Употреба речи зиду у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Та ћелија беше на горњем боју. Велика, пространа соба. У горњем челу, на загасито измолованоме зиду, висила је слика св.

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Не брини се“, — одговори лисица — „само ти слушај мене, пак се не бој. Стани управ подупревши пређне ноге к зиду, сагни главу, и наклони рогове спред.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

По зиду слике Максимилијанове: једна, како га ухватили; друга, како је у тамници и поп му нешто чита; трећа, како гледа слику

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Ћутећи дођоше до хана. Турчин повуче Маринка у своју одају, која, сем једног миндерлука и нетшо оружја на зиду, не имађаше никаква намештаја. Маринку се та одаја учини ла сјајна као царска...

Али то беше варка. Други пут му се учини да нешто гребе у зиду према њему... Гребе као миш. Он прегази ону каљу и стаде ослушкивати... Јесте, гребе!... Али то тако опрезно, полако...

Гадови!... Гадови!... И онда стаде газити и табати по оном блату... Удари руком по влажном зиду... Кад осети влажну руку, он је принесе својим сувим уснама и окваси их. И он стаде купити влагу са зида...

Међутим, попа нареди да женскиње, сем Петре, и деца изиђу у кућу, што и учинише... Наста тајац. Старац се окренуо зиду и ћути... Прође доста у тој тишини. Попа се диже. — Ја идем мало до куће, па ћу опет доћи — рече он.

Нека вам је проста и нега и храна, а ви опростите мајци, јер мајка греши само из љубави... Онда окрете главу зиду. Поћута неколико тренутака, па поче говорити у заносу: — Јеси ли ту, светитељу?...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

кобне моћи, Од свију скривене, живе у свом стиду, Као под звездама, заспали у ноћи, Два мирна пауна на старинском зиду.

тако две наше љубави очајне, Огрнуте лажју вечитом и ниском, Стоје немих уста у дну наше тајне — Два црна пауна на зиду старинском.

И моја ноћишта, и пратњу на друму; И мој траг на песку, и мој сен на зиду; И као што љубав зрачи једном уму, Да свирепа мржња светли твоме виду.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

све моје интензивне утиске, као четка с кречом оне за нас пуне значаја речи и слике што смо их ми угљеном писали по зиду од школе.

Погдешто би поједини вијор силно цимнуо прозором, или би напео стару потклобучену тапету на зиду, па би одмах одлетео даље; и док се око нас слеже прашина, чује се како у даљини хуји и све се диже у облак.

Опрости ми! Он пође руци. Ђеда трже руку: — Одлази, немој ми поганити рýкê! Зар си ти мушко? Арсен окрете главу зиду и заклони очи рукавом од гуња — Ради, вала, од мене и од ње шта хоћеш! Мене убиј, а њу отерај! Да ти је богом просто!

У њој увијек удара на прашину и људски зној. Прозори су били хартијом подлијепљени. На зиду је висила једна стара дрвена икона светога Саве. Била је сасвим почађила и испрепуцала, да се једва разазнавао светац.

И ц Маром је много штошта говорио. — Који је оно светац? — рече он њој, па показа на једну икону на зиду. — Цар Лазар! — рече Мара — Гле! А откуд ти знаш? — Прочитала сам оно доље. — Зар ти умијеш читати? — Умијем.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Јуришић. застаде па прелети очима низ урамљених посмртних плаката у црним оквирима на потамнелом зиду, онда приђе орману па стаде вадити једно по једно парче своје суре официрске униформе.

Све ужасно И све ове посмртне листе стоје овде, урамљене на зиду, мирне су, пожутеле и ћутљиве. Стари казначеј Мијаило, газдаричин први муж, умро 1888.

ј. успомене и сад те успомене висе на зиду, а једнога дана ће и моја газдарица бити успомена, па ћу и ја бити успомена, црно слово на белој артија која ће

И ова баба, која ће од нас троје прва висити на зиду сва је, као и све друго, једна лаж. „Снаго моја, вели, као да си ми рођено дете“, а свуд ме оговара и кирију ми

Онда остави трг и пође онако насумце, буновно, без циља. А у првој улици, на зиду једне нове грађевине падала је у очи огромна бела плаката са црвеним словима. Он застаде и читаше расејано: данас...

Али изненада, зверајући, баба се журно и значајно стала обзирати око себе и тражити нешто по зиду. Онда наједанпут: — Синко, снаго моја, твоје сенке нема! — рече она. — Шта? Шта?

Африка

“ У округлој колибици иначе као на каквом буњишту маса прљавог корења, полупаних калбаса, љусака од јаја. На зиду разапете прашњаве коже антилопа, крокодила и гуштера. Врло сиромашан декор за прву свештеницу села.

Не знајући како ће њима да пређе са доњега на горњи спрат, начинио је отвор у зиду испод таванице; иза отвора је начинио као неку кутију од дрвета, из које се тек као из каквог трапа допирало у горњу

Црњански, Милош - Сеобе 2

Соба у којој је прве класе лајтнант Петар Исакович, са женом, становао, имала је на зиду неке голишаве анђеле, и гоблене са сценама из лова.

У соби, у којој је Ђурђе становао, није било гоблена, нити су на зидовима били анђели рококоа. На зиду у тој соби, над постељом, висила је свега једна икона, Марија, насликана како је, на глобусу, згазила змију, ногом.

Ослушкивао је себе самог и гледао у самоћу. Кад је профоз отишао, са фењером у руци, Павле је видео да са њим, на зиду, остаје само његова сенка, у мраку.

младе, покојне, жене, појави се тако, у том провидном, плавом мраку затвора, и он је виде као да стоју ту, пред њим, у зиду. Привиђење му се учини тако јасно, да је пожелео да јој приђе, па се диже, поднадулим ногама, зараслим у чизме.

На зидовима од набоја, тамо, где су пре стајали ормари и миндери, у потамнелом зиду, од прашине, зјапило је сада бело место однетог, одсељеног намештаја. Као да има неки свет у ком је сенка ствари бела.

Под великом, разапетом заставом царства, на зиду, испод црних, двоглавих, орлова, на окреченим таваницама, пред столом, пред распећем Господина Исукрста, између свећа,

На зидовима, према улици, прозора није било, него су биле фреске немецких трубача и талијанских анђела на зиду. Та кућа, као и толике друге у Рабу, била је преостала из турских времена, а личила је на неки голубарник, у камену.

Чинило му се да је познао, и нехотице, ћопави корак Божичев, затим, корак Јохана Шмерца, праћен ударцем штапа по зиду, а затим и шум корака, који су били женски, и чији је шум личио на шум лабудових крила, који је, у рату, у Прагу, на

Као и његов Трифун, при одселенију из Махале, који је угледао на зиду бела места у прашини, тако је и Павле, на том свом путу, осетио да је сам, самцит, у некој прашини, која се диже куд

Павле спази неколико капиџика, а над сваким, на белом зиду, у плавим нишама, од порцелана, главе чувених, покојних, пастува ергеле, са црним очима, и црним ноздрама.

је био осветљен канделабрима, а у ком је све било тако чисто, уређено, пуно неких стаклених судова, књига, карата на зиду, да се Павлу чинило да се вратио, у Гран, у апотеку, Хернхутеру.

Степениште се савијало са њима у спиралу. Горе је био мрак. И она је на зиду имала огромну своју сенку. Села је на столицу уморно, а узела свој инструменат, на који је била навикла, као у сну.

Теодосије - ЖИТИЈА

А миро је текло не само из светих моштију него и из сухога камена и креча где беше на зиду насликан лик светога, јер је и њих Бог устројио да миро тече на веће удивљење, показујући свима колику љубав има ка

Запрети самодршцу брату и свима који су плакали да ућуте. И гле, опет, слика на зиду, подобије часнога лика преподобнога, која је била у цркви и у трапези насликана: Бог који је источник чуда, који је

да од светих моштију из гроба миро точи, или да болне исцељује и духове одгони, него још учини да и света слика на зиду, подобије његова часна лика, из сировог камена и из суха креча миро извире на његову главу.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Куће су унутра уређене слично турским, са доксатима (балконима); собе су са миндерлуцима, са долапима (орманима) у зиду итд. Све женске носе шалваре. Ретко излазе из куће и баште, нарочито девојке.

На огњишту су „преклади“ а има „издупка“ у зиду над огњиштем и зове се „кот“. Изнад огњишта су испрекрштане мотке и на њима суше „ченку“ (кукуруз).

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Потеци, народе, брашно се пече, ракија се меље! Састављен за столом, чита се на зиду крчме. Ожалошћен: ЧИЧА ТРИШО, а помаже му: КРЧМАР ВИНКО.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

Нисам никога нашао, али су о зиду висили београдски дневни листови. Узмем најновији број једног листа, отворим и изненадим се кад опазим своју слику.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Рашида је била стручњак да легне на звоно док не разбуди пола улице, а онда стане иза неке избочине у зиду, или чак иза канте за ђубре. Тако смо успели да чујемо како псују и они за које то човек никад не би помислио.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Запалила је жижак, који осветли и њу, сву, и његову огромну сенку на зиду. И тек тад, кад га угледа, врисну и поче да кука, павши на њега, грлећи га и љубећи му груди, раме, врат и уво.

непрестано кидало, задржао их је задивљене, својим несхватљивим, великим бројевима, нафарбаним у белом кругу, на зиду цркве.

Вечерас добија чисту спаваћу кошуљу. То је врло пријатно. Соба је била тапетирана жуто. Осим Катарине Сијенске, на зиду је била и Света Тереза. У једном ћошку пак, Марија, са голом, лепом ногом, ставши на змију и на Месец.

старог здања, тако, на дну тамног парка, са великим осветљеним прозорима, у којима се црне крстови пречага и сенке на зиду, борили су се дуго, између свећа у сребрним чирацима.

Обоје, измећу та четири зида, могу мирно да чине што хоће. Као и те њихове црне сенке што се виде на зиду, они су међу овим зидовима слободни и невидљиви. Унутра је било топло. Ватра је хуктала. Напољу је завијао ветар.

Унутра је било топло и тако тихо, под сенкама на зиду, да се чуше мишеви како трчкају. Београдски град и шарени, турски трг, коњи што се у води даве, велика и плава његова

И непрекидан шум воде што је отицала. Подиже руку и велика се црна сенка начини на зиду. Хтео је тихо да је позове, да је намами, у постељу. Да се свуче. Да се не замара, седећи тако ћутке, обучена.

трен, она виде, бледо, јутарње небо напољу, део крова и једну грану, затим се узана светлост одшкринутих врата, на зиду, опет сузи и затвори у мраку. Ознојена и разголићена, при том изненадном подизању тела са постеље, она малне цикну.

У тај мах госпожа Дафина примети и другу, која јој беше заобишла са леђа и која је хватала и гњечила њене хаљине на зиду, разбацавши их по тлу.

великих, разрогачених очију, испружених руку, покривена својим свилама, као да је била сабласт у белом, окреченом зиду. Грозним и строгим погледом гледала је у врата. Аранђел Исакович растера бабе, да их самртница не види.

Свећа коју јој беху стрпали у руке, пала му је на леђа и запалила га. Беше као луд. Његова сенка на зиду личила је потпуно на оног црног монаха, кога је дан пре, са неверицом, посматрао како се превија, над коцем у земљи.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

— објасни му Мики. — С'ест плус натурел! Синан нам онда каже: Мерци! Онда се Француз усправио и почео да игра по зиду нешто што је требало да личи на дервишку игру.

Закорачих у врт и разазнах необичан орнамент на чеоном зиду текије. Био је то велик круг испресецан знаковима чији смисао нисам могао да одгонетнем.

Земља се меко угибала под стопалима док сам кроз високо шибље прилазио месечевом зиду. Тај цртеж је у мени будио неки чудан страх.

им рече да је ту тајну дознао у сну, а можда то и није био сан, казао је, онога дана када је лежао на једном каменом зиду, а његовог пса ујела змија.

Овде се живи дуго и споро и углавном се умире од старости и досаде. На ниском каменом зиду преко пута опасне кривине, свакога дана окупља се петнаестак стараца и стрпљиво, попут корњача, чека да нека кола

За људе из кола, група доконих стараца на зиду само је успутна слика која не траје више од неколико секунди — део споредног пута, ништа — наравно, под условом да

и свој успех, лица возача који су се управо спремали да забораве овај кратки летњи призор: старце на ниском каменом зиду усред досадног и прашњавог пејзажа?

Сутрадан, баш као да одлазе на неки важан и одговоран посао, они поново заузимају своја места на зиду покрај невидљиве црне тачке, да чекају нове госте, од којих ће се само некима, оним ретким изабраницима, отворити очи

– После... — рече жена и повуче руку. – Имате леп стан! — казао је разгледајући слике на зиду Слушао је добовање воде кроз полуодшкринута врата купатила.

свећа што попут самоубице висе са таванице на тужном гајтану без штитника, осветљавајући једва саме себе и пукотине на зиду – дотрајао намештај који под овим жмиркавим, штедљивим светлом изгледа још бедније.

би бар и пала покошена рафалом, гребала, угризла би убицу, ископала му ноктима очи, или би свезана појурила ка првом зиду и размрскала лобању о њега — било шта би учинила само да пружи доказ људског достојанства, да ће све док буде жива

Матавуљ, Симо - УСКОК

Соба је била потавањена, попођена даскама; стијене и таваница окречене; у зиду бјеше издубљена оџаклија, у којој гораше велика ватра; у нуглу бјеше повелик орман, пун књига; на стијени, нада

Под бјеше застрт шаренијем поњавама. Између прозора бјеху пањеге (издубене у зиду), затворене стаклима, кроз која блистаху двије владичанске митре и два крста и резличите утвари црквене, које је

стјенама њеколико слика руских царева и војсковођа; у угловима два велика орахова ормана; иза врата бјеше издубено у зиду велико огњиште и у њему гораше ватра. Уђоше главари. Саво Марков уведе и Јанка.

Ћелија бјеше малена, сведена, обојена жуто, али свијетла и суха; онај задах бјеше од ваздушне влаге. Зачу шкргање у зиду и видје иза врата омалену изидану пећ.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

тамо-амо); згубидан; спапоњати (стрпати у затвор); трнапити (изненада испасти откуд); сроначити (пасти, о грађевини, зиду и сл.); бакит (коњски ход); мирничак (мирно детенце); ћуткац (језик за зубе!

Слику је најпре видела у једном филму, и, препознавши је касније, случајно, на зиду станичне чекаонице, заволела је за цео живот.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Школа је била доста лепо намештена. Било је свега што школски законик прописује, па и нешто више. На зиду патрон школски, Свети Сава, испод њега виси Пелагић; то јест, не виси Пелагић, него неко његово Морално огледало, и

песму — мислио је и резоновао је честити газда Радисав — тај је може чути само уз гусле које су му висиле у кафани на зиду иза келнераја. Њих би давао добром певачу, и овај би тада загудио и запевао, а гости су слушали.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Њи чита дуго, чита и премеће, Па баци тад и замишљен се шеће, Тад гледне неке на зиду артије, Па гледа тамо и мери и штије, Те седне за стол, нешто забележи, Па онда опет тамо-амо бежи.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— Ех, грехоте! — истом се отме дједу и он окреће лице зиду, а ја остајем још више сам, препуштен мећави, која неуморно засипа све под собом.

Изуо само ципеле, легао на креветац, окренуо се зиду и, скупљен као дјечак на свом лежају, чини се да само спава и да ништа не прати и не чује. од онога што се ради у соби.

У напола порушену кућу, у којој се смјестио штаб једне од крајишких бригада, кроз отвор у проваљену зиду провлачи се дугачки командир Микан, а све уз пут псује и замуцкује: — Бо...божију ти куварицу, алај су ови нагарили.

Не прође ни пет минута, кад ево га опет, провлачи се кроз рупу на зиду и смјешка се као кривац. — Ето ти, ја опет заборавио како се зове она старетинарница. — Музеј, музеј.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

А ди јој је младожења? Ефендијо, ја младожењу не видим... БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Као да говорим зиду. Јес ли оглувео? Хасанаго, мислиш ли износити то дете? Кажи нешто! Рекао си да можемо да дођемо! Шта је сад?

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Иду оне лако, плашљиво. Држе се рука за руку и косо окрећу к зиду, да им „мушкарци“ не виде набрекле груди. А „мушкарци“ забацили доламе преко рамена, утегнули се појасевима до пазуха

Али ја ћутим. Окренуо сам се косо и прстом шарам по зиду. Она поче да скупља црепове разбијене тестије. — Шта ти је оно криво те га разби?

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Нешина мати ВЕЛИМИР, његов син МИЛАН, чиновник ПИЈАДА ВУЧКО, ћирица ДЈЕЈСТВО ПРВО (Лепо намештена соба, о зиду виси један сат, једно портре и различне фигуре из древне митологије.

Лалић, Иван В. - ПИСМО

У сећању гусне Обрис у сличној, стишаној лепоти На зиду неке цркве, ил музеја, у сали кватрочента; или мање Патетично: у тишми града, где је у мноштву лица нагло обасјање

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Њихови власници мисле да је довољно поређати неке блесаве сељачке ћупове по зиду па да се човек начисто упишки од аутентичне атмосфере! Моја варош вам је, знате, начисто полудела за тим фазонима.

Мислим, некако олакшано... Излазећи, угасих цигарету у око Сигмунда Фројда чији је портрет висио на зиду ординације. Приметила сам да је доктор и то записао у нотес.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

У пећи ватра пуцка ли пуцка, румене шаре по соби миче прстима златним предмете тиче, на зиду слика Мачкове приче, све му на вука рогатог личе.

— „Имам крушака џак!“ Око кинеског змаја буљук се деце плете, а он за динар — за два изводи ватромете. На зиду чучи врана, важна, сјајнога врата, поучно клима главом, женама у длан гата.

Одох кроз ноћ, пуну крекетања, (жабе су ме пратиле у хору!) и на зиду, близу куће њене, запис'о сам „Бранко воли Зору . . . И данас ме увијек боли душа, кад се гдјегод јави крекетуша.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— Не, идем у Панкорбу. Добру ноћ! — Добру ноћ, господине. Наилазим на читаву групу младежи која седи на неком зиду и певуши. Испред једног дела слободног неба видим два-три оштра, чаробна девојачка лика.

Једина светлост: све даље севање муње и танка сјајна пруга између капака на прозорима. Седећи на једном ниском зиду, са чије висине почиње стрмо маслињак, наслоњен на ивицу куће, дишем широко прву предсвитну хладовину.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Кроз таму вечери бледе Дугачке и светле сенке по зиду чудно се вију, А око огњишта сниског озебла дечица седе. Деда узео лулу и с пажњом о длан је бије, Па испод појаса

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Певачи су још далеко под извор-каменом у гори, док стигну амо од кнежевог лика остаће само гар на зиду. У подруму се напила војска потопима своје сопствене крви, битка је још јуче свршена и само једно срце од камена

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

Тежак кожни намештај. Упадљива је велика, у златном раму, слика покојног Мате Тодоровића, која виси о зиду. Више врата лево и десно, а позади велика стаклена. ПОЈАВА И ПОРОДИЦА (пре отварања сцене позорница потпуно празна.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Потпоручник шмикну љутито и тромим кораком уђе у собу. На улазу нас запахну мирис дуња поређаних на ивици ормана. По зиду беху закуцане дописне карте са сликом. О прозорима је висило свеже грожђе.

Стигли смо брзо у село. Капетан Јован на зиду једне куће разапе карту и, гледајући према слабом осветљењу фењера, повуче оловком праву линију од Барошевца до

— Можеш, можеш, синко, млад си, здрав си — храбри ме убедљиво баба. Пребацих се на лествице, окренем се леђима зиду и наваљам буре на врат, те га једва спустих на земљу. — Ајде, молим те, откотрљај га иза куће, и бака ће те частити.

А по зиду виделе се тамне мрле и остаци људских мозгова. Тежак задах смрти сукљао је кроз разбијене прозоре. Ишли смо лагано,

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Одједном се на зиду, право пред њеним очима, расветли и показа велики светао круг из кога потом изиђе глава са исплаженим језиком, и њој

Стојан га и не погледа, иначе би се јамачно уплашио од његова изгледа, него му одговори онако, гледајући некуд по зиду: — Отишла ономе лоли, ја куда ће ! ... А ти, братићу, не мисли више о паксијанима, него лези тако...

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

Испред ракојског подрума неколико буради и понеки сандук са флашама. На зиду висе две-три натеге. Зидови прекривени немачким објавама, наредбама, прогласима и саопштењима: БЕФЕХЛ! WАРНУНГ!

WАРНУНГ! БЕКАННТМАЦХУНГ! ВИКТОРИА! У понеком довратку и прозору виде се црне заставе. На једном зиду, упадљив кукасти крст.

Канцеларијски сто, столице, плехана фуруна. По зидовима разне објаве и саопштења. На зиду мапе света, Европе, Дринске бановине и округа ужичког.) МАЈЦЕН: Ти, дакле, кажеш да си вођа трупе?

Црњански, Милош - Лирика Итаке

А да ме виде сви у небо иду, по улици звезда и сребра. Ја стојим распет сам на зиду, а Месец ми благо пробада ребра. СМИРАЈ Сетим се, како су, у љубави, драги, први дани.

Једне издеране ципеле остављене на столу. Ето, и то је својина! На дасци на зиду три кашике, лепо, у реду, заденуте. Два прстена од гвожђа; у њима смрдљиве лампе на петролеј, то је домаће огњиште.

Корупција, проституција, меланхолија, свуда. Свуд је на зиду била једна слика: једног старца, у униформи маршала, са бакенбартима као у белог зеца, коме се син убио, коме су жену

Хусарског официра. Кад бих се вратио увече из канцеларије, затекао бих је, често, како седи пред сликом на зиду, свога сина, или како стоји на прозору и гледа према станици, куда је војска била отишла. Она је према мени била добра.

У мојој соби, на левом зиду, црвени се велики плакат – зове на збор са игранком, католичке омладине, у знаку мача, који видим и на чипкама завеса.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

А имена беху исписана плајвазом на табли, на катедри, на зиду, па и на поду. Таблу наместише тако, да ће се исписана имена видети само оданде где ће стајати ђаци, а од стола и

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

Врата са десне стране и у дну. На левом зиду два прозора, на сваком чисте завесе и саксије са цвећем. Између прозора миндер са жанилском застирком; са стране боље

На десном зиду, од публике па до врата, мали етажер на три спрата и на њему шољице, чаше и још погдекоја ситница. На средини собе сто

ПАВКА (нудећи Марину): Извол'те! МАРИНА (полазећи, застане пред фотографијама које висе о зиду): Бога вам, је ли ово све ваша фамилија? ПАВКА: Јесте, Јевремова. Дао их бог много! МАРИНА: И све живо?

СРЕТА ЈЕВРЕМ (кад је госпа Марина поменула гласаче, тргне се из расејаности, те, чим су жене ушле у собу, прилази зиду и броји фотографије дотичући сваку кажипрстом. Кад наиђе Срета, он прекида): А, баш добро!

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Бочарис, управо из млађаних година, а да је, међутим, на три дана пред погибију имао бркове двапут веће од ових на зиду намаланих.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

А моја соба — хладнија од гроба. Хладнија од Северног пола. Цвокотале су од прехладе ствари, И слике, на зиду, лиле горке сузе, Дрхтао је астал, док орман стари Раширивши крила, говорити узе: „Ово се више издржати не може!

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

ВАРИЈАЦИЈЕ Твоје је лице као љупка фреска На чађавоме зиду старог храма. Добра си као Дантова Франческа, У тишини и миру живиш сама, Без света, да ти замера ил̓ пљеска, А лице

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

У једну се кућу сакупљаху пошто мркни и пошто вечерај. Кућа бјеше сила од свијета, ужди у њој хиљаду свијећах; по зиду јој свуд бјеху пањеге, цијеле се напуни народа, тако исто и кућа остала; свуд могаше из зида виђети ђе вираху кâ миши

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Само, црним друштвом, као танак влâт На ветру, задрхти слутња што се крије, Монотоно, кобно, к’о домаћи сат У зиду, док једна опомена бије. Слућеног гласника савести још нема.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Старац наслони главу на длан и остаде тако. Мјесец окупљајући своје зраке млазну с њима по зиду, а кад допријеше до старца, мјесец их устави, сложи их у сноп, на тијем златнијем снопом њежно помилова старачко лице.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

(Вода кад ври у суду) 346 — Шта на глави светом иде? (Клинац у потковици) 347 — Шта на зиду без ексера виси? (Паучина) 348 — Шта на очи свира?

(Од воде) 421 — Шта гору ломи без руку, а лишће једе без зуба? (Олуја) 422 — Шта може по зиду трчати? (Сенка) 423 — Шта не може вода однети? (Сенку) 424 — Шта не може сунце под ведрим небом обасјати?

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

часним, и књигама, и ризама и завесама, и што је писано у златопечатној повељи његовој, а још је и у цркви написано на зиду, и са клетвом и са обавезом да нико не измени његова предања, као што слушате и у књигама овим напред о томе реч.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

Па после ручка изађеш прèткућу, о зиду венци лука белог и црног, венци сувих месечарки, венци риба, с прага ти почиње цео Банат, и Бачка, дува ветар, оће

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

За њим се пропе Мачак, пак Бакоња, те сва три јашући на зиду чекаху Лиса, који се теже успентра, јер ношаше њешто о рамену објешено.

— Стрико мој! — поче Бакоња плачнијем гласом, на што се Бујас, разумјевши мајсторију Бакоњину, окрете к зиду да сакрије смијех. — Стрико мој! Јеси ли и ти зар мој крвник? Оћеш ли и ти да ме туриш у проваљају?

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Ви нисте на јави. СЛИКА У РОДИТЕЉСКОМ ДОМУ О та слика на огромном зиду Хладног, скоро опустелог дома: Два рошава стабла и пут боје хрома Са неким колима што никуд не иду.

Лик свој сенком цртам и на древном зиду. Сива шкољко трга прастаре Сиене И ја ти ево стигох на руб, ломан, Да руком и оком: у време одевене Такнем мрачне

ли касно (сати јутра иду) Додати опет неку реч тој хрпи Речи, што лежи одавно у крпи Корица, негде на рафу, у зиду?

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Мијат се извињава, припаљујући свећу. Ђорђе га не слуша. Као дете обешено за ноге, на зиду висе гусле од врта. Има тако мршаве деце, прође Ђорђу. Глава им је увек чудно велика. Дуго и изгубљено гледа у гусле.

Згрушало се небо над Преровом. Топло је само у кутњацима замуклих паса. ...Кожа одраног свињчета, разапета на зиду у углу оџаклије, привиђа се Толиној жени Анђи као запаљен вепар који развилапљених уста јури на децу: — Деца ће

Руке се ломе, млатарају и јуре сопствене сенке по огарављеном зиду. Клечећи поред постеље, Тола, уплашен и занемео, хвата јој руке, сваљује је на лежај, притиска јој чело, све док се

А што Ми онда нападаш „левог“? — говори гласно, лице му је изобличено, чини му се да се кожа одране свиње разапета на зиду грчи и савија патрљке ногу да скочи и јурне кроз оџак, напоље, у мрак, јер и Анђа виче, очајнички: — Јури, јури, јури

Сав је био у сенци. Зашто ме је то питао? дуго мисли Аћим. Јечећи, окрену се ка зиду и покри главу да више не чује звона. Погибију казују. Можда ми се Вукашин свети. Не. Заборавио је.

Саме га ноге увеле у радикалску кафану „Орач“, на зиду је опет угледао плакат, застао је на вратима уплашен начичканим столовима, хтео брзо да се врати и затвори врата да га

Коса му је дим што нечујно пузи по каменом зиду апсане. Од стида, осећа Андра, па је и њега стид због туђег стида. Хоће нечим и себе и Аћима да утеши, а цигара у

— Треба опет да му променимо облоге — плашљиво шапће Тола. — Ја ћу. Идите. — Рука му дрхти, сенке лепљиво гамижу по зиду, дрхте и оне, а дим се завезује и пузи по таваници, сада је сам, приноси лампу Адамовом лицу, и онда је тако с лампом

Подиже своју ногавицу и принесе лампу. Опет се надноси над кревет, дим петролеја утиње му се у браду, иза њега, на зиду, згурена сенка. Непо мична. Споро се креће само патрљак сенке са сенком лампе. Има цеваницу као да је у петнаестој.

Ни руке му нису на оца. Много су дуге. Ђорђе испружи руку. На зиду, из гомилице сенке, издвоји се тамна ракља. Дужа него рука. Адаму је већ сада рука дужа од моје.

Адаму је већ сада рука дужа од моје. И лоповске, нерадничке прсте има. Моји су кратки, затупасти. Ракља сенке на зиду разви се у пет кратких рачви. Он се замисли: какву ли је руку имао његов деда Лука? Питаће сутра Аћима.

Свет се чуди твојим ножурдама. Обувај, мораш, паре сам дао!“ Ђорђе се клати над постељом а на зиду поред кревета његова сенка је бокал с две ручице. Између њих Адам брзо и сипљиво дише, као да ће да заплаче.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Ах, којешта! Где у њен тесни кавез да стану пас и мачка? Једва сунчева зрака понекад залута, заигра по зиду, каже: — Улови ме, улови! — па оде. Девојчица напрегнуто ослушну. Из дворишта су допирали дечји гласови.

»Причинило ми се, значи?« —помисли старац и хтеде да самог себе утера у сан, али сан никако да дође. У зиду, крај пећи, цијукао је миш.

Шта сада? Мрачнији од олује, лупи се у чело Ферфелин. Пелетин, истина, има зид виши од његовога, али нема куле на зиду. Бржа од муње, царска наредба обигра Ферфелину.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Не обраћа пажњу ни на слаткише, ни на искрзане столове него узима своју чибукчицу која виси на олињалом зиду и одлази на угао: ту он врти чибукчицу од које се, ето, не одваја ни у смрти, и загледа у сметове времена што су

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Кроз таму вечери бледе Дугачке и светле сенке по зиду чудно се вију, А око огњишта сниског озебла дечица седе. Деда узео лулу, и с пажњом о длан је бије, Па испод појаса

Попа, Васко - КОРА

ПЕПЕЉАРИ 17 У УЗДАХУ 18 НА СТОЛУ 19 У ЈАУКУ 20 НА ЧИВИЛУКУ 21 У ЗАБОРАВУ 22 НА ЗИДУ 24 НА ДЛАНУ 25 У ОСМЕХУ 26 СПИСАК 27 ПАТКА 28 КОЊ 29 МАГАРАЦ 30 СВИЊА 31 КОКОШКА 32 МАСЛАЧАК 33 КЕСТЕН 35 ПУ3АВИЦА 36 М

без крила Бескућни погледи Овде онде Понеки цвет од магле Раседлане сенке Све тише копају Врели пепео смеха НА ЗИДУ Давно окопнела Прва белина Боре времена Набујале На издашном парлогу Поље непољубљено Докони облици Прерушени У

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

А иза њих гори ватра и црта на зиду испред њих сенке стварних предмета који се покрећу иза њихових леђа, а они виде само те сенке и сенке себе самих, и

Пут који сам при том ишао био је овај. Он показа руком на таблу која је висила иза њега на зиду. „Ево овде видите три слике којима су Земља, Сунце и Месец предочени у три разна међусобна положаја.

Поглед му паде на његову таблу која је висила ту близу њега на зиду, отетура се до ње и зграби један њен крајичак. Он беше спасен.

по градским зидовима, стајали су спремљени манганони да баце упаљену смолу на сваку лађу чим се ова приближи зиду.

Прво, што запазих онде, беше велико распеће, обешено о зиду; ја му приступих, прекрстих се и погнух побожно главу. При томе ми падне поглед на једног човека који сеђаше онде на

Госпођа Лавоазије погледа на часовник који је висио на зиду лабораторије. „Морамо, без одлагања горе у наш стан: и Ви, господине Меланколиш!“ „Али, милостива госпођо“.

Мој прадеда Тодор био је претставник те мирнодопске генерације. Једна лепа слика која виси на зиду моје собе за рад, а што ју је израдио наш стари сликар Јован Исајловић, млађи, који се родио и живео у даљу и био

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

— О, хвала... молим... кад кажете. Из дечије собе зачу се испрекидан, гласан уздах у сну. А из црног оквира на зиду посматрао ме строги израз очију старога оца тако одлучно опомињући да се скамених.

шшшшт... Преко пута њега, на кревету донекле ипак почасном (по прикованом ћебету на зиду више главе), певуши којешта на један невиђено задовољан начин риђи пешачки потпуковник, атлетска фигура и велики

— Е онда сте обрукали официрски кор — прекида зевање, па се бајаги љути риђи потпуковник. После се пуковник окреће зиду и наставља по стоти пут да прочитава једну исту страницу Крајцерове сонате, па га страшно притиска и мучи ова

измешала са другим сенкама и флекама на крвавом дувару где се скупила као мрља и, као побегла наједанпут, нестало је у зиду.

А кад сам легао, киша је пљуштала. У лименом жлебу, на зиду поред моје главе, гушила се вода. И мени се чинило да се онај мутан, жут и прљав муљ руши право у моје срце, да га

у црном оквиру, као огромна посмртна плаката њена, виси од тада, и од мога детињства, увек на истој страни, на истом зиду спаваће моје собе. Ја сам често, ноћу, сатима гледао у њега.

велике очи усред букета од ружа, што су као живе гледале у мене, и притискујући срцем милу успомену на томе светом зиду у коме као да је, а не у гробу — то сам све више уображавао — почивало оно моје тако драго створење које сам толико

Те ноћи ја сам имао чудно осећање: да на овом зиду виси мој сопствени мртвачки покров, и ужаснуо сам се. Из свих шупљика онога веза извиривало је хиљаде челичних иглица

Над њом, сасвим младом, лелујали су се лаки облаци завесица од белог тила, а према њој, на зиду, висио је гоблен са мотивом пасторала.

По зиду, покривеном плавом свилом, висили су акварелни портрети и порцуланске минијатуре. Чинило се да жена спава. А у алкову,

Месец дана после првог сусрета, једно послеподне, приметио сам на неком зиду рекламу великог руског бала који се исто вече давао у једној од великих београдских сала.

њему, охлађени као лед, смрзли, сасвим залеђени, ја осетих јасно да стојим пред полуделом; и ужаснут појурих натраг ка зиду, одакле сам дошао.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

На зиду су висиле двије географске карте, рекламе великих прекооцеанских друштава, на којима је био расплаштен читав глобус, а

И, спремајући се да заспу, један од другог окрећу лице к зиду или навлаче преко главе поњаву. У таквим ми је случајевима ујутро долазио порив да другу са спавања рекнем: „Човјече,

А преко свега дебео слој прашине. На зиду је висио још један портрет бакина брата, али незавршен; чинило ми се да је истинитији од онога у салону, некако

камелеонског језика уграбио би коцкицу шећера из дозе и затим је полако отапао у устима, сав унесен у слике на зиду.

и ослобођењем била оно што је давне, демоном опсједнуте, живописце нагонило да чим прецизније насликају ђавола на зиду.

Болесник је остао сам. Одвраћа главу к зиду, да му празна соба не вири у лице. Бори се, одолијева провали из нутрине. Јер треба бити јак!

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Обе стајаху наслоњене уз дувар, а по зиду беху извешани револвери, фишеклије за појас и за ношење преко рамена, ножеви, пиштољи и још многе ствари, којима

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

лија: — Ево, видиш,, побратиме, штала је отворена, пуна лијепијех коња; усред сриједе златан је коњ, а над њим висе о зиду двије орме: једна је златна, а друга рђава и не вриједи ништа, ама баш ни филира.

стар окуисати — позивати верне на молитву омак — једна врста јела ондрљавине — хука и бука опећак — испупчење у зиду оплатити — начинити на нечему оплату (оквир) опретљати — одебљати опуцкати — појести оранија — велики казан срма

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

На груди сам руке Прекрстио своје. Гледам како тама, Нечујно и тихо, не правећи звуке, По зиду се пење у чудним сликама: К'о љубавна чежња, као туга знана Преко мртве драге, преко гроба ледног; И насупрот тами из

Одаје се крећу у тишину саму. На колевци празној мир дубоки спава. На зиду још пати у црноме раму И очију црних једна лепа глава. Једна лепа глава.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

У левој руци професор је држао калем са бакарном жицом, а његови крајеви су били везани за галванометар причвршћен на зиду слушаонице, тако да су сви студенти могли видети индикаторску иглу галванометра.

Ћипико, Иво - Приповетке

Нађоше се у приземљу где је био смештен поч за сипање и мливо маслина и машина за озажимање уља. При крају, у зиду, испод котла што је пуштао пару као сиву маглу горела је жестока ватра.

—Е, да га је! — опази жупан. . —А да га је ово, — шалио се лекар, уочивши врч што је у рупи у зиду стајао , нагне га и излије неколико капи. Текућина је слична нечистој мутној води. —Окусите, да видите како је добро!

— Ко зна што ће јутро донијети! — и поче се журно свлачити. Девојка се обрнула на другу страну, прама зиду, чека док они полијегају, па да утрне свијећу. Ујутру она се прва дигла; сједи на постељи и чека.

Најпослије нађе је. Затвори сандух, стави мараму на поклопац и пође прама зипци. Марко узе мараму, пође к орману у зиду, узе из њега скленицу и комад круха, и то замота у њу.

Кроз пукотине посрнула зида назире се море и чујем да се маестрал јавља, а у зиду расте дивља смоква, — бог зна откуд је амо донесена, —и весело пружа своје лишће у свјетлост поврх зидина.

Почне да их упућује, а сунце се, док он говори, одбљескује на прозорима и расипље по цијелој соби и титра на зиду прама њима.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

трен, она виде, бледо, јутарње небо напољу, део крова и једну грану, затим се узана светлост одшкринутих врата, на зиду, опет сузи и затвори, у мраку.

Унутра је било топло и тако тихо, под сенкама на зиду, да се чуше мишеви како трчкају. 348 У пресудноме тренутку, кад се злокобно почну укрштати две људске судбине, дакле

онда кад Аранђел Исакович намамљује своју снаху у постељу, са подигнутом његовом руком дићи ће се и велика сенка на зиду: „Она је била ту, близу. У кући све легло. Заспало. Ништа се није више чуло, сем ветра и ла вежа паса.

И непрекидан шум воде што је отицала. - Подиже руку и велика се црна сенка начини на зиду“. 349 У књижевноме тексту, чим се овакво понављање сенке почне да осећа, неизбежно започиње и њена симболизација.

При томе се опис прекида тачно у тренутку кад Аранђел дигне руку, на зиду се појави велика црна сенка и Дафина грозно врисне зато што јој се причинило да види Вука како иде по води.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

ЗЕМЉЕ 59 РЕQУИЕМ 60 ЈУГОСЛАВИЈА 68 ВАТРА И НИШТА 71 СВЕСТ О ПЕСМИ 72 АРИЉСКИ АНЂЕО 77 О АНЂЕЛУ НА ЗИДУ 78 АРИЉСКИ АНЂЕО 79 УТВА ЗЛАТОКРИЛА 95 ФРУЛА 96 ГОЈКОВИЦА 97 ЗОВА 98 БОЛАНИ ДОЈЧИН 99 СЛУГА

Ево ме без одбране испред страшне самоће. Не окренути се ма колико да се то хоће. Лице без очију на пустоме зиду бити. Црвене птице певају у моме месу. Црне птице облећу око моје главе.

Клону сунце преко свега. Жељен плод пун је ноћи. Глас, што себе сања, зид откри у даљини где зазидан ми брод. У том зиду чувам своју гордост, певам из те зазиданости лепше но на слободи.

1957. АРИЉСКИ АНЂЕО О АНЂЕЛУ НА ЗИДУ И Заузме своје место између седам звезда када престаје ватра и збивање и почиње чиста кристализација подарена у

Анђео усамљен на зиду, можда он стварно постоји у зиду, али када није на зиду, он је сен. У својој првобитној озбиљности смањује видљивост

Анђео усамљен на зиду, можда он стварно постоји у зиду, али када није на зиду, он је сен. У својој првобитној озбиљности смањује видљивост неким стварима.

Анђео усамљен на зиду, можда он стварно постоји у зиду, али када није на зиду, он је сен. У својој првобитној озбиљности смањује видљивост неким стварима.

намере добре срце воћу Подари, каквом ватром вођени иду, Док пчела ставља жаоку у слаткоћу За смисао лета на искусном зиду. О, опија ме ватра тако трезна Око твоје главе ко пролеће!

празноверје што измишљаш крила Ослепљеном ваздуху у тој сажетости, Твоја је младост пре свих младости била И остала на зиду ко слика милости. О сретна младост која проћи неће!

Јеси ли живи стуб града ил мртва Бели бедем дојиш превару све већу? Празно име наде и прелепа жртва У зиду без звезда праведно се срећу.

Исто је певати и умирати. МОРЕ ПРЕ НЕГО УСНИМ Свет нестаје полако. Загледани сви су у лажљиво време на зиду: о хајдемо! Границе у којима живимо нису границе у којима умиремо.

Све заиста ново осећа се кривим Све ми је једно да ли је то зло Које се вежба певајући или рањива мера Зиду који пева не требају врата Ово је мисао коју мисли њена ноћ Страх ће осетити само најхрабрији Послушни ће држати цвет

Краков, Станислав - КРИЛА

Светлост је откривала смешано одело. Са постеље се дизао задах зноја. Било је запарно. На прљавом зиду висила је блуза официрска. Плава брада се кострешила. Жена је осетила додире мушкарца и покренула се куковима.

Петровић, Растко - АФРИКА

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

) Опаљен пиштољ! Ту беше борбе!... Ево и крви Где је по зиду бесно прскала... Јасно је све... Издајство! Превара!...

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

У даљини трешти митраљез. Ватра се осипа целом дужином фронта. Наједном блесну светлост, млечна, бела светлост, да на зиду саобраћајнице угледах сваки камичак. Ракетла... Мрачан хоризонт блештаво трепти...

Земуница пространа и облепљена сликама голишавих жена, исечених из разних часописа. А на једноме зиду налазила се урамљена фотографија неке младе жене, која, опруженом десном руком, придржава крај вела, којим је

— Солидни момци!... На вас двојицу се кези будућност. Нигде женских на зиду. Пази, пази! — гура лактом Косту. — Нова одела обесили... — Њима слике овде и нису потребне... Имају свежу робу.

— Ви, дакле, имате бојеве метке?... Пуните пушке! — командовао је капетан Бора. — Нишанска тачка оно одело на зиду! Десет карабина било је управљено на ново, још необучено одело капетана Радослава. — Не!

— Немој да ми одрекнете и други пут, иначе... — он се окрете војницима: Нишанска тачка одело на зиду. Војници дигоше пушке. Радослав и Света узеше чаше. — Господо, насмејте се — говорио им је Коста.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

задиркујут, мира ми не дају, На мисли ми наводе љепотицу своју, Кад мње нечто силно под пенџером тресну И некто по зиду грозно шаком пљесну. Ја се из' сна тергох, серце во мње дахти, Око не смје на пенџер, кто јест ту да чвахти.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

— Ето и', на моју душу, котлу! — трже се Мићан као да га нешто за срце уједе и устаде са стоца. На авлијском зиду више котла затрепери свјетлост од свијеће, па се заигра по котлу, док се и по нама не расу.

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

СЕСТРИ У ПОКОЈУ Субота, мори ме туга, прислужи, мамо. Руже што у муци, да умине, везла, кô мрље крви на зиду тамом лапе. Прислужи, мамо. У куту где бона певушила, на стручак наде кад мирисало, жица је, чу ли, прснула.

Ћипико, Иво - Пауци

Она има своју засебну собу и свој кревет са десетак меких узглавља, над којима виси о зиду сијасет икона и пред њима дан и ноћ горе два жишка, и кадгод газда прође поред њене собе, осјети мирис тамјана, као у

За њим дође Марија. Овај дио куће бијаше попођен, пространији и мало надигнут. У зиду био је пробијен један прозорчић. Видило се да се је хтјело тај дио боље уредити; ну да је радња остала недовршена.

Ходаше испред цркве на отворену комаду земљишта засађену дрвећем. На зиду уоколо сједио је млађи свијет. Разговараху о рубачу и порезу и о којечем другом, док најпосле надвлада младићко весеље

По соби, кроз прозор, сијају сунчеве зраке, и у сјајној прузи што се по зиду расипље трепери сијасет ситних ствари а с улице чује се лаки жагор запослене чељади. — Стави на столицу!

Топло је, гледа на сјенке што се према њему на зиду крећу и ослушкује жамор мора и шум из отвореног продора, у коме сигурно замеће се јужина.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Тако смо се Јакос и ја спријатељили. Причао ми је, док је по зиду превлачио четкицама, о многим лепим, чудним и невероватним стварима, о Солуну, о великим градовима његове родне земље

грех заслужује оштрију казну; моје модрице и отеклине нису тако уверљиве, чак и при светлости припаљеног жишка који по зиду баца сабласне сенке оне су некако бледе и ситне.

И ја сам био радостан. Протурио сам шаку кроз уски прорез на зиду, захватио са пљуска длан воде и жудно га искапио. Хтео сам да изађем напоље и да се препустим киши, али сам се у

То није било сасвим могуће. Многе слике на зиду цркве биле су оштећене врховима копаља, избодене очи светитеља, нагрђени образи женских ликова, угарцима испрљане

Чујем гласове монаха окупљених, ваљда, негде на средини дворишта. Према мирису дима који допире кроз баџу на зиду ћелије, знам да су наложили ватру пред црквом и то ме уопште не чуди.

Наложили смо ватру, дрхтаве сенке играју по белом зиду, пуцкетају суве гранчице. Дадара После овога, збиља, нико неће моћи да каже како господар пронијар Лауш нема

Пустимо је да стоји на зиду са својим ђавољим жигом на себи, јер ако не ропћемо кад су кијамети и поплаве, ратови и насиља, помори и глади, што

Кудро рече да су га нашли шћућуреног у некој мрачној пукотини у зиду пећине, тако да га у први мах нису приметили. Није хтео да пође с њима.

сиктање мећаве кроз баџе и пукотине, дим који се враћао не могавши напоље од ветра, кашаљ, хрипање, пламсаји по зиду, кључање чорбе у бакрачу, испљувци по земљаном поду, гуњеви што се испаравају, опанци и обојци окачени о парошке

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

На зиду поред тога прозора висила је, и виси сигурно још, скромна фотографија бесмртнога математичара Бољаија са власторучном,

књигу са сликама старих ношњи, изаберимо оно што нам треба, а добро нам стоји, па прођимо кроз ова гвоздена врата у зиду поред пећи, створићемо се онде где зажелимо. Ала је топло и загушљиво у овој беспрегледној равници!

Он је био велики господин, пријатељ, можда и рођак краљев, а сам краљ међу научницима свију векова. Једна слика на зиду моје собе, коју често посматрам, претставља га замишљеног, у наслоњачи, у мраморној соби његовога господскога дома.

Ја познајем - то је дужност мог позива - живот и дела славног математичара, а његова слика виси на зиду моје собе на Универзитету. Зато сам био у стању да одговорим на сва питања господина изасланика.

Претседникова фотеља још је празна. Сада сам тек опазио да иза ње, на нарочитој полици на зиду, стоји неки чудноват инструмент. Изгледа као каква прангија. Аха! То је славни телескоп Њутнов.

Сунчеви зраци провлаче се косо кроз овај прозор овде у зиду, и гасе се; у наше одељење улази најчаробнија ноћ. Ко би смео да ову лепоту расплаши електричном светлости.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Старац је међутим шапнуо Тоши, свом сину с оне стране, чудну ствар: да му је остала у сећању сенка разбојника на зиду, и да се она некако сасвим слагала са сенком авлијара Љубе кад чисти и накида се над метлу.

у Комедији, са два стиха, дивна и страшна, исприча: како је„копље једним ударом проболо и човека и његову сенку на зиду”. Лепо речено, је ли? Е, тако је и са мном. Уби ме ударац и кроз сенку!... Ој, гробље, дођи и носи још једног одликаша!

дну једне собе, дограби и хитне ћилимче, и оно сад има да клизи по патосима кроз неколико соба, док се не заустави при зиду. Ако запне пре зида, лом је у кући.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

— А затим — додаје гневно директор није ни истина, нити је уопште било таквих стихова на зиду, но сте их ви сами измислили. — Било је и због тих стихова сте и наредили да се окрече она одељења. — Дабоме.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Ударом огромне љубави пробих прозор на зиду у правцу ње; и уморан се насмеших на дом јој убави - Растко, колико је светла та линија од тебе сад до ње!

Реших се да изговорим ма шта, но изговарах: Смрт, Осврнем се на другу страну: прочитам на зиду Смрт; Сећам се читах књигу: у трећем реду нађох Смрт, Ма куд да се бацим, гле, само Смрт; и Смрт, и Смрт, и

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Имао би с ким да се поигра, с ким да поприча: доста му је да прича сам са собом, мајко рођена! Окрете се дечак зиду, и од чуда протрља очи. Откуд, наједном, она пукотина? Није је било ни јуче, ни јутрос. Откуда сада овде?

Али, само што сликар повуче линију царичине браде један дечачић викну: — Зевалица на зиду! Сликар у први мах не чу дечаков узвик. Његова четкица прелазила је преко платна брзо и вешто.

Унезверени и бледи згледали су се дворани и доглавници, а онда дечак опет узвикну: — Зевалица на зиду! Тај узвик као да разбуди гомилу окупљених дворана. — Којешта говори дечак! — рече Царичин први доглавник.

— Којешта говори дечак! — рече Царичин први доглавник. — Откуда зевалица на зиду? Тисућу пута претражен је врт, а зид је од камена: како ће из камена израсти цвет? — Донесите лествице!

Станковић, Борисав - КОШТАНА

СТОЈАН (на вратима; бесно, љубоморно Коштани): Циганка! Ко да више! (Одлази). ТОМА (згранут, прилази зиду, где је оружје): Ко тамо?! Ко је још господар у мојој кући? Он? Зар он још да говори? Пушку!

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Погледај како Ватра се жари, И хукти, и букти У пећи тој. Гле како њена Корална пруга Весело игра По зиду горе!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Роси који је градио Скадар, а није могао да га огради, па узидао своју сестру Фа, и она га замоли да јој остави рупу у зиду, да доји своје чедо, и тако на зиду града остаде једно мјесто особите бјелине, као траг овога догађаја“.

да га огради, па узидао своју сестру Фа, и она га замоли да јој остави рупу у зиду, да доји своје чедо, и тако на зиду града остаде једно мјесто особите бјелине, као траг овога догађаја“. 4 Вољан, буди, царе, на бесједи. тј.