Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ко с неправдом тече, с врагом растече; ко с туђим уздисањем кућу зида, неће му унуци у њојзи живити. Ово су истине тако јавне, а тако познате, да није потребно о њима више говорити.
Гледали га косови и запитају га шта ту прави. Он им каже да зида град. Кадон оде те се сакрије, | онда један кос, љубобитнији од других, пођеда види какав је то град, пак се ухвати.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
ПОВЛЕНУ Мудрац међ нама ћути, ћути јер види да онај који би могао при сјају звезда које сам пали Јерусалим да зида, народе да буди, труљевину гори, мекиње меси, међ свињама спава.
Семенка мразовца, семенка чичка, семенка водоплава! Семенка оне каменике, која цвета из непобедивог зида, на северцу, која се, можда и љубичаста, плави у сивом бедему, чија сенка пада на Град и на поља око Града! 7.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Један је, боме, и поткачи, те с ноге на ногу стаде одлетати јадна чита низ поток, па чак поред зида школског. Деца алачу за њом — читав урнебес!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Кад осети влажну руку, он је принесе својим сувим уснама и окваси их. И он стаде купити влагу са зида... Кап по кап узимао је на руку, па је с руке уснама узимао. Али то му још више раздражи жеђ...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Склопи очи сетне, У исход уштапа, једне ноћи летње. МАНАСТИР Цар зида манастир Светих Архангела, На води Бистрици дуг хиљаду хвата; Силни су му стуби од албастра бела, Темељи од сребра,
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Неки дан, опет, прошао овде један писмоноша поред куће која се зида, а ћускија са скеле пуп! па њега управо посред тикве.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Кад падне киша и начини се блато, положе чисмени мештани по земљи поред зида, колико да човек прође, тулају (кукурузовину), а краве наишле, па ваљда, као бесловесна створења, помислиле да је то
пута лопов стао па не зна у коју ће авлију, јер чује неко хркање, али не зна у којој то кући хрчу, — па не сме преко зида ни у једну кућу!
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Али сад, кад се почела црква и по други пут да зида, диже, нико није смео да дира у њу. А и као да беху дошла нека нарочита, тешка, мутна времена.
Африка
Шетња има да буде право кроз брус–савану, преко траве, до потока и речице где Франсис Беф зида мост и прокрчује друм.
Око мене савршен мрак. Неки чудни гласови долазе из ноћи кроз размаке плетеног зида. Мислим шта ме је то пробудило и шта сам се тако обрадовао на своје буђење. Одједном се сетих Швајцарца.
То је било увек тако ружно. За мене ће вам казати овде сви, сви: ,Онај што једнако зида!' Свеједно. Не тера мене на то нека чежња за Европом. Европа изгледа бедно кад се гледа одавде, и ја је не желим.
Жене у свиленим шареним сукњама и повезачама наврх главе, као Сенегалке, седе у круг око зида и примају позиве црних делија у плавим салопетима или само са полуцилиндром на глави.
Там–там диже паклену галаму. Иза оних што гледају, још на ономе остатку простора до житница и иза њих, до зида који брани од зверова, много људи који се у групама сами за себе, тесно, одушевљавају, врте у круг, галаме, и кидају
Ево ме опет између два огромна монументална зида Салеа. Један је од џиновских стена што ограђују Океан, а други од огромних платана утврђења, бедема, четвртастих кула,
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Колико сам му говорила да погоди за шупу мајсторе, који разумевају. Аја! Оће он сам да зида, да заштеди. Сад имамо сугубу штету. Сирота, сад не могу ни аљину добити, да се једанпут и ја поновим!
„Скуп двапут плаћа.“ Пређе две године правио је шупу, пак човек неће да погоди искусне људе, него оће да сам зида, да заштеди. МИШИЋ: Е, гледајте ви, као да је убог сирома! ЈУЦА: Он сам не зна колико има новаца.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Кад би му брат, и снаха, католикиња, дошли у посету, Ђурађ је имао обичај да каже жени: „Скидај ту Шокицу, са зида, да не гледа шта Ђурађ, ноћу, ради!
Нови друм, који је био почео да се зида, у камену, силазио је, одатле, у раван, са видика будимскога, а поред њега, Исакович угледа неку узбрдицу, зараслу у
друштва, целу ноћ није престајала, па и кад престаде, пред зору, Исакович је морао да слуша, однекуда, крај себе, из зида, дубок, тужан, јек, неког виолончела. Учини му се да му је та врста музике, однекуд, позната.
Европа, земље по којима су Серби гинули, Оландија, Шлезија, Миланија, али је он, официр царства, задржан између четири зида у просторији једног ормана. Није више могао, ни дању, да нађе сна.
Из тог сна се пробудио, као окупан, чист, у души, и весео. Кад се Сунце рађало изишао је на доксат, кријући се, иза зида, а загледан изнад кровова у далека брда, иза којих је, негде, остао Цер, на ком је опадало жуто лишће.
Одмах потом виде да је будан. Примети да му то довикују, са улице, иза баштенског зида, или из баште, која је још била, испод зида, мрачна.
Примети да му то довикују, са улице, иза баштенског зида, или из баште, која је још била, испод зида, мрачна. Онај ко је довикивао, морао је знати, добро, распоред соба, и прозоре трактира.
Псовао је, сербски, гласно, као џелебџија. Чу како неко, испод доксата, прескочи преко баштенског зида, и како се церека, а чу, опет, и Лађевичев глас: „Нема, Пајо, пиле без батина! Ни ракова без мокријех гаћа!
Чуо је нека кола, која пођоше иза зида, на улици, и смех, који се удаљио, и стишао, као што се лавеж паса стишава издалека. Исакович више није ни легао.
Међутим, Павле је запази, како седи, крај зида, у недоумици. Седела је, испод једног огледала, у плавој кринолини, а држала у руци црну лепезу.
Кнута је узалуд шибала. Ђурђе је, кад је на њега дошао ред, прескочио све препоне, до „зида“, али је три пута, узалуд, покушавао да натера кобилу, која је имала боју кулаша, да прелети преко „зида“.
препоне, до „зида“, али је три пута, узалуд, покушавао да натера кобилу, која је имала боју кулаша, да прелети преко „зида“. Граја и вика била је велика.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Друга песма прича како „крале Степанине“ зида Дечане, „една вечна кућа“ „међу Ипек и међ̕ Ђаковица и зида је „неимаре Петре“.
Друга песма прича како „крале Степанине“ зида Дечане, „една вечна кућа“ „међу Ипек и међ̕ Ђаковица и зида је „неимаре Петре“.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Набавићемо мачке. Оне су навикле да буду затворене. Онај јеж је читаву ноћ шмркао око зида. Изгледало је као да дете плаче.
остајали цртежи извесних мушких и женских ствари, тако да сте могли бити сасвим сигурни да је он прошао крај неког зида или камена чим бисте угледали некакву гадост нацртану кредом.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Чело ње, дуж зида било је у мраку полегало неколико њих, бежећи од потера, избивши ту, на главни трг, обасјан цео месечином, празан и
Скривени у тами, они беху полегали дуж зида да виде како одбија, натежући два гвоздена ђулета што се љуљаху, над њиховим главама.
Узалуд му притрчаше и покушаше да га умире, узалуд га положише на шезлонг дуж зида, као кладу. Непрестано је тешко, бесно дахтао.
Опкољени са три жута зида, нагнути над столом, пуним јела и вина, уморни и отежали, падали су све дубље са својим речима, шапатом, узвицима, у
Са таваницом изнад главе и постељом белом своје снахе испод себе, затворен у четири жута зида, осети се потпуно одељен од света. Друго би било да је био негде напољу, у Земуну.
Био је уверен да ће и она ћутати. А све ће се догодити некако као у сну. Обоје, измећу та четири зида, могу мирно да чине што хоће.
При томе, пре увек плашљив, беше сад потпуно самопоуздан. Између ова четири жута зида, све оно чега се напољу бојао, није ни постојало. Између ова четири жута зида смео је да чини што хоће.
Између ова четири жута зида, све оно чега се напољу бојао, није ни постојало. Између ова четири жута зида смео је да чини што хоће.
види кад буду заједно заспали овде, он осети, како је тих полумрак око њих и како их нико не види, између ова четири зида Напољу је завијао ветар, пун лавежа паса, и шумела је вода, коју је и он чуо, непрестано, под прозором.
Чак и та деца за коју је знао да су ту, негде, иза зида, па плачу и дрече, буде се у мраку и дозивају матер, као да нису постојала. Нису била видљива.
Ипак су оне биле пријатне донекле, али ова четири жута зида, шум реке, сенка постеље и пећи, били су ужасни у својој непрекидности, непомичности, скамењености.
Прсти су јој, бели као креч, пузили сваки засебно, грчећи се, све ближе. Била је сишла са осветљеног зида као нека бела мачка, пузећи по стварима и по пећи.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
– Сачекаћу напољу... — рече млада жена са досадом и оде на својим дугим бакарним ногама у сенку зида ка густијерни. Напила се воде из лимене шоње везане зарђалим ланцем. Вода је била млака и сланкаста. Није гасила жеђ.
У летњим ноћима искрадали смо се из постеља и стизали чак до Синанове текије, тамо горе, на брду. Притајени иза њена зида, вирили смо кроз коров у дервише, који су, премазани зејтином. играли сумануто целе ноћи пробадајући се иглама.
Негде су, грмећи, одлазили експресни возови, а њихови звиждуци допираху чак до Синановог зида попут далеке јеке. То су други људи путовали на север или према мору, а нико од њих није ни сањао да смо будни надомак
), тако да је мало-помало подигао читаву грађевину помоћу те непознате особе, неку врсту зида којим је успевао да се заштити од сопственог града.
и самохране преживе без игде иког свог, а професор их је све слушао пушећи под каквом мурвом или у хладу неког зида полуизгореле куће.
покушава да је ухвати с репа, и видео је како га змија сикћући уједа, и чим би га ујела, пас је цвилећи одлазио до тог зида на коме је човек спавао, зубима је чупао травке па се враћао да настави битку са змијом.
Срећом, на овом месту нико не губи живот — само кола и лето. Старци тада силазе са свог зида и помажу путницима да се извуку из блата.
Боже, колико меса! А после: дубок сан пун мириса лековитих трава и свежег креча са зида. Успављују их шуљање неких малих хитрих животињица кроз траву око куће, шкргут коњских зуба и тупи ноћни одјеци копита
Матавуљ, Симо - УСКОК
на боку старије зграде, и које захваташе, с једне стране, бедемчић, подигнут ради одбране, а с друге, један дио зида новије зграде. Кувар је ноћивао с војницима, којих поњекад бјеше и по дванаест-четрнаест.
А кад му дође новац од куће, даће га кнезу да му зида кућу. Рођак му рече да прије подне иде на Његуше, јер владика пише гувернадуру.
Вели: триста жутијех цекина! И показа ми кесу запечаћену. Сад ће, вели, да зида кућу у браству и да купи земље. — И да се ожени — дода Гојача. — Тешко и да се ожени, али није вјеровати!
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— Па онога мачора! Ама сам му подвикнуо с једну цепаницу, а он киднуо преко зида; неће му скоро пасти на памет да ми прави физиту. Не знам само чији је, а ја би’ лако с њим.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
чело набра, Још тужним оком кано муња плану, Па Милу своме да престане ману, Те брзим кроком кроз избу корача, Са зида скида убојита мача, Огледа гвожђе скоро зарђало, Па даде Милу да поглади мало.
страни; За гору када зађе сунце сјајно, Тад они стигну, па с њим зборе тајно, И ситне књиге почесто се чате, Са зида мапе на стола се лате, Па гледе с' села, воде и планине, И по њој честе белеге се чине.
114. Веће стиже Срб напоље, Украј зида нешто бело, Опет стаде гледат боље: Ништа друго, женско тело. Дође ближе, шапну: „Ко је?
Тако крчми већ дођоше, И унутра униђоше, Он у кута тамо једна Уза зида клону ледна, Чело тиска уза њега, Јер ту цели огањ легâ, Мисли што би са њим сада, Мисли, ал' не уназада, Јер
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
босоног, запрашен и шмрцав, пентрам се преко дједа, преко невидљива жива брда, и гнијездим се иза његових леђа, крај зида.
Осокољени грајом код џамије, сад живнуше и они из шљивика и сабише Јоваша сасвим иза зида. Морао се сваки час премјештати и варакати да га не скине упорни стријелац с прозора. — Пази поганца како се узинатио.
Послије десетак минута, изгребан, гологлав и само у чарапама, Микан допуза уздуж зида до братова заклона. Јоваш је лежао наузнак, као да се одмара.
Стјеран до зида, у неприлици, командир излази у двориште да зовне у помоћ станичну куварицу, женско је, лакше ће се објаснити, али,
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Страном окренутом публици, кућа нема зида. То омогућава да се прати разговор који ће се, у другом делу ове слике, одвијати у Хасанагиној соби.
Ааа, неће се ово свршити на овоме! ХАСАНАГИНИЦА: А тамо је башта. Ено ораха, прелази му крошња преко зида. Под орахом седим и везем, а ногом љуљам колевку... Низводу цвеће... пун поток облака...
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Уздигох се на прстима да што год спазим, али од уличног високог зида не могах ништа видети. Понекад би се тек уздигла чија капа и рука.
Бојали су се. Моје господско одело, хладно, укочено држање уздржаваше их. На поду, близу зида, на асури и старом покровцу беше бачен „јорган“ — покривач, а из њега уздигнута и осветљена са стране свећом виђаше се
Дођи довече или лупи на капиџик, баци ми макар камен преко зида, те да га метнем у недра и љубим... Ох дођи, дођи и јави ми се!“ ...
и ручак зготови, док мајка и отац иду у сватове, а друго да се и она, Нушка, тога дана проведе: да из наше баште преко зида гледа свадбу и оро што ће се играти целога дана. И Нушка је гледала цели дан.
Они ме радо примали, не ради мене, већ ради ње, наше гошће, Нушке, чије је бело, округло лице сијало преко зида испод грања и лишћа.
— Да гледамо — шапуташе носећи ме кроз башту. И донесе ме до зида. Изабра најтамније место, у ћошку до јабуке. Мене метну на зид и окрену тамо, свадби, а она оста иза мене.
издиже, наслони на зид, пригрли ме, и, тако сакривена иза мене, загледа се у двориште, свадбу: у оне столове до зида, људе око њих, старојка, свекра и остале званице који се, већ загрејани пићем, завалили, раскопчали минтане, бацили
Нушка се једва ослободи. — Хајдемо! И скину ме са зида, узе, пригрли још јаче на груди и пође, али кријући се, по сенци, уза зид. Одупро сам се о њу.
А она, не затварајући врата за собом, свакоме посебице доноси кафу у белим шољама. Па онда се, иза врата, до зида, или близу пећи, повуче, стане с прекрштеним рукама на појасу и чека да узме шољу кад онај испије.
И тако, скупљајући све што му падне шака, полако, поред зида оде некој својој кирајџики, подводачици, да види да ли му је довела што „ново“... И после, остало?
— Поче је храбрити и, да би је уверио, силом, болесно, поче да се смеши... Она се једва освести, усправи са зида, и, прибирајући се, одахну: — Ух, синко! Немој тако да се шалиш.
— Ако. Седи, понуди ме. Пошто сам се руковао с тим његовим другом, Аритоном, седох на столичицу спроћу Мите, до зида. Кујну и све нас осветљавала је лампа, постављена на високој столици.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
— Сад си ми лена: болом си греху зазора дала, свака ти мука стотину зала са душе цепа; Свака кумбара храмове зида, свака ти капка из боних груди године тешке лакоме блуди с векова скида. Ал' онда, онда! — Ох, не сећај ме.
О мудра смрти, о самртничка, жива мудрости! Алфа је глава, алфа то је ум, почетак свега, душин неимар, што y њој зида будућности сјај; а омега, јест, омега је кук, срамота, трбух, лакомост и блуд, зидара умног вечни рушитруд — то омега
Вајаоца Минадира, што лабиринт краљу зида, де ће краљу с ћерком својом после смрти да почива. Живо ради Минадире, дању, ноћу нема мира, неће бити таке
Усами се, не зна шта ће, косу мрси, рухо кида, замршаје срца свога у лавиринт сулуд зида. Оштрим длетом бола свога у блед камен реже лица, свако лице иста лепа Валадила од Мисира.
” диже руке те са зида, од постеље, са дохвата, са везиљска суха злата ножичице једне скида: „Дивска косо, њиво дивна, на тебе сам сада кивна!
Лалић, Иван В. - ПИСМО
сакрива у ништа Додирује ме на ивици бдења Да ме опомене, ил да ме мења — Тако у крошњи стабла које листа Иза високог зида губилишта Певају птице. Намера је иста. (18.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Он да говори о учитељицама? Он? Јер, кад год тако неког маторог мамлаза притерате до зида, он вам истог часа из фиоке свог радног стола извлачи несрећне младе учитељице и сироте рударе, као да су они његова
— Шта радиш ту, Суле? -— упитам, а он ми објасни да, око седмака у сумрак, преко зида прелећу амбасадорови фазани, па их он укокава у лету и тако се некако прехрањује.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Весели одсјај као чигра из пећи скаче, зида се маша, по разапетом крзну игра лукавог лисца Мудријаша. Над њим је оквир у ведрој боји, брезова кора, сребрна
“ КОД ЛИЈИНЕ КУЋЕ Сунчани круг се у зенит дигȏ кад је Јежурка до лије стигȏ. Пред кућом-логом, каменог зида, Јежурка Јежић свој шешир скида, клања се, смешка, кавалир прави, бираном фразом лисицу здрави: „Добар дан,
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
НОЋ Ноћу кад бију промаје са звезда, кад корење одозго виси као игле што држе слике с друге стране зида, ове ноћи кад биље обраста сребром и плави се фитиљ мора у зебњи гаси, тебе о саму призивамо ноћи!
Стојим на прозору, ја царев гост и слушам жамор на улицама иза дворског зида, разговоре соколара пред ручак и складне повике веслача у луци.
Болноме болница треба иза тврдог зида ил у пећини у шуми било где иза где су и други болни и видар стоји на рубу провалије чува од пада на дно свог
светског доба настаје равнотежа између унутра и споља и свака је личност вредна избацују се коприве из речи и зида се крематоријум велик насред поља и цвећа у византијском стилу много ће да кошта крематоријум за јуначке кипове
улазимо у главну дворану довде је могла нечија рука да нас води престо од глине таванице нема између четири зида једна птица лута онда наизглед неумесно на столицу седа и чини покрете својим кљуном ћутање се више пробити не
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ЈЕЛИСАВЕТА: Ко? ТРЕЋА ГРАЂАНКА: Из пиштоља! ТОМАНИЈА: Није из пиштоља, него из машинке! Са пола зида опао малтер од меткова! То не може пиштољ! ПРВА ГРАЂАНКА: Ухапсили су једног младића из Међаја!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Та сенка вам личи на мач чврст, а скупља сте од злата. Што се кријете у робијашки врт и цветате иза зида? Још нас има што волимо смрт и на вама висити – од стида. Што не би пошла на врхунце, ко краљеви и вође?
Што би се крила у робијашки врт и цветала иза зида? Још нас има што волимо смрт и на вама висити – од стида. Што сте црна као крст? И масна ко месарска врата?
Разболео сам се у ноћи кад је бура стигла, и лежао, два дана, у грозници, између четири зида, који су фијукали. Прозори су целу ноћ били жути и тресли се, звонко, као нечији луди таламбаси, а прасак и грмљавина
Гладан и жедан, са дршћућим коленима, идем од зида до зида. Лукови, који се превијају тако далеко и високо, као ни један мост над водама; стубови, који, на танким
Гладан и жедан, са дршћућим коленима, идем од зида до зида. Лукови, који се превијају тако далеко и високо, као ни један мост над водама; стубови, који, на танким дршкама,
И поклонимо се у прашину често, на рукољуб шака да ти се пружа? Војска да кличе седоме господару а народ зида по пепелу и гару накинђурен двор и високи зид? На Ловћену је срамота и стид. На твом лицу лукави братски сјај.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Један, кудраве црне косе, зажмирио очима, па корача живо од једнога зида до другог и бележи стопама градове које је Џингис-Хан прегазио, описујући гласно јунаштва и дивљаштва његова.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Између прозора велико огледало у златном раму. У углу између овог зида и задњег већа гвоздена пећ, која се ложи споља.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Мачка слуша песме? Гле, гле! А што да не? Зашто да не? ИИИ Деда сео поред зида, Ко медвед се завалио у шарену шамлицу. Шта ли му је оно у рукама?
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Хладне воде слабог салинитета тада играју улогу препреке, зида који се ставља насупрот топлим и покретљивијим водама високог салинитета, а удари ових у те препоне тако су јаки да
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Јер моја је душа силом дувна седа Што међ четир зида век проводи зао, Некорисна, суха, бесплодна, и бледа, Нит̓ је кога знала, нит̓ њу когод знао.
шаљу светлост своју, И човек види сјај, облик, и боју Далеких звезда што већ не постоје, Тако на мене са мрачнога зида, На почађелој и старинској плочи, Сијају сада, тужна Симонида, Твоје већ давно ископане очи...
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
њој хиљаду свијећах; по зиду јој свуд бјеху пањеге, цијеле се напуни народа, тако исто и кућа остала; свуд могаше из зида виђети ђе вираху кâ миши из гњ'језда. Док се једна подиже завјеса, трећи дио од куће отвори.
Докле трећи саврх зида викни: „Чуј, народе, не потопите се!“ У то рикни низ пазар ријека; или било мушко или женско, свак, да гази, уздигни
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
са муком су се пењали горе код матере и, још са већим нестрпљењем, тамо у соби, не седајући већ клечећи у крају, до зида, а ногама одгурнувши ћилим, да га не би упрљали, чекали су да се сврши послуживање, разговор, па да се опет поврате у
Напослетку и свирачи уђоше. Поклонише се пред Тодором и збише се и стадоше до зида уз капију. Чочеци скидоше чампаре, па и они пристојно стадоше. Ашчика брзо тада приђе Тодори, поклони јој се.
Већ су околни комшијски зидови начичкани суседима, особито девојкама, које су доведене да тако преко зида гледају Софкину свадбу. На капији улаз је већ био закрчен.
Испод хладњака лежали су изваљени на јастуцима или седлима. Доле у крај зида били су прекрштених ногу и у ред поређани свирачи, зурлаши, бубњари; а спроћу њих, овамо до кућнег зида, клечале су
Доле у крај зида били су прекрштених ногу и у ред поређани свирачи, зурлаши, бубњари; а спроћу њих, овамо до кућнег зида, клечале су жене, већ засићене јелом и пићем.
Сагињући се, почео би да јој показује шта се руши и како ће да се зида. Онда ни свекрва, када би их тако видела, не би могла да издржи.
Деца, знајући да им неће дати од тога што кува, почеше отварати ковчег до зида. И подупирући својим главицама његов велики, тежак и стар поклопац, извлачили су из ковчега комађе хлеба, које су
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
живота без боје, Зар, драга моја, једино не вреде Часови кад смо бивали нас двоје Сами, под небом ил’ међ четир зида, Предани увек вољно једно другом, Предани без греха, без сумње и стида, Срећни у брбљању и ћутању дугом?
— Хладни ветри у налету злом Смрачити га; и листови свели Ваљати се прашином и тлом? Који пут већ човек мучно зида Нову веру, или нови храм; А време их с површине скида, Да се никад не помену — знам! Ко то куца?
Било је, дакле, доба кад се зида; Сад је друго, кад се ништи и обара; Ако смо данас без милости, стида, Па ко жали још та осећања стара!
Ко нам старе ране још може да вида? Можда тихо, плаво, разнежено вече... Има л' кога да још своје снове зида, У судбинске сате реч смелу да рече, Кад га авет вечних истина затече Пред редовима злих каријатида?
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Око зида авлије дубоки опкоп; преко опкопа мост који вођаше на главну капију. Он пређе мост и стани се пред капијом, гледајући
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
“ а ђаво му онда из зида одговори: „Анатемате тебе и твојијех ђака! јер то ни ја досад нијесам виђео!“ Из (пре-)пуна чанка није греота
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Под тремом и даље пред кућом, калдрма, све до велике двокрилне капије на свод, лево, до које се види и део зида. Лево и десно око куће лиснате воћке. Уза стубове, и уз доксат, чак до крова, пењу се лозе, чардаклије. Летње јутро.
ЈОВЧА (пали, пуши, и срче каву; окреће се жени): А ти... шта је? МАРИЈА (стојећи до зида, погнута): Ништа. ЈОВЧА Како синови, снахе? Како чивчије и берићет? МАРИЈА Па као што знаш, тако је.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
молећи ме, да му допустим просити милостињу по Банату, заклињући се да другда нејма за што купити соли; јавља ми да зида једну качару и моли ме саборно да ја будем качари ктитор, јер им стоје бурад и каце напољу.
Сат по подне, сунце припекло, нити даје ту више | стојати. Упазим на крају предградија широку ограду зида, унутра зданија и лепа церков.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Гледам, гледам, док ми се очи понише пут гребља, а, тамо, он помолија главу прико зида, а издрељија оволике очи у менека. А мени, брате мој, привише се ноге кâ два конца.
А кад полажаше трпезаријом, држао се зида, готов да загребе ако Срдар сјекне пут њега: „А ди си бија ноћас, а, мали Јерковићу, а?
Шта је то, питам вас ја? Јесу ли то шкале прико зида обноћ, па прико гребља ка слугама по сву ноћ, кад је... — Шта то говориш Грго? — прекиде га Бујас у чуду.
— Ја? — вели запрепашћени Балеган. — Ја тебе, дите моје? — Па ти, стрико! Шта спомињеш шкале и прилажења прико зида, кад знаш да сам и ја бија у томе гришном послу? Доста је да то чује фра-Брне, па онда свршено је са мном заувике!
И гле случаја! Након њеколико корака, дуж једног високог зида, наиђе на цркву, у чијој пањези бјеше кип св. Фране. Из цркве допираше пјевање уз брујање оргуља.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Ни сенку чак да баци синагога. Рупа место цркве: ни порте, ни бога. Нема куће у ветру, зида, лупе врга. Где је велики дан и ми сред њега мали, Огромни торањ и сат који нас прати Док бежимо на Тису коју
Велико нам плаво небо прошлост брише. Уз коровски мирис: кише нас умише. Сунце нам у оку куле сјаја зида. Трепти срж борика, дрхти влат и храшће: То стижемо падом ми на ходочашће.
Кришом око бацам у даљ где се спрема Неми дочек гвожђа, зида, стакла бела. На растанку: мирис жила ме облачи И зелена рука тетоши и драга. Ја силазим, биљни свете, са твог прага.
Празан сам и бео као дно кречане. Најзад, црни свете, ево твога белца! Међ ребрима смет ми снежно грање зида. Из мозга низ ждрело усов леда клизи. Пун снега, нахерен ко торањ у Пизи: Чкиљим кроз замрзло окно мога вида.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
У грудима кипи нешто горко и врело. Скида фотографију са зида, преко колена ломи рам, отвара пећ, баца је у ватру, пламен букти, готово је и с тим!
„Политика је много покварена ствар“, потврдио је главом. „Шта имаш да ми кажеш?“ Он скиде лампу са зида, принесе је оцу и пружи му летак у коме су либерали исмевали Аћима због Вукашинове женидбе.
Мисао му је изгорела у сузи што се одмах осушила у оку. Свалио се на кревет, припио уз даску до зида и смањио. Симка је легла у кревет, узмицала и трзала се од његовог додира, а он се дуго мучио и гушио у брзом, врелом
Зид је хладно заударао на креч а усек између кревета и зида на стару прашину, накисело, као онда кад је први пут, најгадније је било то, добро памти...
— Ништа. — Је ли опасно за нас? — За вас?... Није. Одлучно одби да им ма шта више каже, уморно се спусти поред зида и клону главом. Сељаци занемеше слутећи стрељање. Тола не савлада суво, ситно руцање.
голубова прхну иза зидова увис, прошара небо расечено крстом и улубљено оловним клобуком кубета, па косо опет паде иза зида. Нема куд, мора, и Аћим потера кобилу кроз одшкринуту капију, иако зна да се с коњем не улази тамо.
Кад се после са именом и флашом водице попео на кобилу, он већ од манастирског зида потера благим касом, љуљајући се и једва се држећи у седлу. Пред селом застаде. Како ће кроз село? Сви знају.
И он није имао снаге да се покрене све док се Аћим, кад је свануло, гурајући друге, није спустио на под крај зида и згрчио. Зашто ли ћуте? трже главом Рака. апсанџија, три пута коракну, пободе врхове опанака уза зид и начуљи уши.
Не би ни смео да каже. Оне зоре кад су побијали вешала на пијаци, ту поред самога зида, кад су сви сем Андре и Аћима гласно плакали слушајући трескање секира и маљева, тада се нешто догодило у њему.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Те вечери леже у кревет пун питања. Месечина је као сребрна водица треперила по соби. Једино је између зида и пећи било мало тамније. Старац се придиже. Нешто је светлуцало из мрака. Убрзо оданде допре неки лагани звук.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Конак у којем је била и библиотека; што је тај Конак порушио у знак своје сваковрсне моћи и дао да се на истом месту зида његово здање?
Он свакако сада није хтео Вучићу: хтео је да остане између четири зида, загледан у јасне а неприступачне светлости. Није размишљао о томе шта се све догодило од оног времена када је, 1815,
је та жена узета у испомоћ као и обично размештала Господареву постељу, наишла је Љубица, прошла поред ње, узела са зида, над постељом, напуњену Милошеву кубуру и убила Петрију, на месту.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
- Трошни пеп'о лако се не буди. Канда брује топови са стране Где сам младе проживов'о дане. Ил' се руши, ил' се нешто зида, Ил' баш раја окове раскида? Свиће л' зора оне среће лепе За ком срца и у гробу стрепе?
О мудра смрти! о самртничка Жива мудрости! Алфа је глава, - алфа, то је ум, Почетак свега, душин неимар, Што у њој зида будућности сјај; А омега - јест, омега је кук, Срамота, трбух, лакомост, и блуд, Зидара умног вечни рушитруд То омега
Јер моја је душа силом дувна седа Што међ' четир' зида век проводи зао, Некорисна, суха, бесплодна, и бледа; Нит' је кога знала, нит' њу когод знао.
шалу светлост своју, Те човек види сјај, облик, и боју Далеких звезда што већ не постоје, Тако на мене, са мрачнога зида, На почађалој и старинској плочи, Сијају сада, тужна Симонида, Твоје већ давно ископане очи! М.
Попа, Васко - КОРА
пред зору У дрворед на своје место врати ПУ3АВИЦА Најнежнија кћи Зеленог подземног сунца Побегла би Из беле браде зида Усправила се насред трга У свој својој лепоти Змијском својом игром Вихоре занела Али јој плећати ваздух Руке не
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
- Шта мислите, колико би наш опробани пешак Питеас морао да хода да са једног краја тог зида стигне до другога?“ Ученици одмерише још једном стас учитељев и његово стопало и сазидаше у мислима зид означеног
„Па морао би ићи цео дан поред тог зида“, рече један од ученика. „Не, децо“, одговори Питагора, „Морао би ићи данима“. „Данима!“, викнуше сви од реда.
„Нисам у стању ни да замислим толику огромну дужину зида“, рече Глаукос. Питагора га потапша по рамену. „Мораћеш се, синко, у мојој школи привикнути и на далеко замашније
“ „Аха“, рече један од старијих другова Глаукосу, „ти хоћеш да себи уштедиш рачун о кубатури пирамиде и зида!“ „Ја?
Пут сазнања далеко је дужи од зида о којем смо сада говорили. На том путу не долази се никад до краја“. „Аутос ефа!“, потврдише сви у глас.
Недалеко од његове западне обале уздизаху се либијски брегови, као камени зид. Ту, испод тога зида, простирала се варош покојника, а мало даље према југу видели су се опет многи храмови, и долински котао са гробовима
Не знајући ни сам зашто, приступи ивици градског потпорног зида Акрополе. Ту се, преко његове горње ограде, отварао далек видик до Пиреја и Саламине.
Испред стражњег њеног зида и испред оба уздужна зида стајале су по три мермерне статуе од којих је свака представљала по једну музу, тако да су
Испред стражњег њеног зида и испред оба уздужна зида стајале су по три мермерне статуе од којих је свака представљала по једну музу, тако да су њих свих девет овде биле на
Испред средине четвртог, предњег, зида дворане стајала је џиновска статуа владарева. Зенодотос гледаше око себе. Све беше, хвала боговима, у свом реду,
Но чим овај или онај брод стиже до зида, дизалица, постављена на том месту, испружи изненада своје брвно, спусти ужетом своје ченгеле које шчепаше лађу за њен
Закуцам онде. Вратар, натмурени калуђер, отвара ми капију. Крстим се и улазим. На самом улазу, поред зида, стоји тас за прилоге манастиру.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ја застадох, а он продужи клатећи се, пипајући и држећи се зида без чије би се помоћи срушио. Затим уђе на капију па се мало после зачу његов промукли и пијани глас и испрекидани,
Па његова огромна леђа замакоше иза зида. А ја побегох ка Дриму па се тупо загледах у мутну, као орање, воду. Скроз мокре врбе на обали, сасвим нагнуте над
После је кроз ходник и двориште па кратком неком улицом, све поред високог зида с муком повлачећи ноге у оковима, чије је ланце придржавао левом отеченом руком, изашао пред иследника.
А сутрадан позвали су понова Петронија Свилара у собу код иследника, где су још тројица окованих клецали поред зида док су ланци звечали, и сви су били тамни, изнурени, скљокани као и он, а испрекидане црвене бразде на образима губиле
Јер тамо, с оне стране високог и зеленим врежама обавијеног зида, у другој авлији господског селамлика Авди-беговог, насред траве, наслоњену уз једно усамљено ћубасто дрво, као сен;
сам сатима на оној тераси или сам проводио на окну великог артилеријског дурбина, намештеног на једном платну високог зида што је делио селамлик од конака, и управљеног према огромном месечевом котуру који је, фином и благом светлошћу,
учини исто, сасвим исто, кад н она рашири своје руке према мени, па се, обамро сасвим у оном лудилу, сруших са високог зида. Ја падох и осетих ужасан бол у глави, али се, и поред тога, муњевито дочеках на ноге.
Тек кад је, после неколико дана, све прошло, казаше ми дрско да сам у сну пао са онога зида. И то с подсмехом јер су ми се усне још црниле од фарбане воде.
Уосталом, факт је, и они то никад нису спорили, да се с оне стране зида, у тајанственом селамлику Авди-беговом, истински налазила луда лепотица заједно са једном својом чуварком.
Пошто сам одредио стражарска места и издао потребна наређења, изберем једно месташце поред зида оне кућице, легнем и убрзо, јер сам био уморан, заспим.
све што сам о томе знао, она ме је молила да наставим, намештајући се све удобније на широкој сељачкој клупи поред зида, и задиркујући са пуно нежности мало кадифено маче што се весело играло са малим кићанкама муфа у њеном крилу.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Заробио бих у огледалцету зрачицу сунца, одразио је с мале површине стакалца негдје напоље, на мрку плоху самостанског зида, на збрчкана лица двију домаћица што на повратку с тржнице разговарају на улици, на њушкицу младе мачке која се труди
Само незнатан помак руке, и миш би хитро превалио десетке метара, прелетио као велик жут лептир с мирне површине зида на лице слијепца просјака на углу, затреперио у крошњи багрема, па нагло прескочио, загнао се у мрачну хладовиту
Узалуд су биле Аничине енергичне батине, узалуд је стари Тома стално обнављао кресту стаклених крхотина на гребену зида који га је дијелио од Егидијева дворишта.
С њима је умирао њихов поглед што сеже до крајњег оградног зида на хоризонту; а застор хоризонта спушта се непосредно за том оградом: дрвена љеса у дну ограде води равно у авлију
безобзирношћу светит ће се за оне часове зебње које је, одмах послије догађаја, блијед и презав провео међу четири зида своје собе. Други, нешто финијег зрна, вољет ће естетскије алире усамљеништва, доживотне закриљености сјетом.
миријаде микроба из тепиха закађују њене свијетле трепавице и тек напукле пупове младе трешње у заклоници дворишног зида.
поворци, пасти просвирана шешира с перјем „под ешарпом извршене дужности”, а друго је пасивно дотрајавање сред четири зида нашег тмурног дома, и међу нашим алтдајч креденцима, расточена трбуха под кордоном кућне хаљине, из које давно упијени
Вјеровао сам да бих могао бити пјесник кад бих се само непрестано возикао. Међу четири зида једне затворене собе никад ми ништа вриједно није пало на памет.
Ничега нема. Ни љескања варљивог свијетла у даљини ни лепета каквог бијелог крила. Ничега, до равне плохе зида пред мојим очима и бескрајне пучине ноћи преда мном.
Храна је моме уху дисање тишине, храна је моме оку нијема бјелина зида, храна је моме срцу самоћа. Свему сам дао себе. Примио сам у срце глас сваке ствари.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Ђе велиш? — Па виђи ’вамо, болан. Знам ти ја сад ђе је! Радисав пође тромо и, бацивши поглед дужином зида, одједаред застаде и узвикну: — Ене де, проваљен зид!... — Шта велиш, море? — викну онај с прозора.
— викну онај с прозора. — Зови људе, буди капетана! — викну Радисав и стаде да трчи тамо и амо поред зида, не знајући да ли да уђе унутра или да стоји напољу. За један тренутак узбуни се цела среска кућа.
Пред рупом изнутра не беше ни једне цигље, ни једнога већега парчета од зида. Било је јасно свакоме, да су други, с поља, зид провалили, да их је морало бити више и да је то веома озбиљна ствар.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Отац се наљути на то, скочи, прихвати пушку са зида, а син, кад то видје, побјеже. Ухвати згоду и средњи син. Али и он прође као и најстарији му брат.
Ухвати згоду и средњи син. Али и он прође као и најстарији му брат. Чим старац скочи да скине пушку са зида, а средњи син бјеж̓ у невидиш. Сад ће пред оца најмлађи син.
И од тога мјеста до онога трна, кажу да ни данас нема зида у Цариграду (а да се он није обазрео и да није рекао: „Овдје треба стати“, зид би за њим нарастао до трна).
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
су биле неисправне и баш у току свечаног отварања, којем је присуствовао и стари цар Виљем И (Wиллиам И), велики део зида се срушио, због кратког споја.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
То би радили цело вече. Старије жене седеле су на малим клупама дуж зида; оне су преле вуну, лан или кудељу, шиле или везле.
Сваки пут кад сам одлазио од куће до поља, ја и моје мазге смо пролазили поред настојниковог стана. Ту и тамо иза зида од лепо сложених дрва видао сам, с времена на време, златне увојке моје америчке “Виле”.
Ћипико, Иво - Приповетке
Ветар је силно дувао, те се склонио иза зида што је луку бранио. У оној вреви и мешанији Цвета се, потежући сина за собом, једва довуче њему.
чељади и вику дјечурлије, гледали су у зраку свјетлости што је однекуда одозго долазила и захваћала комад обијељена зида.
у заклоници је тишина; тек кад јачи удар вјетра насрне на гране других танких жбунова што у пукотинама манастирскога зида расту, оне се повијају и пригибљу земљи, као да кога к себи маме а оно неколико борова—самаца уоколо непрекидно,
—Уђите за таом!.... Из тамнијега дијела развалина униђох у свјетлији већ посвема порушен. Кроз пукотине посрнула зида назире се море и чујем да се маестрал јавља, а у зиду расте дивља смоква, — бог зна откуд је амо донесена, —и весело
Мамио га је дуги пут, непознати људи и крајеви, па, кад се у семинарију све смири, он се спусти преко зида дворишта у варошку улицу. Журио је к оном правцу где је знао да ће к мору доћи. Заморен, заспао је у јарку на друму.
Иво Полић попе се на највише место сивога зида у бршљану обрасло. С те висине погледа у двориште. Мртве леже у поподневноме сунцу претурене ствари старих остатака из
Слаб си! рече му тише.... — А гледај поред себе сиротињу голу и босу, изгладнелу... Погледај како се иза зида ишћућурио Данило Јованов, таман шака јада... Гледај Јована Миливојева до њега!... Гладни, голи.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
звезда ће касно да се јави док стопе се дечје топе кроз поља широка као први снег и стонога лови сенке пале преко зида и трава расте до изнад њеног чела трава заборава или успомена није важно (3) нек теку реке нек теку реке нек
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
горе на спрат да Тодори честитају празник, они с нестрпљењем чекају послужење „не седајући већ клечећи у крају, до зида, а ногама одгурнувши ћилим”; најзад, брзо силазе у кујну, да доле седе, а кад варошани долазе, „они, држећи испод себе
Рецимо у XXИ глави Софка запажа да „овамо до кућњег зида, клечале су жене”, а у XXИИИ да су старци „тамо иза куће, поређани уза зидове лежали”.
немир зато што садржи просторну инверзију: место унутра, са унутарње стране, они су поређани са спољње стране кућног зида.
у злој Софкиној коби почињемо назирати, поред свега осталог, и губитак оног језгра породичне среће између четири кућна зида у које нас - као што је то у првом поглављу показано - не уводи нико други него један дечак: приповедач Миле из Старих
]. Мада зна како се кућа црни, двориште шири, испод дворишта, опет, више зида висока заједно са дрвећем црни се њена кућа, лелуја отуда и као да нешто говори, оплакује га.
Ево те реченице: „Опкољени са три жута зида, нагнути над столом, пуним јела и пића, уморни и отежали, падали су све дубље са својим речима, шапатом, узвицима, у
Наводимо целовит комад текста с подвученим понављањима: „Између ова четири жута зида, све оно чега се напољу бојао, није ни постојало. Између ова четири жута зида, смео је да чини што хоће.
Између ова четири жута зида, смео је да чини што хоће. Изгледало му је сасвим смешно да је она братовљева жена, кад му брат није овде, и још
види кад буду заједно заспали овде, он осети, како је тих полумрак око њих и како их нико не види, између ова четири зида”.
Али ништа мање није занимљиво ни двоструко понављање синтагме „између ова четири (жута) зида”: једанпут на почетку реченице, други пут, обрнуто, на самоме крају.
зидом, налази се у затвореној просторији, па додир њених чула кроз мален прозорски отвор са природом с ону страну зида - постаје знатно осетнији.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Тргујући жидски, рана се не вида: На поштењу само будућност се зида. Данаске нам браћа на прелому пате, Тешко им је рећи: помози нам, брате Ал’ ми разумемо и ко збори немо —
Омладина скупљена на вел’ким школама! Кад затвори књигу, дигне другу бригу — Зна шта народ зида на њеном подвигу. Из душа си плеви коровљике мале, Теше карактере, диже идеале.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
над заборавом нема шта да се воли Нека ниче цвеће из проклетог тла МОМЧИЛО НАСТАСИЈЕВИЋ Уместо звезде славуј из неког зида што се од ње разликује тек обликом и маштом.
Поклонити себе животињама и цвећу и снагу своју дати глади црног корења? У овој ноћи мене није стид што певам из зида лепше но на слободи. Сунце ми у пети бриди. Блешти зид на крају пута што никуд не води. Реч ватра!
Тако смо стварно претворили у мит, да доцније посумњамо у њега. Али један песник који је дуго стајао испод зида у који је било немогуће посумњати, ваљда због његовог горког укуса и тврдоће, препознао је своје лице безброј пута
између елемената и односа који поравнавају свет, постоји у чистој могућности као чудо и верност силама које су иза зида. ИИ То могу да објасне само воде које не теку, тај мирни лик када престаје ватра и збивање и почиње кристализација.
Дотле треба сачувати своје очи које гледају са некога зида и чувати се ослепљења и заслепљења. Нисам први који се плашим да не ослепим забринут за дубину свога ока кад гледам у
А ништа није теже него гледати читаву вечност са неког зида. И највише нам при том недостаје празнина где не струји крв и где бисмо сместили своје представе о евентуалном
Да сиђе са зида, рекао би: ово је предео који продужује љубав. 1957. АРИЉСКИ АНЂЕО Анђеле горки празнине и снаге, Кад указа се сунце
Држиш у руци ватру као да је То нешто стварно, анђеле са зида, На уласку у завичај који даје Лобању трулу за злато мог вида.
Краков, Станислав - КРИЛА
Сенка лишћа мешала се са сенком сумрака. Ватра је пуцкарала поред порушеног зида. Гарава мањерка лагано је врила, и из ње се дизала увис пара. Војници се примакли ватри. Очи су сузиле од дима.
Маларични су урлали у ватри, и дерали листе са зида. Бацали су широке облоге од вате, и показивали бедно дебело месо све избодено дугачким иглама.
Петровић, Растко - АФРИКА
Шетња има да буде право кроз брус–савану, преко траве, до потока и речице где Франсис Беф зида мост и прокрчује друм.
Око мене савршен мрак. Неки чудни гласови долазе из ноћи кроз размаке плетеног зида. Мислим шта ме је то пробудило и шта сам се тако обрадовао на своје буђење. Одједном се сетих Швајцарца.
То је било увек тако ружно. За мене ће вам казати овде сви, сви: ,Онај што једнако зида!' Свеједно. Не тера мене на то нека чежња за Европом. Европа изгледа бедно кад се гледа одавде, и ја је не желим.
Жене у свиленим шареним сукњама и повезачама наврх главе, као Сенегалке, седе у круг око зида и примају позиве црних делија у плавим салопетима или само са полуцилиндром на глави.
Там–там диже паклену галаму. Иза оних што гледају, још на ономе остатку простора до житница и иза њих, до зида који брани од зверова, много људи који се у групама сами за себе, тесно, одушевљавају, врте у круг, галаме, и кидају
Ево ме опет између два огромна монументална зида Салеа. Један је од џиновских стена што ограђују Океан, а други од огромних платана утврђења, бедема, четвртастих кула,
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ИСАК: Робови ћуте, А тврди камен нема поздрава. ГЛАВАШ: Јеси ли редом све обишао? ИСАК: Све! Кроз пукоти сам зида дебелог, Где кључа нисам могô добити Гледао њине бледе образе На којима је страшна очаја Дубоке бразде урезивала;
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Гроб је и то, ал’ на њему Душа моја цркву зида. Гроб је и то, и на њему Од бола је пирамида. Кад ја умрем, бол ће пасти, Ал’ ће с’ бршљан ширит’ јаче, — А
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Распоређивали су се ћутећи поред зида и леђима својим заклонили врата. Радослав и ветеринар посматрали су војнике згранути, и чисто нису могли да дођу к
Неко кресну палидрвце. — Још један плотун, пали! — Алах... Алах! — чуо се врисак була, с оне стране зида. — Пали! Чауре су летеле по соби. Из разних дворишта допирали су гласови преплашеног народа. Свет не зна шта је.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
их колико оћеш, не бој се нимало да ћеш га урећи, јер од њега отпадају уроци као год што блато отпада од салитравог зида; ништа друго него да га уместо страшила на сламу метеш, да вране растерује, али и ту не би био од велике користи, јер
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Десно од задњих врата, крај зида, стара дрвена клупа и на њој маса аката, која су с једне и друге стране подупрта по једном циглом.
Дужином левог зида рафови и у њима фасцикуле. На свакој велико слово „Ф” и разни бројеви. Испред тих рафова сто и на њему грдна књижурина
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Чак, кад би јој казао да се ноћу из своје куће, преко високог зида, попне и дође к њему, ту, у башту, да до њега седи, лежи, и да јој он — не љуби, већ само да јој своју руку метне
Али ипак мирно улази. Мада зна како се кућа црни, двориште шири, испод дворишта, опет, више зида висока заједно са дрвећем црни се њена кућа, лелуја отуда и као да нешто говори, оплакује га.
Прекрштених руку, повезана дугом шамијом, у простом минтану, простим шалварама. Мати јој је тамо, око зида и бунара, радила. Ч̓а Марко седео у ћошку. Из куће, из саме кујне била хладноћа.
И тако, држећи се за браду, испуњен тугом, сетом, продужи да се од куће до супротног зида шета, иде, да слуша како из супротне [нове] куће, преко улице, разлеже се песма, весеље, бурни клици и чак пушке.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Ц. л. употребљује се и као апотропајон. Кад се зида кућа, обеси се на једном крају неколико главица ц. л., »да би се од куће одбили нечастиви духови« (Браство, 8, 50.
Ћипико, Иво - Пауци
Поп Вране згури се до зида, чучи... ишчекује... а комшијски кланци особитим договорним звиждуком разговарају. Поп Вране, у страственом заносу, не
—Причекај. Марко уђе у кућу и за собом затвори врата. Разгледа се по кући, па извади један камен из зида при земљи и узе из рупице добро увезану навлакачу, у којој новац држаше.
А дјевојка, док га спази, понамјести као нехотице мараму и крене руком да заглади косу. Он се устави код зида, наслони се на њ, погледа је и нагло изусти: — Још данас и сутра!...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Она је устала, лагано, и даље без трага узбуђења на лицу, пришла прозору и наслонила се на ивицу зида. Била ми је окренута леђима. Гледао сам је.
одоздо уз лестве, а да их наши не примете, све док се њихови густи обриси не би пресуљали преко ивице назубљеног зида и док не би, дивљачки вриштећи, насрнули са подигнутим секирама. Настало је гушање.
Тамо су већ били сви значајнији људи Куле. Седели су за столом поред десног зида. Сто поред левог био је одређен за нас. Поседасмо ћутке, туробни, дремљиви и узнемирени непознатим.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1882. ЈЕДНА НОЋ На трошној клупи, близу старог зида, Где бурјан расте; и предео пуст Пред мутним оком губи се из вида, Сањиви бршљан никао је густ. Било је вече.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Стојимо пред бескрајним, високим градским зидом саграђеним од ћерпича, сушених цигаља. Из тог зида стрче, у размацима, високе куле, а испред њега се простире широк и дубок ров. То је Стари Вавилон!
Прошавши поред десетине таквих улица, долазимо опет до једног великог зида. Његова капија је широм отворена; кроз њу стижемо до једне широке, троме реке.
Онај, у облику косо одсеченог вертикалнога зида, који полови платформу, врши без сумње улогу меридијанског инструмента, јер је положен, као што видим по звезданом
Њена ниска седишта прекривена су тигровским и леопардским крзнима, а на среди главнога зида стоји мраморно попрсје Птолемеја Филаделфа, оснивача Музеума. Убрзо иза тога улази, но са друге стране, Ератостен.
се опет ка Златном Рогу, улазимо у Фанар, старо грчко предграђе Цариграда, долазимо до дебелог византиског градског зида, обраслог бршљаном па, продужујући пут дуж њега, стижемо до једних широких степеница.
У главној њеној просторији видесмо огромну статуу богиње мудрости, слободну копију Фидијине Атене Партенос; сва четири зида била су покривена полицама за књиге и списе. Ту добисмо своје почасно место.
Мислим да се није покајао што је математику заменио архитектуром. Сада се по његову плану зида, на место изгореле, нова, величанствена катедрала лондонска, црква Светог Павла.
сам год покушавао да се уживим у момент првог животног даха на Земљи, увек ми је изгледало да сам допро до високог зида који опкољава тајанствену башту у коју наука није могла да завири.
То исто осећам и сада, па зато морам погнуте главе да Вас проведем поред тога зида и одведем у мртви свет, какав је била наша Земља пре онога несхватљивог чуда.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
У дну баште назире се некадашњи шедрван, пресушио, зарђао. Иза њега, по остатку старога зида вије се ладолеж из кога вире трошни, земљом и травом покривени каменови.
Цела позорница, иза капије, баште и куће, сва је пресечена новим зидом. Више капије, у почетку зида, стоје мала вратанца, капиџик, а остали зид је прав, пола од цигле а пола од летава, обојених, после ослобођења,
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
По уској стазици од Лазарића гробнице дође се, на северу, до зида између православног и католичког гробља. Ту негде на ивици, тврде људи, сахрањен је био љубимац слуга гос-Тошин,
С оне стране зида спава његова жена, Паула, Тотица, бивша служавка и присвојеница госпа Нолина. Такође на католичком гробљу, нико више
Не, Павле је славан тип и човек који нешто зида, и нешто ће за собом оставити... Тамо, усред Лондона, у богатој и културној кући, родиће се данас-сутра неки мали
Ако запне пре зида, лом је у кући. Одело четкају све по две жене: једна прелази четком, друга прстима вади перца и прашину.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
ме је у Пожаревачки казнени завод, са пресудом која ми је обезбедила две пуне године размишљања измеђ' четири тамничка зида. Одиста, ретка пажња од једне државе.
усамљен чувар куле светиље, који посматра буре на пучини које не допиру до њега, човек се измеђ' четири тамничка зида повлачи у себе, збере све мисли те као рефлекторска жижа обасјавају предмет на који се простиру.
снабдео за ту сезону, напомињући узгред да распродаје стару по сниженој цени, и видиш човека који на нашој наивности зида своју лажну величину.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— и показа руком на једну страну зида. Ми посматрамо на ту страну, али ништа не видесмо. Командант запита на шта мисли.
није могло ући, јер је била пуна војника, те се заклонисмо иза зида. Командант храбри војнике, како ће сада лакше ићи јер силазимо и пут нам је под ногама.
Код првих кућа зауставих коња. Он издужи врат, да бих му опустио дизгине. Иза зида једне куће угледах једнога коморџију који је о дрво обесио заклано јагње и дере га. — Је ли ово село Струпино? — Не.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Лаж! Имај храбрости да ти то буде последња реч. ПОСЛЕ „ОТКРОВЕЊА“ ВУК ВУК И Мати ме није родила испод овог огњеног зида Устима опрала очи, ја сам допузио до дојке Али пружена и сад јој рука којом ми Сунце скида И ветар сам и јутро дарива
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Ни птице да пролети, ни пса да залаје, ни листа да зашушти. Кад би се бар однекуд појавио неки миш, из зида изашао патуљак! Имао би с ким да се поигра, с ким да поприча: доста му је да прича сам са собом, мајко рођена!
Је ли чудо што у Плавоме царству ускоро није било зида са којег се није смешило Царичино срећно лице, док су се сликари надметали да на платно што живље и што лепше пренесу
Станковић, Борисав - КОШТАНА
МАГДА Та је, кћери. КОШТАНА (пропиње се на прсте, да би, преко зида, могла што боље да гледа. Дубоко удише и мирише): Ала мирише гора!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Преко зида и сад висе гране ротке, С којих ме плод румен у детињству зваше; И мени је — кô да куком наврх мотке Снова свијам
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
И то бих јој, брате, опростио! Кад сагради Смедерева града, онда стаде па и куле зида, позлаћује врата и пенџере, па наметну намет на вилајет, све на кућу по три литре злата, — то је, брате, по триста
Власима богомољу гради, да је гради за седам година; начини је за годину дана, ево има шест година дана како зида покрај цркве куле, а у куле набавља џебану и по мраку топове привлачи; видиш, јолдаш, да се нечем нада!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Саме од себе пружише се Стричеве ноге-дрвенлије и зачас изнесоше дјечака напоље из разреда. Пролазећи уздуж зида он се огледну на прозорчићу од нужника и сам удари себи жесток шамар.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Кажи ми који је напредак у томе ако један дувар зида а други пак размеће? Е да се може кад доконати да цео буде? Моји мили, ето сваког учења помало вам износим напред, еда
У једном сечиву нејма халата, ни куће с једном гредом. Кратка је реч, ама на много излази. Темељ без зида и корен без проникла низашто је. На води лађа и на суху кућа без унутрашње многе справе и дајака није цела.
Гости ме — частићу те. Ко ти скине ђурдију — подај му и доламу. Један дувар зида а други пак размеће. Тојага што зна, што ли смрди, што ли мирише. Где је, ту је.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
у мраку што се види и чује како нешто разговара с хаџи—Јордановим мачком који се полако шеће о черамидама високога зида. — Што ти требам?— прошапта Зона тихо и пажљиво. Васка је разумела. Измаче се још мало и стаде стражарити и пазити.