Дучић, Јован - ПЕСМЕ
24 ПОЕЗИЈА 26 ЗИМСКИ ПАСТЕЛ 27 ПОДНЕ 28 РИМСКИ СОНЕТ 30 САМОЋА 31 ЈАДРАНСКИ СОНЕТИ 32 ПОРЕД ВОДЕ 33 КРАЈ МОРА 34 СЕЛО 35 ЛЕТО 36 СЛУШАЊЕ 37
И стој равнодушна, док око твог тела, Место китњастог и раскошног одела, Лебди само прамен тајанствене магле. ЗИМСКИ ПАСТЕЛ Згурена на снегу сеоска капела Зебе усред гробља. Небеса су бела.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Баба се слатко смејаше. Није ништа опазила, а није ни могла ништа опазити. Одем у своју собу, скинем зимски капут и одем у општу собу. Представише ме гђици Ведел. То је образована девојка.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
и један упакован кревет који се види да је био некад политиран и да је стајао у гостинској соби; затим и један зимски капут са олињалом јаком од крзна и распараном поставом, и напослетку једну велику зимску мараму кафене боје са
Црњански, Милош - Сеобе 2
у бараке преображенског пука, гологлава, са оклопом кирасира на грудима, као богиња Палада, и повела војнике и узела Зимски двор. Елисавета, царица свих Руса, свих Росија – виват!
Сад, кад му Костјурин даде нов задатак, Ђурђе се трже. Ободе коња и окрену га, па виде пред собом зимски дан, Дњепар, и раван у снегу, који се топио, и ишарао цео простор црним дрвећем и чамцима.
А сад им, тако, лагано, пролазе ови зимски дани. Оно што прота није рекао, сви ти људи у околини Миргорода и Бахмута, постали су били Павлу блиски, брзо, као да
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
се на све стране ширио леден вал страха тако да је лишће у околини зимогрожљиво треперило, а заспале птице сањале су зимски дан и дрвеће под ињем. Узнемири се чак и сова на једној шупљој букви и уплашено хукну: — Уху-ху, ко је ту?
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Ево ја ћу ти скренути мисли на друге ствари. Драга моја голубице, остао сам сасвим без трошка, мршав сам као зимски комарац. Кроз два-три дана имам нека примања, али дотле би ли ми могла позајмити око 200 динара.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Време у току године када се највише приповеда у нашој сеоској култури јесте зимски период, „од Божића до завршних поклада“.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Те зиме због мале Одри упропастих свој зимски капут. Седео сам у биоскопу »Балкан« поред велике пећи »бубњаре«, која се ложила пилотином, и нисам ни приметио да ми
Преко црне хаљине обрубљене љупком белом чипком огрнула је зимски капут. Лука осети да је заиста воли, испуни га понос кад спази све погледе што су јој добацивали путници.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
скупи браду у десну шаку, па онако обешењачки затресе главом и настави — па ти ја, прико, купим за те паре себи један зимски капут, па кад га донесо’ кући, а ја пољубим Кају, па јој кажем: »Ово теби, а ово мени«.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Зна се да је Никола велики путник и заштитник свију потукача, али, ипак, и поред свега тога, неће ти се, вала, тај зимски светац приказати људима овако рано у јесен, па макар се пила и боља ракија него што је ова, бирташка, трипут крштена.
Притезао је око себе простран зимски капут, очигледно туђи, и све се чинило да ће то бити неки злосрећни молилац који се већ унапријед збуњује како ће
Укривени затони населиће се дјечјим тајнама, малишан путник понијеће са собом предвечерње тишине језера, његов зимски оквир од иња и, можда, слику рибареве дјевојчице која му опроштајно домахује из усколебана чамца. — А куца?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
А он? ох! није крив! — Бранила си га тако живо, понизно и верно да нисам знао шта да мислим. Погледах око себе, а зимски дан већ увелике свануо.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Два бела медведа из Зоолошког врта и ја тонемо у зимски сан. Толико ми се спава, немате појма! Пробудите ме једино у случају да се мала Ана врати. Иначе, уједам!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
С нечим петим нешто треће тек крилима залепеће. СВИЛЕУВА, КОЦЕЉЕВА У фрулицу Господ дува. Зимски рефрен: Свилеува. Сан разноси бела плева. Луч унутра: Коцељева. Сише мозак златна мува. Сјакти стакло: Свилеува.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ А Тоша за њим повика брзо: „Заспао није, него се смрзȏ!“ А деда Триша повири ван и рече: „Пао у зимски сан!“ Текли су дани унедоглед, на млину старом тишина, лед, смрзла се вода, дрво и камен, са свећа трепти
ЈАЗАВЧЕВ ОГЛАС Озбиљног друга Јазавац тражи да деле красан стан. Јазбину има топлу и тиху, згодну за зимски сан. Лепше је нема, да палиш свећу! Јежа примити нећу!!!
“ Из рупе вири јазо, на сунчан жмирка дан, нуди поспаног мачка: „Купите зимски сан!“ Бескућна куца скита, тужно јој светле зене, свакога успут пита: „Зашто не купиш мене?
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
У селу влада мир. Још нико устао није, А будан петао већ, живахно лупнувши крилом, Поздравља зимски дан — и звучним ремети гласом Тај мир у часу милом. Ил' каткад само тек звиждање јасно се чује И тежак, промук'о глас.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Цветне беху ливаде под орасима манастирским где ходих са матером својом пре но што ме одведе муж мој зимски. Међу чобанима подземља живим: куле су овде високе и војске многе и драго камење зелено и деца белозуба жарко у
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Нешто га у грудима дави, стеже и пење се на више, ноге му клецају, у глави читав хаос... Он откачи свој кратак зимски капутић, обуче га веома брзо, набаци капу на очи, па пројури преко дворишта, не марећи хоће ли га ко опазити са
— Скини и то, молим те... боље ће бити, рече Гојко, сакривајући оне ствари у свој зимски капут. — Нека... одговори она, црвенећи још јаче и гледајући пркосно. Ако ће ме ко вређати — биће и без тога...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
О роде ти си изабраник њин. Клекнеш ли животу понизна лица нисам више твој син. ЗДРАВИЦА Здраво, свете, бледи ко зимски дан у страху. Још је весео народ један у крви, пепелу и праху. Вијај облаке пролетне, румене, питај их за рај.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ВЕТАР 251 ВЕТРОВА МУЗИКА 252 СЛУТЊЕ ПО ВЕТРУ 253 ГДЕ СУ ОНИ ВЕТРОВИ 254 ВЕТАР И ПАПИРИЋ 255 ШУМА ПОД СНЕГОМ 256 ЗИМСКИ СУМРАК 257 КАП 258 ПЛАМИЧАК КРОЗ ПРОЗОР УЧИОНИЦЕ 259 ЗВЕЗДЕ 260 НОВЕМБАР 261 П.П.П.П.П.П.
Сунце блешти по дрвећу, по целом белом свету, Млечни зимски зраци заслепљују му очи. Размишља дечак о сунцу као о лепој причи, Која се дуго преноси и кроз сећања множи; На
ШУМА ПОД СНЕГОМ Шума је тешка нога, коју су У невидљиву сапели кљусу. ЗИМСКИ СУМРАК Последњи зрак, истањен, Дотиче лакат окуке; Речица, наишав на камен, У празно шири руке.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
У РАВНИЦУ 15 СУНЦУ КРАЈ ЈЕ 16 КУДА ПОТОНУ ПЕК 17 ВАРКА ОД ЛЕТА 18 НА МАЛОМ ТРГУ 19 ВИДИК 20 НИ ПРЕДЕО МАГЛЕН 21 У ЗИМСКИ СУМРАК 22 ТВРЂАВА 23 ЕТО ШТА УЧИНИ СЈАЈ 24 НАИЛАЗИ ХЛАДНО ДОБА ГОДИНЕ 25 ЈАВА 26 СЛИКА У РОДИТЕЉСКОМ ДОМУ 27 У
Живот ће одсад бити више предах. Ја затварам очи и дозивам: цвет — Булку, из руских жита која гледах. У ЗИМСКИ СУМРАК Куда побећи у овај дан? У густи снег? У пусти врт? Пасти у меки болесни сан Као на смет, под лед, у смрт?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Много ти хвала... (Шта ћу с њом оволико обрадованом?) У капуту седе на кревет и уздахну. Моја соба, рече гласно, а зимски мирис воћа и сувог ливадског цвећа у венчићима на зидовима и стари мирис ове собе, само ове собе на свету, потече свим
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Ниједна се река још није попела у небо. Боље пожури да стигнеш у долину, у море, док нису почели зимски мразеви! — рече Мајка свих река строго и одлучи да припази на тек рођену кћер.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
На реч „чиновник“ одмах види себе, усправног старца који тешко хода, како пролази кроз гунгулу Велике пијаце. Зимски је дан године 1843, Велика пијаца је тамо где су данас део Студентског парка и Студентски трг и средиште је града.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
У селу влада мир. Још нико устао није. А будан петао већ, живосно лупнувши крилом, Поздравља зимски дан, и звучним ремети гласом Тај мир у часу милом. Ил' каткад само тек звиждање јасно се чује, И тежак промук'о глас.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
принцип етике, већ и прека потреба, јер из кола се извуче, стењући, гојазан осамдесетогодишњи старац, обучен у дебео зимски капут од најскупљег крзна.
Ћипико, Иво - Приповетке
Прођите се како знате. Да, за надницу лако ћемо. Тако и они с другим тежацима кренуше на посао. Беше настао леп зимски дан. Пре и мало после изласка сунчева, купећи маслине, штипало је за прсте и зебле су ноге.
Господин стаде пред њу и озбиљно је посматра. —Ето, и теби се хоће да просиш, а? каза, откопчавајући брижно свој зимски капут. —За невољу је, господару!... . Човек погледа на Марка, који гледа у земљу... —И тај момчић...
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
]. („Зимски репертоар“) Видик што обвија главу као сарук преиначен је у наредној, последњој песми Откровења, у застрашујућу плаву
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Разумем да кажеш: треба ми кућа – добро; или рецимо: треба ми зимски капут. Све то разумем, али: треба ми жена, то, право да ти кажем, не могу да разумем. ЧЕДА: Па јест што кажете.. .
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
ПОРОДИЧНА СЛИКА (Од Анаст. Грина) Седео је деда с мајком Под сеницом, у тишини; Њино лице смешкало се Као зимски сунчан дан. А ја с драгом мало ниже По руке се држећ’ топло, Кроз груди нам струјао је Као мајски миомир.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Он је дао песме сеоских пејзажа, у којима преовлађују тамни, сутонски, познојесенски и зимски тонови. Имао је осећања за чари далеког и туђег, привлачиле су га развалине које говоре о давним временима, обрађивао
Ћипико, Иво - Пауци
Вјетар фијуче око голих грана, блиједи сунце, и домало спустиће се зимски сутон. Двориштем разлијега се дивљи кикот младости. А њега у грудима нешто тишти, па неће да му даде одахнути.
” Свршетком распуста, здрав и миран поврати се у З... Она га дочека срдачно. Прођоше јесен и зима; густи зимски вео не застираше му погледа; у њеним плавим, непрегледним очицама гледаше одраз својега жића.
И не може да сједи, већ пође к прозору и гледа у натуштени зимски дан. У уреду нема никога, осим њега и старога дијурнисте, који једнако преписује.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
У селу влада мир. Још кико устао није, А будан петао већ, живосно лупнувши крилом, Поздравља зимски дан - и звучним ремети гласом Тај мир у часу милом. Ил каткад само тек звиждање јасно се чује и тежак, промукô глас.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Гле миле трешње – осула цвет И бадем цвета – како је леп! И чела леће, па купи мед Да медом заслади зимски јед. Пролеће сијну на дољу, брег, Да стопи с њега и лед и снег! Лето је жарко понело род По врту, њиви, осуло плод.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
„Сад ће поднем ручак је фини: излазите, не сметајте ту.” У први прави зимски дан паланка је као нека фламанска слика: трпезе, весели разговори, топла фуруна, шарена вунена одела, пси у кујни —
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
неодложног да удара: Једном корњачом кором у дно мраморне лубање, А изнад псећег сна, кога догриза сенком грање. ЗИМСКИ РЕПЕРТОАР Скок је преклане кокоши у небо Крв точи, И револверски пуцањ, То: грамофонска плоча, У обртању, прстом
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Ђаци пролазе у школу. Да пољар Лијан негдје у селу не спава свој зимски сан, он би вам одлично знао да протумачи ове трагове. — Ево, видите ли овај траг одраслог човјека? — питао би он.