Црњански, Милош - Сеобе 2
било ни дреке, ни тужакања, људи му нису прилазили, ни толико да види јасно израз лица, него је већина, наслоњена о зидине, као непомична, стајала.
А црква зидине!“ Ту гомилу је водио неки фенрих Сава Јоцич. Гроздину је било мило да чује да му је гост дошао само на дан, два, у
Има, каже, пашпорт, да се сели, па ће и цркву да сели. Викао је: „Људи црква јесу, а црква у којој се Богу служи, зидине!
Црњански, Милош - Сеобе 1
Доживеше тако читава чуда у ноћи. Сви који су прошли жбуње око логора, прођоше и вртове и зидине око града. Упадали су у варош, као курјаци, кроз стрме ходнике, уске и влажне као олуци.
Кад се преврну чун, зидине Београдскога града, над водом, извртоше се и, за часак, у очима му остаде само небо. Затим, један трен, протицала му
Затим је опет настајала густа шума, горе у планини, а за њом, као огромне камените завесе, стење, врхови, врлетне зидине.
У мору траве, обасјане Сунцем, опкопи и зидине вароши, засађене дрвећем, лебдели су му пред очима свако јутро. Загледан у високе и шиљате црквене звонике, он је
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
—говорила је, размичући ниско полегло грање. — Стари манастири, старе тврђаве, старе зидине, старо камење, старци... Све саме старе, половне ствари! – Зар ти нисам лепо рекао да останеш доле?
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
а од имена свога града учинили синоним мира, људи који ће за своју слободу исто тако као и некада поново стати под зидине града и грудима дочекати много јачу силу...
Милићевић, Вук - Беспуће
С коликом је радошћу она оставила хладне самостанске зидине; колико младости осјећаше у себи кад се је осјетила слободна, ријешена молитвеника , круница, светих слика; немајући
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ал' се јадан мене видиш туде, А крај тебе до две воде ладне Чине ми се кô да плачу јадне, Не прскају т' поносне зидине Као отпре од веље милине, Већ се ето мимо тебе журе Да што пре те јаднога прејуре, Да не гледе твоје луде муке,
Гледај само крај ове рудине Де се беле из шуме зидине: То су двори Жеравице Рајка, То су двори мојега бабајка. Дођи к нама, свак те радо чека, Јер си, видим, путник из
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Дим се вије, мота — и колути јуре У капију тврду и зидине суре. Ко је ово момче? Који јад га слама? И шта тражи ноћас од Божијег храма?
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Не знамо где нам почиње земља, а свуда је крај. Зидине с именима нашим падоше, река их однела. Војске и путници преко нас пролазе, нико да к нама дође.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
И ето, одрастао је, а друга није стекао. Да ли је узалуд прошао мајчин благослов?... Чинило му се, да га суморне зидине његове собе с прекором гледају, и он је тај прекор осећао јасно, као на јави. А због чега?...
Да ли је тај прекор стога, што он намишља да прекине све везе с друговима своје тихе самоће, или му те неме зидине чине прекоре у име оне добре душе, у име мајке његове, која му је тако много добра желела, која га је тако искрено
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
прошлост ту се гледе мрско, К’о варварске чете и борци што паше, Бранећи давно, од најезде, дрско Те хладне куле и зидине наше.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Ето што нам причати могу те зидине мрке и горде. Проста им гордост! Судбина је слâгала и раслагâла, ломила и преметала стихије њине, ама се одржаше на
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
које нигде не пресуши, зове Црљено језеро (зато што је око њега црвено камење); више овога на брегу познају се некакве зидине, за које се овде прича да су остаци од Гаванових дворова, под којима се земља провалила и оно језеро постало.
самијем брдом, има један округао бријег, обрастао рабићима, и другом којекаквом шумом, и на врх њега налазе се некаке зидине у земљи, а ниже тога бријега извире у пољу смрдљива бара.
приповиједа се да је то било у једној бари ондје близу Неготина, испод извора Јаричине; ондје има и сад бара И зидине од старе цркве, за коју говоре да је била начињена на гробу Маркову.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Фране. Из цркве допираше пјевање уз брујање оргуља. Од цркве протегла се кућа, мрке зидине, са гвозденијем пречагама, манастир дакле. Бакоња закуца алком. Отвори му вратар, који му у многом напомињаше Балегана.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Као да је пред њим нека препрека-невидимка. Није то ни сећање, његово, на зидине Стамбол-капије које су биле ту а којих сада нема; није то ви несећање пролазника, који и не знају да су те зидине
на зидине Стамбол-капије које су биле ту а којих сада нема; није то ви несећање пролазника, који и не знају да су те зидине постојале; можда је то тај коловоз, тако гладак, којим промичу аутомобили у колонама, а који је сачињен да не уме да
ако буде жив, кад устаници, у тишини, освоје Сава – и Варош-капију, које је требало прве да падну, испети на градске зидине ту, где је сада кафана „Загреб“ (некада „Руски цар“), да ће узјахати турски топ и да ће запевати.
Сад се, од двадесетпеторице, издвоје седморица и пођу на зидине. Бимбаша Конда, за њим Узун Мирко а онда они од којих су остала само имена: Петар Сремац (о коме се зна да је требало
више ништа није штитило, чак ни жртва у неном темељу; као да је свако ђуле упућено на Дорћол морало да погоди баш њене зидине и као да је свако војничко махнитање морало да се одиграва баш у њеним одајама.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
појави са шездесет ратних бродова, а његов подређени војсковођа Апиус Клаудиус стиже са својом копненом војском пред зидине града. После кратке припреме, отпоче јуриш на варош, са сува и са мора.
“ „Ја сам ти, брате, инжењер, а не војсковођа“. „Не мари ништа! Ти познајеш наше куле, градске зидине и ровове боље но ико. Оправљаш их чим их непријатељски топови оштете“.
„Да ли су“, упита га трећи, „непријатељски метци уздрмали наше зидине?““ Герике одлучи да говори. „Оштећења која су нанешена нашим утврђењима нису велика, а ја сам их поправио колико год
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
настало је потом и сувише споро искрцавање чамцима на обалу, где се једва назирале некакве старе, сиве и порушене зидине. Ово искрцавање завршило се тек око пола ноћи врло хладне.
И тако се сву ноћ дрхтало уз оне зидине и у грозничавом очекивању да сване. Тек што је почело да свиће а појави се један мали одред француских војника у
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Падала је на наша погрбљена плећа ослоњена о млаке црљенкасте зидине тријема као топли пурпурни покров. Изгледало је да јој нема краја. Као потоп. Најзад је замукла.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад освануло јутро, имаду Турци шта и видјети. Нова војска, нова посада. Тко да још дуже крха вратове о те проклете зидине, тко да удара на та прождрла ждријела крајишких кремењача!
Ћипико, Иво - Приповетке
— Уђите! — рече ми стара кад стигосмо. — Ово је сада моја кућа. Нађох се међу старим развалинама, чије је испуцане зидине оклопио бршљан, а из процијепа висе дуги, жути цвјетови; док уђох, неста ми испред очију оне пуне, дање свјетлости, а
Једи—Кула! Град од седам кула. Пусто, високим коровом зарасло двориште, око којега се дижу старе суре зидине, низ које зевају посрнуле куле, у којему су растурени комади остатака колона, старе плоче са разним натписима. Кућице.
После него би се наслушао песме ноћи у чесми, враћао би се ка капији. Мирно у ноћи леже зидине старога Сераја. Торњеве облила је месечина. У унутрашњости капије стоји војник. Ноћ буди успомене, јача машту.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Догађај очигледно служи и за мотивисање доста необичног опажања: „Кад се преврну чун, зидине Београдског града, над водом, из вртоше се и, за часак, у очима му остаде само небо”.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Орфеј зелену мамио шуму, Рику лавова, бесна тигра давио Песмом и свирком својом, и потоке жубореће Онемио, подизао зидине горде града: Грома у руци има за крвљу грабљиви човек!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
“ Ох, Венецијо! Што нисам муж? Да бојним мачем спасем зидине, У којима ти стара тврдица Независности скупу светињу Слабомоћнима чува прсима... (Чита.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
А само сенке с лицем кô од лима, Последњи борци царевине штуре, Чувају куле и зидине суре; Као прост војник, цар је њихов с њима.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Код живе тебе народом кад зла оте се реч, страшни спомен твој оста на веке!... У зидине проклете времена загришће зуб, и тврди у прах ће камен, и темељима сваки траг; ал’ име твоје, потоњи коби наше
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Вода се готово повукла, светле још понегде заостале баре. Топли ветар пирка, лиже громадне зидине Куле, осећа се већ дах пролећа.
Видим себе одозго са највише куле како стојим у тами као утвара. Изгнаник. Странац. Око мене црне се камене зидине, глатке и сјајне од кише, а иза зидина у млаком задаху зноја и мокраће спавају други. Богдан Три дана по Св.
ишчезавао је у сивим, непрозирним кудељама које су се грчевито увијале око кржљавог дрвећа по камењару и уз суморне зидине. Око хрбата бедема и кула кружиле су вране и пуштале дуге продорне крике.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Ил' гробове бројиш туђинских синова, Што падоше редом под зидине твоје, - Занесени чаром освајачких снова Далеко од крила домовине своје?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Кад год сам ушао у тај храм науке, ја сам се осетио као прогоњен бегунац, који се спасао међ зидине манастира, кроз које његови прогониоци не смеју да кроче.
Њом ћу се отшетати до старог замка Клам, чије зидине живо причају о старим витезовима и о једној њиховој плавокосој ћерци, која је, са прозора своје избе, скочила у
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
приповиједа се да је то било у једној бари ондје близу Неготина испод извора Царичине: ондје има и сад бара и зидине од старе цркве, за коју говоре да је била начињена на гробу Маркову.
Пирлитор пирлитана (шара) — навезе на пушка Пирлитор — зидине старог градића у Херцеговини Пладин — непознат град, по миње се само у песми пландиште — место где се животиње у
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
С друге стране, опет, крезубе зидине и проваљене капије старих тврђава сјећали су путника на издајнике који су кришом давали знаке непријатељу и одавали
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ништа им згледљива пута не спреча: ни куће, ни какве дебеле зидине, ни шума, ни гора; а ни цела земља, ни све небесне висине згледа њихова не засецају.
По времену све се опет то и распадне и ни трага им нестане; остану ружне, празне, голе зидине, — опет људи желе да то виде. А ниодкоје им хвајде није. РАСПРА Ко вели да зна што је, оно му и јест бог, што он зна.