Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
вас имадем свет, далеко кад је, драги, лице твоје, Залуду небо шири звезда сплет, Красоте залуд лисна гора своје, Зефира залуд шапће лаки лет, Узалуд цвета онда цвеће разно, Кад онда све је, све је мени празно.“ 12.
звони у уву њезин звук, Славуја гласак преумилно звечи Кроз ноћи каде плови бајни мук, Умилно врело жуборећи јечи, Зефира јоште лакокрили пук, Кад њија у вече росни траве стас: Ал' умиљати ј' био њезин глас. 16.
бија тица гласни пук, И пунели су гаја злачне своде, Ми слушали смо његов њежни звук И даље наше упраљасмо оде; Зефира тад смо слушали ми зук И гледали смо како умилно броде По валови кристаловитог врела На сувом листу што је зима
кљуни; И даље врело звечи којекуда А међ собом цвеће с' њежно буни: Са њим би оно ићи доле тело, И пита се, од зефира би ли смело. 31.
40. У један ма се бија мени тако Догодило у тугујућој души: Шушкање зефира по лишћу лако Јесењи дишљај његов што осуши, Мишљење мени одузô је свако; И затим с једним помислом ме скруши, По
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
ХИМНЕ И МОЛИТВЕ ПЕВАЧКА ИМНА ЈОВАНУ ДАМАСКИНУ за Српско певачко друштво панчевачко Богу зефира, богу олуја, господу сфера звучнога мâ, богу славуја и богу гуја, господу тутња громовима: ти, клетво земне омане, ти,
Богу зефира, богу олуја, господу сфера звучнога мâ, богу славуја и богу гуја господу тутња громовима: Ти, клетво земне омане, ти,
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Од удара овог свевишњега бездне хладне засуте атомом, које досад име не познаше до сна хладна и тишине мртве, не зефира, не луче, не гласа - сад их моћна потресе десница, те јој н'јеме из мрачне утробе подјекнуше свемогућом славом;
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Кô равним пољем зелен клас, Под крилом од зефира, Суморни спомен стреса нас У часу благог мира! И тавни спомен среће зле Жалости сузу спрема, И тајном речју збори