Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Врте руке четворе, уз трзаје Христове, врте колач - скрше га. - Хљебна душа зиба се врх трпезе препуне, а класом се свинула над чинију с ракијом. - Сјен патосом, копрена (танко ли се опрела!
Зелена, жива, Субота је кристал у освит-сјају, колевку где зиба господар свега (земље, птица, риба) и плач јој множи.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ У чуду блеје Жућа и мачак, низ пусто поље жито се зиба. Никога нигде. А Тоша ипак: „Осећам опет, мирише риба!