Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Поглед јој је био далек и замишљен. Нисам успијевао да привучем њену пажњу, и на моје упорно зивкање одзивала се далеким, слијепим гласом. То ме је повређивало и бољело; у себи сам јој пребацивао нешто као невјерност.