Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Крилатоме подобно облаку, кад га гледаш с високе планине ушикана тихијем зефиром, кад се спушти у цвијетна поља на велике и бијеле масе да зефирна поодмори крила на коврима цвијетна прољећа -
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Као богатца живот, час тихо, час спеши буровно, Да величину своју вечити саспе у гроб. Љупко чамац броди, зефиром га волна таласа, Провиди с’ бистра вода искреном равно срцу.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Ти, Ехо, носи широм, С мирисом и зефиром, Са орошена луга Адонидово име И сваки цветни кутак Испуни само њиме. Вече се спушта благо С мирисом И милином.