Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Није ли свак у својој кући господар? Не може ли он своје иконице на којем му драго од својих зидова привесити или приковати, и на ту се страну клањати? Овако свуда бива, овако и код нас.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
од забуне, али она беше тако замршена и преплетена, тако пригњечена оним леним немаром да се не може ни маћи између зидова тесне лобање... Сунце је било већ на смирају. Око његове главе зузукаху комарци; са свију страна чуо се цвркут...
И стаде пипати око себе. То беше тесно подрумче да се не можеш ни исправити ни окренути... Са влажних зидова капала је вода... Светлости ни зрачка.
Африка
од сасушене глине, са шиљастим купастим торњевима на угловима, и дрвеним шиљцима, који избијају са свих страна из зидова и кула. То су џамије и минарета Ђула, који су муслимани.
У око још неколико грађевина од пожутеле и потамнеле сасушене земље, шиљастих неједнаких зидова, који су као јежеви начичкани кољчићима станују црни марабути, свештеници овога храма.
У ноћи унутрашњост његовог двора, компликована, с масом кулица, кровова, надстрешница, зидова, чудно осветљена, сасвим средњовековна као и оног у Феркасандугуу. Сам краљ скида ниско капу да би ме поздравио.
са високим купастим крововима; колибе су у њему састављене од танке печене земље; доста високе, угласте, неједнаких зидова; врло црвене.
Између колико се колиба, житница и зидова требало провући, преко колико дворишта је требало прећи, да би се дошло до дворишта шефа села, истога као и сва остала!
Велика јутарња светлост, још модра, поче расветљавати свет. Чуо сам лаки шум око зидова, али не обраћах на њега пажњу.
жртвовати кокош, погасити и последње светиљке и измешати се по земљи овог кратког дворишта, између житница, колиба и зидова. Било који човек биће са било којом женом.
Те су мали градићи начињени од црвене афричке земље, четвртастих, терасастих станишта, укошених зидова, без прозора и без кровова.
Станишта приљубљена једна уз друга, једна над другим, са сијасет углова, укошених страна и зидова, трапезастих отвора уместо улаза. Нигде прозора, нигде крова, нигде дрвета; саме пусте терасе од црвеног блата.
На средини села нека врста трга окруженог црвеним кортинама ових зидова и зграда од земље. Гране неколико великих фромажеа и баобаба пуне су орлушина.
Црњански, Милош - Сеобе 2
За све то време, из зидова, допирали су, до Павла, свирка, дрека, смех женски, вриска. У кући је, негде, морало бити много веселог света.
Чекали су, мирно, да комисија прође. А кад су се покренули, кретали су се као сени, крај зидова. Нико није знао куд иду. Уво људско није могло чути ништа, осим тог непрекидног шума, тих тихих корака.
Дуж реда кестенова, у мраку, ишао је и дуг низ баштенских зидова. Било је тек толико места, да једна кола прођу. Ипак је одскочио у страну.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
налик на страх помешан с радозналошћу ушли смо унутра и прво нисмо видели ништа друго сем таме која је бауљала дуж зидова.
звонце на адвокатовим вратима, а у унутрашњости куће одјекну безобразно дуг и гласан звук шупље се одбијајући од зидова. - Спавају као стока! - прошапутала и притиснула звонце још једном, а онда ме повукла за рукав: - Сад бежи!
Весна је, вероватно, била негде код зечева. Иза зидова просто се осећало како расту суседске уши и њихов уздржан дах. - И све остало? - Нема осталог! - рекох.
- Какво следовање? - престао сам да сређујем бубе и загледао се у њу док је са зидова, у свим могућим позама, Мерилин гледала у нас. Весна је само рекла да не будем коњ.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Слушаху свирку за коју не могаху да нађу разлога, јер је допирала из зидова. На врху једне куће, једног понедеоника, на крову, угледаше, као живог, једног ковача од гвожђа, који је гвозденим
и колико их је учио пуцању из пушака у исти мах, чему их никада није могао научити, толико их је учио и набијању зидова крај баруштина и врбака, где су они радије становали у грању и шибљу, под дрвећем, па и по земуницама и колибама, где
У том паклу, дуж задимљених зидова, пред мирним коњима што се на пуцњаву нису ни трзали, са својим псима што су зачуђено њушили мирис барута, загледајући
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Наши први пољупци имају укус пепела, накисели воњ трулих зидова са којих се цеди обојена влага. И увек је ту оно страшно осећање привремености и кривице да се чини нешто недолично.
то на завиривање кроз кључаоницу у сопствену дечију собу која је данас изнајмљена неком туђинцу: то је она иста боја зидова, прозор што гледа на кестен у дворишту, патос пребојен уљаном бојом за подове, и плавичаста таваница — али унутра су
изразом професора, немоћ пред градом из кога се није могло побећи, као што је немогуће бекство из лонца глатких зидова — све то и још много других ствари пролетеше кроз главу сиротог Бел Амија, док је онако распет висио између неба и
не више тако младом женом у пет Ромеа: сузише им се струкови и ишчезе некуд киселина у трбуху и ова учионица плеснивих зидова, а неко слатко-горко очајање од лепоте испуни им грло сузама и срећом. Мили мој, лаку ти ноћ!
Шта ми је све ово требало, мисли Жан Жик, док га цариник одводи у неку собу мутних, стаклених зидова. Нисам смео да се препуштам носталгији! Улетех у клопку! Ко ли је само написао ону причу »домовино, ти си као здравље«?
Са платоа испред трбушастог здања дебелих зидова видела се долина поплављена љубичастим сутоном из којег су се искрила светла раштрканих сеоских кућа.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
ј' кроз кам, што ј' опао, Једва у њег' ући могâ, А под сводим' како, јао, Јечаше му испод нога; Како свр њег' из зидова По декоја сукну сова. 101. Како оде унапреда, Ох, пусто ли свуд бијаше!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Сипа са зидова малтер и уједа дим за очи, па се још горе види у овоме вражјем сумраку, а велика је тјескоба, па не можеш честито ни
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Деца гологлава, боса, само у кошуљи, обарају каменицама зреле дудиње и трешње које виси преко зидова на улици. У двориштима поливеним водом, испод дудова и лозинака*, на асурама лешкарају старији луди.
из обасјане даљине допире звон од клепетуша и тиха, монотона песма пастира у „дудук“; сан тамних вечери, развалина од зидова, турских конака, џамија, опалих стреја са слепим мишевима, вештицама, вампирима и „сајбијама“ ... сан младости и среће!
У страни, поред зидова, иде женски свет. Напред су жене у антеријама, „количићима“ и загаситим шамијама; за њима девојке у тесним минтанима,
Ашчика, засукана, с голим лактовима, гурала се, готовила тамо у кујни; иза околних зидова вириле су жене, девојке и гледале овамо... Коло је играло, гомила деце гурала се, вијала.
Пуштала би да јој поигравају прса, снага, да је обузимље и да се подаје оном, изван покојникове куће, зидова, капије и другом, новом, животу. А тај је живот био: Ита.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Али онај императив дужности који нагони људе у смрт угушује моју савест и ја сам машина која се одбија од влажних зидова, готово равнодушно, јер ми је ваљда тако суђено, убеђујем себе.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Доста је било! узвикну она и погледа мајку, која брижно прелеташе погледом преко зидова, избегавајући њен поглед. — Баш си дивно наместила!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ево једне улице, где су се гужвале руље пијаних, побуњених војника. И весео сам. Залазим у једну малу улицу. Преко зидова пузе гране пуне блатног снега. Ето мале кућице пред којом сам, у зору, радо застајао и, за поздрав, скидао шешир.
У тишини се опет смирим, и уморно падам на једну клупу. Високо гаре, видим како се камење љуља, а кроз отвор и лукове зидова, тамно небо. Јавља се жуд за мраком. Охолост и самоћа, мржња и жуд за убиством, и одласком све даље, јављају се у души.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Алат, навикнут, сам сави у последњу улицу, криву, тесну, налик на долину због високих уличних зидова и дрвећа. Онда се поче пети ка чаршији и ка газдиној кући, док њему, приметивши како се већ приближава кући, би некако
Све донеси!... Пошто наместише собу и пошто је Марко још једном прегледа, чизмама утапка, нарочито крајеве, | око зидова, да не штрчи испод ћилимова слама нових рогожа.
Али брзо се сети да то не сме допустити, особито, да је тај туђи свет, начичкан око зидова и на капији, тако горе усамљену гледа, и по томе досети се како је њој сигурно тешко, и онда да је почне жалити.
Отуда, испод хладњака, што год је дан више одлазио, свет се са околних зидова склањао а они све више остајали сами, све јаче, све бешње почињу да преовлађују само њихне селачке свирке и песме.
Пиће се једнако у великим котловима из подрума довлачило и ту у кујни до зидова ређало, остављало, да би било на домаку руке, да се не би сваки час у подрум силазило.
и од беса сами себи секу руке, ноге, тако да су морали, вучени женама, одлазити кроз капиџике чак и прескачући преко зидова. Марко опет да излуди. Једнако брани, не да, а кад примети да је ко умакао, он слуге да побије.
И када, дубоко у ноћ, изиђе и месец и његова бела коса светлост, испресецана црним ивицама околних зидова, поче да испуњава кућу и саму светлост са огњишта да упија у себе, Софки се, не поче да чини, него је већ као у истини
Штала је била испражњена. Једино алат остао у штали. Али из штале већ није више слама штрчала и падала из напуклих зидова, да се меша доле са коњском балегом и после онако да заудара. Све је било почишћено.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Петао се неколико пута јавио у страху од тишине, њој није била тишина, крцкао је камен, свеци са зидова замахивали су мачевима на њу, она се грчила, није могла да подвуче ноге под гробницу, и дубоко падала губећи свест.
Јато питомих голубова прхну иза зидова увис, прошара небо расечено крстом и улубљено оловним клобуком кубета, па косо опет паде иза зида.
Хода, пуши и сам себи говори. Нећу одавде. Све што почиње од апсанских зидова осећа као своју смрт, ужасно срамотну смрт, гору него да су га убили затекавши га у крађи. Сам. Окреће се, звера.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
На глас његове песме, као на уговорени знак, из свих кутова собе, из свих зидова, похита ка старцу чета малишана, не већих од жира, али светлокосих, светлооких, раздраганих.
Жалостило га је што су око њега зидови, али још више од зидова жалостило га је то што му нико не верује да је једном, заиста, видео море. — Можда у сну?
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Али и у том пузању као да се зачињао бољитак: све је мање зазирао од тамних зидова који су га опкољавали. Тако је полако сазревао за учење.
Светлости које су долазиле од реке промицале су дуж зидова прекривених прозрачном тканином и чинило се да везир пребива у колибици од светлости, изван сваке стварности.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Соба је била велика и висока. У једном њеном углу налазиле су се степенице које су водиле на горњи спрат зграде. Дуж зидова простирао се миндерлук, образован од храстових сандука, покривених душецима и скупоценим ћилимима, а међу њима
“ Он се испрси. „Славна толеданска школа преводилаца! Шта би од ње било без Мардохаја? Изван толедских градских зидова не би нико за њу ни дознао.
Он дозва свог послужитеља, претстави ми га и даде му своја наређења. Онда ми рече: „Између ових зидова одиграва се цео мој живот“. „Ово је, господине Фарадеју, ваше властито царство“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Изгледало је у том сумраку као да је бар ту, за варошицу, дошао смак света, и као да је, сем мокрих зидова преко пута и голих грана што су сузиле, све остало са земље ишчезло и унеповрат потонуло.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
То је била пространа, ниска, грубо зидана приземница дебелих зидова, некадашњи лазарет, на рту који је затварао луку. На рту сучелице њему било је старо напуштено гробље.
Кроз камене жљебове при дну слијепих зидова у љетне се дане излијевала потоком из те грађевине у мутни плићак луке прљава црвенкаста вода у којој су се стројиле
Опет пошутјесмо. Сунце је залазило. Последње, готово водоравне зраке клизиле су при самом врху зидова тријема. Ускоро ће сасвим нестати. Сјенка зарђале челичне шипке на сунчаном часовнику силно се издуљила.
нађем се пред освијетљеним порталом, Била је то несуђена црква, давно започета и никад довршена грађевина оглоданих зидова. Понуде ми улазницу. Давала се добротворна приредба за породице рудара пострадалих у оближњем руднику.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Око прозора звижди и бесни студени ветар, грувајући у слабу кровињарицу, одбија се од замрзлих зидова и с дивљим и бесним фијуком јури преко улица, преко стогова, преко чиста поља...
Ћипико, Иво - Приповетке
Али што овде подсећа на бога који се у души јавља? мислио је Иво Полић. „Зар ова меланхолична голота сурих зидова, или ова музика шапата потиштених гласова верника, или љупкост једнаке светлости, или успомене варварства, разврата?
Са стране драге леже на шкољини две порушене куле сурих, нарезаних зидова. Море и старе куле. Иво Полић са великим задовољством гледао је и обилазио те старе ствари.
Најпосле извали из своје путничке торбе свој ручак. После опет лута поред старих, нарезаних зидова и посрнулих кула. Прође кроз неку голему капију, па се спет нађе у муслиманском кварту.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
белом и уломљеном на осенченим, тамним силуетама (зато што се гледа изнутра и одоздо, из приземне собице) околних зидова.
са огњишта: „И када, дубоко у ноћ, изиђе и месец и његова бела коса светлост, испресецана црним ивицама околних зидова, поче да испуњава кућу и саму светлост са огњишта да упија у себе, Софки се, не поче да чини, него је већ као у истини
и разграђене: изнад огњишта назире се небо, као да је без крова, и виде се пукотине и отвори, као да нема правих зидова.
Краков, Станислав - КРИЛА
И скакао би, али га опрезни кајиш од коже приграбио, и везао за мало седало. Доле је био вртлог планина, зидова, минара, воде и пространих вардарских ритова.
Његов штап је звонио по неравним каменим плочама. Очи Ивонине биле су пуне радости и због ниских камених зидова, и прљавих фењера, на дрвеним дирецима и због нагнутих доксата. Све је певало по улицама.
Петровић, Растко - АФРИКА
од сасушене глине, са шиљастим купастим торњевима на угловима, и дрвеним шиљцима, који избијају са свих страна из зидова и кула. То су џамије и минарета Ђула, који су муслимани.
У око још неколико грађевина од пожутеле и потамнеле сасушене земље, шиљастих неједнаких зидова, који су као јежеви начичкани кољчићима станују црни марабути, свештеници овога храма.
У ноћи унутрашњост његовог двора, компликована, с масом кулица, кровова, надстрешница, зидова, чудно осветљена, сасвим средњовековна као и оног у Феркасандугуу. Сам краљ скида ниско капу да би ме поздравио.
са високим купастим крововима; колибе су у њему састављене од танке печене земље; доста високе, угласте, неједнаких зидова; врло црвене.
Између колико се колиба, житница и зидова требало провући, преко колико дворишта је требало прећи, да би се дошло до дворишта шефа села, истога као и сва остала!
Велика јутарња светлост, још модра, поче расветљавати свет. Чуо сам лаки шум око зидова, али не обраћах на њега пажњу.
жртвовати кокош, погасити и последње светиљке и измешати се по земљи овог кратког дворишта, између житница, колиба и зидова. Било који човек биће са било којом женом.
Те су мали градићи начињени од црвене афричке земље, четвртастих, терасастих станишта, укошених зидова, без прозора и без кровова.
Станишта приљубљена једна уз друга, једна над другим, са сијасет углова, укошених страна и зидова, трапезастих отвора уместо улаза. Нигде прозора, нигде крова, нигде дрвета; саме пусте терасе од црвеног блата.
На средини села нека врста трга окруженог црвеним кортинама ових зидова и зграда од земље. Гране неколико великих фромажеа и баобаба пуне су орлушина.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
У једној од најужих саобраћајница, на тридесет сантиметара од подлоге, биле су углављене из међу бочних зидова танке дашчице. Испод њих требало се провући. Њих петорица стали су један за другим. Онда су наједном полегали.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Увек шврља, нешто шушка, чисти, прибира камење и парчад ћерамида палих, пребачених са суседних зидова, увек наглас гунђајући, сама себи говорећи, као свађајући се, због тог са стране и, како се њој чинило, намерно
Нарочито зидови, редови ћерамида и више зидова оно из баште зелено дрвеће, лишће, то све као да гори, трепти. А хладовина све јача.
Улица готово празна, мирна. Кроз коју од капија ако из куће продире светлост. Више улица, изнад зидова, диже се и склапа дрвеће, лишће.
Осећа тежину, загушину земље, баште, зидова око себе. Осећа како га цела кућа гуши, затвара и као прикљештена, везана држи и притиска.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Не знам како се обрео у Вратимљу. Чуо је од некога, ваљда, да старој цркви, бело окречених зидова, недостаје живопис, па је дошао да га наслика. Понудио се Макарију, рекао неку сасвим ниску цену и овај је пристао.
баш постојала нека ква властелинска кћи, таква нека успаљена госпођица коју је брижни отац чувао за мужа иза дебелих зидова па је од Дадаре није могао сачувати, јер је тај окачењак, тај успаљени клипан нашао пута и начина да допре до ње и да
Да ли само у мене има поверења? Димитрије Напољу је врућина, овде, иза дебелих зидова Куле пријатна хладовина. Претварам се да сам још увек болестан да бих могао мирно лешкарити и размишљати.
дома, човека који јој је спасао мужа од смрти, кољу ти дивљаци, а да њена војска седи овде у безбедности иза дебелих зидова и да одбија да било шта учини како би га спасла. Нисам имао другог излаза. Морао сам попустити.
Као да нам довикује одоздо иза дебелих зидова и замандаљених врата: ја вас не примећујем, црви! ваше казне су смешне и мој дух моћно лебди над вашим ситничавим
Уђосмо у велику дворану са два реда тешких храстових столова и клупа дуж зидова. Свуда се ширио густи мирис запаљене смоле што је капала са луча. Тамо су већ били сви значајнији људи Куле.
меропси су поправили и окречили цркву и конаке, изнели муљ из дворишта и покосили травуљину што је ижђикала око зидова. Трудили су се да избришу све трагове пролетње поплаве и разбојничке најезде. То није било сасвим могуће.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
хармонични изглед његов, у самом граду нема, јер се велики хотели и друга зданија новога доба налазе изван градских зидова.
Домаћин замоли госте да пођу у велику дворану и седну за трпезу. Ова је веома дугачка и иде, остављајући поред зидова места за седишта, унаоколо око целе велике сале. Само код улазних врата остављен је простор за пролаз.
- Ми, домаћини, становали смо увек угодно у приземљу, јер су његове собе, засвођене, а дебелих зидова, биле зими топле, а лети хладовите. Ово мало сопче горњег спрата имало је свој нарочити значај.
се од свих искушења и опасности осигурали нарочитим авионом са херметички затвореном кабином јаких и добро изолованих зидова који ће нас штити од ваздушног притиска и високих температура. Тај авион ево већ стоји, приправан за полазак.
подножја и испретурани трупци камених стубова од црвено и зелено ишараног мрамора, доњи, профилисани делови обимних зидова.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
ТАШАНА (загрли Стану): Ох ћути! Ћути, Стано! СТАНА Сва се сијаш, срећна си. ТРЕЋИ ЧИН Кафана проста. Поред зидова дрвени миндерлуци али широки, са по којом асуром и прљавим јастуком, за богатије госте.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Растанак је сад почео да боли двојако: као растанак од наставника и старих зидова и навика, и као растанак од другова и браће. Стале су се и нехотице ређати тужне песме.
” — Кад се у „велику собу” десило једном нешто мало више „житејско”, Корнел Влаовић је дао до зидова срушити тај део куће, подигао нову „велику собу”, пределио је од куће ходником и прикућком у коме је стојало све што
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Прошли смо поред оронулих зидова Вучитрна. Она једна улица закрчена од кола и народа. Из многих кола вире главе жена и деце.
Добро је. То је село Струпино. Потерао сам коња још брже. Куће су кровињаре, облепљене блатом. Украј зидова белели се шатори неке позадинске команде. Разапели су их иза кућа, да би се заклонили од оних са положаја.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Уштину се Радан за подлактицу: можда му се пукотина, ипак, привиђа? Једино у лудим сновима излазе човечуљци из зидова, клањају се и кажу: — Звао си ме? Радана низ леђа као да неко прели леденом водом.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
ДРУГИ ЧИН Собина, предграђе врањско. У пространом дворишту воденица од трошних зидова, побелелих од брашна. Око ње, већ зарасли травом, разлупани и трули воденични каменови између којих се види јаз
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Ромињај, росо!... Спери с душе, ходи, Прашину с градских зидова што паде... Лептире, амо, моје срце води, У љиљанима да утопи јаде... 1910. СИЈАЧИ Јутро. Бик риче.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Одједном, нагло, ходник се заврши као да је одсјечен, нестаде зидова, а лепезаст млаз његове лампе просу се по равном патосу некакве чудне подземне просторије. — Шта ли је ово сад?
— јекну Јованчетов глас крај самог његовог ува и лампа поново сину. — Не бој се, ево мене. Кренуше даље све поред зидова пећине. На једноме мјесту пред њима се у неравној стијени указа велика пукотина од врха до дна подземне просторије.
— Ја сам, зар не видите. Дјечаци се згледаше блиједи нешто од страха, а нешто од одблијеска са зидова. Круг свјетлости њихове лампе опрезно поће у дубину ходника. — Ехеј, гдје си?! — викну сад и Мачак малчице окуражен.
Нису били баш богзна како лијепи, али се у дугој ниској бараци ипак сасвим добро вид јело. Дуж зидова колибе биле су повјешане слике разноразних животиња.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Гледа оне женске прилике у сенци високих зидова како стоје подаље једна од друге, али Манулаћа нема ту, — он се не смеје, него оне.