Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Та ко је још плакао за оним сувим коровом што га ветар зими по глаткоме снегу котрља?! Он нема рода, он је увела, погажена биљка, играчка ветрова, сува простирка каљавим
и капку воде да само поквасим осушене уснице, али нигде ни капке; и ја, малаксала, падох под једну еведру, где пастири зими од северних ветрова заклањају овце. Мислила сам: умрећу; али ми у томе часу притрча однекуда Алекса.
То, наравно, зими бива, а улето се разиђу по воћњаку, па се онде од дневнога рада одмарају... Кад је учитељ ступио у кућу, затекао је
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
ОБЛАКА 183 ЧИСТО СРЕБРО 185 ПОЧЕТАК ДУГЕ ЗИМЕ 186 ДОРУЧАК 187 СНЕГ НА МЕДВЕДНИКУ 189 ЧУДО НА КОБИЉОЈ ГЛАВИ 190 ЧУДО У ЗИМИ 191 ПОКУШАЈ БЛАГОВЕСТИ 193 МРАК НА ПРАГУ 194 ПРЕКО СИЊАЈЕВИНЕ, БЈЕЛАСИЦЕ И КОМОВА 195 СИЊАЈЕВИНА 196 В 198 НА СТОЛУ
И кад, изгубљени у незнаној земљи, од исте глади гину, у истој зими, нити би петровац чанак од милојевца, Нит би милојевац капу од петровца!
Хлеб у сланик умочивши, запитах се: има ли друге цркве, осим ове? ЧУДО У ЗИМИ Откуд ова олуја у ово доба? Дува двеста на сат! Севне близу ко шибица!
да се сабира, у часу када ни богови не опстају сами, оно што се, вековима расипано, не расу, расуће се у овој зими и тами. Па око чега браћа да се скупе? Око свеће? У свећи нема фитиља! Око лонца? У лонцу нема супе!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
А овај капетан јок! У њега су послеподне, особито лети, прозори отворени, на столу мора бити цвећа; зими кади се измирном или шећером... милина ти ући.
Ако си који пут нешто туробан и зле воље, а ти само сврати — особито ако то буде зими и кад је кака жестока мећава — у кафану »Код петла«. То ти је најпречи и најсигурнији лек.
Еле на све стране жагор, вика, лупа, свирка, певанија — само бруји!... Тако је то готово свако у бога вече зими. Једно вече тако беше жестока мећава. Звижди ветар, а прећавац магли у очи куд се год окренеш.
— Тако ће бити. — А за четрнаест ће јамачно пристати. Оно, истина, нема до Митровадне много слава — славе су више зими, али опет биће сватова, па сабори толики лети су. Ја мислим, моћи ће истрерати двапут толико до Митровадне.
Имали су посла и кметови, и капетани, и пандури! И сад ће поп Вујица, кад чује зими какву јеину да буче, уздахнути и погледати у онај крај своје собе где је уговарао да намести ону учитељеву.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
(шију) залучити — одвојити телад од крава запревежена — млада с превезом преко главе зимкуља — крава која се музе зими зор — сила зурка — рупа кроз коју се вири; трунка, мрвица иђиш — јунак, делија извећати — ископнети, дотрајати
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ДУБРОВАЧКИ ПОКЛИСАР Зими, тисућ шест сто... (сад свеједно које), Менчетић, поклисар, беше у Версаљу, Да учини смерно подворење своје Лују
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Вечерамо, он тури чибук под леву мишку, задене дуванкесу под појас, па хајд! Долазио је лети у девет, а зими и раније, али неки пут превали и поноћ, а њега нема.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Па тако је то било и лети и зими. Ето баш у петак, кад и отпочиње управо ова наша приповетка, чим се спустило вече и вечерали, диг’о се поп Спира и
Бабе се разговарају о редушама, и о томе како је лети лакше него зими сетити се шта да се зготови за ручак; људи о пољским радовима и о разним лоповлуцима пударским; а млади момци и
свештеничкој кћери каква је Јула била, него Шаца, који је, истина, врло леп био, али увек кратке рукаве носио, и зими ишао без зимског капута. Али, што би, би! Јула је била Шацина и Шаца њен.
После бáбе и свекра, никога, ваљда, не негују и не поштују тако зими у кући к’о чизме. Па и сама животиња и живина није она летошња. И шарови се повукли под амбар, па ређе лају.
То је остављено за укућане, а понекад и за вертепаше који зими од Светог Николе па до Богојављења иду сваку ноћ по кућама, и који се — узгред буди речено — умеју већ и сами понудити.
— Та, сад... кога било... ма кога... Лети, на пример... колк’о тражиш на дан? — Па осам сребра... — Много... А зими? — Па дупло; шеснајст сребра. — Хој, хој! То је бо’ме папрено, Петре синко! А у јесен? — Па к’о и у зиму, шеснајст.
Та зар сам ја носио кадгођ ове пударске опанке?!... Нег’ чизме и лети и зими, па све потковане талирима! Хе-е-е, али сад, ето тако... Отрц’о сам се к’о неки стари швигар!
Не чека, што кажу, да је двапут позову; јер комшије њене не памте да се икад пушао оџак на њеној кући, ни зими, а камоли лети. Задржана тако, она би остала на ручку.
Задржана тако, она би остала на ручку. А најрадије је јела »цвечкенкнедле«; лети њих, а зими »грундбирннудле«. Кад тога има, она онда, како сама вели, не зна шта је доста.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
И после дугог гледања као да се реши да ми одговори. — Умре. Зими, у селу... и тамо вуци ли? пси ли? растргли је. Ко зна?
Браћа му први домаћини у селу. Кад му је мати била жива, она је ишла с њиме. Нарочито зими, кад се од куће искраде, она потрчи за њим. И, било на путу, било чак овамо, у вароши ако га сустигне.
— Одвраћа га она и скида са себе шамију, огртач. Хоће да га огрне, утопли те да онако го, бос, не јури по зими... — Зима, мећава је тамо! — Одвраћа га она једнако и очајно покушава да га задржи.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Лети су се те равни претварале у жарке пустиње, а зими у ледено море, покривено снегом. Људи су ослушкивали, у мраку, урлик вукова.
Ђурађ је спавао го, и лети, и зими, а спавао је, и после пет година брачног живота, са мајоршом, боље рећи на мајорши.
Кад би играла, у Команди, зими, Енгелсхофен је имао обичај да каже да је, у црној кринолини, као црни лабуд, али, кад јој се неко замери, као орао.
У њу су били узидани и плави, калаисани, турски, пенџери. Смрдела је, од блата, лети, а цурила, од влаге, зими, али су Махалчани причали, да је пуна драгоценог намештаја, а да се Трифунова жена у њој, од накита, сва, цакли.
“ На постељи Исакович нађе дугу, белу, спаваћицу, коју му је неко био оставио. Исакович је отури. Он је, и зими и лети, у кући спавао, го. Иза постеље, под свиленом црвеном завесом, нашао је лавоир.
Исакович је био, пре седам година, прошао кроз Беч, када су се славонски хусари враћали, по страшној зими, из околине Прага, докле је францески ђенерал Цхеверт био допро. Павле је знао где је центар Беча, код цркве Св.
у Аустрији – месту, које је, према причању његове Ричулине, било врло лепо, у пролећу, кад јабуке цветају, још лепше, зими, у снегу. Још више је слушао о њеној матери, којој је кћи слала сву уштеду.
Његови људи смирили су се, тек, кад су прешли у Пољску, у туђину, у зиму. А стигли су у Кијев, по зими, мирни, неми, уздишући, као да се ничег не сећају. Филипович је био ослабио. Његове мисли биле су, стално, у Глоговцу.
Толики људи умиру, тамо, у Дукљи, на зими, у невољи. А жизн наша је кратка. Узела ми је, једнаго љета, срећу сву. То, дебели, то, бар то, да заборавим, дошав у
Био је понедеоник. Почетак великог поста. Јарослау је, у то доба, на реци Сану, зими, предвече, тонуо у мрак и блато, али је имао неколико богатих комерсаната, кријумчара, у чијим је кућама, кад завеје
Ђурђе је понова покри. „Многи наши, видиш ли, и овде, у Росији, хлеба лишајутсја, на снегу и зими, за жену своју и децу. А ти кукаш! И ја се, го, осиромашио, реших да кренем, да ми твоја мати не тропари.
Муж јој онда подвикну да, ваљда, ни та девојчура није најгора! Чему тај разговор? Толики људи њихови, овде, у зими, прозебли, у невољи, а она, ето, само мисли на ту Бирчанску, а за свог мужа – да се батрга по свету, само да би могао
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Ономе који има способност за трговину може старешина одобрити да се њоме бави. Други се, нарочито зими, баве разним занатима корисним по задругу.
Најближи сусед је скоро увек на другом врху. Ова осамљеност, још потпунија зими (а зима је овде дужа него у Шумадији) и за време непогода, утиче на развитак индивидуалистичких осећања, на образовање
са севера, а са намером да одабере једну од ове три клисуре као северну границу, најпре задржати на Демир-Капији. Зими или првих дана пролећа путник овде наиђе на већу топлоту и јаче сунчане зраке.
Они су проводили лето на суватима, а зими су се спуштали на југ Балканског полуострва, у јегејско или јадранско приморје.
Моравске жене кажу да су заузете зими пословима око стоке, те не могу као беспослене Косовке (чије је занимање земљорадња) провести целу зиму радећи на везу.
И он је махом прљав и у нереду. Лети се спава на њему; зими служи само за успрему. У кући је највеће оно одељење у коме гори ватра и у коме је најпотребније посуђе.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Он купи за четири цванцика пар. Све га хвале како зна добро. Букете свеже зими, па с њима на фијакеру на бал, то је њему мила забава.
Никад Шамика гадно псовао није. Код њега је била псовка „гумиласти” и „шмафу”. Зими, лети, којој је шта требало, иде у Пешту па доноси. Оматорио је, али кад изиђе из куће, лепо обучен, као из кутије.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Ту је и она дошла да проведе последњу ноћ са мужем. У кућерку у ком су иначе становали, зими, пастири. Слуга је био обучен да, чим старији изиђе из куће и ускочи у кола, ошине коње И, тако, све се зби за тренут.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У Хомољу, дете се увек, чак и по зими, купа напољу, под отвореним небом, у специјалном врбовом илу буковом коританцету.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
мирис зоби и ражи, воли да с пролећа осване у цвету трешања и јабука, земља чезне да је стоговима сена и сламе зими утопли људска рука.
О ПТИЦАМА НЕБЕСКИМ Да се игумани манастира и калуђери огрнути расом о птицама небеским брину, да зими хране пометене вране што се снежним пољем купе и вичу себарским грубим гласом.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
« »Добро је што сам ту, са свим овим светом који се лети сели на Терасу, а зими у ,Голф' на Бледу —јесењи фестивали и пролетње свечаности...
Удну је воћњак. На средини ђубриште. Понекад тако станем па миришем крављу балегу. Зими се изнад ђубришта подигне лака измаглица. После уђем у полутамну шталу, право у топли дах влажних крављих њушки.
Матавуљ, Симо - УСКОК
У мађупници се није готовило. Она је зими служила за вечерња посијела, за ложницу стражарима и као збориште главарско.
— Ене! — учини војник Цеклињанин. — Што? Зар си зебао у нас? — Јесам. Намјерих се једном онамо, баш зими, пред вече у једној од првијех кућа. Примише ме. Сједох крај огња с још десетином домашњих. Ками бјеше огањ!
— Ух, чајине! — рече Крцун. — Али њека! Већ је крај зими. Ноћас је срета љето. — Како то! — пита Јанко. — Па освиће Сретење, а ми бајемо да се тада сусреће зима са љетом;
И тако се Јанкова кућа поче зидати прије него што се кренуше у планину, на љетиште. X Старац Ловћен, зими неприступачан ни најближој својој дјеци, љети их дочекује у своја њедра; зими пуст и студен, љети је пун живота и
X Старац Ловћен, зими неприступачан ни најближој својој дјеци, љети их дочекује у своја њедра; зими пуст и студен, љети је пун живота и мириса.
Милићевић, Вук - Беспуће
воде и оцрвени уши и носеве дечурлији која дераше бруквицама потковане опанке на смрзнутим барама, веселећи се близој зими и грудању, док их старији не погнају у кућу да не кваре улудо обућу.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
они што се вечно туже на кашаљ, те зато једу жути шећер, кашљуцају и пију врућу замедљану ракију, по три чаше и лети и зими, и што вуку навише децу за уши или зулуфе, све дотле докле се жртва не исправи на палцима, те јадно дете стоји као оно
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
ожењених младим женама, својом неприликом, па о њему никла попијевка: Благо ти је Старчевићу Сими, јаше коња и љети и зими.
— Сјећаш ли се, Сајо, некад смо се тамо, зими, заједно играли, и то баш највише „жмирке“, око каца у остави? — Како да се не сјећам — смекша се интендант.
да је нама, крајишкој дјеци, једина и највећа милошта и дар, откад знамо за се, само орах и ништа друго, особито зими. Дође тако у госте тетка, кума, рођака, па руком у торбицу: где сте ви, дјецо, ево сваком по шака ораха. И-их, ораси!
А кад сам упао код њега у заклон, кадли тамо — све засуто љупинама од ораха. И он, грешник, на овој зими, зажелио се ораха. Неки наш кукавељ, Крајишник.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
па немој синко!“... А он само удри, псуј, вичи. Мене већ што... али узме њу па је тера од куће зими, а она, нана моја слатка, да се не би чуло, да не би свет после то... ах!
И ваљда зато стрина га је пазила. Свако вече, уз јело, давала му је по једну велику чашу вина. А увек стара одела и зими поњаве, да има чиме да се увија ноћу. Једном се стрина разболе.
“ Ништа њу није вређало. Истина, било јој је тешко тако усамљеној. Нарочито ноћу, од страха што је сама. Или зими кад нестане дрва, па нема чиме — не себе, већ дете да угреје.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
»Госпођице, добро вече!« Жеља моја цури рече: »На тој зими, леле мени, Тако лако одевени! »Ево моје шубе црне, »да вас мало заогрне!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
код куће у својој царевини, него да је отишао код цара Сунца да се с царем Сунцем разговори, да га пита зашто нису зими дани тако дуги кано лети, и зашто су ладни, те му људи у његовој царевини не могу једнако да раде, него дангубе.
Тад му се синови застиде и одмах га ожене. ЦИГАНСКА ПОРОДИЦА Гријала се зими покрај ватре циганска фамиља. Рекне домаћица: — Ех, да имамо масла, као што немамо брашна, па бисмо узајмили у селу
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
лекције подсећају ме некако на оне несрећне писце од бронзе по Калемегдану на чијим главама преко лета џоњају птице, а зими као да преко ноћи добију беле куварске капе! Бескрајна досада и све што уз то фура ... —Француски? —Знаш шта?
И могу вам рећи да не би било никакве опасности за вашу десну руку! Зими, док се грејао на мангалама, из киоска је куљао густ бели дим, тако да је читава ствар лишила помало на Баба Јагину
А знате ли зашто? Открићу вам једну важну војну тајну: они у војсци носе зими дугачке гаће, на часну реч! Чак и Мишелино! Ужас један!
Ако већ нисте знали: постоји само једна ствар ужаснија од Београда лети — то је Београд зими! Изг1еда да крв није вода и да сам прихватила бакутин аристократски поглед на свет. Гледајући у августу 1970.
Схватате ли сад какви су то штребери? Хелп! Кренусмо у рану зору по цичој зими, солидно наоружани трофејним- пушкама ка излазу из родног нам града да заузмемо положаје, с којих ће нас, према
На нас су, изгледа, били сасвим заборавили. Оставили нас да се смрзавамо на оној цичој зими; инонако ћемо бити после стрељани за ратне злочине, Шта ли?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Какав је Мачак Пјетлићу друг знало се шумом уокруг. Зими, док моћна мећава вије и обноћ бура по шуми виче, Пијетао лежи, пећице грије, а Мачак прича ловачке приче.
Још увијек тако, вечером, зими, сучући своје бркове сиједе, старина Мачак уз лулу дими и чудне приче преде ли, преде.
Знали су узрок његова гњева, кад страшну пјесму освете пјева из тешке буре хук. Док вријеме зими поспано тече и старој кули прилази вече носећи сиви вео, крај мале пећи, вреле и будне, старац је приче причао
ПОКАЈНИЧКИ ОГЛАС Жућа и Тоша, главом и шапом, ево се куну дединим штапом: бићемо добри лети и зими, нека нас натраг старина прими. До звезда Жућин ориће лавеж, Тоша ће бити за мише давеж!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— И колико! После десет дана нико више није имао ни пет пара у џепу. Несрећа је била што зими нема никога у замку. — Жена вам изврсно весела. — Врло је јака. Она је и мати двоје деце.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
нигде огрлице ни хризопраза, нити је уживао у лепој речи, ни у храни, само се често прао на војним походима, зими, варваре је у душу позно и вешто их клао.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Стојан утрча ; лице му помодрело од дуга стајања на зими, али се у очима чита нека јака мисао, која га занела и која ће без сумње стајати у вези са давном, далеком прошлошћу...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ 155. Извор вода извирала бистра студена, Изметала струк босиљка зими зелена, Чувала га дилбер Мара б’јела румена, Ту налази млад на коњу, млада делија: “Божја помоћ, дилбер Маро,
Пије ли се ладна вода бистра студена? Бере ли се струк босиљка зими зелена? Љуби ли се дилбер Мара б’јела румена?“ Ал’ говори дилбер Мара б’јела румена: “Ах Бога ми, млад на коњу,
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Лети се чују и зрикавци, целу ноћ! Мајор није затварао ни зими, и редовно је спавао без пиџаме! Али је зато имао челично здравље! ГИНА: Бог да му душу прости!
(Одлази према реци) СОФИЈА: Како се снабдевате у овим ратним временима? СИМКА: Лети икако, зими никако! Лети скуваш крушку, испечеш паприку... Умочиш у сланик главицу лука... Али кад дође она црна зима...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
И зими. На коленима. Била је то велика паћеница целог живота и умрла је пре него што сам могао да стигнем из иностранства.
Он ме је, пре него што ћу живети у Риму, натерао да читам талијанску литературу. На игранкама, зими, у позоришту на Ријеци, упознао сам читав низ Ђулија Ада, Марија, и играо сам са њима и „фиоретто“, на кафанском столу.
Људи лепљиви од блата, мокри, прозебли, седе под једним фењером. Ја замишљам како то мора изгледати зими. Чекамо затим зору да одемо поново у Журково за нове мреже, као да ништа било није.
Па ипак су весели. Излазе пред станицу и подскакују по смрзнутом плочнику, на зими. Све је у томе да препознају путника откуда је. Да ли значи франак, лиру, драхму, или динар.
Мирно, са кишовитом маглом што дође и прође, међу игром ласта. Зими меко, без хладноће, са питомошћу једног завејаног зеца што лежи испод букве, на расутом, опалом лишћу.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
А сад збогом, ћао, и уздравље! Кад се мало замислиш — заиста Крава јесте чист идеалиста: Она даје, и лети и зими, Више нег што теле зна да прими, Од сувишка љубави те луде Буде млека за децу и људе — То што теле посисало није
Тахити ил Хаити тајновити: Није важно где ћеш заноћити! Кроз шуму, траву, шевар, луг Лети на Север, зими на југ, У нечуј, у Печуј, тамо, туј: Дуј-дуј, дуј-дуј, путуј у Птуј!
Могу се, насред једног пропланка Видети, како спавају, свакој крај ува Зими и лети, без престанка Зује шестице, попут црних мува.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
На тој дубини од 50 метара Шмит је једним потезом мале густе мреже ухватио на 800 комада таквих ларви. У јесен и зими тих ситних ларви сасвим нестаје, јер су се оне, рођене у пролеће, дотле већ успеле на висину до 50 метара над морском
Допирање јегуљица до европских морских обала и улажење у масама у слатке воде бива сваке године зими и у пролеће. Милиони ситних јегуљица хитају тада узводно, искоришћујући и најмање поточиће, каналиће и барице, па чак
Она лови већином ноћу, а дању лежи непомична, заривена у блато, у каквој рупи на дну воде, или између камења. Зими се зарије у блато, где у летаргичном сну очекује пролеће.
Кад се приближи време појаве тога нагона, покретљивост јегуље и њена активност у лову се појача, па се ни зими не смањује.
Клима је на острвима веома блага; зими температура никад не силази испод 7˚ С., а лети се не пење изнад 33˚ С. При крају лета су честе оморине и јаке буре,
Она од острва, што се налазе у зони утицаја Голфске струје, имају благу климу која траје преко целе године, само што зими има много влаге у ваздуху.
У поларним областима температура при дну мора може сићи и нешто испод − 1˚, али то не много. Зими се дешава да површински слојеви воде, услед спољњег расхлађивања, имају температуру доста нижу од оне у дубинским
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
А он увек, како се памтило, и лети и зими, огрнут био ћурком, са силавом, пиштољима и јатаганима и у тешким јаким чизмама до колена.
И када не би био на путу, он би једнако седео код куће: лети горе на доксату, — а зими доле, у оној великој, широкој соби. Цео би дан тамо само седео, пушио, пио кафу и наређивао.
имала за шта да завиди, те се због тога никад није осетила узнемиреном, још мање несрећном, ипак, некако, увек јој је зими бивало лакше.
него што је знала да сада, по зими, Софка неће моћи излазити и отићи у комшилук, да узме штогод, ако јој нешто буде затребало.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
И они су га напуштали зими. Облаке је многе, румене и жуте, Беле и мрке, гледао где плове; Он није пит’о за њихове путе, Ни шта их гони,
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
То рекавши, сердар га загрли својски и пољуби у чело. ИX Старац Ловћен, зими неприступан ни најближој својој дјеци, а и љети суморан путнику у даљини, мирисаше сада дивном планинском свјежином и
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Дао ти бог зимљиво срце, а лојане ноге, па нити се могао зими огријати крај ватре ни лети ка сунцу! Дао ти бог хиљаду паса, па сви ћутали, а ти сâм трчао око куће и лајао!
— Нема хлеба без мотике. — Рало и мотика свијет храни. — Ко лети пландује, зими гладује. — Без алата нема заната. — Све, све, али занат. — Раду је горак корен, али сладак плод.
— Пред немогућим нема делије. — Преста вјетар — стадоше галије. — Предње вране падају задње. — Пси зими кућу граде, а лети у копривама хладују. — Пусти данас коку у јарак, сутра ти се и стота хвата.
Нек’ осуши, ал’ за што пресуши? — Рекао Циганин кад је зими метнуо обојке на месечини да се суше, а они се смрзли. Пржио бих, господару.
16 Питала лисицу шћер: — Има ли, мајко, ико на свијету од нас паметнији? — Јесу, ћерце, они те се нашим кожама зими огрћу. 17 Питало јагње вука, кад га је око врата преметнуо и с њим бјежао: — Куда ћеш са мном? — Нећу далеко.
Ако би по несрећи рупио: тањи од конца, црњи од лонца; кроз камиш се привлачио, у лули ноге прекршћô, зими се смрзô, љети се раскравио!
(Гусле) 80 — Земљу рије, а жив није? (Раоник) 81 — Зијева, а језика не има? (Маказе) 82 — Зими госпођа, лети слушкиња? (Пећ) 83 — Зими путује, љети хладује? (Саонице) 84 — Злаћена прса, сребрне ресе?
(Раоник) 81 — Зијева, а језика не има? (Маказе) 82 — Зими госпођа, лети слушкиња? (Пећ) 83 — Зими путује, љети хладује? (Саонице) 84 — Злаћена прса, сребрне ресе?
(Купина) 203 — Уже вола родило? (Тиква на врежи) 204 — У пролеће те одмарам, лети те хладим, с јесени те храним, а зими те грејем? (Дрво) 205 — Црвено, малено, цара од коња скида?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
37. Зелена кошара, црна говеда, гвозден кључ, који откључава. 38. Зими служи, а љети зубе кеси. 39. Зоба грозд од мора до Дунава, нит' га мого позобати, ни га мого прегорети. 40.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Цијела се кућа зваше новом мађупницом. У старој мађупници у манастиру зими се гријаху фратри, као год што стари мљечар придадоше ка ризници.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Све теже му је било да се сагиње, ложи ватру, готови јело. Што се јесен примицала зими, све теже је устајао из кревета. Али коме то да каже?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
264 ЦXXXВИИИ ПО ЗИМИ 265 ЦXXXИX ТРИЈУМФ ВЕНЕРЕ 266 ЦXЛ ПРЕД КРАЈ ЛЕТА 268 ЦXЛИ ПРОЛЕЋЕ 269 ЦXЛИИ МЕНАДА 271 ЦXЛИИИ САН ВУКА
“ шапну, - духну Па листак отпири... М. Јакшић ЦВИ ЗИМСКА ИДИЛА Зими је покрила снегом долине и поља равна И тавне високе горе.
Ј. Дучић СХ ДУБРОВАЧКИ ПОКЛИСАР Зими, тисућ шест сто... (сад свеједно које), Менчетић, поклисар, беше у Версаљу, Да учини смерно подворење своје Лују
Да душу своју љубављу спасавам. Ја жену тражим, снаге и полета! Моја је љубав од овога света. М. Ђурчин ЦXXXВИИИ ПО ЗИМИ (1-З) 1 Доћи ћу ти праћен вихоровом песмом И мећавом злобном.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Тридесет и две миље на рђавим путевима, по магли и зими. Ху ху! Промрзао сам до костију“. „Спреми брзо врућ грог!“, рече госпођа Смит својој старијој ћерци.
Са тим својим схватањем прикључи се зими, године 1665/66, напред поменутим геометриским проблемима. Он увиде да се при решавању проблема тангенте ради углавном
„Тако?“ „Јесте, боме. Ево видите, сада, на овој зими, кад бих хтео да се огрејем чашицом љуте ракије, не смем то да чиним“. „Јер знате да ракија шкоди здрављу“.
децембра 1812 године прочитао билтен објављен у “Монитору” који је саопштио пропаст велике војске Наполеонове у руској зими Монжа је ударила кап. Чим се од ње мало опоравио, похитао је Наполеону и остао уз њега када га скоро сви напустише.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
растао, јачао и после годинама носио по две канте на обрамици увек са истом дужношћу: да иде за трупом, лети с бозом, зими са салепом и алвом.
Обукао се Јаћим уз помоћ женину, па све на њему ново и фино, и капут је преко рамена пребацио, јер је тако навикао, и зими га није облачио него увек овако исто огртао.
кад облаче герок, дугачак до испод колена, и лети у преклањском сламном шеширу што се жути као и њихови образи, а зими у полуцилиндеру који се сјакти као и њихове ципеле, јер се истом четком дотерују, излазе са женом до Калимегдана, па
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
У том одијељеном и потавањеном дијелу, који је зими загријевала голема гвоздена пећ између касе, полица са списима и пулта с трговачким књигама, сједио је за пространим
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Лети се наимала под надницу на лакше радове, зими гребенала, прела, ткала по имућнијим кућама, а и лети и зими помало врачала и бајала.
Лети се наимала под надницу на лакше радове, зими гребенала, прела, ткала по имућнијим кућама, а и лети и зими помало врачала и бајала.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
ПАС ХТИО ГРАДИТИ КУЋУ, ПА НЕ ХТИО Једном кад је зими велики лед и чич био, пас се скупио у клупко на снијегу од зиме; па почне падати страшна мећава, а он рече: — Валај,
МУДРА СНАХА Био тако неки много богат човек, па имао много стоке и пара, а највише оваца. Једнога дана зими викне он својега најстаријег сина, па му рече: — А бе, синко, узми пет стотина брава оваца, па да их целу зиму чуваш,
РАЈА ВЈЕРУЈЕ И НЕ ВЈЕРУЈЕ (ТУРЧИНУ) Враћао се некакав сељак из Дубровника пут Требиња зими, и носио на леђима неколико ока кукуруза дома, па од труда, зиме, а може бити и од глади запјева иза гласа да се
Ћипико, Иво - Приповетке
Павле је пошао у војништво и вратио се, па затим сваке године полазио је на радњу у туђи свет, само је зими код куће настајао.
Пред кућом му је го крш, што се зими следи, а лети је сув; нигде надалеко капи живе воде, већ се пије кишница што се сакупља између стена, пије се онако
Нема код њих ни школе, ни путева, ни уређених локава. И црква је подалеко: зими бије лед, а лети припека, па се не мили ни ићи.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
А јесени и слава и хвала, Роде, плоде она нам је дала! А шта зими, годишњој мезими? Хладна зимо, ход’ да те видимо!
А шта зими, годишњој мезими? Хладна зимо, ход’ да те видимо! Земља стара зими се одмара, Снагу збира у заклону мира: Спрема ново премалеће, цвеће, Топло лето, хладовно дрвеће, Јесен зрелу с
Зима збира око огња жива, Где нас гуслар песмама дарива. А у школу чило иду ђаци, Да с’ покажу на зими јунаци. Зими учи шта анђели кажу: Да богати сиротне помажу.
Зима збира око огња жива, Где нас гуслар песмама дарива. А у школу чило иду ђаци, Да с’ покажу на зими јунаци. Зими учи шта анђели кажу: Да богати сиротне помажу. Зима носи Божић, данак лепи, Који сваког новом надом крепи.
Један пије што је снажан, други пије због слабости. Старци пију јер су стари, а младићи јер су млади. Зими с’ пије да се грије, лети да се порасхлади. Један пије јер је богат, други пије јер је дужан.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
За велико сунце у камену сажето Кристал истури прозирност ко сечиво. Камен је потчињен говору и зими. О речи које речено поткупи! Звездо, мој пакао и моје срце прими Угашеном руком што бескрај исцрпи.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ГЛАВАШ: Још мало чекај, Да збогом кажем трошној колиби Што је хајдуку главу чувала, Кравећи зими смрзле удове; А кад је, опет, жарка припека, Из планина је ветрић водила Да ми расхлади чело знојаво!...
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ЛИВ „Знаш ли, драги, онај санак, Што се зими расцветао? Знаш ли, драги, онај данак, Што је дивно мирисао?“ Не знам, драга, онај санак, Сећати се немам кад,
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
И тко грли и цјелује своју лепу снашу! Овако седећи, мислећи о зими, Сад се, рекох, вије цв'јећа баши Дими, Кој' у теплој Грецији шиље дим дувана Мухамеду на небо с ђаурска
златних вјеков В којих сја славјаше јунак за јунаком, Мудростију разума, мужа мишцом јаком; Онде, велим, није ни зими ни сн'јега, Ни ледене р'јеке, ни клизава брега, Онде всегда царствујет всешчедраја цв'јета, Онде зими и љети слатко
велим, није ни зими ни сн'јега, Ни ледене р'јеке, ни клизава брега, Онде всегда царствујет всешчедраја цв'јета, Онде зими и љети слатко воће цвјета...
Вам моју благодарност. В следствије сего опишу Вам в кратцје, јелико лучше могу, строгост росијскија зими, уповаја доставити Вам сим описанијем, хотја једини час удоволствија за онија пријатности јаже аз јешче чувствују от
Се сљедујет описаније здјешњија зими.” После описа зиме у стиховима (а то је заправо ова Трлајићева песма), писмо се завршава овако: „Се что Вам могу между
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
зима, вечити лед; Кâ онај лисâк тужне јесени Кад хладан север дуне планином, Тако ми срце дркће, умире У својој зими — леду вечитом... Ах, боже мој!.... јест, ја сам лист!... Ил’ нисам? Не... ја сам стари бор...
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
И поред тога, ту, до капије, испод ње, навек нагомилано, истовремено по неколико кола греда и камења што је ту и зими и лети заривено у земљи стајало, чекало за нека зидања, потребу ако се укаже.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
За змије кажу да имају некакву златну ј., коју чувају »као очи у глави«; њу зими лижу, а лети се њом играју. Ако ко покуша да им је узме, јуре га док га не убију и ј. не поврате (ЗНЖОЈС, 19, 119).
благослови да буде зелена И лети и зими (БВ, 16, 1901, 15). За ј. пањем, у једној скаски, седи и Урис (Беговић, 201).
заклано једном двоје невине деце, па је нож којим су заклана обрисан о дрво, и од тога је доба оно зелено и лети и зими (СЕЗ, 5, 1903, 12291). Код Срба постоји мушко име Растко или Растислав. В. Цер. ЦВЕКЛА Роте Рüбе ‹бета рубра›.
Ћипико, Иво - Пауци
Газе по посутој слами, на којој је жито расло и која се зими благу полаже, и прилазе к божићној ватри. Пали се божићна свијећа, залаже се мрсом и — почима Божић.
мирују, изнебуха, као да је само о томе премишљао, вели Божици, што над Радом стоји: — Грије ли те како Раде на овој зими? Божица се одмаче, али остаде стојећке, јер је такав обичај прве године. —Ожени се, па ћеш знати!
—Заморићеш се! Ухвати је за руку и поведе за собом. Зађоше у тјеснац, па се веру између стијена. — Видиш, зими су ове каменице пуне воде, прича јој. — Причекај!
Још на ливади избија трава, још није све дала, а даће. И опочинуће зими, као и он, да опет на љето пода се косцима! Али ако га закон примора да је на комаде дијели, да је кида? ...
Треба силу трошкова, туђи посленици скупи, и све поскупило. Сијено са ливада тек да залеже за благо зими; козе, што су најберићетније и најиздашније за сељака, забранише, а духан плаћају као ни себи ни своме.
се, помамише се, као за инат љетној тишини, а заморени сељаци, неки с омотаним пешкиром око главе, одјевени љети као и зими у сукно, измичу се испред бијесних коња устрану и, у знак поздрава, капе се дохватају.
и снежна, па у најбољу понестаде сијена, а за жито није рачунао на кокоши и крмад, којима би се стара Смиљана у љутој зими смиловала и прегршт по прегршт бацала да не скапавају од глади.
Заја .. ја у њега двадесет фиорини и подвеза му ждрибића, ну ждрибе се у зими завалило и погинуло, а до уреченога рока нисам га исплатија...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Брвеника у Иногошту, због преваре неког месног оружара, којем је ћерку лечио од жутице на гај начин што ју је по цичи зими терао да трчи нага око куће, после чега је јадна девојка умрла од назеба. Изгледа да су му због тога одсекли и нос.
“, питао сам равнодушно. „Како: па шта? Овде се може за неколико дана направити сува јазбина, хладна лети, а топла зими“, рекао је Матија. „Ово се сече као сир“, додао је одваљујући велику парчад камена.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
- Ми, домаћини, становали смо увек угодно у приземљу, јер су његове собе, засвођене, а дебелих зидова, биле зими топле, а лети хладовите. Ово мало сопче горњег спрата имало је свој нарочити значај.
За хлађење воде и вина постарало се зими, смештајући тридесетак кола дунавског леда у ледењак, дубоку јаму прекривену колибом, а подигнут у башти, у дебелом
Да не би оставио своја два друга без крова и намирница у гренландској пустоши, на зими која је ишла до 65 степени испод нуле, кренуо је Вегенер крајем септембра са Леве-ом, 12 Ескима и 2000 килограма
Ви сте, без сумње, и сами приметили да нам подземне просторије изгледају зими топле, а лети хладне. То је због тога што онде влада, преко целе године, скоро једна те иста температура, једнака
Овде препуцава на жеги и зими камење и стење, али не пушта гласа од себе. Ово је мртав свет. А онде горе у зениту, камо још нисмо бацили наш
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
/ За лето је он начињен,/ и зими га носит можеш./ Управо је скројен за те,/ обуци га, а што не би?/ У пола га цене дајем,/ ником другом - само теби.
МРАВ СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА) Мили, мили, мали мравак Па по ваздан ради, Лети купи, вуче, слаже А зими се слади. Погле тамо колико их – Сваки мрву вуче, Један другом с пута сврће, Нико се не туче.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
кад би се могла каква кућа за њих при гробљу да подигне, да се не би на зими мрзли, скапавали по улицама и друмовима.
Да воли ово моје лице, косу, да жали за њима! Да их жали, што ће, ако сам на путу, по зими, мећави, да зебу; ако ми није хладно, ако сам у својој ћелији, можда ће моја глава и чело бити болесни...
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Густи војвођански кукурузи, то се заборавило, имали су врсту летње хајдучије. А зими се кидисало смело, на људе у кући и за столом при вечери.
му стално истегљен вунени шалић, за појасом кратка кецеља од мушеме, на ногама, лети, женске папуче с потпетицама, а зими незграпне филцане ципеле и у њима врели црепићи омотани крпама.
Нико је није слушао. нико је није ценио и ништа од ње очекивао. По читав дан, лети и зими, лута она кроз забран, бежи од собе и од оних који су у соби. — Хладно је, Леско, иди кући — рећи ће јој неко.
Лети и зими госпа-Фила се одевала у цицане хаљине. — Волим што је циц хладан и што шушти. — Увуче своје мало и меко тело, које се
— Па се онда узе извињавати: — Знате, навикли смо овде да кажемо: наш орах; годинама, лети, зими, с нама је живео, волели смо га... А обрали сте род? — Јесте, видите какве су ми руке од љуштења!
Клостер зими брекће од зажарених пећи, греје безмало и улицу. Срби су говорили: сиротиња се греје крај фратарских плотова, и удише
Суботом, лети, зими, у Јуден-сокаку је дечје царство, дечји састанци и забаве. Један од два Јеврејина адвоката врло је учен човек, чита
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
романтичан начин Једном приликом, када смо играли жмурке, ми се заједно сакријемо у једно буре, у коме је моја мајка зими киселила купус.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
су живели — углавном — на поробљеној територији (само каткад на суседној аустријској или млетачкој), лети по шумама а зими код јатака. Наши преци одлазили су у хајдуке зато што нису могли да се помире са ропским животом.
да пјева, а осим тога путем по ановима и по крчмама свуд имају гусле, па путници увече пјевају и слушају; а ајдуци зими на јатаку дању леже у потаји, а по сву ноћ пију и пјевају уз гусле, и то највише пјесме од ајдука.
у пољу, и то отприје највише у недјељу, а послије, кад је зулум већи настао, и у друге дане, па не само љети него и зими кад би му што затребало, нпр.: сјекли и носили дрва...
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
сове, јавља се ћук, а труо пањ тиња зеленкастим сјајем и плаши осамљена путника: — Чекај само, сад ћу да те зграбим! Зими су све стазе и путеви око Гаја ишарани зечјим и вучјим траговима.
Осим тога увијек је носио чакшире, прслук и сламни шешир свог мршавог ситног стрица, а зими, богме, и стричеве старе цокуле, крут црн гуњ и дугачак шал којим би се омотао око врата једно четири пута.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Одело нам је вера с добропотеклом; седећ на хјерувимех, самозавијен с крпетинами на зими у јасла лежи. А на пролеће птичији глас у пустињи чуће се. Јоан претеча кано ластавица запојаће.
С неправдом дошло са злом отишло. Како пијани у блату. Може ли се зими, на снегу и леду што сијати... Ни пак овча кожа курјака може затајати и скрити. Како овнови с рогови у дувар.
К чему памет не служи, оно се ни дочути не може. Што носи врућу жељу, то ни на љутој зими не мрзне. С незнањем не можемо се отпирати. Шири се кано пућак у ништо. Тко је мудрији, ваља му да је и поштенији.
У добро и послено доби ради и часом сади, да обереш зрело грожђе. У пролеће подижи се, да зими хузуриш. 1745. Буди господар твоме благу а не оно теби. Свачем крај има.
1746. Што је год право, то је све и Богу по вољи му мило. Једно оставио, а друго не стигао. По зими знамо да се лепо пролеће указује, и по кавзи мир и љубљење се бива.
Башча је на једноме месту свака на своме уреду а писмо је по свој васељеној расађено; и по леду и по снегу, зими и на врућини, дањом и ноћом цвета и род роди... Оно свакад листа и расте издајући свој плод из себе.
Него увек; зими, лети недознано скитамо се лутајући забављано куд камо. Удиљ, по зли времени, по зими, мразу и љутој печи, у тузи, у
Него увек; зими, лети недознано скитамо се лутајући забављано куд камо. Удиљ, по зли времени, по зими, мразу и љутој печи, у тузи, у невољи, беди, бризи дертљивој и многој старости, — свако зло јоште радо подносимо.