Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Из мрачне зимске земље израњајући, гологлави, дочекују ме врхови планина, као богови. СИЊАЈЕВИНА Вук Караџић је у Српском
Црњански, Милош - Сеобе 2
Напротив, Варвара је говорила Ани, да Павле никад није био, изгледа, срећнији. Кад би га Ђурђе, по стоти пут, у оне зимске ноћи, питао, како је било, код императрице, у аудијенцији, Павле би се чак и весело смејао.
Теодосије - ЖИТИЈА
Дозвавши светога много га је молио да не оде брзо од њега, говорећи: — Због зимске невоље, владико свети, остани с нама као у цвојем дому, па чак и до Васкрсења Христова, и после тога по повољном
Црњански, Милош - Сеобе 1
Баруштине, зимске вежбе у Петроварадину, можда позив у Беч, којег се бојао, и болест патријархова, о којој беше чуо, и због које се беше
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Хтела си, у ствари, да наљутиш свог момка. Касније су ме његови другари пребили у гардероби и бацили међу зимске капуте... Али, вредело је! Погледала га је први пут са љубављу.
— Гардероба је обавезна... рече гардеробер одмеривши њихове тешке зимске капуте. — Одмах идемо... — рече Чиле. Младић се врати из рецепције са кофером у руци.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Дуге зимске ноћи испуњене су приповедањем о чудима и недосежним лепотама: Тако се из ноћи у ноћ испреда паучина стричевих прича,
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
од Гија де Мопасана (1893), збирку бајки Вилина књига (Београд, 1894), Сеновита кућа Чарлса Дикенса (Београд, 1893), Зимске приче М.
Милићевић, Вук - Беспуће
воли да се узнемирује у невријеме; да оставља топлу собу, кавану, своје друштво с којим пријатно, уз бермет, проводи зимске вечери код Матковића, у једном угодном, малом „пајзлу“ у Гајевој улици.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Камо те да га научиш молитве, да га доведеш у ред, ти си га на душу узео? Дуге зимске вечери, има се времена, па дјед запео да свог имењака угони у вјеру.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ „ Сећам се с тугом — деда се јави — унука мога, биљчице нежне, причах му приче о слави старој у ноћи зимске, у ноћи снежне. Кад јунак падне под смртном кишом, за њим је мали плакао кришом.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Вредне пчеле, миле тице, Остављају цветни луг, И лагане ластавице На далеки беже југ. Када стегну зимске студи, И завеје први снег, Школа нама заклон нуди, Школа наша — наш је збег, Нека лете тице лепе, Куда љупко сунце
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Скоро ће разнети дим и ово што овде збивах. Но да л ће и тад свитати зора из зимске тишине, животу мом, да га злим не мутим? Тла давно нестаје.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
А кад га једном Метла избрише, Рећи ће: „Новчић тај Не важи више!” РУКАВИЦЕ Кад почну зимске дрхтавице И јануарске лапавице, Тад се, сред снежне вејавице, Растану многе рукавице.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
У ИЗНУРЕНОМ ОСЕЋАЊУ ЈЕДНОМ Завеса ноћи алејама сивим. Једино зимске руже још што цепте Страшћу, и ја што у сну своме живим Опет, и звезде што нада мном трепте Бледе и сетне.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
и Херцеговини „само уз месојеђе“, у Србији „уз белу недељу“, у Босни и Славонији се „загонетке загонећу само уз дуге зимске вечери на прелима“.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Гледа га беспомоћно и чини јој се да и он сам, телесно, отиче кроз те одране, ољуштене јауке, да се растапа у тмуши зимске зоре која је испунила собу и капље у нешто што се згуснуло испод кревета.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Било је хладно претпролеће, још су, под земљом, трајале зимске тишине, кошава је промицала без светлости, Васа је носио одсечену главу Марка Чарапића да је сахрани и, први пут,
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
од мајке бригу о управљању имањем, поучаваше сестре и брата и забављаше се са њима, али посвети својим студијама дуге зимске вечери и добар део ноћи.
„Та је ово, тала мајко?“ „То ти је, дете моје, бат за хокеј“. „Нашли смо више таквих батова у једном сандуку зимске баште“, рече млађа од оних двеју девојчица. „Па бисмо хтели играти хокеја“, додаде старија девојчица.
Не оклевајући и не распитујући више, отрчаше деца до зимске баште и донесоше оданде, цичећи од весеља, све што сам зажелео. „Е, децо!“, рекох им, „још нешто.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
покисле коње који су се пушили и мокре дизгине и руке погуреног у таљигама сељака под капуљачом; па бескрајно дуге зимске ноћи чаме, док је господин Леђенски прекраћивао време коцком у кафани, а она се превијала, сагоревала у грчевима,
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Једне зимске ноћи, оца су позвали да обави хитан посао и док је ишао кроз планине које су врвеле од вукова, коњ се уплашио и збацио
За све то време моја тежина се није променила ни за фунту. У вези са тим могу да испричам једну смешну причу. Једне зимске вечери 1885. године господин Едисон (Тхомас Едисон), Едвард Џонсон (Едвард Н.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
То је била изванредна храна за оне хладне зимске дане. После ручка, у Бауери мисији приређивани су састанци-молитве са ватреним беседама, као посластицом.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Зимом иде мука многа, Нема свако крова свога. Богаташи рујна лика, Сећајте се бескућника! Купују се чизме зимске И по леду да се гази, Купују се топле бунде И шалови и первази: Кожа, вуна — то је здраво!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Све ме је подсећало на зимске дане у нашој земљи и био сам лак, као препорођен. Ушао сам у једну кафану, светлу, топлу и чисту, сео поред прозора и
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Да ли тугу таје За вечним сунцем које им се скрива, Или се на дну њином борба збива, А врх њих само зимске звезде сјаје? Туђ поглед као сен преклизи њима, Жуди се распу у колуте дима.
И ти си мирис у ком беда спава Златни сан, из ког, вај, ипак се буди У атмосферу олуја и студи, Где зимске звезде прах таштине таје!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Постепено је и сав онај тврђавски режим у кући попустио. Стражар је само у зимске мрачне ноћи ходао целу ноћ око куће. Пас на ланцу је био један и много матор, и љубитељ добош-торте.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
му киту белих хризантема — Јоште те је поздравила да гу прошћаваш, зашто је пролет дамно минуло, јесен дошла, — зимске руже су цвеће!... Несу руже од пролет, ама неје, рече, веће ни она што је била! Било цвеће — било и Зоне!...
Овој си ја делим сас друство, али оно што је салте моје!... — Ево ти овој! — рече Мане. — Зима иде, — сас зимске руже да се закитиш! — рече и даде јој ону киту хризантема.