Употреба речи зиме у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Ту смо одахнули. Отмица беше извршена. Стана је дрктала — од страха, или од зиме, понекад би јој се поткрао и уздисај, али испрекидан, угушен; а кад је Живко на своје груди притиснуо, чуо сам како

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

| 65 Змија и сељанин Змију у време зиме полусмрзнуту нађе сељанин, и из некаквог старопреданаго сујеверија сажали о њој, унесеје у свој дом и положи је под

У време љуте зиме, жена хоће да му се породи, — ништа то не по|маже! Фурт! Нек се у коли бежећи порађа! А ко ово причињава?

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

ПЛАНИНАМА 178 ПРЕОБРАЖЕЊЕ 179 БОГ ОЛУЈЕ У ЛУГАРНИЦИ 180 ДИМ 182 ГОСТ ИЗ ОБЛАКА 183 ЧИСТО СРЕБРО 185 ПОЧЕТАК ДУГЕ ЗИМЕ 186 ДОРУЧАК 187 СНЕГ НА МЕДВЕДНИКУ 189 ЧУДО НА КОБИЉОЈ ГЛАВИ 190 ЧУДО У ЗИМИ 191 ПОКУШАЈ БЛАГОВЕСТИ 193 МРАК НА

лазара станоје од два месеца спава у колевци од земље њега нико не памти родио се крајем јесени умро почетком зиме мезимче међу мртвима његов плач не може да се препричава његова се хумка не прескаче и не обилази његова се хумка

7. Видиш ли како, на измаку зиме, она сива обала Дунава на једном месту почиње да се зелени? Може ли се то сатерати у ровове?

А долази дуга и јака зима! Не бојте се, браћо, хладне зиме, него се бојте, браћо, неслане соли! Засветлеће жишка у пепелу, намаћи ће се вунена петла на иглу, забелеће се

ПОЧЕТАК ДУГЕ ЗИМЕ Долази дуга зима, дочекујем је пун наде; имам четири облице, и ћебе до браде; имам пола свеће, пакло дувана; хлеба

Севне близу ко шибица! Боже Господе, и заштитниче, свети Георгије, не објављујте ми се муњом усред зиме, ни дугом у облаку, кад јој време није!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

После, једне зиме, не памтим које године, очима сам гледао као ђак, где свако јутро по осам и по девет мртви̓ фрајкораца донесу из

У ваљевској нахији 1805. био је арачлија поп Павле Марковић из Такова. Те се зиме које арач, које пореза Гушанцу, које за џебану купило; и на пролеће учинимо скупштину у Пећане више Остружнице, у

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

И рече: — Залучујеш телад? – Ја. — Колико ћеш имати „зимкуља”? — (Краве што се музу преко зиме.) – Пет. – Доста... И умукну. Више не знаде ништа рећи. А и њој није било боље. Чула је све што је данас било...

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

се и кавџиће са корисним кокошкама ови незвани гости, кад онима вредна домаћица баци зрна пред кућу; и остаће и преко зиме, и дочекаће своје старе знанце, и роде и ласте. Све је село заједно са сељацима променило физиономију своју.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Та је задушница најважнија јер за њу веле: да се онда мртви, целе зиме до тада затворени горе, на небу, пуштају тада с неба те да онако жељни, гладни, сиђу у своје гробове и ишчекују да им

И то ваљда зато, што има много да се плаче. Много се накупило. Целе зиме и пролећа. Па све то има да се исплаче, изјада, искаже мртвима. Шта се у кући, од како је он умро, догодило.

За себе се Наза није бојала већ за њега, Љубу. Јер око гробља и у вароши није имао где да спава. И као сваке зиме тако и сад хтео да иде у какво село и да тамо у слами по шталама лежи, презими, али га она није пуштала.

“ А овамо, зима све јача. Љуба, истина, није се тужио, али сав, онако гô, у кошуљи, најежен од зиме и, као у инат, само је још више лежао и по некога распитивао за какво село.

Такав, занесен у томе говору, свагда се виђао. Нестане га, и то целе зиме. Кажу да је тада обично у своме селу и да тамо ради, као да се смирио, дошао к себи.

Што год наиђе уз пут: крпу, прут, какву тулузину — све, једнако дрхтећи од зиме, са оним истим плачним изразом лица, скупља и заједно с парчадима хлеба, луком, паприкама и другим што је напросио,

Африка

ниједна ноћ овде није топлија од ове, и чудно је зато да племена нису пронашла никакву одећу која би их заштитила од зиме.

Мислио сам да то бој чека, да би скувао чај, међутим једна жена, права и нага, најежена од зиме и сна, диже се одмах из шарене материје.

Заборавио сам да сам ноћас, дрхтећи од зиме, ишао да отворим кантину и из ње насумце извукао прву топлу одећу на коју сам наишао.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Урликали су те зиме као никад дотле. Е то ти је, видиш, тај мој понизни, нежни, стриц, што кажеш да ти је љубио руку. Лажеш ти то, Гарсули!

Она је, те зиме, служила, за дивертиссемент – како би Ђурђе рекао – матором фелдмаршал‑лајтнанту Енгелсхофену, који је театар волео.

Канцелар, барун Улфелд, почео је да се тужи Марији Терезији да росијски амбасадор, гроф Бестушев, целе зиме, није хтео да га посети, а императрица написа, уз један рапорт, о одселенију Срба у Росију, једанаестог марта године

Зар хоће да се жива сахрани, код оца? Да јој деца никад више не виде Трифуна? Они морају поћи у Росију, пре зиме, пре октобра, пре него што снег завеје путеве, у планини, којом је Хунгарија опасана.

Ледене ноћи и бескрај зиме, Павле је био доживео свега једном, у гоњењу, Францеза, из Прага. На свом путу у Росију, сад, Исакович је проводио дан

Виткович је, рођацима, нашао, у Кијеву, кућу. Исаковичи су, те зиме, становали у кући трговца Жолобова. Међу њима, Ђурђе је био онај, који се најбрже, и најбоље снашао.

Те зиме, интриге, свађе, између Хорвата, Шевича, и Прерадовича, биле су толике, да су биле загорчале живот оберкоманданту Кијев

у Кијеву отпочело је и насељавање оних који су били стигли у Росију, из Темишварског Баната и Срема, прошле јесени и зиме. Костјурин, оберкомандант Кијева, имао је много главобоље око тога.

шталама, земуницама, која је прошле године била напустила своје отечество, била је снуждена и очајна, после те зиме, коју је провела, у мраку, немаштини, болестима, свађама. Била је то велика сиротиња. Таква скука как пучина морска!

Госпоже, које су се биле вратиле, те зиме, из Москве, причале су да је, приликом игре театра, један мали кадет у гардероби заспао, и да га је царица,

Иако је био почео да стари, његово лице, наборано од ветрова и избраздано од зиме, било је, ипак, као да је опаљено од неког Сунца, које је на њега, невидљиво, увек сјало.

Царица је била, ове зиме, у Москви, а говори се да ће, овог лета, доћи до Кијева. Ана је добро и почела је да свира у харфу, као у Неоплатенси.

Теодосије - ЖИТИЈА

Хлеба и воде оскудно кушајући, младосни изнураваше цвет. Уз то је мрзнуо од зиме и задовољавао се само худом власеницом. Увек је ишао бос и стекао тврду кожу да се није бојао повреде од камена.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

стотина метара и пролазе кроз пределе у којима дува сењска бура, најопаснија на јадранској обали, која често у току зиме прекине сваку везу. Најзад, јадранска пристаништа сењске обале су мала, примитивна и готово без трговинског значаја.

Клима је оштра: зиме су јако снежне и врло хладне; преко јесени су чести и јаки ветрови и карактеристичне хладне кише уз буре; лета су

су од оскудице, због крвне освете, слабија братства су истискивана од јачих, напослетку су као сточари слазили преко зиме у жупанију Боку и неки остајали. По композицији становништва унеколико су различне северна и јужна Бока.

Ти јадрански приморски утицаји продиру уз долину Радике и даље све до села Јанча, у коме такође нема оштре зиме. Долинице изнад овог села, као и стране њихове, делови су терасасте клисуре Радикине.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

толико је посејао лука, и толико му родило, да се једва у подрум могао сместити, па неће да га продаје; чека преко зиме. Наступи рано пролеће, па проклија, и мора га на ђубре бацити.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Домаће свађе са свештенством, те зиме нарочито грдне, зидање цркве насред села, коју беше започео, крчење шума, на острву, где су пањеви остајали у земљи,

У исти мах, осети да неко стоји иза завесе, у мраку, и, разбарушивши дрхћућим рукама своју косу, тресући се од зиме, као у леду, виде како се из помрчине појављује једна рука.

У његовој колиби протицала је вода. Он је заспао и то вече дрхћући од зиме под колима, у потпуној тишини прокислог логора, у ком и пси беху замукли.

понови ко је, споменув свога брата Вука, рекавши да хоће да говори лично патријарху, с ким је имао част прошле зиме, два пута, дуже да разговара. Чувши име његовог брата Вука, калуђери као да се развеселише.

Славонско‑подунавски полк, растурен по варошицама и бедним селима Оберпфалца, много је патио, од мећава и циче зиме.

Повукоше се; одведоше их у блато и снег. Оставише их да гладују, да се тресу од зиме. Све похвале за сербске пукове изосташе.

Није могао да спава од грактања врана. Коњи су му цркавали од зиме. И шта још? Чуо је да се у логору заповедника говорило да ће, у пролеће, кући.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Ако се чује реч ’ајде’, удаће се те зиме; чује ли реч ’чекај’, неће се удати те зиме.“ Слично се гата и у Босни.⁶ Девојке дорасле за удају најчешће гатају да

Ако се чује реч ’ајде’, удаће се те зиме; чује ли реч ’чекај’, неће се удати те зиме.“ Слично се гата и у Босни.⁶ Девојке дорасле за удају најчешће гатају да би дознале ко ће им бити суђеник.

„Мајстор је одрасла девојка из куће или комшилука, која преко зиме учи девојчице у ’кућарици’ да везу (...). Девојчица се даје код ’мајстора’ да учи вести тек после осам—десет година

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

ЗА СЕДАМ ГЛАДНИХ ГОДИНА За седам последњих година зиме, за седам гладних крава без млека које попасу и побрсте седам најлепших првих пролећа, погасе све што букти и тиња,

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Те зиме због мале Одри упропастих свој зимски капут. Седео сам у биоскопу »Балкан« поред велике пећи »бубњаре«, која се ложила

брану од зуба, један сасвим другачији, бриљантни Бел Ами почињао је да изводи сложене фигуре буги-вугија, који је те зиме са закашњењем освајао град, не прекидајући своју причу, вешт и елегантан, брз и успешан, заводљив и учтив — сасвим

Матавуљ, Симо - УСКОК

Кад вјетар утоли, започеше падати крупне пахуље снијега, а затутњи планина од њеког силног пуцња. Да не бјеше усред зиме, помислили би е пуче гром; тако се сјетише да у Котору пуче топ. — Ха! — викну Перо. — Пуче топ, утече роб!

Милићевић, Вук - Беспуће

он осјећаше да је раскрвавио њезину душу, да је у њезину безбрижну младост, пуну сунца и ватре, унио своје мразеве и зиме, да је мирно и хладнокрвно, послије једне преспаване ноћи, на то све заборавио, без иједне мисли која би га корила,

И они се руковаше без ријечи; његова рука била је хладна као усред зиме. И дуго послије тога, поднимљена руком, док се слијевао сутон у густим млазевима, она непрестано осјећаше у својој

Сремац, Стеван - ПРОЗА

— Па шта нам доносите? — запита домаћица полаженика. — Зиме, госпоја Кајо! — вели полаженик. — Вид’ла сам... — вели она — хладне вам руке... — Хладне руке...

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

“ 86. Свуд заједно они шећу Од весеља на весеље; Данци иду и пролећу, А за њима и недеље: Ето зиме на измаку, — Њина срећа ни за длаку. 87.

Виновни су већ обрани Ево свуда брези, Ево зиме да сарани Све са своји снези. Он је стекô драгу, која му умре. Ала јадан чупа косе, Грува своје груди, Ветри

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Тако, те исте зиме, дјед се неопазице и угасио. Био сам тога дана у школи, а кад сам се вратио, затекао сам изгажено двориште пуно људи и

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Погледам је овако, скрозирам је, видим, врућина јој. Погледам је овако, она цепти од зиме. АХМЕД: И онда? СУЉО: Дише, ко да је трчала узбрдо. Ништа ја, ћутим. Не брзам, идем на сигурно.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Ко ће то да зна? В Беше почетак зиме кад на глас тешке болести моје старе мајке опет дођох. Из гостинске собе виђаше се мала светлост. Уђох право тамо.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Слуге овако учине, и јадна царица које од стида које од болести и од зиме до мало дана умре. Они сандучић са оно троје ђечице пловећи ријеком нанесе срећа испред једнога великога двора и

Она му из сриједе одговори: — Да нијесам патила не бих се у сриједу спратила. ЗЕЦ И ЛИСИЦА Једне дуге и оштре зиме огладне све звијери, па и лукава тета лија.

Лалић, Иван В. - ПИСМО

ХЕКСАМЕТРИ МЕЛАНХОЛИЈА Година која оклева, кваран мартовски снег, Неумерено обиле горива за рад вртова, Хртови зиме што још се осврћу на узмаку, Под мокрим крзном већ нестварни; то је празник Празнине, опточен ромором што капље Са

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

У поезију, мислим! Што се тиче тих дивних, старих журки, какве-такве, оне су биле у сţању да вас изваде из зиме и глуварења.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Јато врана са ракита. У зев Куће рашчлањене маховина с црепа блене. Тмурно тоне придев зиме у окрњак месечине. Скончавају, кроз неместа, ратник, овца и невеста. уз невреме време пузи.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Тамо га срете с бјеседом красном чудан господин у фраку масном, пингвин, министар зиме. На крају пингвин такође рекȏ: „Рибица добра живи далеко, још имаш много прећ.

“ Ипак у души остаде искра, роди се чежња млада: ех, нека зиме, и нека таме, срце нам грије нада. Пролеће никад умрети неће, опет ће доћи сунце и цвеће.

на север леден, а наврх горе, у сами мрак, сину још једном чудновати зрак: остатак снега, блештав и бео, путнице зиме подеран вео.

“ ПРИЧА ПИЈАНОГ ВОДЕНИЧАРА Стуб се дима следио од зиме, синоћ сам се сударио с њиме. Моја баба из Паткова Села од магле ми чарапе оплела.

Добар си, зече, добро ти име, оцену спремам још ове зиме, кад видиш торбу старога Симе. Ласта нам пише уз тугу лаку, жицу јој лирску осећам јаку, она је песник у црном

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— Добро вече. — Добро вече, господине. — Лепо ваше село. — Да, лепо. Сирото. Прошле зиме цело је језеро било замрзнуто. — Значи, није се могла ловити риба? — Не, није се могла ловити риба.

Да није маркизе и њеног сина ми бисмо често помрли од глади. — Ове зиме је језеро било смрзнуто? — Четрдесет и два дана.

— И ако се језеро смрзне с времена на време? — И ако се смрзне. Мало гладујемо, па ништа. Ове зиме када се смрзло, Председник је послао поклон селу. На мене је пало преко тридесет пезета. Тако сам имао чак и за пиће.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

ЗБИРКА ПЕСАМА И ШКОЛСКО ЗВОНЦЕ Већ се губи жарко лето, И пролећа вене крас — Јоште мало зиме ето, Да поздрави мразом нас. Вредне пчеле, миле тице, Остављају цветни луг, И лагане ластавице На далеки беже југ.

Већ се губи жарко лето, И пролећа вене крас — Јоште мало зиме ето, Да поздрави мразом нас. Чуј! На школи разлеже се Нашег звона мили глас, К'о да вели: Скупљајте се, Мајка школа

Ал' крај реке, у долини, Где травица ниче мека, Топли ветрић пољуљује Вито стабло кукурека. После дуге, мрачне зиме, К'о првенче младог цвећа, Из влажне се земље диже Први весник премалећа.

Росно тамо цвета цвеће, Не одлази премалеће. Тамо, где се ласта спрема, Нема зиме, мраза нема. Ал' кад лето сијне само, Доћи ћемо и ми амо, ЗАДОЦЊЕНИ ПУТНИК Не дижу се више са шарених поља Лагани

хладним даждем, оборене главе, Боно тиче снева своје миле сеје: Како зраком лећу далеко, далеко, Куда топло сунце целе зиме греје...

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

стране из страшних снова а снег их је све прекрио ко осмех но снега нема на овој висоравни стварно нема ни зиме час је да се појаве нова бића.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Звездана и мрачна ноћ. Дебела слана покрила поља као снег. Челик се охладио, па се прсти просто лепе. Деца плачу од зиме и грче се уз своје мајке.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Старцу цвокоћу зуби, нешто од зиме, а можда, а можда и са другога узрока.... Он погледа унезверена Гојка са оним простим искреним саучешћем и махну

— Лудаци! ... прави лудаци! и ти и она... Не зна се које је луђе од вас двоје. И ти јуче цвокоћеш у затвору од зиме, а данас јој пружаш руку!... — Шта ћу ?! ... Да терам даље, мени је горе...

целе зиме се мучим. А може доћи неко, ко пази на те ствари. — Е, јесте... сви се муче са тим... Оно »насуштни« !...

— Оженио сам се прошле зиме. Кад у пролеће удари некакав шарлах на децу, те распустих школу... Док ја то наредих, жена се разболи...

Знаш њиву Ђокићеву... чим се изиђе из села, одмах десно... — Знам... знам... дрхташе она од зиме, која је одједном обузе, па се одвоји од столице и пође. — Немој само да зна ко за мене! викну ћата, идући за њом.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Викала је и моје име. Ја сам, сутрадан, пошао у тврђаву Коморан. Аустријска војска имала је уочи зиме године 1917. много мртвих, а нарочито младих официра, у Италији, па је, ваљда зато, неко у Министарству, у Бечу, био

Веле, не види се. Скидају ми и шињел официрски, који је постављен крзном, па изгледа генералски. Дрхтим у ноћи од зиме, и дижем од шињела руке. Они ми враћају шињел, врло учтиво, и кажу: то је приватна својина, види се.

Мени се то више не чини ствар са, овим сигурна. Ја сам се те зиме крио у својој кући и нисам желео да видим никога, нити да мене ма ко види.

Причао бих вам да је све тужно, али то више, у путописима, није обичај. Узнемирило ме то чудно осветљење сред зиме, и зато сам, удаљено, премештао Одисеју, коју, из каботенства, на путу, увек носим уза се, из левог у десни џеп.

Хлеб му је бео и врућ. Помаже ми да једем пужиће, пева ми старе бретонске песме, и смеје ми се, јер дрхтим од влаге и зиме.

Небо као свилена завеса пред брдима, са лаганим, тамним доласком зиме, у бојама јастреба. Небо хрватског Загорја. Ведро и тихо поље, што лебди у висини, пуно шева.

Не, не од мене. Доста ће бити ако, једне зиме, из врта једног завејаног, истрчи неко озебло, туђе, дете и загрли ме.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Они ће маму да вежу данас а мама ће се сетити мене па ће плакати... Зашто нисам и ја тамо?... (Стреса се од зиме.) Зима... руке ми се мрзну, ноге као лед... снег ми улази у ципеле... подеране су...

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

подигнути, које су добре и зле старешине у њима биле, какве су им садашње старешине, али шта ради тамо чича Пера целе зиме — то не могосмо дознати.

Једне јесени чича Пера ми саопшти, да је науман ову зиму зимовати код ћивота светога краља; затим, друге зиме, ако Бог подржи, рад би био да се испашта у Св.

Шта ћеш друго! Сад се баш сетио како се покојни ћир-Никола оклизнуо једне зиме на глатким степеницама црквеним. Марко се десио ту, па помогне старцу да устане и одведе га кући.

Јутрос није било парастоса... Ако ти је до смрти, иди код ње. — Море, да видиш, нисам ни далеко. Целе зиме нешто не ваљам, а има недеља дана како осећам велики терет под грудима.... Све ме нешто дави, а не смем ником да кажем.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

ЉУБАВ 134 НАЈВАЖНИЈИ ПУТ ИСТОРИЈЕ 136 МОЈА БОТАНИЧКА БАШТА 138 НАЈВЕЋА ЗАГОНЕТКА 139 ХЕРОЈ 140 ПОСЛЕДЊИ ДАН ЗИМЕ 141 КУКУРЕК 142 ТРЕШЊА У ЦВЕТУ 144 МИРИС ЗÓВЕ 145 КАКО СЕ ЦРТА ПАШЊАК 146 ПРОЛЕЋЕ У РЕЦИ 148 ДРВО НА

” МАМИНА ДУЖНОСТ Мамина дужност је да чарапе пре зиме исплете, Да надгледа траву која расте у дворишту и на њиви.

Ево и зиме: прве без доброг мачора... Знам — отишао је преко вода и гора, Замакао је друмом, између топољака, Изгубио се иза

Ал само је коприва херој. ПОСЛЕДЊИ ДАН ЗИМЕ Крај левог ува —северац дува, Здесна, Кроз лужњак, Стиже јужњак! Северац цвили: „Збогом били!

Северац цвили: „Збогом били!” А јужњак, Јунак, Кроз топал чунак Хучи у суирак! КУКУРЕК Н а крају зиме, као и увек, У увалу звани Кружни Усек Стигао, у расвит, кукурек.

марту, чим прво сунце засија, у остави кромпир почне да клија; јер сваки кромпир клицом осећа крај зиме и први дан пролећа.

Клипови кукуруза, средовечни, Пуни и једри, зубати, млечни; Носеви под крагном: сви су, наиме, Обучени ко усред зиме. Зелени капут, рујна брчина, Кукурушчина из Врчина Наслоњен на шашку као на штулу Потајно пуши своју лулу.

Ноћ је дужа од зиме, од рањеничке колоне, Ноћ дужа од живота. Леди се железна стаза. Као квочка пилиће, локомотива греје вагоне, А сама

Смешну ћуд има моја фуруница; Ове ми је зиме суђено да страдам. То није фуруница, то је јогуница, Лед ледени, а плане кад се не надам.

Три грошића на почетку предуге и гладне зиме; Три сирота половњака, свакоме сам дао име: Пара, Парић и Стопарић — кажњеници на дну ћузе.

Видим мушкарчину најмушкију, Чобанина, скитача, хајдучину Који запржи чорбу Турчину, Па на север збриса, једне зиме Где промени бркове и презиме, Браду обрија, да се Власи не сете Године 1760те.

Нема поднева, ни поноћи, Нема зиме ни врелог лета; Да ми је једном тим крајем проћи Где се разговетно, у самоћи, Чује комарац кад прошета.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

д. тим струјама се имају и приписати местимичне, изванредно благе зиме и бујна вегетација на ирским, шкотским и норвешким обалама.

Зими се зарије у блато, где у летаргичном сну очекује пролеће. За време прве зиме после прекоокеанског путовања свака је слатка вода у вези са океаном већ примила свој део јегуљица на којима је већ

Х. Свадбено прекоокеанско путовање У последње јесење дане, кад се појаве први предзнаци и весници зиме, осећа се у слатким водама, по језерима, барама и ритовима у којима живи јегуља, велики и необичан покрет.

У почетку зиме туњеви опет доспевају у воде Азорских острва, а затим у воде око Мадере и Канарских Острва, где се сконцентришу

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

У чивлуку, ограђеном зидом и тополама, одмах до реке, пуном свежине и хлада, чак и зиме усред лета, провели би неколико дана.

само из комшилука, морао се човек облачити и тиме као улазити, појављивати се у живот, док све остале дане, целе зиме било је сасвим мирно.

Зато су те зиме Софки биле лакше, слађе, јер после зиме већ јој није бивало тако, особито с пролећа. Увек би почела да осећа као неки

Зато су те зиме Софки биле лакше, слађе, јер после зиме већ јој није бивало тако, особито с пролећа. Увек би почела да осећа као неки немир, као страх.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Лепи, несрећни дани. БОЛЕСНО ПРОЛЕЋЕ Нестало, наједном, зиме даха злога, Пролистале гране сваког младог шиба; Цвет осуо круне новог, белог глога, Ветрић свежу траву милује и

Сами, у куту тешког, црног влака. Мала језа зиме, или страха, мину Телима нашим при одласку мрака, Када хладно сунце са висина сину.

Ја имах вере, и верујем снóва; У мојој души певају славуји Под хладним небом октобра и зиме. Сањиво дише мелодија нова, Звук другог света, и ја живим њиме; Контуре земних ствари, среће, беде, Пред мојим

И струји Младости крв ми по жилама свелим; У мојој души певају славуји Под хладним небом октобра и зиме. И над тим колом, и над земним свиме Осећам где се моје биће диже Другоме царству, бесмртности душе, Љубављу

Ја видим како издишу све тежње, Још живе наде, малаксале чежње, Кад скоре зиме дуну студен дах. ЈЕСЕЊА СВЕЧАНОСТ Неосетно, тихо моја младост чили; И у сваку јесен отмену и бледу, У дугачком,

Пролећа ваша тешки немир беху, Лета вам ватром нежна крила прже, Јесен вас гризе к’о савест у греху, Зиме вам неће полета да држе. Пролећа ваша тешки немир беху.

ЗИМА У моме срцу, у старинској вáзи Убрано цвеће спомена се суши; Над срцем мојим један облак блáзи Зиме и ветра, — наговештај души Да срећна доба нестали су трази, А мрачна студен спомене да гуши.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Гроф бјеше најмио некога момчића из другога села, који се и про зиме с дјецом састајао око двора, те им уручивао књиге и писамца од стрика.

Да, иако је било три дни пред Ђурђевим даном, огањ је требао, јер застуднило бјеше као у сред зиме. То се кадгод догађа у Катунској нахији и о Видову дне.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Дрво се на дрво наслања, а човек на човека. — Гора се с гором не састаје, а човек с човеком вазда. — Нема зиме док не падне иње; ни пролећа док сунце не сине; ни радости док не делиш с киме.

— Протрчи сад, зече! — По звеку се вријеме позна. — Пропуштено лето две зиме води. — Вријеме све направља. — Дан за ноћим’ ходи, а ноћ за даном хрли. — Дан за даном, а иза дана дан.

На дв’је гране није добро стати: Рачваст колац у земљу не иде. Нема зиме док не падне иње; Ни прољећа док сунце не сине, Ни радости док не делиш с киме.

Иза зиме топло, иза кише сунце (бива). — Приповиједа се да у мору има некаква тица, која на ружну времену пјева (јер се нада лиј

“ Нема болећега. — Некаквој болесној жени падне на ум усред зиме на букову мезгру. Кад јој муж каже: „Бог с тобом, жено! откуда сад букова мезгра?

клија, на све стране птичице кличу, док народ ради и пјева; а теби кише и снијегови падају, вјетрови душу: нико од зиме ни носа не смије на пољу помолити! — Е мој Ђурђу! — пасмија му се на то свети Митар.

— Е мој Ђурђу! — пасмија му се на то свети Митар. — Ти се све вријеме мучиш по пољу и скупљаш плодове, да ја преко зиме ништа друго не радим, већ сједим крај топле пећи и сладим се оним што си ми ти преко љета урадио и у кућу свезао! 2.

МЕДВЕД И СРЕТЕЊЕ Неки причају да медвед који, преко зиме, лежи у својој јазбини, на Сретење, кад се сунце рађа, изиде напоље и погледа низа сунце.

КАМЕНО СИЈЕНО Ишао свети Саво са ђаком и тако дођу у Тодоров до; то је било усред зиме, када су чобани на торини и код оваца.

(Слово „н“) 20 — Шта је по сриједи у Београду? (Четвртак, тј. после среде) 21 — Шта је презиме? (Јесен, тј. пре зиме) 22 — Шта се налази између неба и земље? (Слово „и“) 23 — Шиче ко гуска, иде ко гуска, а гуска није?

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Слуге овако учине, и јадна царица које од стида које од болести и од зиме до мало дана умре. Они сандучић с оно троје ђечице пловећи ријеком нанесе га срећа испред једнога великога двора и

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

Нека то буде и нека се испуњава, и угодно је нама, а чини ми се и Богу. Ако ли због зиме, по греху или немоћи, да не буде лености, немојте ово, него прегледајте, да колико год сазнате успомена да се стекло у

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

Па димамо кућицу, слободу, веце, шпаиз, и текућу воду! Да направим туршију, пре зиме, да на врата прикуцам презиме! Снег напољу сипа кано вуна, код нас бојлер, зимница, фуруна!

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Ове зиме у Лајпсику, будући да у типографији није с послом навале, издати ћу до 28 табака. Један добри господин од наши[х] сопле

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Кад смо оно најприје... знам да је било оне зиме кад је Стипан дошâ... — Вридни наш Стипан! — рече Бујас и уздахну... — Онај Срдарина! Онај Срдарина!...

Говор је најпре текао о похарама. Судија исприча како су оплијењене четири латинске цркве те зиме у његовој области.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

— Боле него да се дукати убуђају. Ђорђе заћута, воловски папци споро и меко топћу по првом снегу одоцнеле зиме, и напрегнуто се загледа у ноћ ускомешану црвеним кружићима и зеленкастим искрама што се стално пале и гасе на мокрим

Ове јесени и ове зиме... Каква ли ме То несрећа чека? Године и старост донели су ову ноћ. Старост... Још неколико година и пресахнуће снага

Кеса је меко пала на кревет, а цијукаву ларму злата брзо је усркала вунена черга. Беше то друге зиме њиховог брака. Он се вратио с пута и, кад су ушли у собу, кроз танак осмех као некоме другом а не њој намењен, дуго су

што је негде далеко у свету, туђем и мрском, у свету друге вере и другог говора, мислећи да је гладан, болестан, кад зиме дођу да му је соба хладна а покривач танак и исцепан.

конопац црквеног звона, да сељаци суде сељацима, занесен звоњавом на узбуну, савија се и усправља, дрхти од страха и зиме, Аћим ми је наредио, газда, посланик, власт, цима брзо и нервозно, неправилним, изломљеним ритмом звоно туче по

„Напоље! Марш напоље!“ Трза дизгине, Мијат трчи да отвори капију, коњи се стресају од зиме, желе у касу да се загреју, санке зашрипаше. „Симка да ме не чека у кући!

кад је Ђорђе први пут тукао, и после, кад јој је још неколико пута дошло у памет, то је глас нечастивог, који се ове зиме уселио у њихову кућу. Како би она с другим? Нема тога ко би њу смео да ухвати за руку, а камоли нешто друго...

њега, да му се пожали, да му каже нешто и још нешто што јој се заљуља у глави и дрхтавицом се сјури низ њу, не од зиме, виде да је он одсутно гледа, даје не види. Симка изиђе из звонаре и брзим кораком упути се кући.

Ватру коју су му наложили угасила је киша. Плакао је од зиме. Да није плакао, не би га ни нашла жена која му је дала име Лука.

Јесу ли се луди сакупили? — виде да се Стеви стесни рез крупних очију. — Ти си се уплашио? — Ове зиме снег много нападао па не стигосмо ни за баште да изриљамо. А мени су и волови престарели.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Затим су се дани, као таласи, сустизали, пролећа се претапала у лета, лета у јесени, и зиме. Дечак је опет помагао оцу, крадом враћајући малене рибе и ракове у море.

Је ли им је вила на дар дала? Или им је ђаво дебело подвалио? Ко зна! Као што зиме предају поља пролећу, отац ј е сину, а дед унуку предавао вештину претварања дрвета у чипку, али се село од силног

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Узун је завидео камилама које су дизале прашину и гледале, непроницљивим очима, у небо које је те зиме својим знамењем изазивало страх, нарочито после помрачења сунца, крајем јануара 1804. године.

Тај се спис, кажу, звао Јастук гроба мога. Они који су те зиме путовали са Доситејом тврдили су, касније, да су морале постојати две верзије овог списа.

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

Нашу сферу да ноћ не полази, би л' овако лице неба сјало? Без остријех зубах ледне зиме, би л' топлоте благост познавали? Без будалах тупога погледа, би л' умови могли блистат св'јетли?

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

А после се умирало под ћепенцима и ћорсокацима од изнемоглости, зиме и глади од које се спасавало продајом последњих остатака рубља и одела Арнаутима.

Укочени од зиме они се јежили, приљубљивали све ближе, све више, све присније и обоје у болном и неиздржљивом нестрпљењу, у муци

увећавало, па је трајало тако све док ја нисам опет проговорио: — Ово што сте Ви мислили да су сузе, то је само од зиме!

Може — прихвати она брзо, и као да је само чекала да ма шта проговорим, па да ми сместа и безусловно одобри — може од зиме очи да засузе!

познавали и са којим су се по њиховски шалили, а ја тамо нисам прилазио пећи, бојећи се да пред њом одам своју слабост зиме.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

У невријеме — усред зиме — одјекивао је туђе бачварски бат у леденом предбожићњем зраку. Тај је био трбушаст јужњак тамне пути, пунаних образа

И тако, под конац зиме, они се стану спремати за одлазак. Одлуче да се одуже мјесту једном опроштајном представом. Припреме су се вршиле и

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— Него остави то — настави Ђурица — па да гледамо наш посао... Како је сад овде? — Где си био целе зиме ? — запита га Вујо, чинећи се да не чу његово питање. Ђурица мало поћута. »Да ли да му кажем?

Задухну је планинска ноћна студен, и она се стресе од зиме... »Нека је, вратиће се она сутра мирнија од овце!« — помисли Ђурица, па леже на њену постељу и покуша да заспи.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

„Хвала богу“, помисли везировић у себи, „свашта ли ти је имао мој отац! Није шала, трешња, па усред зиме“, и у чуду убере двије и изједе.

Дијете учини кô што му је заповијеђено, и цар се веома зачуди трешњама усред зиме, па га добро надари и пусти кући, а да га није ни запитао оклен му трешње.

ПАС ХТИО ГРАДИТИ КУЋУ, ПА НЕ ХТИО Једном кад је зими велики лед и чич био, пас се скупио у клупко на снијегу од зиме; па почне падати страшна мећава, а он рече: — Валај, ако дочеках друге зиме, нећу је чекати без куће, но начинити

био, пас се скупио у клупко на снијегу од зиме; па почне падати страшна мећава, а он рече: — Валај, ако дочеках друге зиме, нећу је чекати без куће, но начинити једну малу колико се могу овако као сад згурити.

— Ја сад не могу од зиме. — Ево ти мој ћинтерац. — А видиш ли, болан, да немам папуча? — Ево ти моје. — Па како ћу пјеше по снијегу?

Враћао се некакав сељак из Дубровника пут Требиња зими, и носио на леђима неколико ока кукуруза дома, па од труда, зиме, а може бити и од глади запјева иза гласа да се разабере: Ласно ли је пјану запјевати, а сиротној мајци заплакати,

Жена му рече: — Немој дуња, јазук је, ваљаће нашој ђеци дојдуће зиме, него му понеси смокава један кошиц: милије ће цару бити но дуње.

НЕМА БОЛЕЋЕГА Разбољела се жена усред зиме, па јој пало на ум на букову мезгру; муж јој каже: — Бог с тобом, жено! Откуд сада букова мезгра?

БАБА И БЛАГОВИЈЕСТ Чула баба да многи говоре да нема више зиме послије Благовијести, па ишћерала јариће у планину а оставила дома зубун, па почне пухати шјевер, а она с објема

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Једног пролећа, или једне зиме Престаће живот, моји дани с њиме. Ја ћу заспати. Бол ће тога дана Изгристи срце, моју глад љубави; Смрт ће опрати

РАСПАДАЊЕ Сад немам више оне старе плиме За бол и љубав; нити данас расте Цвеће слободе и осећај зиме, Као ни жеља за јесен и ласте. Сад немам више оне старе плиме.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

рекла ми је да та река није увек изгледала тако блистава и питома, а онда ми је испричала како она изгледа у сред зиме када је покривена комадима леда, који, ношени разбеснелим таласима, готово онемогућавају прелаз преко реке.

Уношење угља са улице у подруме и чишћење улица од снега за време зиме, које никад нећу заборавити, било је здрав и пријатан посао, али не баш сјајно награђен.

и да би повратио у живот све што лежи беживотно у хладној гробници, у недрима мајке земље, смрзнуто леденим дахом зиме.

Једног дана, на почетку зиме те године, стигло ми је писмо од сестре у коме ми је јављала да наша мајка није више међу живима.

Ћипико, Иво - Приповетке

Настајних дана упријеше живо да прије зиме и снијега саграде комад потлеушице, да заклоне главу они и благо им. Помаже им и кум; и породица се чисто весело усели

Па она увалица одмах испод куће... она се одлучи, — пристаде, и учини Марку по вољи. Свршетком зиме укрца се с њиме у његову бродицу. Марко сам прихвата оба весла и отисне се од краја.

а око огњишта већ неколико дана лежи болесна јуница поред старе му мајке: ред је држати код ватре, јер би иначе од зиме онако болесна погинула.

Прочитавши наслов, срдит истрже му књигу и ошамари га. Узбуђен, сиђе у двориште. Беше на измаку зиме, у суботу, када се у дворишту семинарија скупљала сила просјака, тражећи милостињу.

Мајка измени Лаза, а овај са стеченим парама поврати се кући. ...Почетком зиме нови Христов храм подиже се; мраморни ступови поносито се дижу и позлаћени крст у сунцу се свечано одбљескује.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

ПРЕТПРОЛЕЋНА ПЕСМА Пролеће је веће близу И бистрији дани с њиме; Питаће нас: чиме сте се Занимали прошле зиме? А ми ћемо одговорит’ Ведра лица (како није!): „Ми се нисмо одмарали — Свађасмо се најсвојскије.

»Стармали« 1882. ОДА СНЕГУ Ти сваке зиме нађеш се овде, Баш кад ја седам да пишем оде; О стакло бијеш прозора мога, Ил’ око мојих купиш се нога; Скриваш ми

Ти док си крову стража голема — Пожара нема. И усред зиме за сиротана Нађе се штогод и црних дана; Њему су црни, ма да су врели, Ал’ зима има и ноћи бели’.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

зар знам што ћу знати: скелет усамљени изгубљено име дивно усклађене с празнином што памти јаловост цвета и јаловост зиме.

Мртва она је изгубила све моје доказе против ветра, смрти, зиме. Љубио сам срамно, нежно, часно, то тело које осветљава себи пут ка својој смрти. Зар песма? Завера против срца то је!

Краков, Станислав - КРИЛА

Смрзнути војници играху овде од зиме, и трупкаху укоченим и уморним ногама о тврду, хладну земљу. Други се згрчили подбиј ени под нешто нагнуте плоче

Као читав товар гвожђа висила је рањена нога под корпом на мазги. Кренуло се у ноћ. Дрхти се од зиме и бола. А пут је нераван и мазге ћудљиве. Само вођа мазге мирно корача и пуши.

Петровић, Растко - АФРИКА

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Ови су људи изгледали изнурени, уморни, неиспавани, многи су дрхтали од зиме и увијали се у своје подеране џоке и гуњце. (Сваки је пошао у оном, у чему се код куће затекао).

Па баш и да це одржимо до зиме, која вајда отуда? Хоћемо ли ми сами моћи на пролеће да обновимо борбу са прибраном Турском, ако нам ко не прискочи

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Војници често устају, трупну неколико пута ногама, па се одмах спусте у ров. Неки почели да дувају у шаке од зиме. Погледао сам на часовник. Било је два часа. Ако шта буде, биће сада. Далеко је до сванућа.

Народ у земљи гладује: „Ми смо сити и задовољни, само нам се провиде уши од зиме“. Али се они ипак надају и верују да ћемо се вратити, пошто су „деца Вера и Нада у одличном здрављу“...

Према суром небу и оним тамним оголелим дрветима изгледала је Арлета, са њеним руменим образима од зиме, као неки заостали цвет. Хтели смо да скренемо једном алејом, али нам Тома добаци да идемо право.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Ја помислих у себи: — Вала, ево зиме! Благо оном кто имат чекати ју с чиме! У кога се ваљају гојани по свињцу, Кто се рујну радује у подруму винцу, Кто у

Ви питате мене: — Что јест убо било? Что јест мени тако знојем главу мило? Ничто друго него мраз љуте руске зиме, От које се ујутру сви домови диме. Љута ноћу цича тако зиде стеже, Да их стоји тресак, све љутост'ју реже.

Но бореас неумитни свуда оштро прети, Сећајте се — ето зиме, деца ће вас клети, Без топлине течност мерзне, овде ко у Нишу, И потоци хладном водом сви са мном уздишу.

Се сљедујет описаније здјешњија зими.” После описа зиме у стиховима (а то је заправо ова Трлајићева песма), писмо се завршава овако: „Се что Вам могу между тјем сказати,

” Дописник из Сегедина (Народне новине, ч. 18. од 8. марта 1842, 72а) обавештава да су Сегединци те зиме држали четири бала, са првенственом намером и задатком „да би се благо опште у свако време и на сваком месту, колико

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Ситне, меке длачице на лицу му се најежиле, а руке поцрвењеле, па поцрњеле од тешке зиме. Кад бише насред чаршије, снијег поче пропадати.

немиле и чудесне снове, а пси су око торова некако тужно, претужно урликали и завијали као гладни курјаци усред зиме на планини. И пође шапат од уста до уста: — Рељин брњаш осванô мртав у бари.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Крик Цара Јудеје пригушен се чује: ''Жено млечна тела, жедан сам те врло! Мој дан пун је зиме, старост крв ми трује, С распуклих усана руј ми време стрло, Срце ми је восак, гнојава ми недра, Сув језик приону

Зима је царски вео пољем плела. Река се мрзне, али покушава, Све чари које даље југу броде И раскош зиме да у себи сточи. Али од свега што се оцртава У огледалу неслеђене воде Ја видим само твоје топле очи.

С тајанственог брда поклопац се диже, У дну пећине се блиста натпис: Умор. XИИИ И срешћемо се опет једне зиме У маглен сутон пун увелих нада, Ти нећеш бити ни страсна ни млада, Али још свесна свега што се збило.

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

Зашто су главе нагле, и косе смешале благе, и дршћу наге? Од зиме се не јеже, страх срца им не стеже, јер на планини одрасле су саме.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Младену је то било угодно. Угодан му је био и корак. Осећао је угодност од те оштрине, зиме која се наговештавала, мрзнула и с дана на дан све било чистије, оштрије. Послови су били у највећем јеку.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

У планини, на месту где је краљ Вукашин убио цара Уроша, никао је усред зиме и леда б., и врло јако мирисао (Нар. песме, збирка Н. Кашиковића, ркп. СКА, кут. ИИ). БОСТАН Мелоне (цуцуміѕ мело).

Ћипико, Иво - Пауци

Студен је стегла, што одавно не памте ни стари, људи. Бијаше се већ обикло на меке зиме, па у селу понестаде пиће благу. Треба је набавити или пустити да стока скапа од глади.

У дворани силно је вруће, лампе горе, а прозори затворени као усред зиме. Невикао тешко да поднесе такову врућину, кад се напољу може да ужива блага, ведра, загорска љетња ноћ.

Продаће сувишак блага за које преко зиме недостаје сијена, а свога сијена неће продавати. И зимус, ваљда оно исто што је јесенас отац продао у бесцијење,

Тако Илија под зиму јевтино продаваше, а усред зиме и љета за скуп новац куповаше и сијено и жито. Кад Раде дође у варош господару и затражи жита, газда Јово удари му у

— Видите, — опази Јуре, — око села још је горе млатило. Ове зиме биће сваке невоље, а од никуд помоћи! — Од никуд? — Тако је, вирујте! — прихвати младић.

Младост се ипак подала доброј вољи и животу. Само домаћине уби брига; забринути питаху се како ће се те зиме прехранити. Свако се стискао у се.

У уреду додијелише га казненом одјељку и тако усред зиме отпоче уједно нови начин живљења. Неће нигда заборавити оне ведре пусте дане када је, по подне, иза обједа, полазио у

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Боље је и то него да ме обеси као јединог кривца за глад усред зиме кад снегови завеју стазе и кад ће бити још теже набавити храну.

зановетају и да кукумавче говорећи како су луди мршави и слаби, да су многи страдали од болештина и лоше исхране током зиме и пролећа. Познајем ја њих добро: хоће да искамче још жита из складишта у Кули.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Он љуби хладни кам. 1883. ПРОЛЕЋЕ Пролеће мило на земљу слази, И сунце здрави поља, брег, Студене зиме губе се трази. И копни снег.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

претставе почињале су пре но што сам биро напуштао; једино приредбе Бечког концертног удружења на којима су се, сваке зиме, изводиле Бетховенове симфоније, редом од прве до девете, биле су ми приступачне, и ја сам их, са својим рођаком

па онда оног доба када се већ зидало ново велико крило зграде са бетонским конструкцијама по моме проналаску оне зиме када су ме они - да не бих дангубио - дочекивали у одређеном часу са фолијантима Леонардових списа и са плановима

Једна стазица вијуга тим брегом, посута свежим песком; кроз мали усек у боку брега цеди се вода. Почетак је зиме. Пада први снег, лак, чист, бео, и док се ми успесмо до врхунца брега, покрио је он траву и дрвеће једним танким,

Ни за време дуге Месечеве ноћи, када се тло околине охлади јаче него за време најљуће Земљине зиме, није овде, у згради, хладно, јер огледала и безваздушни простор којим је она обложена, претварају ово зданије у неку

Ту, у нашој близини, лебди у простору једна планета, где свиће дан и пада ноћ, где после зиме гране пролеће; онде има - то се јасно разабире - мора и континената, воде и ваздуха. Онде има, ваљда, и живота.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

С времена на време су слали понешто Ристи, понешто Секи. Али дописивали се скоро више никако нису. Једне зиме окашљаше јако обојица. Тоје била велика мука, и уједно последња прилика да се с ретком оданошћу пазе.

Боктер је удао кћер у Далмацију, и чувао зетов виноград док није умро од вина далматинског. Још исте зиме умро је један од оних матураната који се био уписао у богословију.

Ходник тај се целе зиме греје двема великим блеханим пећима. На крају тог ходника врло модерна справа којом се вода из бунара пумпа у стан.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Ветар је ковитлао, дижући читаве вихоре снега и засипајући људе и стоку. Руке се укочиле од зиме, да ни дугме не можемо закопчати.

Ако се вратимо, можда ће нас куршуми мимоићи. Гладни, погурени и помодрели од зиме, одоше они натраг. Давно је било прошло подне, када се заустависмо код граничног камена.

— Бог те убио — смеје му се наредник Продановић — зар ниси осетио како ти гори тур? — Како... скочањио сам се од зиме! А кад наиђе ватра, ја сањам као да се грејем уз неку фуруну, па ми још мило. Поручник Бранко уздише и јада се.

Чекали смо дуго. Затим се лагано померали. Сигурно је нека велика препрека пред нама... Тапкамо ногама од зиме, све у месту.

Лица им обрасла у браду, образи упали, а уста испуцала од зиме и ветра. Нама у сусрет иде један Црногорац са пушком. Када виде да стојимо на друму, застаде и он. — Помагâ ви бог!

Седели су тако поред ватри по цео дан, најежени и нарогушени од зиме, гладни и изнемогли. Ако ли који од њих пронађе по шаку кукуруза, онда седе поред ватре и пеку „кокице“.

На другој обали журно су се облачили, цвокоћући зубима од зиме. Мале растом преносили су већи другови на леђима. Неки су покушавали да наложе ватре, да би се загрејали.

Било их је двадесетак. Стајали су дечаци на путу, док је киша немилице лила. Носићи им помодрели од зиме. Сви су носили на глави неке старе шајкаче, сигурно од помрлих војника, да су им уши биле поклопљене.

У ФРОНТ! Прошли су мочварни дани зиме. Наша животна способност могла би се поредити са неким филтром који пропушта извесне растворе.

Они онда треба да се чисте пред нама. И већ смо замишљали како се крећемо напред. До зиме бићемо вероватно код својих кућа. Потпуковник Петар нареди да се отворе флаше вина „кијанти“. Лука изнесе свој вермут.

поче да ме жмари, и ја се најежих исто онако као кад необучен човек изиђе из топле собе на хладноћу, па се стресе од зиме. Руке ми хладне... А сунце пали и земља трепти од топлоте.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

револверски пуцањ, То: грамофонска плоча, У обртању, прстом својим изазвати арију, То: гнездо ластије у виолини Целе зиме остаће без звука и без птица Та топла кућа селица.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Како су само запињали! Како журили! Али, успело им је да пре зиме подзидају мравињак и обезбеде храну и себи и својим будућим потомцима.

Али, што је више растао, бели је мрав постајао све бељи. Мајка је слутила да је то због оне беле, снежне зиме, али како да то другима каже? Остали мравићи зачели су се, такође у дугим белим ноћима: зашто је само њен син бео?

Како успављујуће прела мачка, пролазили облаци иза окна, падале кише, смењивала се пролећа и зиме.. — Држи се још мало, стари! — шапутао је старац. — Има још шарана и штука, још сомова бркатих и масних..

Да није ње, онемео би од ћутања, оглувео од тишине. Тако су и године пролазиле, смењивала се лета и зиме, расли снегови и борови, а орах постајао све самотији, све старији.

— Је ли то знак старости или знак зиме? — питала је птице и ветрове, али одговора није било. Једино је орах тврдио да је с чворићима још племенитија, још

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Месеца седефни сјај? Пролећа звезде и руже? Сребрни поток и гај? О, бежи, бежи, мој знанче, Јер овде зиме је кут — Све моје цветне наранче Вихор је покидô љут.

Нек те бог дуго јоште Од жеге и зиме штити, Нек никад не удели ти Кô мени 'ваке милоште. 28 Земља дуго тврда и нехатна оста, Но мај цветни дође, па

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

закука у шуми на зеленој грани и кукањем својим развесели срце ратару и, овчару, јер по томе знаду да је нестало зиме И дошло мило прољеће, тако закукаше мати и кћи“.

града изнад себе, ништа немаш лијепо виђети, већ бијело брдо Дурмитора, окићено ледом и снијегом усред љета као усред зиме; кад погледаш стрмо испод града, мутна тече Тара валовита, она ваља дрвље и камење, на њој нема брода ни ћуприје, а

будите срца удовичка, но будите срца јуначкога, — не одајте друга ни једнога, не одајте ви јатаке наше, код којих смо зиме зимовали, зимовали, благо остављали; не одајте крчмарице младе, код којих смо рујно вино пили, рујно вино пили у

Казуј, курво, дружину осталу, и јатаке куд сте доходили, доходили, зиме зимовали, зимовали, благо остављали; казуј, курво, крчмарице младе код којих сте рујно вино пили, пили рујно вино у

Сава од Посавља, ја имадем и оца и мајку чак далеко у Влаху Староме, у Приликам’ више Моравице; ја сам код њих три зиме зимио и с миром се понапио вина, и ову ћу зиму презимити и са мном ће до петнаест друга“.

Сава од Посавља: „Ја имадем богом побратима, богом побра Наста безерђана у лијепу шеру Митровици; код њега сам три зиме зимио и с миром се понапио вина, и ову ћу зиму презимити и са мном ће до петнаест друга“.

имам никога од рода, већ Турчина богом побратима у Коњицу, граду бијеломе, побратима бега Али-бега; код њега сам три зиме зимио и с миром се вина понапио, и ову ћу зиму презимити и с миром се вина понапити; него, браћо, да се

Глас допаде у село Заљути, милу бабу Перовић-Батрића. Тад закука сиња кукавица усред зиме, кад јој рока није, у Заљути, селу маленоме; то не била сиња кукавица, већ то био Вучићевић Перо, мио бабо

Трећу свеци вргоше прилику: гром загрми на Светога Саву, усред зиме, кад му време није, сину муња на Часне вериге, потресе се земља од истока, да се Србљи на оружје дижу, ал’ се Србљи

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Него прелазимо од лета на лето и од зиме пак у зиму, од времена на време, од праздника на праздник, од года до года.

А не сводим те у морске пучине бојећи ти се загушења и удаве, дркћући ти од зиме у води. Него на тиху ево месту даје ти се вечна храна, а не месечна!