Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Оно велико господско око гледаше слободно и отворено право у зеницу. Харамбаша му приђе. — Одакле си? — запита га. — Из Херцеговине — рече, а глас му је грмео као грмљавина.
Алекса пусти кашику у лонац и погледа га страшним погледом. Али Маринко му је гледао правце у зеницу. — Кажи... кажи! — То нећеш никад дознати! — Хоћу! — Нећеш, велим! — Ха-ха-ха!... — насмеја се Маринко. — Па лепо!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Остави тебе, Алка, те мораде поћи за бакалина, а овамо га ипак примаш. Мица то прослови, а гледа у зеницу Алки, прст на штрику јој застане, да чује шта ће на то Алка рећи. — Мицо, ти си смешна! Па, што к теби долази?
Та он ту није ништа друго већ туђ жарач. Ћирковић је имао стару мајку, која га је гледала као зеницу, а покраје њега и Алку је волела. Старица још у зачетку процеса умре.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Твоја Сока је била у вароши најлепша девојка, момци су се за њу грабили, али мати, намрштена удовица, гледала је као зеницу у глави, па си ти дошао као удовац, па си је узео. — Па то је све, друго ништ’ не знаш?
Ту је и владичина резиденција. Сад је Шамика слеме, гледи отац у њега као у зеницу. Трошка му дао више него што је довољно, — колико је Шамика хтео. И био је доиста гавалер међу јуристима.
Он зна за то што ја вами сад говорим. Разумете ли ме? Шамика се збунио. Одважна, предузетна, Матилда му гледа у зеницу. Шамика у земљу гледа. — Јесте л’ ме разумели? — Јесам, да Лујза к мени ускочи.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Зашто тако снуждени, господине Лепршићу? ЛЕПРШИЋ: Није добро; кваре нам одборе. ЖУТИЛОВ: Ко сме дирнути у народну зеницу? ЛЕПРШИЋ: Наши пријатељи. Ни барјаке нам не трпе.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Румен обли лице Петрово па нагло одговори: „Нијесам имао кад, а мним ни ти.“ Сад им се погледи сукобише, зеница у зеницу. Задуго не тренуше ни један ни други.
Неки, заборавише се толико, да се машише за леденице. Владика гледаше добро у очи младића; зеница у зеницу, штоно ријек. „Како не знаш?...Убио си га!“ рече ђакон. Младић се трже. „Убио...
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
неба наднело се над село, над звонару, вири на Толу, он види и још брже и снажније трза конопац, да звоно смрска небу зеницу па да ником не каже ко је звонио на ратно стање, боле га руке, мути му се у глави, тутњи, звоно је у његовој глави,
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
— Ти за то велиш да је несрећа!... Па кад у лету пâлош застане, А крвав слуга паше свирепог На бледу мајку упре зеницу: „Ил’ подај ћерку паши честитом, Ил’ гледај тело своје утробе Како га гладни вуку керови!...
(Показује на теме.) Ал’ признат морам да нисам смео На њега досад јавно напасти, Све док ми није дирнô зеницу! А сада слушај, верни Ћериме!
На глави ми се кожа јежила, Па и данас бих творца проклињô: Зашто је чула дао човеку И лепог вида црну зеницу? Да л’ зато само да слушајући Господства вашег грозне ћефове, У једу своме и очајању Око и уво куне вечито?...
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Буји, паји, моја мила снаго, Чува мајка своје чедо драго, Чисто срце кâ зеницу гледи, Душу пази да се не повреди, Да остане као роса чиста, Као капља сред зелена листа.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
КНЕЗ ЂУРЂЕ: Ти, Вујо, остај, Чувај госпођу — Чувај ми небо, сунце, Даницу, Мог ока, Вујо, чувај зеницу... Светлости! Душо! Јелисавето! Збогом!... ЈЕЛИСАВЕТА: Још живи он — На уснама се леди пољубац... Запали сунце!
Ну одбијте се, ђецо, јер, ждравља ми и часа ми пошљедњега, волијах вам оца кâ оно зеницу очију ми!... те ми се не шће огријешит о вашу крв... БОШКО (прободе га): Опрости!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Јутрос ми је запријетила! „Ако ми, вели, не донесеш од суда написмено да су тог јолпаза осудили на вјешала или у Зеницу, не иди ми на очи жив!“ Па сад вас молим и преклињем да га што теже осудите... Судац: Ја овом човјеку не знам ништа!
Судац (смијуљи се и пружа му мало новаца): Ево ти, Давиде, за штету, а овај ће лопов сјутра у Зеницу. Давид: Је ли то из царске касе? Да то није каква милостиња кад је тако мало? Ако је милостиња, не примам!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
»Високо, све више, у плаву зеницу Сунца и ко зна куда још — идем!« — кликну Капљица, али не осети радост у себи. Њен Цвет у пустињи цвета само једном у
Да је Варалица у стању реку од извора да одвоји, из ока, а да око не примети, зеницу извуче? Брига Варалицу за приче! Од плодног поља му шири осмех, од топле погаче топлије речи. Шта је народу?
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ПОХОТА ОЧИЈУ Речи божија, пошто ти, речи, плот би, Сачувај нас од похоте плотске, Сачувај нас као зеницу ока Од похоте очију. Реке, научите се од мене Како кротак јесам И смеран срдцем!