Јакшић, Ђура - ПРОЗА
„Ја те љубим, Грлице!...“ Ја оборим очи доле, а бела кошуљица ми се тресе на узбуњеним прсимо. „Теби је зима, моја мила Грличице?...“ питаше ме он, пребацујући половину своје дебеле опаклије преко мог голог рамена...
Беше то као оно црна врана што над мртвом лешином најпре гракне, да јој после, подмукло ћутећи, месо раздире... Зима прође на миру; али се већ око Ускрса ужурбала сиротиња, и тражаше од богатијих својих суграђана помоћи; али залуду!...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Време младости блажено је време садње и сејања, ко жели да му јесен мужескога возраста плодовита дође, и да му зима старости спокојна буде. И што је најважније, не само ово маловремено, но и вечно благополучије од младости зависи.
А друго, не идимо гди нисмо звати, зашто: незвану госту место за врати.| 88 Сељанин и пси Сељанина затече зла зима на салашу.
Има такових места на земљи нашој гди је всегдашња зима, и гди се људи хране или с рибом морском или с ловом животиња; ове исте људе да хоће ко да их премести и пресели у
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
ПОД ХРАСТОВИМА 26 ХРАСТ НА ПОВЛЕНУ 27 ХРАСТ 30 ИИ 32 ВАШКЕ 33 ШЛЕМОВИ 35 МАЛЕ ДРЖАВЕ 46 ЗИМА У СРБИЈИ 1809.
Је ли ти небо празно без човека? Или си мрачна што знаш да горе има Једно још мрачније сунце, из кога бије зима? Или знаш таму јутра које не осване? И колико пепела од једног сунца остане? 2. Је ли твој сјај твој говор?
о да нам вреди ђурђевком на мач! Пада киша на добоше ЗИМА У СРБИЈИ 1809. ГОДИНЕ Љуто пред турском најездом, две војводе, два кнеза, Милоје Петровић Трнавац и Петар Добрњац,
месечина у устима, ноздрва змаја, диња, димњак и бунар, зумбул у пролеће, земљани лонац кад стегне цича зима моја је чавка отворена свима!
Нема меса, а неће бити ни зеља, ни жишке у пећи, ни петље на игли! А долази дуга и јака зима! Не бојте се, браћо, хладне зиме, него се бојте, браћо, неслане соли!
Шта ће тек бити с нама? ЈЕСЕЊИ КРСТОВДАН И пре него што се - маглама, кишама, ињем, сланом и мразем - најави зима, све се са поља збира и уноси: уносе се шљиве у мишане, кукурузи у кошеве, кромпири у трап, житарице у вреће и
ПОЧЕТАК ДУГЕ ЗИМЕ Долази дуга зима, дочекујем је пун наде; имам четири облице, и ћебе до браде; имам пола свеће, пакло дувана; хлеба и сланине имам за
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
И бист скупо жито: пшеница 100 ока 18 гроша а кукуруз 10 гроша. То време бист лепа зима. Ово сопственоју рукоју подписа Хаџи-Рувим”.
Пођемо из Харкова. Путујемо; врло јака зима беше. И тако дођемо у давно пожелани град Москву. ВИ Дођемо у давно чувену и пожелану славну Москву, где се
Наша је срећа што је било лето, како смо прави испосници са ̓раном, јоште да је зима, онда богзна шта би било. Нађемо једнога сељака, те нам отеса и начини од липовине астал и две клупе; наместимо у
” Кажемо: да се са шњима бијемо и да и се не бојимо, а скоро ће и зима два зла раставити. А Мариновић кроз плач: „А јадно вам ваше бијење и небојање! А гди вам је Черни Георгије?
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Дуго је спавао као заклан. Кад се пробуди, пожали се како га боле крста и како му је зима. Кад би вече, спопаде га као нека грозница и трабуњање — ништа за се не зна.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Шта ли сам овакијех ноћи провео сједећи!... — Сад ћеш и више. Него, вала, имаће се кад и спавати, дуга је зима... Заћуташе и сваки се предаде својим мислима. Суво грање пуцало је под ногама њиховим.
Они их пронађу, чују да су на неком месту, јаве Крушки и дигну потеру. Па кад тамо, нигде никог... Цела зима прође у томе витлању. Боже!... Како ли се изменила Црна Бара! Нема оног веселог збора ни разговора.
— Шта ти је? — упита Петра, видећи га промењена. Он се примаче огњишту и стаде цвокотати. — Зима! — Па хоћеш лећи? — Чекај да се мало огрејем... Али осећаше све већу зиму...
— Чекај да се мало огрејем... Али осећаше све већу зиму... Само одмахну главом, па рече: — Не угреја кад зима са срца долази!... Да идем лећи... Подиже се, али старе ноге заклецаше... — Еј, мој Алекса!
Гледаше, па се окрете смејати. — Богами, јеси луда! Па ја нећу умрети!... Ухватила ме мало зима, а она у плач, те ми плаши децу!... Ћути, срамота је!... Па баш и да умрем, па шта! Живео сам доста.
Рано!... Јелица отвори очи, па онако буновна упита: — Вичеш ти, мајко? — Ја, кућо. — Да ниси жедна? — Да ти није зима? — упита Јелица и стаде скидати са себе покривач да је покрије. — Није, рано!... — А да ти није зло?
— Ћуте. Ишао је Иванко ономад до Сарајева. „Ником, вели, и не пада на памет да удара на нас.” А после, и зима иде... — Зато ти и хтедох рећи! Како би било да се овај народ врати својим кућама? — Па да видиш, побратиме, добро!..
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Проклете муве! — рече као више за себе гђа Сида, — зато ја увек кажем да је боља зима. — А шта вам је сад наспело, госпоја-Сидо?! — пита је гђа Перса, а сва позеленела од притајена једа.
Покисао, истина, мало и он, и креста му, к’о рек’о би, помодрила, али је ипак поносит; не да познати да му је зима, отима се. Што ти је, боже, левента и старо господство!
— Па к’о и у зиму, шеснајст. — То је, бо’ме, много. Много, много... — Е, па јесен је, блато је, горе нег’ и сува зима ил’ снег. — Та знам, Петре синко! Ал’ колико је дужи летњи дан него овај зимњи, — па ипак за зимњи тражиш дупло!
— вели, а заклопио ствар. — Ју, мамâ, иберашунг! Ааа! — Да ми ниси купио наочаре?... Ил’ што је зима ту, па се рано смркне, ил’ шта ли, тек почела сам рано да остављам штрикерај, па би ми баш добро дошле једне...
— »Мој, одговорим ја, ваше преосвештенство!« А мо’ш мислити како ми је било, час ме зима, час врућина спопада. Не знам још шта је, ал’ већ видим да ће то све на моју конту да се запише.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Али од владике не долазило. А међутим, долазила зима. За себе се Наза није бојала већ за њега, Љубу. Јер око гробља и у вароши није имао где да спава.
Стид је било да га тако, невенчаног, код себе прими јер: „шта би после за њу казао свет?“ А овамо, зима све јача. Љуба, истина, није се тужио, али сав, онако гô, у кошуљи, најежен од зиме и, као у инат, само је још више
— Кад дође од владике, ја ћу да те зовем. — Одбијао је једнако попа. Али Наза није могла да чека. Зима стегла и пуца. Љуба да се укочи. Зато заборави све и невенчаног прими Љубу код себе, у колибу.
— Одвраћа га она и скида са себе шамију, огртач. Хоће да га огрне, утопли те да онако го, бос, не јури по зими... — Зима, мећава је тамо! — Одвраћа га она једнако и очајно покушава да га задржи.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Ишао је често по вашарима. Ту је искусио сву романтику трговачког живота. Зима, врућина, жеђ — ништа то њега није женирало; не једанпут је на вашару бивакирао и на влажном времену под колима спавао.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Него ви сте таки: не волите ништа, не одушевљавате се ничим, не верујете ниушта. Дабогме, ово је време пролазна зима, а пролеће иде... — Пролеће је у Клермону. — Живела округла, мала, слатка Жана из Клермона!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Тек после у својој кући, у Бахмутској провинцији, у Росији, Павле је, једно вече, кад је напољу била страшна зима, уз пламен пања на огњишту, испричао по нешто, о том свом бекству, од кирасира.
Живот људски личи на годишња доба: кратко пролеће, варљиво лето, јесен која пролази брзо, а затим долази зима. Жене, нарочито, ретко налазе срећу у животу.
Кад је ноћ мрачна, кишовита, или кад дође зима, на улицама Вијене, ноћу, није било никога. Сем пијаница, и ноћних чувара.
Павле је, обилазећи те ходнике, у којима је било хладно као да је јесен, или зима, једва распознавао жива бића, у полумраку, у мемли, а видео је јасно само децу, која су трчкала, око њега, у ритама,
Нестали су, као да су пропали у земљу. А њега, ето, чека зима и брига за децу. Болесну децу. А мати за то нити пита, нити зна.
Отићи у снег, у даљину, у непознато? Месецима, тамо, веје снег и траје цича зима. Сви ће расути своје кости у ту даљину, без трага.
Ни мађије у његовом завичају не помажу. Неке веће силе, од човека, тамо, кроз облаке, владају. Зима не пита. Она би, изненада, била ту. Иза врата. Исакович се надао да неће, и у Токају, бити тако.
А у саонама, као да је летео. Пред њим је трчала бескрајна зима, у белом, у леду, у плаветнилу, а први пут је сад упознао и росијску тројку.
Росија је као нека велика зима, а у сну му се претвара у неку, огромну, реку, са којом, ноћу, разговара. Тај горостас, тај див, који му се сад јавља
Крајем фебруара зима поче мало да попушта. У заветрини, у заливу Матвејева, лед је почео да пуца. Исаковичи су, тих дана, добили наређење,
Тих дана, иако је зима била при крају, изненада, било је и, јаких, претпролетних, ветрова, тако да су Исаковичи морали да пењу цепанице и
– Остала је без матере, сад, да се, у страном свету, породи, нашла се у непознатој вароши, па су је неизвесност, снег, зима, збунили. Све ће то проћи.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Најближи сусед је скоро увек на другом врху. Ова осамљеност, још потпунија зими (а зима је овде дужа него у Шумадији) и за време непогода, утиче на развитак индивидуалистичких осећања, на образовање јаких
Махом није довољна једна цела зима да девојка извезе једну такву кошуљу. Везови једино и вреде највише на овој кошуљи, јер платно и сав употребљени
У августу већ падне слана а зима освоји у септембру. Већина села су истога типа као и аромунска. Такав је нарочито Галичник.
Све морају до јесени набавити и сложити у своје куће, јер зима рано наступа и онда снегови завеју све путеве. У селу нема ни хана ни пекарнице.
Међутим се осећају утицаји јадранске приморске климе и ветрови с те стране, који доносе топле кише. Зима је кратка, снегови слаби, тако да је ово топла и жупна област.
Воденог талога напада преко једног метра. Врло су осетне промене у температури. Зима је оштра и са маглама које трају недељама. Лето је топло и повољно за гајење жита.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Даље опет слике, фигуре, облигатне у свакој честитој кући: „пролеће“, „лето“, „јесен“, „зима“. На столу опет лежи „зборник“, тај исти насликани, и лепеза, па онда „Вечити календар“.
Чекаће још две недеље, па ће онда учинити отсудан корак. Међутим, Пера своје тера. Зима је дуга, коњи немају шта да једу, живад скапава. Хиљаду форинти је већ потрошио, прави дугове.
Чамча је био у духу непоколебљив. Прође свечарство, сви се разиђу. Било је већ око дванаест сати. Напољу цича зима. Када се сутрадан господар Софра пробудио, осећа неку бољу у прсима. Нешто га боде у десној џигерици и у плећи.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Понегде, уз воду, било је тихо, топло лето, сазрело воће, добри људи, али тек што прође зима, опет су ишли даље. Кад му је умро отац, хтео је да се смири.
Тресла се од језе и осећала је како је, с ногу, обузима ледена зима. Осетивши све прсте на нози како јој се коче, она ипак није могла да ногу покрене, а желећи да се дигне и побегне, она
Дан‑два, затим, удари снег и мећава X БЕСКРАЈНИ, ПЛАВИ КРУГ. У ЊЕМУ, ЗВЕЗДА Зима је године 1744. била дуга и јака. Славонско‑подунавски полк, растурен по варошицама и бедним селима Оберпфалца, много
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
85. ⁰²² Ивић, Данка, „Басме записане између два рата“, Расковник, 50, зима 1987/1988, с. 65. ²³ Стојадиновић, Милица Српкиња, исто, с. 55—56.
40. ⁴ Тракас, Деана и Ана Ламбиди, „Културне промене у Грчкој — стварне или замишљене“, Расковник, 53—54, јесен—зима 1988, стр. 76—89. ⁵ Зечевић, С., исто, стр. 183. ⁶ Уп. Требјешанин, Ж.
у обичајима и веровањима везаним за рођење и развој детета: теоријско—методолошки проблеми“, Расковник, 53—54, јесен—зима 1988, стр. 113—118. ⁷ Овде бих желео да захвалим мојим марљивим сарадницима, Маријани.
, Векови детињства, Завод за уџбенике, Београд 1989. Аџић, С., „Клетве у горњој Херцеговини“, Расковник, Београд зима 1984. Баларин, Н., „Гатања на Груди“, ЗНЖОЈС, 7, ЈАЗУ, Загреб 1902. Бандић, Д.
Златановић, М., „Божићни обичаји у врањском крају“, Расковник, 50, Београд зима 1987/1988. Зовко, И., „Вјеровања из Херцег-Босне“, ЗНЖОЈС, 6, Загреб 1901. Зовко, И.
Иванишевић, Ф., Пољица, Логос, Сплит 1988. Ивић, Данка, „Басме записане између два рата“, Расковник, 50, Београд зима 1987/1988. Ивић, И., „Традиционалне дечје игре и савремена деца“, Расковник, 52—53, Београд 1987. Ивић, И.
о ’традиционалној култури’ и психолошка истраживања социјализације — поглед етнолога“, Расковник, 53—54 Београд, јесен—зима 1988. Кон, И. С., Ребенок и общество, Наука, Москва 1988: наш превод: Кон, И. С.
Лазаревић, В., „Ваља се — не ваља се (из Левча)“, Расковник, 26, Београд зима 1980. Лакићевић, Д., Пепељугина папуча, Братство-јединство, Нови Сад 1989. Лакићевић, Д.
Марковић, Б., Народне умотворине Левча, Рековац 1986. Марковић, Р., „Неколико народних цветова“, Расковник, Београд зима 1970. Марковић, С., Србија на Истоку, БИГЗ, Београд 1973. Маслов, А., Мотивација и личност, Нолит, Београд 1982.
, „Центар и периферија у патријархалној породици“, Расковник, 53—54, Београд јесен—зима 1988. Раденковић, Љ., „Представе о уроку и урицању код словенских народа“, у: Ђорђевић, Т. Р.
Росандић, Ружица, „Традиционално спрам савременог“, Расковник, 53—54, Београд јесен—зима 1988. Рот, Н., Основи социјалне психологије, Завод за уџбенике, Београд 1983. Рохеин, Г.
, „Традицијска култура, културне промене и социјализација: уводне тезе за разговор“, Расковник, 53—54, Београд јесен—зима 1988. Требјешанин, Ж.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Да би се све те ствари добро виделе, јагње није смело бити старије од годину дана. Та зима је била невероватно дуга, са танком кором залеђеног снега преко стрњике.
Матавуљ, Симо - УСКОК
У томе очекивању прође нам зима и прољеће, а, негдје по Тројицама, дође жалостан гласник да су Руси изгубили, и донесе наредбу да се Бока предаје
Већ је крај зими. Ноћас је срета љето. — Како то! — пита Јанко. — Па освиће Сретење, а ми бајемо да се тада сусреће зима са љетом; она одлази а оно долази.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
неке строфе које смо у раном детињству научили; оне су успеле да неке појаве трајно именују, разврстају и представе: Зима, зима, - е, па шта је! Ако ј' зима, није лав! Зима, зима, - па нека је, Не боји се ко је здрав!
строфе које смо у раном детињству научили; оне су успеле да неке појаве трајно именују, разврстају и представе: Зима, зима, - е, па шта је! Ако ј' зима, није лав! Зима, зима, - па нека је, Не боји се ко је здрав!
Ако ј' зима, није лав! Зима, зима, - па нека је, Не боји се ко је здрав! Или: Кад дорастеш, кад размислиш, к
Ако ј' зима, није лав! Зима, зима, - па нека је, Не боји се ко је здрав! Или: Кад дорастеш, кад размислиш, каз' ће ти се само!
Ако ј' зима, није лав! Зима, зима, - па нека је, Не боји се ко је здрав! Или: Кад дорастеш, кад размислиш, каз' ће ти се само!
понекад брижна једа, понекад распричана стрица, моје вјечите и вјерне добротворе у овоме свијету који све више осваја зима.
Милићевић, Вук - Беспуће
И кад је сио у саонице, како је резала зима, како је шибао вјетар, сух и хладан, по простору који се смрзао. Небо је било залеђено и сиво.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
ГЛАВА ДРУГА Из које ће читатељ лепо видети какав је Јова био као домаћин. Стегла јака зима те 1891. године: баш сасвим онако како стоји у календару.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Оде лето и омара, Лишће жути, пада магла, Север душе, лист обара, Већ и зима силно нагла. Ал' и зима оде љута, Смеју с' доли и планине, А наш путник јоште лута Тамо, амо по туђине.
Оде лето и омара, Лишће жути, пада магла, Север душе, лист обара, Већ и зима силно нагла. Ал' и зима оде љута, Смеју с' доли и планине, А наш путник јоште лута Тамо, амо по туђине.
Ох давно је, ма ја те не дочех: Четир пута веће зима љута Пограбила лишће са дрвета, Четир пута сину прамалеће, Лишће врати, окити дрвеће.
И тако ће док је века бити, Једно грабит, друго доносити, Ал' што зима уграби менека Не поврну нико ни довека. Даничићу!
Бој се бије — подне превалило, А са неба сунце запламтило, Ал' је Турком око срца зима, Јер све даље Србаљ преотима, Понајдаље Гојкови коњици, Та јесу ти красни убојници: Поломише, Турке замрсише, За
јада, А саде им тако шака паде, Унапред се већ срећице сладе, Свима игра срце у недрима — Ал' је Гојку око срца зима. Ено Турак' — ох ти његов јаде! — Међ њима је зацело и Раде, Носи Цвету, Бог јој помогао!
Ал' је ладно, ух ал' ми је зима! Кад корачим, је л' ово земљица Што л' шобоће кô каква гробница? Слушај, слушај, је л ме когод звао?
Зефира тад смо слушали ми зук И гледали смо како умилно броде По валови кристаловитог врела На сувом листу што је зима снела. 19.
Но каде зима снегом земљу беља И бóље ми се мало слегла сила, Ја лаку пушку узе ти по среди, Дружини мојој у лов онда следи.
брегу је она бледа, На сусрет му руку даде, А та рука — груда леда, Кад је узе, дрктат стаде, Кроз срце му прође зима — „Боже, Боже“, па назаде, Ал' га она тврдо прима: „Срце, злато, мој си саде, Мој си, мој си, са мном оди, Кући
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Али једног дана, у први сумрак, кад сунце клони и расипа жарку румен, а хладовина већ преду зима маха над жегом; кад из топле земље бије сувота и драж; кад зелено и чисто модро небо срце драга и пуни га опојним,
Било ти је хладно, али си ти једнако дете утопљавала, пригрљивала, а оно сисаше комад црна хлеба. — Зима, Стано — рекох тек што да кажем. Ти се још више згрчи.
Радио је, цепао дрва, клао, копао гробове, и све што год би му се наредило. Лето, зима, њему је било све једно. У исцепаним чакширама, неким појасима и крпама од ко шуље провођаше дане.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Само Варнаву сместите лепо, од њега први да видим пепô! Журите момци, нека се сија! и мени је зима! грејô б'ж се и ја!” Намигну паша на своје луде, и што рече, тако се збуде.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— Немој, мој синко, пода ме ложити! — стане га молити поп. — О-о-о, не бој се, неће ти бит' зима! — одговори војник и отклопи котô под којим бијаше мало више жерави.
— Зима, зејо, оди да се играмо! — И лани је била, тето, — одговори зец. — Зар си ти лањски? — запита га она. — Јесам, вала,
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СТАНИЈА: Кад је јошт било срамота ићи, ка што је бог реко. ПИЈАДА: Па засто не идемо боси? СТАНИЈА: То је друго, зима је, и човек може да се и убоде. А руке нам дао да радимо. ПИЈАДА: Е, слускиње нека раде. СТАНИЈА: А ви да не радите?
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Мрак је био већи, А звезде ближе за меру горчине. (Х 1966 — Х 1968) ПРОЛЕЋЕ, КОТЕЖ НЕИМАР Зима је повукла хртове На своја јужна ловишта; Излазе боје из скровишта И насељавају вртове У ирпи древне мимикрије, Кад
брзо, ал заволим споро Тај влажни север ветрова и кула Крилатих, који секу нокте плима; Тај океански север, где је зима Блага, а лето у стању расула. Да ли је ова земља обећана Амфибијама и тумачима двојства?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
НА КИЛИМАНЏАРО 141 ДЕДА ТРШИН МЛИН 145 КОД СТАРОГ МЛИНА 146 ГВОЗДЕНИ САВЕЗ 152 ВЕЧИТО ЛЕТО 159 ОГЊЕНА ВИЛА 166 ЗИМА 173 НОЋНА СТРАЖА 179 ДЕДА ТРИШИН САН 187 МЛИН ЈЕ СТАО 193 ЧУДА У МАГЛИ 200 ЖУЋИН ОДЛАЗАК 205 ВИДРАН ВИДРИЋ 211 ПРИЧЕ
дана три се другара сложе да пођу на далек пут: слонче од порцулана, мајмун од сиве коже и лав од вуне, жут. Зима им дојади јака и сила Симе дјечака.
Зима им дојади јака и сила Симе дјечака. Жали се такав лав, тужан, очупан сав: „Страшна је, каже, зима, кад стегне снагом свом, а још је гори Сима, бије нас — као гром!
Је ли вам добро код вашег деде, да ли вам срце кудељу преде?“ „Шта да ти причам! — јави се Жућа — Ево се зима спрема. Читави свет сам прошао јуче, радости нигде нема. Јесења туга из магле роси, невидљив косач пољима коси.
Негде у свету све је зелено, а сутра к вама пролећа ено. Кад ваша поља завије зима, негде је лето, знај, мислите онда на цветне даљи, на сунчан јужни крај.
Мачка и Жућу завија поноћ најцрњом свилом. Понекад само канда затрепти Огњена вила пламеним крилом. ЗИМА Ех, што се магла згуснути уме, завила поља, реку и шуме, збрисала кланац, покрила село, читавом свету обукла бело.
“ А Тоша рече, сретан ко дете: „Како ли бели лептири лете!“ Нато ће деда: „Све је то варка, ово је зима, опасна старка!
“ А Тоша каже: „Злослутан знамен, постала вода студени камен!“ дедица вели: „Зима је, роде, већ ковач Север окива воде!
“ дедица вели: „Зима је, роде, већ ковач Север окива воде!“ Једнога јутра, по ведру дану, окова зима на млину брану, престаде точак жрвњем да креће, са њега висе дебеле свеће, ледени оклоп на сунцу сину, престаде
Текла је зима, студена, дуга, напокон ево топлога југа, ледене свеће на точку топи, са стреха капља за капљом шкропи, ојача
Пође и деда, запет ко пушка, хоће да види цвета ли крушка. Плави се небо ко шатор сведен, одјури зима на север леден, а наврх горе, у сами мрак, сину још једном чудновати зрак: остатак снега, блештав и бео, путнице
“ — тихо је реко. Старина кожух пригрну дуги, нешто му нагло постаде зима, као да штеди сањива госта, изиђе тихо, на прстима.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Кад сам се вратио жени, рекао сам јој: „Чим прође зима одселићемо се са острва. Ићи ћемо у неко село где има доктора и школе. Не треба овако шта дочекати понова!
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
И густе травице сплет Горди му увија стас — и горски несташан лахор Лелуја шарен цвет. И зима дође већ; и својом студеном руком Покида накит сав и гору обнажи сву, Ал' многа зима још са хладним ветром ће доћи, А
И зима дође већ; и својом студеном руком Покида накит сав и гору обнажи сву, Ал' многа зима још са хладним ветром ће доћи, А он ће бити ту.
ИВ ЛАСТАВИЦЕ — Ластавице, тицо мила Куда пружаш лака крила? Зар је зима страшна тако, Те развијаш крила јако? — За пољима, за горама, Јарко сунце сија нама.
ЗИМСКА ИДИЛА Зима је покрила снегом долине и поља равна, И тавне, високе горе. Вихори снежнога праха По пустом вију се пољу, и цела
Хиљаду осамсто... (Сад не знам којега лета, Ал' Бунопарта је онда на Руса пошао био) — Зима је велика била. Реке се замрзле рано, А снег од осам стопа пола је и горе крио.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Укрстили се зима и мрак, по шкрапама тражим заклон на домаку змајева и арслана, до грла ме сустиже снег и коњ ми у понорници тоне,
Запада стижу нека препречи пут науци и машини зашто је иначе моћан и древан мора да предузме нешто пре но што дође зима и заиста док су облаци ниски он стаје на место високо на врх који се зове Голија попут воденог стуба који на
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
»Овако... незгодно: сами обоје !« После стаде да мисли о школском одбору И осети да га обу зима његова обична бојажљивост. Би му то непријатно; он се намршти и убрза кораке. »Кад ће ме то једном проћи! уздахну он.
— Како не, како не!... Зато сам и дошао. Дете пише: исцепало се, обосило, а зима — ето је!... Нема шта ни да једе, а ја не могу више да дајем... Нема више никакве зараде.
О, погрешила је... много је погрешила!... Опет је обузима зима... све више је издаје снага. глава јој клону на једно окопано стабло...
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Лети скуваш крушку, испечеш паприку... Умочиш у сланик главицу лука... Али кад дође она црна зима... одеш на пијацу, а по тезгама снег! СОФИЈА: Свето је лето! СИМКА: Ја више волим јесен. СОФИЈА: Јесен?
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
СИРОЧЕ драмска слика ЛИЦА Сироче Радник Господин Госпођа у црнини Позорница: Једна улица у неком великом граду. Зима. Снег веје и дува ветар. Сироче: Зима... сва дркћем... изишла сам из школе, нисам ни књиге однела кући...
Зима. Снег веје и дува ветар. Сироче: Зима... сва дркћем... изишла сам из школе, нисам ни књиге однела кући... соба је тако хладна, пећ као лед.
А моја је мама умрла. Пошла сам на гробље... Знам где је, ишла сам ја често тамо... (Грчи се.) Ветар... Зима... Зима код куће, зима овде, на гробљу зима — свеједно је... Идем код маме моје. Како ми је тешко без маме!...
А моја је мама умрла. Пошла сам на гробље... Знам где је, ишла сам ја често тамо... (Грчи се.) Ветар... Зима... Зима код куће, зима овде, на гробљу зима — свеједно је... Идем код маме моје. Како ми је тешко без маме!...
Пошла сам на гробље... Знам где је, ишла сам ја често тамо... (Грчи се.) Ветар... Зима... Зима код куће, зима овде, на гробљу зима — свеједно је... Идем код маме моје. Како ми је тешко без маме!...
Знам где је, ишла сам ја често тамо... (Грчи се.) Ветар... Зима... Зима код куће, зима овде, на гробљу зима — свеједно је... Идем код маме моје. Како ми је тешко без маме!...
Они ће маму да вежу данас а мама ће се сетити мене па ће плакати... Зашто нисам и ја тамо?... (Стреса се од зиме.) Зима... руке ми се мрзну, ноге као лед... снег ми улази у ципеле... подеране су...
) Тако... Радник: (у пролазу) А шта ти ту радиш? Устани! Озепшћеш... Сироче: Није ми зима... Радник: (одлазећи) Није јој зима... не осећа! Парче леда не осећа студен, јер је и само студено... (прође).
Радник: (у пролазу) А шта ти ту радиш? Устани! Озепшћеш... Сироче: Није ми зима... Радник: (одлазећи) Није јој зима... не осећа! Парче леда не осећа студен, јер је и само студено... (прође). Господин: (у пролазу) А шта ти ту радиш?
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Наступи љута брдска зима, кад се леди дрво и камен, а сву околину застре бело студено покривало, те се чини да је сва природа слеђена, изумрла,
На души му беше тешко, а на срце легла некаква студен која му изазиваше мучно осећање. Беше му зима, као да није лето. Обузела га некаква непојмљива зебња и нерасположење, чему и сам не зна узрока.
Прође цела зима и наступи пролеће. Воде се разлише, и пред полуокруглим окном високе звонаре отвори се читаво море. Требало је само
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
далеко од запаљене буради одмакли — тек се ћир Ђорђе раздера: — Љубице, мори, поскокни те ми донеси џубе; нешто ми зима овој вече. Фаћа ме треска, како грозница! Иска ми душа да се утоплим малко.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Измеђ сунца и реке зачне се сплетка: Сунце је добре воље, а вода мрзла и јетка. Ноћас је погинула зима, без пуцња, без метка, И врабац, по крову, већ се безбрижно шетка.
петровданске или илињске, ту су, тек да се човек подсети куд се све некад пентрао, лети, и шта му је, кад зима стегне јака, кришом, с тавана, скидала бака.
Лето је помало неодговорно, док јака зима доноси Мраз, а с њим усмереност и озбиљност. У лето се посећује село у којем је рођен Дон Кихот, И једним оком, на
У лето се посећује село у којем је рођен Дон Кихот, И једним оком, на плажи, чита се Мома Капор. А зима нам открива истину да је живот Одрицање, напрезање, скомрачење и напор.
ПО ВЕТРУ Ако ветрина дува из топлих пушница југа (Носећи мирис балеге и отопљеног снега), То значи: зима је била оштра и врло дуга, Али се завршила, коначно, попут свега.
да реже, Да тресе у капке, односи кошуље са доксата, (Ветар пред којим жути листови у страху беже), То значи: стара зима штапом куца на врата. ГДЕ СУ ОНИ ВЕТРОВИ Самог себе век као да преплови.
Ах, нико не зна шта човека У Жагубици може да чека! Кад је јануар и кад је зима, Тишине тамо много има; У главној улици, у кротко вече, Можеш гледати како све тече: Два милицајца, као два
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
А његова благост сад ме увек сети На вилину косу што у зраку лети Кад пред топлим сунцем стукне зима тавна; На иконе кротке, стародревне чари, Што благослов нуде из оквира стари̓, На пространа поља месечином плавна.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Он је состав паклене неслоге: у њ ратује душа са тијелом, у њ ратује море с бреговима, у њ ратује зима и топлина, у њ ратују вјетри с вјетровима, у њ ратује живина с живином, у њ ратује народ са народом, у њ ратује
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
А она је знала да је то све због ње. Као да се ње боји. Прође по читаво лето, јесен, зима, па се од њега ништа не би чуло, нити би каквог гласника послао.
У почетку, после саране Маркове, цела јесен и зима прође у излажењу на гробље. Настадоше оне јесенске дуге кише, лапавице и мећаве.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
МИР 224 РОДНА ГРУДА 225 ЗИМА 227 РОНДО 228 ВЕЛИКИ ПАУК 229 ПОСЛЕДЊА ТЕЖЊА 231 БУДУЋИ ДИЈАЛОГ 232 ПЕСМЕ И БИСЕРНЕ ОЧИ Као
вратит’ неће; Кад уздаха дугих подигне се плима, Кад ти око ташта задовољства прозре, У души твојој кад застуди зима, Једна ће мис’о у теби да дозре, Велика, тужна мис’о, моје драго: Да треба да нам све буде свеједно, Да нам је
Алилуја! НАШИ ПЕЈЗАЖИ Сиво јутро. Магла се свуд слêже. Снег светлуца; стазе завејане. На све стране мрачна зима стеже. Бели покров повио је гране, А ограде окитиле ресе Ледног мира што се свуд протеже.
Сви су пути завејани. Ћути Хладно срце што потајно слути Свој свршетак, не знајући где. Сад изгледа да та зима бледи Мрзне живот свих бића од реда, Да све тужно мре.
се не мења; Само своја земља не лежи у бари Досаде; и поред свију искушења, Све се више воли што се већма стари. ЗИМА У моме срцу, у старинској вáзи Убрано цвеће спомена се суши; Над срцем мојим један облак блáзи Зиме и ветра, —
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Зима је, Владико свети!“ рече ђакон клечећи једнако и пошто је пламен распирио. „А, да, није лето!“ примјети старац насмија
Сви остали, без Пеја, зинуше такођер, каоно чељад што нестрпљиво очекује. „Стрико“, поче он, „ово канда се зима поврну!“ То рекавши опет тури камиш у уста, па мирно настави пушење. Сви се погледнуше.
У један мах те прекрштене руке замахаше, у један мах сви нагоше пут оружја, грајући потмуло, као што зима на снијег тутњи. „Мир — и на мјесто!“ загрми Владика дигнувши високо крст.
Млађи народ весео у свјежини и у благој топлоти, кликоваше: „Богу фала те зима прође! Одједном је нестаде као да у море утону!“ Старији људи не вјероваху својим очима, ка’оно злу навикли.
То је било старцима за велико чудо. Прво чудо би, што се зима не потаја између та два рока, као што је навикла. Друго чудо, што она не застаде, нити се обрну у поласку.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Запиши угљеном по тави! Здрав стрељач: кад на банак сједне, у пећ погоди. И гô и бôс, и опет му је зима. И ја сам тамо био, и вино пио — и још ми је језик мокар (завршетак у причању за децу).
3 Питали љети гору: — Зашто плачеш кад си тако окићена? — Зато што знам да после љета долази зима. 2. О ЖИВОТИЊАМА 1 Питали вука: — Кад је највише зима? — Кад се сунце рађа.
— Зато што знам да после љета долази зима. 2. О ЖИВОТИЊАМА 1 Питали вука: — Кад је највише зима? — Кад се сунце рађа. 2 Питали су вука: — Бојиш ли се паса? — не бојим, али ми није мило да на мене лају.
(Одјек) 213 — Звијукну баба из Дунава, помете хоџу наврх мукора? (Олуја) 214 — Зуба нема, руку нема, а опет уједа? (Зима) 215 — Иза гора вила граје, / носи вјенац око главе?
(Четири годишња доба: пролеће, лето, јесен и зима) 225 — Крава риче иза Дубровника, теле риче иза Шибеника? (Грмљавина и њен одјек) 226 — Кроз сламу иде а не шушка?
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Из осмог џепа бије велика зима! А да испразним ову канту, па у канту? Немам кров, ал барем имам поклопац! Не могу да вас огреју ни топлане, ни
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
се на њој види, воздух, облаци, ветрови, молније и грмљавина, вода и све што се у њој движе, пролеће, лето, јесен и зима, свако диханије и свако створење до најмањег мравка и мушице.
Нека говори ко што [х]оће, ја ћу постити те постити. Прође то лето и зима. На пролеће постригу ме и даду ми моје пожељено име Доситеј. Како сам тај пост провео, мучно ће ко веровати.
Ту ми се сва зима не учини дужа него један дан. Антун, који ме весма љубљаше, предаваше ми с великом радостију осам части слова, даваше
Овде је највећа зима, као код нас у Банату другда у октомвру. У лето, ту за шест месеци нема кише, а врућина би била врло велика да сваки
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Кад немаш, ништа кад немаш! — Престани ноћас! — Ја... сиромах к сирће. Нико ми ништа не може. Ни Бог, ни зима, ни ракија, ни хајдуци, ни ти... Ћутим. да се кладимо даје мушко.
Симка се примаче ватри, зима кула кроз врата, у дебелом, густом, упреденом курјуку није јој хладно. — Шта ти је ноћас?
Некада, онда... увек, за сваки Божић, санкама кући. Све санке на свету исто шкрипе. Као у Гогољевим причама. Зима је, беда, коњи заударају на балегу и кисео зној. Слуге су добро тимариле, не, још како су заударали и Аћимови коњи...
Неће да умре као председник паланачког суда! Погледа: све је исто, куће, зима, и оног познаје, и жену познаје, не, то је беда, сиротиња...
Тако, тако, само вуци. Их, каква ћу ја сила бити кад ви порастете. На царевину могу да ударим! — Зима ми је, Толе, много ми је зима. Стреса ме... — Наложићу, усијаће се оџак. У Прерову има доста плотова.
Их, каква ћу ја сила бити кад ви порастете. На царевину могу да ударим! — Зима ми је, Толе, много ми је зима. Стреса ме... — Наложићу, усијаће се оџак. У Прерову има доста плотова. Све ћу их ноћас почупати.
— Не треба њему молитва. Спава му се. Дај ми га. Тола спусти дете у корито, помисли да им је зима, скиде гуњ са себе и покри их. Ни Бог није свог сина, кад му се родио, увио у свилу и кадифу. Родио се у тору, кажу.
Мијат полако упреже коње. — Пожури! — викну Вукашин и попе се у санке. — Да узмемо вреле цигле, биће ти зима. — Не треба, терај! — рече кад виде Симку у отворе— ним вратима старе куће како га изгубљено и уплашено гледа.
и што леже заједно, и што постоје, а би му још теже кад се она одмаче на руб кревета, кад се међу њих увуче смлачена зима, непријатна као и јучерања смрт, као охлађена крв, његова, њена, Аћимова.
тргла, устала из корита, жестоко се истрљала ланеним убрусом, који је по телу остављао румене, праменасте трагове. Зима је стресла, хитро је обукла чисту кошуљу и, пре но што је почела да припасује сукње, узела је у руку десну дојку па
Време је за спавање. Скини с кревета једну сламарицу. Узми и покривач и лези поред фуруне. Ако ти је зима, ложи. — Ја бих вас молио да некако још вечерас обавестите оца да сам дошао. даћу дукат апсанџији.
Смирио се. Боли га... глава. Глава жене боли. Пробада га с десне стране, не може ништа да једе. Зима је. Шта је лакше него да човек назебе у путу? Одбио је да руча. Поручивао је само топао липов чај.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Је ли Татага знала да је следе? Тајна је остајала тајна! Можда би вечно тако остало да зима која дође није била изузетно снежна и хладна.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Пошао је на пут у Влашку: пред њим су били зима и дуго путовање, можда по вејавицама, можда по цичи, али није марио. Преселеније са овога света ионако се ближило.
Враћао се из Влашке и осећао како му се зима увлачи у кости, а нека телесна слабост, слична оној коју је приметио, као предзнак, онда у Пашином двору, све га је
Снег је почео да пада а карпатски ветрови да дувају, зима се испречила. Анастасијевић је знао да не сме да пристане на препреке: оставио је лађе у зимовнику а вреће са новцем
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ја знам, ваше срце сада ватром гори, Моје хладна зима окива и мори; Ваше очи сјају к'о два неба плава, А моје су мутне као магле сиње; Младост - љубав - огањ - све у гробу
Негда у таке ноћи, када отка Помрлом грању зима покров ледан, Ова је соба била к'о врт један, Гдје је к'о поток текла срећа кротка.
И густе травице сплет Горди му увија стас; - и горски несташан лахор Лелуја шарен цвет. И зима дође већ, и својом студеном руком Покида накит сав, и гору обнажи сву; Ал' многа зима још са хладним ветром ће доћи, А
И зима дође већ, и својом студеном руком Покида накит сав, и гору обнажи сву; Ал' многа зима још са хладним ветром ће доћи, А он ће бити ту. В. Илић ЦВ ВЕСЕЛО ЈЕ...
Хиљаду осам сто... (сад не знам којега лета, Ал' Бунапарта је онда на Руса пошао био) Зима је велика била. Реке се замрзле рано, А снег од осам стопа поља је и горе крио.
Већ ме право гробљу понесите, Копајте ми раку предубоку, Да ме мртва не огрије сунце; Јер мој живот студена је зима; Нек' ми буде од земљице топло.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Наше жизни прољеће је кратко, знојно љето за њиме сљедује, смутна јесен и ледена зима; дан за даном вјенчаје се током, сваки нашом понаособ муком: нема дана који ми желимо, нит' блаженства за којим
је шири растојања нег' подвижним много свјетовима; ал' се виде зраком облачени, како морски велики острови кад их зима снијегом обуче, те их пловац из даљине гледа.
Вид подобни оку представљају поглед горди сјеверних љесовах кад их зима у кипу обуче, и над њима на преведром небу кад се облак наполи раздвоји те у двије непрегледне масе с два противна
Мрачнога је половину царства грозна зима вјечно следенила; тамо мрази у степен највећу житкости су водне скаменили, мећаве се хоре колачима, сваког часа
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
мене, па ми се, после тога, зачуђена вероватно наглом променом мога расположења, обрати: — Је л’ те, је л’ Вама опет зима?
А она ми на то са пуно прекора рече: — Зашто, кад добро видим да Вам је опет зима? Оно што је она видела, биле су нове сузе које су ми грунуле тако неодољиво да нисам имао времена ни да помислим:
Кад сам отворио очи и погледао, вратанца наших кола била су широм отворена, а кроз отвор њихов јурила је зима и провиривала, сва бела од иња, брада нашег старца, који се смешио.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
У њихов сам густиш скривао плуто с туњом и удицом кад сам долазио на часове. — Покосила их је лањска зима, била је јако оштра. Ови овдје унутра, у заклоници тријема, па и лимуни, који су још осјетљивији, остали су поштеђени.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Подај и њему половину од добити, јер сад је зима на прагу.... треба добро да се чуваш, а без њега не мореш... — Зимус ми он не треба.
— И ја то сад мислим. Ти би требало да се љутиш, али одсад ћемо друкчије... Само да прође ова дугачка зима!... — У наш Кленовик, је ли?...
Кад помену капетан осуду, Ђурици заклецаше колена, обузе га зима свега, и као да му нешто дохвати само срце, па стеже...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
снијег и мраз, те јој се јарчићи смрзну, а баба, бјежаћи кући и духајући у руке, завиче: — Богме, људи лажу да је зима прошла, него може бити Блатовијест приповијест.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
ОНА, И ЊОЈ Тамо где зима и лето, пролеће и јесен влада, Где човек живи у борби са људима и самим собом, Где безазлена невиност вечито пати и
НАЈВЕЋИ ЈАД Ја знам једну песму као зима 'ладну, Коју мирно слушам на прагу јесени, При заласку лета и снаге у мени. Ја знам једну песму као зима 'ладну.
Ја знам једну песму као зима 'ладну. Ја знам једну песму, и њу данас слушам У одмору моме, кад се сутом спушта; И осећам да ме мој полет напушта.
Ти волиш, бориш се, али јесен ступа. Моја јесен ступа; иде моја зима И пада на срце младо, увек холо, И на звезду моју, на све што сам вол'о. Моја јесен ступа; иде моја зима.
Моја јесен ступа; иде моја зима. Ал' ја ћу са срцем ићи све до гроба Упорно, кроз борбу и кроз видик сиви: Ту ћу га спустити, нек у смрти живи.
Симићу Каткада снага крвљу ми проструји И пробуђена жеђ живота, да ме Изведе мало из глуве осаме, Где живи зима и мртви славуји.
У кући народа жижак наде трне Пред иконом Бога, опасана мачем. Та слутња што данас у срцима влада, Тај страх што к'о зима све погледе леди, Шта у себи носи: живот давних нада, Осећај пропасти, или пут победи?
К'о пустаром песак Мисли, зраци пали у сјај, ледни блесак, И види се живот, зима к'о две ране. Младост и све цвеће створи се пред оком.
Увек једно исто понавља се, ето, Монотоно, тромо, без икаква циља; И откуда, зашто, чему зима, лето, Дани, звезде, земља, човек, камен, биља. Увек једно исто, увек исто, једно!...
Преко гробља малих и гробља тирана Он је довршио своје свето дело. 1912. ПРОЛЕЋНА ПЕСМА Прошла је зима наше невоље И лед се топи с голих планина, Потоци бесни, пуни зловоље, К'о гладни хрти јуре с даљина; Прошла је зима
зима наше невоље И лед се топи с голих планина, Потоци бесни, пуни зловоље, К'о гладни хрти јуре с даљина; Прошла је зима наше невоље.
Док цветају брескве, веселе и сретне, Свуда жалост иде 'ладна као зима. Које ли је доба ове ноћи црне? Изгледа дубина мрака да се губи.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Како се ближила зима, посла је било све мање, а моја уштеђевина брзо се топила. Моја собица у Норфолк Стрит улици била је тужна и хладна,
Ћипико, Иво - Приповетке
Она увидје да треба нешто да рече: —Брзо ће зима, рано су почели студени вјетројави се најпослије, не гледајући у њ. —Зима ће, да! — једва дочека Марко.
—Зима ће, да! — једва дочека Марко. И, залишљен, надода: — Ово је прва што ће ме сама наћи... — Биће јур година да ти је мај
— Да, зима ће брзо доћи, па ћемо за ружних дана сами бити на шкољу, — прекиде мук Марко. А Антица не одговара и неће да у њ гледа
А Антица не одговара и неће да у њ гледа. — Било би добро да нас зима заједно нађе, избаци он и не миче се. Види се да је одлучио да дочека њен одговор.
А кад стегну зима, на прелима пуче отворено, — веле: Павле Орлић служи се женом свога племењака Илије као и својом. Безобзирнији и
Ту одвратну слику, којој су фратри присуствовали, дуго је имао пред очима. Долазила је зима; прошасте се сећа са ужасом. Само Мајка божија сачувала га је и дала му устрпљење да је претури.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
При том су га пратиле покорне тевабије, те је огрнут у златом извезен кратак бињиш, било лето, било зима — ваистину личио на којега знаменитијега римскога сенатора... За Србе је имао само презрење.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
МЕСЕЦА 103 НА ГРОБУ ФИЛИПА ВИШЊИЋА 106 У СПОМЕН ЈЕДНОМ КАЛДРМЏИЈИ 109 ОМЛАДИНИ 112 ПРЕДЗИМСКА ПЕСМА 127 ЗИМСКА 130 ЗИМА 133 ЈЕЛКА 135 ПЕСНИК ПРЕД БОЖИЋ 138 ПРЕДБОЖИЋНА 141 ПРЕТПРОЛЕЋНА ПЕСМА 143 БОРА У ЦРНОЈ ГОРИ 145 УДОВИЦА, СИРОТИЦА,
ПРЕДЗИМСКА ПЕСМА Ветар хуји кроз висине, А и доле у низику, Разбио ми песму што је Хтела певат’ политику. Зима хита немилице, Плаши људе, гони тице, По дрвећу пало иње — Сећајте се сиротиње!
фазана, На шампањцу биће пена, Виће сјајних соареа И беседа и „кренцхена“, Биће свега ком се има, Шарена је дуга зима: Сећајте се бледих лица Хладних, сузних колебица! »Стармали« 1883.
За сваки топли сунчев зрак Пољупца слатка, медена, У груди твоје зима сад Забада копља ледена. За сваки шапат љубавни Што исток шапну невести, Зима сад чини прекоре Мекој ти женској
За сваки шапат љубавни Што исток шапну невести, Зима сад чини прекоре Мекој ти женској савести. За сваки цветак, који си Задела летос на груди, Север те шине пахуљом,
Врати се драган раздраган, Заборави се све, И луда с лудом лудује Поново, кâ и пре. ЗИМА Слава теби, убаво пролеће! Теби венци, јер је твоје цвеће!
— Ко покрива поље преорано, Да не зебе семе посејано? Оштра зима, ал’ јој блага нега, Зима стере покривач од снега. Зима збира око огња жива, Где нас гуслар песмама дарива.
— Ко покрива поље преорано, Да не зебе семе посејано? Оштра зима, ал’ јој блага нега, Зима стере покривач од снега. Зима збира око огња жива, Где нас гуслар песмама дарива.
Оштра зима, ал’ јој блага нега, Зима стере покривач од снега. Зима збира око огња жива, Где нас гуслар песмама дарива. А у школу чило иду ђаци, Да с’ покажу на зими јунаци.
А у школу чило иду ђаци, Да с’ покажу на зими јунаци. Зими учи шта анђели кажу: Да богати сиротне помажу. Зима носи Божић, данак лепи, Који сваког новом надом крепи. — Драга зимо, Бог нам те је дао! Ко те не би силно поштовао!
»Стармали« 1881. ПРЕДБОЖИЋНА Падни, снеже; падни, снеже; Без тебе је празна зима; Падни, снеже, барем сада О божићним празницима.
Дању ради, ноћу ради Да одбије муку глади Што кâ црна авет слеће На шесторо сирочади. А кад зима стегну јача, Ветар, цича, непогода, Она мишља: шума ј’ свача Кâ и ваздух, кâ и вода.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Тамо се ми стихотворци на воздушни крили пењемо и дух пачеземно услаждавамо. ЕВИЦА: Није вам зима тамо? РУЖИЧИЋ: Огњ стихотворства своје љубимце обилно греет. ЕВИЦА: А кад огладните?
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
“ Тако било цела лета, Сузне капи сунце суши; Лето прође, јесен дође, И зима се запенуши. И северци на сухору Ружиноме сузе гледе; Камен пуца, они веле: „Овако се сузе леде!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Сав клонуо спустио сам се на кревет. Војник ме покри. Обузела ме је нека зима, и са ужасом сам помислио шта ћу сад да радим ако ме спопадне маларичан напад. Посилни ми додаде кутију са хинином.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
86 ПЈЕСНА НА ИНСУРЕКЦИЈУ СЕРБИЈАНОВ 87 ГЛИГОРИЈЕ ТРЛАЈИЋ 91 РУСКА ЗИМА 92 ПАВЛЕ СОЛАРИЋ 100 ЗАВИЧАЈНЕ РАДОСТИ 101 ЈА САМ ХТЕО ЈУГОВИЋЕ...
Захарија Орфелин МЕЛОДИЈА К ПРОЛЕЋУ Дично време нам приходит, зима прогоњава се, что пролеће већ доходит, љето приближава се. Небо чисто нам јавља се. и свјетљеје издаје се.
1804. Доситеј Обрадовић ГЛИГОРИЈЕ ТРЛАЈИЋ РУСКА ЗИМА Листопада седмог, навечер, при свећи, В мојеј малој собицје за књигом седећи, Неки ми се разговор на пенџеру чује, И
Пес не дира мачку, маца мишу глади, Из серца им звјерство љута зима вади. Тако једни и други и трећи ден прође, Когда св'јет на земљу и тишина дође.
Овако се, небог, тјешим кад се Срећа м'јења, К'о, кад зима на њих ступи, безлисна корења: Кад одлазим с мјеста кога, и страх ми се јежи, једа л' боље другди наћи камо нога
Застава, бр. 100. од 1 (13) јула 1883, стр. 2в). РУСКА ЗИМА (стр. 82) Ова песничка посланица заправо је саставни део пишчева приватног писма писаног из Москве, 7.
марта 1805 (в. Летопис МС, 1827, ч. 10. стр. 122—4), чијој је жени, својој куми, Трлајић послао песму Руска зима. — Биће да је Трлајић у писмима пријатељима у завичај послао више песама сличних овим двема, што се види и по неким
” — Има више доказа да се Трлајић хтео из Русије вратити у завичај (в. и коментар уз његову песму Руска зима): Л. Бојић наводи у својој књизи (стр. 75—6) једно Трлајићево писмо од 1.
Све што речено о језику и правопису Трлајићеве песме Руска зима односи се у истој мери и на ову Трлајићеву песму. ЈА САМ ХТЕО ЈУГОВИЋЕ... (стр. 90).
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
РАДОШ (подстичући ватру): Докле је било крви у срцу Није ми требô огањ и плам, А сад? Вечита зима, вечити лед; Кâ онај лисâк тужне јесени Кад хладан север дуне планином, Тако ми срце дркће, умире У својој зими —
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Сува зима стегла. Одасвуд бије, пржи и као уједа, гризе оштра и немила студен. Руштри се окорјели снијег, и жалобитно цвилећи
— одахну крупно Дуле, па раздрљи знојаву кошуљу на широким, руњавим прсима. — А само да ти је знати каква љута зима море бити 'вође, на планини. — Зима, велиш? — Да, зима, зима!
— А само да ти је знати каква љута зима море бити 'вође, на планини. — Зима, велиш? — Да, зима, зима! Колико ли је само свијета помела мећава на 'вој планини!
— А само да ти је знати каква љута зима море бити 'вође, на планини. — Зима, велиш? — Да, зима, зима! Колико ли је само свијета помела мећава на 'вој планини! Видио си, ваљада, оне гробове изнад мог шјенокоса...
— А само да ти је знати каква љута зима море бити 'вође, на планини. — Зима, велиш? — Да, зима, зима! Колико ли је само свијета помела мећава на 'вој планини! Видио си, ваљада, оне гробове изнад мог шјенокоса...
Јајце је вјечито, било пролеће, било љето, била јесен или зима, тужно, туробно и мрачно. Нигдје ведра и насмијана лица, нигдје жива и ватрена хода и корака.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Умрлог Бога ми би васкрс хтели. Поноћ је. Задња звезда догорева. XИ Север је плео гранама опело, Побожно зима спуштала се с гора, Из свога сиво-плаветнога двора; И јаблању се грчила имела.
Јежи се река и иње је бело Као низ ситних папратових спора Превлачи слојем залеђених бора. Зима је царски вео пољем плела.
Ти сплет својих жеља невиних и слабих, Уздахе свих ноћи, свих лета и зима, Песме свих сотона и свих серафима Хтела си у један кип свих снова слити.
XX Звиждала је зима, кад смо овде били Крај овога жбуна, што сад зелен листа, По коме пролетњег сунца сјај се блиста.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Кротином ћув то мрзли разједе кам. И јер лек си, јер топло буде свима, чудно ме у пролети овој зима. Лек си, болујем те сам. ВИИИ Лек си, дубље тим лека ми не.
А у нама певају миља; радосни, руку под руку, газимо по злату. 2 Вештица зима на нашем настани се брегу, скамени гору и воду, и тици крила.
5 Ми тихо, руку под руку, румен док лета избија на плод и зреле ливаде зричу. 6 Јесени свих злата, белине зима, плаветнила пролети, румени лета, чудну причамо причу.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
нагурано и отерано свако у своју рупу, између бразда, уза зидове, испод камена, греда, све се то слегло и чека да дође зима и покрије, заледи и уништи сасвим. Под ногама осећало се како је већ и земља тврда, суха, крта.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
»Љешњаци уродише, бит ће дуга зима« — по билогорској пословици (ЗНЖОЈС, 45, 1971, 498, Бјеловар). На Пештери и Бихору верују да лешници неће родити ако
Раширено је и гатање о времену по т.: »Ако у јесен на тополама остане само зелена крошња, ,вршина̓, зима ће бити блага.
Ако лишће с топола опада одозго наниже, зима ће бити у почетку јака и око Младенаца« (СЕЗ, 70, 1958, 553, Лесковачка Морава; упор. ГЕИ, 9—10, 121, Сретечка жупа).
Ћипико, Иво - Пауци
санијела, духан предао на вагу, и с тим новцима подмирују сељаци трговце у вароши и плаћају порез, задовољни што ова зима обећаје да ће бити ситија од осталих. На три дана пред Бадњи дан Илија опрема се у приморје, по божићње вино.
Али превари се у рачуну, као и осталих година. Мишљаше: за сијено биће блага зима, а оно окрене оштра и снежна, па у најбољу понестаде сијена, а за жито није рачунао на кокоши и крмад, којима би се
” Свршетком распуста, здрав и миран поврати се у З... Она га дочека срдачно. Прођоше јесен и зима; густи зимски вео не застираше му погледа; у њеним плавим, непрегледним очицама гледаше одраз својега жића.
При западу сунца цијела околина плави се у разноликим шарама и мијеша се бакарастом бојом вијовине. Хладна, гладна зима примиче се и натјерава све живо у бригу за храном.
Јуре пође к огњишту и сједе до Јелке. — Пришешарићу ти мало жеравице, — рече стара и потражи попечак. — Ни зима, — одговори Јуре. Настаде дуго ћукање, док се старој додијало, те и она пође к свому човјеку на починак.
Јавља се и лагано наступа зима, па спушта свој застор над село, поље и море. Брат и сестра поздрављају по кућама врснике и сусједе, а Јуре се већ
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Поклањао нам је храну у неродним годинама и дрва за време дугих зима. Дао нам је имање у Карчу, засеок Палиће, сазидао капелу, о његовом смо трошку поправили конак.
Не знам за што бих се закачила. Празно, празно мрцварење. Дани дуги као године. Кирча Зима је била дуга и тешка. О Божићу је падао снег три дана и три ноћи без престанка.
После децембарских мећава и наглог топљења снега, превеликих узбуђења и оштрих промена, завладала је обична зима ни блага ни оштра. Поново су дани постали дуги и троми, ништа се нарочито није дешавало.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И густе травице сплет Горди му увија стас - и горски несташан лахор Лелуја шарен цвет. И зима дође већ, и својом студеном руком Покида накит сав и гору обнажи сву, Ал' многа зима још са хладним ветром ће доћи, А
И зима дође већ, и својом студеном руком Покида накит сав и гору обнажи сву, Ал' многа зима још са хладним ветром ће доћи, А он ће бити ту. 1883.
СлушајуЋ како дотичу се гране, И тихо шире тајни шапат свој... 1885. ЉЕЉО Студена зима с мразевима оде; Животом дахну подмлађени свет С планина даљих набујаше реке, И ниче први цвет.
1885. ЛАДА Студена зима је прошла. И вечно љупка и млада, На снежни Коледов престо мајка се подиже Лада. За њоме пролетњи лахор из мрачних
стене, Маховином седом што се крије сва, Валови столећа о коју се пене, Остављен и тужан дозивљем вас ја: Вас прогони зима у пределе југа, Из предачког краја мене гони туга.
Ал' плави поменак јоште мирише у тавном лугу, И он нас на љубав сећа, на чедност, и слатку тугу. 1889. ЗИМСКА ИДИЛА Зима је покрила снегом долине и пола равна, И тавне, високе горе.
Осам је пута цветô цвет, Толико свену пута, И њих нам збриса смрти лêт, Обори зима љута! И залуд кличе вртар млад, Гробнице ћуте неме Њих густа трава крије сад, И немо, гордо време... 1883.
Бадава се молиш... са песмама својим... Рашчупан и страшан ја пред тобом стојим. 2. Већ је прошла зима и пролеће влада, На престолу седи плавоока Лада Природа се бујна из мртвила буди И зеленим плаштом заогрће груди.
Но шум се хори из дубина њени', Она се гиба, таласа и пени. 11. Од ове ноћи протекло је доста. Отишла зима. И северац клети Не душе више. Што сметова оста, То тихо копне између врлети.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
савану, а ускоро, када се Дунав разлије, потсетиће ме на Блатно језеро, на којем сам некад провео лепе дане. Зима ће покрити тај део видика белим покривачем, а пролеће персиским ћилимом, обојеним сочним зеленилом младе траве,
испод нуле, кренуо је Вегенер крајем септембра са Леве-ом, 12 Ескима и 2000 килограма пртљага за ту средњу станицу. Зима је била већ у велико наступила, време бивало све горе и горе, напредовање све теже и теже.
дана, у интерпланетарни простор, па већ у првим часовима ноћи завлада, и у по лета, велика хладноћа, а пред зору цича зима.
могло очитати које годишње температуре одговарају појединим појасевима Венерине површине, колико је онде лето жарко, а зима хладна. Да, таква једна мапа узбуркала би цео научни и ненаучни свет.
На тој, од Сунца заклоњеној, полутини владала би, природно, без престанка, цича зима која би сваки делић воде или њезине паре претворила у снег или лед и исталожила га на површини планете.
Ту влада страшна зима, и ту се морала кондензовати сва водена пара, ако је ове уопште икада на Меркуру било. Због свега тога нема на Меркуру
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Зорана Опачић ПЕСМЕ МЕЛОДИЈА К ПРОЛЕЋУ ЗАХАРИЈЕ ОРФЕЛИН Дично време нам приходит, зима прогоњава се, што пролеће већ доходит, љето приближава се. Небо чисто нам јавља се. И светљеје издаје се.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Још један сутрадан, изведрило се, али јако застудело. Сви оџаци терају дебео дим; ложе се пећи и кува се бољи ручак. Зима.
Кад је време сетве и жетве, деле их и кромпири, кад дође зима, испречи се нанос снега који нико не чисти и нико не гази.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— Ево овде, видиш? — и ту би упро кажипрст у теме. — Ту је Северни ледени пол. Ту је вечита зима, никад ништа не цвета, све је изумрло, а и ако има чега, то је закржљало. То су, уосталом, неиспитани простори.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Све је дивље, све је сурово и исконско. А зима хладна као авет... Дува ветар кроз Руговску клисуру, ковитла између трошних кућа, вратнице лупају, онда избија са
— Црногорац пребаци ногу преко ноге и завали се на оно камење. — Ако је жедан, нека заити воду сам; ако му је зима, нек тура ватру сам. На ову причу смеју се и ордонанси. — А зашто идеш са границе кући баш сада?
На обали ухватих дете за руку. — А зашто они спавају? — пита дете. — Уморни су — одговорих расејано. — А је л’ им зима? И они су били некад деца као мали Мића, насмејани, весели... Постали су дечаци и замишљали да је живот вечан.
Дуги маршеви, спавање на коњу, у блату, на киши и снегу, често неспавање по неколико дана. Глад, жеђ, зима, опасности борбе, грмљавина топова.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
У стању да сања пучину црвену СУНЦЕ, одсуство четири месеца: Ево, приближује се зима! О афазија, о подношења, о мучна балканска клима, Што влада детињством и снегом, и ђоновима крваво; Сироти шегрт који
и један мишић за Марту (Марта је девојче и дуња у орману); У Индији, у Камбоџи, на Половима, у Судану, Свуда зима дође у своје време, Свуда велике просјаке и сањалице затече без спреме.
НАЛИЧЈЕ: Опкољен са свих страна својим самоубиством; Доћи ће пролеће, пуно блата као и зима; Пролеће носи пуне џепове пиштоља; Разбијањем чаша раскрчити места екстази (закон непробојности); Мање црвенила на
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Као да су знали да ће зима бити жестока скупљали су свако зрно, сваку влат. А зима је била дуга и снежна. Страшљиво извирујући у чудесну белину
Као да су знали да ће зима бити жестока скупљали су свако зрно, сваку влат. А зима је била дуга и снежна. Страшљиво извирујући у чудесну белину спољног света, размишљале су мравице-мајке о судбини
Звонило је и звонило, док људи нису почели и на саму помисао о звоњави да се јеже и затварају у куће. Зима и глад ближили су се једнаком брзином, а неиспавани и заглухнути људи свађали су се безразложно и за ситнице.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Негда у таке ноћи, када отка Помрлом грању зима покров ледан, Ова је соба била кô врт један, Гдје је поток текла срећа кротка: Као и сада, пред иконом сјаји
1911. ПАХУЉЕ Пјевала је зима своју пјесму стару; Прамињô је снијег и весело плео Од сребрних нити свој широки вео, И распростирô га свуда по
И ти некуд прође, у махалу, сама; Покрила те зима чистим пахуљама, Па по теби трепте кô сјајни лептири... Само твоје лице скрити није хтјела, И ја видјех како,
Ја знам: ваше срце сада ватром гори, Моје хладна зима окива и мори; Ваше очи сјају кô два неба плава, А моје су мутне као магле сиње...
земљи господ среће дао није, Притискô је јадом и чемером дугим; Док се сунце рађа народима другим, Нас студена зима раздире и бије. О, зар није доста невоље и туге, И сурова пута што реже и боде?! Вај, узаман море наше крви оде...
48 Жарко се лето смеје Са јагодица твоји'; У твоме срцу малом Студена зима стоји. Но, моја драга, скоро То ће се друкчије збити! На лице зима ће доћи, А лето У срцу бити.
Но, моја драга, скоро То ће се друкчије збити! На лице зима ће доћи, А лето У срцу бити. 49 Кад се растају двоје, Они се рукују тад, И стану плакат и дуго уз горки уздишу
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад дође зима, они се растану и отиду сваки своме каком пријатељу на зимовник, али најприје уговоре кад ће се на прољеће и гдје
“ „Не питај ме, брате, Мустај-беже! Забоље ме и срце и глава, сву је мене зима обузела: богме, брате, мријети ваљаде; већ ти сједи на меке душеке — да ти паднем у криоце главом, да ја пустим моју
Мало време затим постајало, зима прође, а прољеће дође, књигу пише Старовлаше Павле своме побри Сави од Посавља: „Побратиме, Сава од Посавља, зелене л’
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Дошла је зима, разиграна, блистава, хучна, с вјетровима, сњежним ковитлацем и фијукањем око свачијих прозора. Обноћ, све ближе селу,
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И тако овде више је беда него слатких се узгледа, има много: туга, болест, нелагода, сакатлук, грижа, брига, зима, врућина, печа, умор, сиротиња, глад, жеђа, голотиња, босотиња, кавге, бојеви, укор, срамеж, мука.
Животиња се разиграва нову траву пасући; свашто се набоље прелаже и понавља се хубаво. ГОДИШЊА ДОБА Зима је љута — ко ли супроћ мраза може га обстајати?
Срамно се поврну натраг, к своме другу у велики табор што је око Цариграда. У томе бијаше приспела већ и зима. Ти што се повратише с Бугара, седоше у своје галије и кћаху да прођу с друге стране Цариграда на влахеријску страну,
У мали пристанци неки, рђави илимани, тамо присташе на зимиште. А кад наста цича зима и узеше духати јаки ветрови, та и све им се погрухаше оне галије и испоразбијаше се.
Ама то је све за мало доби и проходно је: узима га зима и суши се, пак после исто једно ђубре и шушљаг од тога бива.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Што ми је за паре! Овој си ја делим сас друство, али оно што је салте моје!... — Ево ти овој! — рече Мане. — Зима иде, — сас зимске руже да се закитиш! — рече и даде јој ону киту хризантема.