Употреба речи зеца у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

„Дели ти сад”, рекне лисици. Ова натовари све у једну гомилу, а за се остави само једног зеца, па каже лаву шта је, чије. „Ај, ај, премудра лисицо, ко те научи тако паметно делити?

8 Лав и зец Лав, тражећи што за ручак, упази здрава зеца у међи заспата. Могаше га ласно спачати, но видећи подаље јелена, пусти се за њим.

Почне лизати усне и махати главом: „Ето ти моје памети, хоћу јелена, нећу зеца!”| Наравоученије И ово је против лакомства: избирач није свагда погађач, и ко хоће всегда веће, губи често из

Ништа него скудост и недостатак. Чему нас дакле ова басна учи? „Мηδέν άγαν: Ништа преко мере”. Ухвати зеца, па онда трчи за јеленом. Разуман човек нити је страшив, нити пак преко мере слободан.

Сазове једном све граждане у једну велику салу, гди дâ поставити чанак меса и пустити једног зеца. Заповеди пустити и два речена пса у салу.

Зар ти мислиш да се ја небесној красоти за љубов тако високо пењем? Ја то чиним како ћу лакше кога зеца, корњачу или јежа на земљи упазити.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Ражањ је — ражањ, зец је — зец; а нама сад, код овако лепа печења и вина, није стало ни до зеца ни до ражња, него до добоша и до тога како ћемо добити — ти ону ливаду, а ја онај виноград!...

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Ја сам од моје младости, као што цео свет зна, од свих најбоље транжирао, ал’ не знам да л’ би могао тог зеца тако брзо и лепо истранжирати. — И сам се радујем, — одговори Љуба. Тако сад у задовољству ручају.

Африка

Сен Калбр убија потом из пушке и једну, од три јаребице, а срећом промаши једнога зеца који нас најпре сасвим смешно дочекује, а онда се ипак на време сети да побегне.

да запањим госпођу Беде — траве бојадишу, по грудима и плећима, јаким обојеним пругама, ми се враћамо само са два зеца, што је Швајцарац погодио, између оне десетине које је његов рефлектор изненадио.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Та оно ми је брат ко ми је добру рад! Ако ми је Павле братучед, нисам ја њему шипка уз бубањ. Он тера зеца, а никог не пита! Шта је имао да лаје да ћемо да се селимо? Па шта сад? Ми да ђутимо, а ви, жене, да какоћете?

А и госпоже једва чекају да се изгубе, и да сврате код оног белог зеца, који чучи, а то је природна потреба. Збуњен, гадећи се Божича, Исакович се онда, брже‑боље, поче праштати од домаћина

А кад буде пошао у Росију, заборавиће и Божича и Божичку, и ту госпожицу из Будима, и белог зеца и црног ајгира. Све су то биле само неке бубе око њега, неки мрави насред његовог пута, неки врапци у прашини, који

са госпожом Евдокијом, десило, потресло га је и осрамотило, а то, што му рече, на растанку – да је нека врста белог зеца – од тога му се мутило у глави. Шкргутао је зубима.

га је држао у руци, и успављивао, као да успављује неко жуто, збрчкано, јагње, одерано, или неког малог, одераног, зеца. Било је страшно гледати, са дететом у наручју, Петра.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Док сам тако сам себе грдио, ето ти опет некога. Била су то два зеца. Познао сам их по гласу. — Брате мој слатки, треба одавде што прије да бјежимо — рече један од њих.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Клатарећи ногама, Весна је лепила својим шашавим зечевима отпале репове и уши. - Шта мислиш када бих обојила зеца у црвено? - упитала је, а ја сам дрекнуо да ме остави на миру са зечевима.

Зелени зечеви! То је природа морала да измени и онда нико не би успео да ухвати ни једног јединог зеца. Весна је већ видела шуме и поља насељена зечевима и смешила се онако као што се дете смеши у сну.

- Људи би их хватали као што се хвата јагњад и убрзо не би било ни једног јединог зеца, Весна! - осећао сам како њен стисак попушта, а онда је она прошапутала: ни једног, Боже мој, ниједног!

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Но бирташ сад њих хоће да почасти; добио је зеца, па их ка брзу руку почасти; још је кочијашима шунке поклањао, а ови већ све спремише, сва кола готова за пут.

— Какву комедију? — Кад су се маске свукле, искали су јести: један иште зеца, други прасетине. Прасетине ладне је још било, али он нема зеца.

Прасетине ладне је још било, али он нема зеца. Молио их да почекају један сâт; ови чекају, пију и једу донде прасетине.

Има у људској нарави нешто укорењено: да један од другога мисли, науке прима. Друштво господара Софре није јело зеца, па ни Кречар, који је ту с њима; боје се од мачка. Но јели су телетину.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

⁴⁶ За њу је такође опасно и ако јој зец пређе пут, ако види зеца или једе зечетину, јер јој дете неће дуго живети, односно спаваће с отвореним очима.⁴⁷ Птице грабљивице (нпр.

¹⁸¹ Поједини делови животиња такође се користе за одбрану од злих очију и урока. То су: реп од вука, лисице или зеца; кокошија тртица; ситне шкољке; нокат, зуб, длака или парченце коже од вука, длака или нокат од мечке, корњачин оклоп;

“⁴⁶ У доцнијем узрасту, од пет до седам година, деца почињу да се играју драмских игара: „пчеле“, „зеца“, „мачке и миша“ итд.

, чека велика срећа, а ако, пак, сретне зеца, попа, бабу, жену са празним судовима, онда га чека несрећа.³ Ово противречно схватање дечје природе можемо донекле

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

« Видеће осамљене салаше у даљини, видеће зеца у трку, видеће задружни дом из чијег крова ђикља трава. Вратиће бицикл тамо где га је нашао, па ће ручати чорбу (»Што

Матавуљ, Симо - УСКОК

други понуди да се игра игра каква, „пазара“, или „међеда“, или „вучења клика“, или „прстена“, „крмаче“, „клиса“, „зеца“. Већина би за „међеда“. Објесише коноп с греде на греду и нађоше двије тољаге.

Послије подне Јанко и ђак Обрад отидоше у лов; ишли су рубом поља, те до сутона убише два зеца; послије вечере било је обично посијело у мађупници, само што је владика мало сједио. Тада млађарија заподјену шалу.

Од тога се уплаши један зец из грмчића и потече низ дубодолину. Грјешни Ћеклић устајући угледа зеца, па га стаде вабити: „Шјо, мало! шјо, мало! овамо ти је мајка!

Грјешни Ћеклић устајући угледа зеца, па га стаде вабити: „Шјо, мало! шјо, мало! овамо ти је мајка!“ Кад зеца неста испред очију, залелека Ћеклић: „Леле мене данас и довијека, какву мазгу изгубих!

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

и дечја књижевност 8 Прибежиште 13 Васпитна тенденција 16 Мерила 19 НАИВНА ПЕСМА 22 МЕСТО И УЛОГА ЗЕЦА 35 ЈЕДАН ВИД УПОТРЕБЕ ДЕЧЈЕ 48 КЊИЖЕВНОСТИ 48 ЗМАЈ 53 ПОБУНА ПЕТЛИЋА 61 ЋОПИЋЕВЕ ПРИЧЕ ИЗ ДЕТИЊСТВА 70 ДЕТЕ У

МЕСТО И УЛОГА ЗЕЦА У дечјој књижевности, која се од XВИИИ века почела издвајати као посебан род, зечеви су одиграли видну, покретачку

Одбаце у јарак дубок! (1575) Анонимни, црнохуморни песник и не покушава да одговори зашто зеца прати тако опака судбина.

Он слика зеца као непослушника који за своју непослушност плаћа животом; здраворазумском и крутом резонеру ова се цена не чини

Кад би зец прешао на католичанство, можда би према њему имао више милости. Надахњујући, добри дух зеца препознао сам и на једној гравири из XВИ века; њу сам, крајем седамдесетих, замотрио у старом излогу париске Руе де

Кад угледа на врх јеле зеца, Марко скиде пушку кремењачу да устрели зеца, птицу ловну. Не погоди зеца, птицу ловну,

Кад угледа на врх јеле зеца, Марко скиде пушку кремењачу да устрели зеца, птицу ловну. Не погоди зеца, птицу ловну, него цара, насред Цариграда; у зло га је месо

Не погоди зеца, птицу ловну, него цара, насред Цариграда; у зло га је месо погодио, у колено, у срце јуначко.

Трчао је хитри покрај оскоруше, Трчао је хитри, жалио јој се. У мене, у зеца, срце страшљиво Срце страшљиво, сваки час претрне.

децембра 1983, преко Веселе свеске, да има зеца коме је дала име Душко. Он је бео, има дуге уши, понекад подигнуте, понекад оборене.

Аустријски писац Феликс Митерер (Ф. Миттерер, 1948), има причу о девојчици која је волела зеца нацртаног на чаши. Девојчица покуша да за свог миљеника заинтересује оца, мрзовољног човека, уз то страсног гледаоца

Уместо да пажљиво разгледа чашу се необичним цртежом, себични отац, загледан у мали екран, баци зеца на под и он, притом, сломи ногу.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Самарџија се разњежено загледа уз долину потока Јапре и снизи глас као да је нашао заспала зеца: Иде он у мраку за тобом — куц-куц, чок-чок!

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

БАШ ИЗ САРАЈЕВА 253 ГЛАВОМ О КАМЕН ДА МУ СЕ ОСВЕТИ 254 ГРАДИЛИ ВОДЕНИЦУ, А ВОДЕ НИЈЕ 255 ПРИПРАВЉАЛИ РАЖАЊ ЗА ЗЕЦА 256 ДЈЕВОЈКА И КНЕЗ ЈОВО 257 И ВРИЈЕДИ! 258 КАД СЕ ХАРЧИ НЕК СЕ ХАРЧИ! 259 ЈАО, ЖЕНО, ИЗЈЕДЕ МЕ ВУК!

Царев син захвали цару, па се оправи и изјави овце, и узме са собом још два хрта што могу зеца у пољу стићи, и једнога сокола што може сваку тицу ухватити, и понесе гајде.

не дај! А Хрти за зецом те га ухвате и одмах растргну, али из зеца полети голуб, а царев син пусти сокола те соко ухвати голуба и донесе царевоме сину у руке.

Пошто једва једанпут напита, дође пред дворе и опази наврх двора зеца где стоји. Онда запита дворане шта онај зец наврх двора ради.

Онда запита дворане шта онај зец наврх двора ради. А дворани му одговоре: — Да се ко нађе да скине онога зеца, зец би се сам заклао, сам одерао, сам исекао, сам приставио, па се сам скувао; али то не сме нико учинити за своју

Стојша кад то чује, он узлети на коњу па скине зеца, а зец се сам одмах закоље, сам се одере, сам исече и сам се пристави к ватри.

А Стојша им одговори: — Шта ја марим за вашега змаја, нека дође нек се наједе зеца. Кад мало час, ето ти змаја; како дође одмах опази да зеца нема па повиче на дворане: — Ко је то урадио?

Кад мало час, ето ти змаја; како дође одмах опази да зеца нема па повиче на дворане: — Ко је то урадио? А они му кажу: — Дошао један делија те скинуо зеца, и ено га горе на

А они му кажу: — Дошао један делија те скинуо зеца, и ено га горе на чардаку. Онда им змај рече: — Идите и кажите му нека ми иде из двора, јер ако му дођем, неће му ни

изићу на чардак к Стојши па му кажу шта вели змај, а Стојша се осече на њих: — Идите кажите змају, ако му је жао зеца, нека ми изиђе на мејдан.

Тако и буде. Вуци сложно ударе на псе, а ови се разбјеже куд који. ЗЕЦ И ЖАБА КОРЊАЧА Летио орао и угледао зеца те јуриши на њега.

Идући тако ето ти пред њу зеца, па је запита шта тражи туда тако невесела. А она му каже да се нетко увукао у њезину кућу, пак сад не смије унутра.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

ПЕРСИДА: Биће све по вашој заповести... Оће ли се и онај зец пећи? ПЕЛА: Ух, ух, Персо, како не би зеца? Гледај јој посла! ПЕРСИДА: Шта ћемо са срнећим череком? ПЕЛА: Срнећи черек? Ју, Персо, нек се и тај уреди.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

ГЛАВА ИВ Ана води међународне разговоре у студенском дому на Новом Београду. Крвава повест несрећног зеца који је правио неприлике у пијаном стању.

„Ја сам га први видео“ (то, зеца) — рече први вук другом вуку. „Ниси, него ја!“ рече други велики вук. И тако, реч по реч, ту ти се они помакљају:

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Медено писмо, причао меца, стигло у торби поштара зеца. Адреса кратка; ал се разуме: „За друга Јежа На крају шуме.

Његове стопе знају одрасли, ловци, дјеца: то је траг — зеца. Одједном, за трагом зеца, гле, нове шапе журе, изгледа — зеца јуре.

Његове стопе знају одрасли, ловци, дјеца: то је траг — зеца. Одједном, за трагом зеца, гле, нове шапе журе, изгледа — зеца јуре.

Одједном, за трагом зеца, гле, нове шапе журе, изгледа — зеца јуре. Скокови иду равно од прве сеоске куће, то је траг старог ловца и буволовца — Жуће.

“ Жућа и мачак поспано трепћу, велики ловци, малена деца. „Води нас вило — тихо ће Жућа — у бајно царство Великог Зеца. Зечева тамо армија врви, све је под сивом зечијом пеном, обучен зека одраног јури, варен се зека смеје печеном.

“ Истом ти мачак срдито скочи, очима креше, варница киша. „Нећемо зеца Огњена вило, хајдмо у царство Великог Миша! Тамо су поља од самих рупа, пред сваком седи домаћин с брком.

Најбоље да се сложите лепо и прекинете препирку дугу, маните зеца, пустите миша, тражите земљу, ал неку другу.“ Нато ће Жућа: „Радо ћу поћи у неко царство где се не пости, где

Шта ће вам царство Великог Зеца, његова војска у силном броју? Најбољи зека увек се нађе када га стигнеш трком, у зноју.

У МАГЛИ Дебела магла вуче се реком, пена од снега мешана с млеком, завија врбе копреном лаком, пернату чавку, зеца са длаком. Стазом се ваља, најезда права, зави у бело путника мрава.

Идући тако, бистар ко овца, уђе у торбу Илије ловца, кад тамо, гледај, тако ми свеца, улови зеца. И тога дана деси се, ето, ловац у торби донесе псето зграби га за реп, извуче ван, па викну громко: „Ово је сан!

“ Чудом се чуде неука деца: „Погледај, мама, великог зеца!“ Јежурка Јежић, копљаник славни, спокојно шета, делија права, он се не боји никога живог дању ни ноћу, па ни кад

Оба купујем ја!“ Купусна глава стоји, кротка је попут свеца, о врату држи оглас: „Нудим четири зеца!“ Из шатре зове лија, има лукаво око: Одлично чистим перје, уђите, госпа коко!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

А Јанкуљ прича како је јутрос видео два зеца да су претрчали испред дивизиона, и он је у томе одмах предвидео предзнаке несреће.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

, стаде га шибати по лицу. Он протрља очи и махну главом у страну, као човек који је гађао зеца, па убио — кера... Томе се није надао...

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Свуд је на зиду била једна слика: једног старца, у униформи маршала, са бакенбартима као у белог зеца, коме се син убио, коме су жену убили, и који се сад молио Богу, за Аустрију: Постојала су тада два Беча.

Насликао је старог скептика дречећим бојама, а са главом једног старог зеца. Свет се смејао, а један Американац купио је слику за скупе паре.

Мирно, са кишовитом маглом што дође и прође, међу игром ласта. Зими меко, без хладноће, са питомошћу једног завејаног зеца што лежи испод букве, на расутом, опалом лишћу. Небо што дише у високе, далеке тополе.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

СУСРЕТ СА ЗЕЦОМ У сам сумрак, код Крњаче, Видех зеца како плаче, Сузе рони, рида јаче Од сељачке нарикаче. — Аој зече, ој баксузе Зашто рониш толке сузе?

Ћуте, у влажној тами. Вазда сами. Да л сами? Не. Сваки купушњак има По зеца у гостима. Изрони каткада, плав, Из маглуштина мутних Купушњак — широк сплав, И зец, у њему, кô путник.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

На страну реве као козји рог. Обилази као мачак око вруће каше. Огуглао као во на јарам. Окупили као ’рти зеца. Пало му на памет као псу рамати. Подмеће као кукавица јаје. Понио се као да је добио бијеле пчеле.

Тог ћу зеца ухватити, однети господару, па ћу за њ добити... — Ишао Циганин њивом па опази зеца где спава у једном грму.

Тог ћу зеца ухватити, однети господару, па ћу за њ добити... — Ишао Циганин њивом па опази зеца где спава у једном грму.

Циганин стао, па га гледа, а све сâм у себи мисли: сад ћу лепо тог зеца ухватити, однети господару, па ћу за њ добити четири сексера, па ћу онда за те паре купити мало прасе, па ће нарасти

— Биће нестало дрва. 6 Питали пса: — Зашто много лајеш? — Другога заната не знам. 7 Питао пас зеца: — Ђе окрећеш кад годину свршиш? — Пут нове године, ђе ја знам! 8 Питали јежа: — Кад ћеш у вино?

Миш сазове мобу, Да му пожње проју, И закоље мрава — Дебелога брава! 2 Три су зеца за гувном орала, Лисица њим плугом управљала, Брала сије, гавран крилом дрља, Голуб коси, голубица сноси, Пућак

оковане, У кокоши четвере минђуше, У ороза црвене тозлуке, У лисице ситне плетенице, А у вука зелена долама, А у зеца гаће шаренгаће, Не чудим се вуку ни лисици, Већ се чудим зецу у гаћама: Куд се вуче, како их не свуче, Куд се

7. ЛАГАРИЈЕ (Све што не може бити) 1 Заједрила по кршу галија, Коња игра на море делија, Пољем бјеже два печена зеца, Ћерају их два ’рта одрта, Чекају их два слијепа ловца, Вино пију два мртва јунака, Служи вино без руке ђевојка,

дана, На вранчићу коњу бијеломе, Па ето га мору на планику; Даде му се нешто погледати: Морем трче два печена зеца, Ћерају га два хрта одрта, А гађа их пушка без кремена, А нишани човек без очију; Не погоди два печена зеца, Но

печена зеца, Ћерају га два хрта одрта, А гађа их пушка без кремена, А нишани човек без очију; Не погоди два печена зеца, Но погоди Хусеин владику, Усред пете у срце јуначко; Мртав паде, а жив кући дође; Кад код куће чудо невиђено:

“ Други: „Да жмуриш!“ 5. РУГАЛИЦЕ (Ономе који се зове Никола) Николица пеца, Уловио зеца; Мајка му се хвали: „Мој Никола мали!

(Мутавџија, длакар, струнар) 38 — Мала башчица ситним трњем ограђена? (Очи и трепавице) 39 — Мање од зрнца, брже од зеца? (Зеница у оку) 40 — Мојих је родитеља син, а није ми брат? (Ја) 41 — Највише зла чини, нико га не кара?

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Пошто једва један пут напита, дође пред дворе и опази наврх двора зеца | где стоји. Онда запита дворане шта онај зец наврх двора ради.

Онда запита дворане шта онај зец наврх двора ради. А дворани му одговоре: „Да се ко нађе да скине онога зеца, зец би се сам заклао, сам одерао, сам исекао, сам приставио, па се сам скувао; али то не сме нико учинити за своју

” Стојша кад то чује, он узлети на коњу па скине зеца, а зец се сам одмах закоље, сам се одере, сам исече и сам се пристави к ватри.

” А Стојша им одговори: „Шта ја марим за вашега змаја, нека дође нек се наједе зеца.” Кад мало час, ето ти змаја; како дође одмах опази да зеца нема па повиче на дворане: „Ко је то урадио?

” Кад мало час, ето ти змаја; како дође одмах опази да зеца нема па повиче на дворане: „Ко је то урадио?” А они му кажу: „Дошао један делија те скинуо зеца, и ено га горе на

” А они му кажу: „Дошао један делија те скинуо зеца, и ено га горе на чардаку. Онда им змај рече: „Идите и кажите му нек ми иде из двора, јер ако му дођем, не ће му ни

изиђу на чардак к Стојши па му кажу шта вели змај, а Стојша се осече на њих: „Идите кажите змају, ако му је жао зеца, нека ми изиђе на мејдан.

” Царев син захвали цару, па се оправи и изјави овце, и узме са собом још два хрта што могу зеца у пољу стићи, и једнога сокола што може сваку тицу ухватити, и понесе гајде.

не дај!” а хрти за зецом те га ухвате и одмах растргну, али из зеца полети голуб, а царев син пусти сокола те соко ухвати голуба и донесе царевоме сину у руке.

Идући тако ето ти пред њу зеца, па је запита, шта тражи туда тако невесела. А она му каже да се нетко увукао у њезину кућу, пак сад не смије унутра.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

мести само за незнање и слепоту ума у варварству и дивјачеству нарава пребивати и један другога за багателу како истог зеца с пушком у чело или у срце погађати. „Мени не би противно било”, рече ми мој друг, „једну годину овде провести.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Једанпут је случајно, као оно Рус Шаповалов, што је гонећи зеца набасао на лево крило војске Миратове, открио нешто што је значило подвиг велике војничке вредности, откриће чију

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— А ко ти је крив, што ти сам идеш на пушку. Лено псето, док не види зеца, неће да га тражи, али кад га види — Држ’ се зече ! — Опет ћу ја да покушам — рече Ђурица.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Царев син захвали цару, па се оправи и изјави овцев, и узме са собом још два хрта што могу зеца у пољу стићи, и једног сокола што може сваку тицу ухватити, и понесе гајде.

не дај! А хрти за зецом те га ухвате и одмах растргну, али из зеца полети голуб, а царев син пусти сокола те соко ухвати голуба и донесе царевом сину у руке.

и далеко одбаци мога старца, тако да прескочи ашламу, и паде на један грм гдје је био зец, и у оном страху притисне и зеца.

Див се насмија и упита старца шта му би; а он одговори како је преко ашламе угледао у грму зеца, па прескочио ашламу и ухватио зеца за вечеру. Див се још више зачуди толиком јунаштву и уплаши се.

и упита старца шта му би; а он одговори како је преко ашламе угледао у грму зеца, па прескочио ашламу и ухватио зеца за вечеру. Див се још више зачуди толиком јунаштву и уплаши се. Одатле крену даље и дођу у пећину.

Идући тако, ето ти пред њу зеца, па је запита шта тражи туда тако невесела. А ова му каже да се нетко увукао у њезину кућу, па сад не смије унутра.

ЗЕЦ И ЖАБА КОРЊАЧА Летио орао и угледао зеца те јуриши на њега, а зец као изван себе утисне се у једној ломини, ђе је нашао једну жабу корњачу; и у оној тјесноћи

НАСРЕДИНОВ МУДРИ ЗЕЦ Била у Насредин-хоџе два зеца. Једно јутро, кад је пошô к својим орачима на орање, рећи ће жени: — Спреми нам за ручак добру бравећу чорбу с

Тако рекавши, узме једнога зеца, — с њим у торбу, па на орање. Он к орачима, све лијепо: — Мерхаба! — Мерхаба, хоџа!

— И окица мученице, — доклопи један орач. — Па таман, — насмије се хоџа. Тако будавши, извуче Насредин зеца из торбе, па му рече: — Скокни хануми и реци јој нека нам спреми за ручак бравећу чорбу са купусом и кромпиром, — на

Тако рекавши, испусти зеца, а он бјеж̓ па у шуму. — Е, како одскаче, — вели Насредин — ето га сад код куће, ама ни у цара бољега татара.

Једва чекају ноћи, да оду кући да се нагледају мудрачине зеца. Тако паде и ноћ, а орачи заноће у Насредина. Ма није њима било до коначења, ван да се нагледају мудра зеца.

Ћипико, Иво - Приповетке

Један вели: „Да сада дође, убио би' га из пушке као зеца.” Други, јарећи се, вели: „Куцима би' га затјера”, док ће најмлађи између њих: „Оставите ви то, браћо!

Петровић, Растко - АФРИКА

Сен Калбр убија потом из пушке и једну, од три јаребице, а срећом промаши једнога зеца који нас најпре сасвим смешно дочекује, а онда се ипак на време сети да побегне.

да запањим госпођу Беде — траве бојадишу, по грудима и плећима, јаким обојеним пругама, ми се враћамо само са два зеца, што је Швајцарац погодио, између оне десетине које је његов рефлектор изненадио.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Згода ми се дала да те, путем овим, Као дивљу зверку или зеца ловим. Бадава се молиш... са песмама својим... Рашчупан и страшан ја пред тобом стојим. 2.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

пиљарица, дебела, у ћурку, с кецељом преко ћурка припасаном, не може да упамти да њен кућерак у бившој улици „Белог зеца” стоји сада у „Пробусовој” улици.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

је стаса, оће ли се моћи оженити и проче; то ми напред знати морамо ако мислите да трчимо за њим, иначе ми нећемо зеца у шуми.

наметнула жени која је дете нешто суво имала да је сина са зечијим ногама, потом са зечијом главом, а најпосле правог зеца родила.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— дрекну пољар и тако луђачки ђипи како никад у животу ђипио није, дограби се рукама за ивицу јаме и попут зеца искочи напоље и даде се у дивље бјекство.

— Ево га! — грмну изнад њега неки глас. Истог трена неко га одалами по туру тако да Стриц скочи на ноге брже од зеца. Пред њим је стајао Јованче. — Шта је, дугајлија, за кога то питаш?

Изненадан повик чисто му покоси ноге, али га у исто вријеме страх тако удари у леђа да је скокнуо напријед попут зеца. — Стој, стој! — праснуше за њим још два повика, али је дјечак попут вихора шибао кроз ниско шикарје.

— Ето га право за врат! — дахну пољар у празновјерну страху, па натуче шешир и стуче у жбуње попут зеца. За њим се нададоше и дјечаци заједно с Николичином кујом. Сви се набише у густе лијеске на ивици Гаја.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

[Не може се] јести, пити и у рају бити. Чемерну срдцу и мед јед се у грлу претвара. Ниједан хрт не хвата зеца који се силом у лов води, а ни слуга право служи кој се силом држи. Праведнога судију не осуђуј.

На мак, на конац свему вешти. Што досташе оно и клаше. Жедне од воде отржу. Готове ражањ за зеца, а зец ко зна где је; у пољу, у шуми ли!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности