У смеху твом лежај спремам Играо бих
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А ти, ти ћеш нас жалити, па ћеш се после, као и сви, оженити. И после тога укочено загледа у његове ужаснуте зенице као да би хтела оно немогуће: да продре и да сазна чак н најинтимнију тајну његових доцнијих мисли.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Тад стављаху јорговане на се, Умиваху са мирисом лице, Увише се у бујне таласе, Црне, као и њине зенице. И пођоше. И те жене туди Мирисаху на сан плаве ноћи И јоргован, док им поглед блуди Вечном песмом и вечитом моћи.
Ћипико, Иво - Приповетке
Мисао двију жена бјежи још даље од непрегледне пучине, а раширене зенице, у којима се одбљескује свјетлост и простор, као да у се купе проживљелу младост и носе је далеко у туђину.
Краков, Станислав - КРИЛА
Хладно је од њих. Вода скаче несметано преко стена, хучи, пенуша се. Само је у вировима мирна као зенице. Крај обала се вуку гладне врбе, и шуморе приче риболова. — Пст... Војници се уставили.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
поругу; Турчин ме, опет, турски учио Да мирно гледам муке братове; И ја сам гледô у лице бледо, Гледô сам оне црне зенице Где се у мутној крви премећу; Гледô сам брата... РАДАК: Мирно? ИСАК: Као кип!
Тек кад ме виде, Уморно диже мутне зенице, После их спусти... али плашљиво Кô да се бича боји нечијег. СПАСЕНИЈА: Што отровани шиба крајеви По танкој крви
Као пупољак скоро укинут Што спушта своју меку главицу У врелој руци мâзне невесте, Заклонио је сјајне зенице, Да га не пече љубав пламена Што га из сунца зраком удара... СУЛЕЈМАН: И опет кажем: Та бледа глава није сина твог!
(Стана са Ћеримом долази.) СТАНА: Ти ниси бог! Ђаво ти грди мрачне зенице!... И опет ствараш дела таква Са којима се господ славио!... Оно ми није син!... Ни налик он!...
ХАСАН: Само полако! Док дође Главаш... Необичан је! Најпре се човек мора навићи Да му у црне гледа зенице. Тек после мало иде разговор. ЋЕРИМ: А ђе те тако уплаши, ефендум?... ХАСАН: Мене?... Јок!
простире, У грчевима мучним изгине, Па, издишући, нека замоли Да види прамен њене косице — Са бичем бих му мутне зенице Одморном руком грозно шибао, Вичући силном паши на уво: „Ево ти, пашо, целог курјука!...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
мисао која је, после узалудног тражења исхода и разрешења, малаксала, свила се око усана, пала на чело, улегла се у зенице, те дала целом лицу неки тужан а опет подругљив израз, израз у коме се меша немар умора и равнодушност очајања, жудња
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Да нема више таке невере Од којих ће се земља стидети, Што их на црним груд’ма понесе Да својим лицем трују зенице Човеку правом кад их погледа. (Бој једнако траје. Турци вичу. Пушке пуцају. — Катуновић се враћа.) КАП.
По стотину је робља несрећног На глаткој влази тврдог мермера Са нестрпљења, бола, очаје, Исплакан поглед тавне зенице Дршћућим гласом горе дижући Молио љубу моје младости За капљу воде... или отрова, ...Или?... О!...
— ВЛАДИКА: Давно је, сине, Откад ми вида мутне зенице Кроз дуге ноћи залуд чекају Блаженог санка сјајне образе — Ал’ залуд, залуд — одбегоше ми Крепећи санци душу
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Тад друго вино усне су ми пиле Зенице њене. И видех у њима Сву чар, о којој тек се привид има. И моје очи греха су се криле.
носе, Купећи сунца и цвеће и краје, Жуд лудих ноћи када разум стаје Да спусте теби на усне и косе И да усаде у зенице твоје Мирисе, звуке и звезде и боје; И кô победник што гине на мети Уз шумни пљесак, крај у њему стечем И да ти
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
То божјак да не родим сина у овој грози од искони, кад ходи он. Јер нема зоре, на зенице ли не заплави, ни блага поја не, родну ли ову грозу не прекужим.
Љубећи шта ли то убијам, шта ли будим? ЈЕДИНОЈ Пјан тобом, смешак је врели. Тамом на зенице отворим твоју таму, ја, о једини ја. Чедну ми пролет, паклени пламен навестиш, ти, о једина ти.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Макарије Оно што се јутро догодило божија је казна. Сручила се на нас жестоко. Страшан призор који нам је разорио зенице.
пропиње као раздражени ждребац, благословени умор га призове да мало, макар за тренутак, обори ка земљи своје запаљење зенице. Не може се без неких простих потреба, макар како узвишен порив калио вољу. На томе се сломио покојни Прохор.
Мењала се попут блескова муње и то ме је доводило до лудила. Зенице су ми се растакале од бола, паника ме је све више захватала, паук је постајао све тежи, губио сам дах, као да сам се
Кад се уверим да никога нема положим теме на песак и овлаш затворим очи, толико да ми сунчева светлост не пече зенице али и да угледам једну јаркоцрвену таму, ако је то уопште тама, нешто као чиста светлост без обриса ствари и слика.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Хладном кишом овлажене Ћуте равнице И ја склопих уморене Своје зенице. Сневао сам премалеће, Снове шарене, Бистар поток, шарно цвеће, Руже румене.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— Не, јер од брига нисам могао дићи главу. Узе реч затим онај што је плакао: — Исцедио сам зенице плачући, источио сам душу јадујући над људским боловима! — А јеси ли бар искупио људске болове?
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Млађа и лепша него икада пре смешила се Царица са платна. Требало је још само да сликар наслика зенице, па да Царица на платну прогледа, проговори и оживи за сва времена.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Некад би на балчак ђорде изрезали око као амајлију против урока од злих очију; зенице тих очију понекад су биле драги каменови“. Песме о ускоцима, као и песме о хајдуцима, у ствари су „хроника у стиху“.