Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
кћери каква је Јула била, него Шаца, који је, истина, врло леп био, али увек кратке рукаве носио, и зими ишао без зимског капута. Али, што би, би! Јула је била Шацина и Шаца њен. И Тима кол’ко је пре волео Јулу, толико је сад више омрзну.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Они су, тих дана, са ужасом, слушали приче, о том, како чланови царске фамилије Петра Великог, из Зимског дворца, прелазе у тамнице тврђаве Светога Петра и Павла – како су, смењени врховни команданти војске, Миних, Остерман,
Ти људи су стајали тамо, тог још зимског дана, од раног јутра, већ сатима. Налево су били поређани ескадрони коњаника, уписаних у хусарске пукове ђенерала
Костјурин је, тог касног, зимског, дана, године 1753, у Кијеву, желео само да се увери у могућност претварања тих досељеника, у ритама, у стајаћу
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Услед зимског кретања према приморју навикли су се и на други начин живота и није ретко да науче турски и грчки. Враћајући се доносе
Црњански, Милош - Сеобе 1
И кад би затворио очи, видео би бледу њену кожу и груди њене и очи крупне и модре, боје зимског, чистог, вечерњег неба, које га никад не погледаше мутно.
Али му тај знак не дође. Она га гледаше својим лепим, модрим очима боје чистог, зимског, вечерњег неба, мирно, као да су се над њима сјале звезде.
Мало доцније, она опет погледа својим великим модрим очима, боје зимског неба, мирно и чисто. Била је при потпуној свести.
возила се са њим, у колима, та једина, мирисна и глатка жена, која му није била никад отужна, са очима боје мутне зимског, чистог неба.
Стаде тек онда кад дубље загледа у очи госпоже Дафине која издахну, у два непомична, модра круга, боје зимског неба, хладног и чистог, који издалека беху мали, али који су изблиза расли и обухватали га целог.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Дубоко завучених руку у џепове, Бел Ами је скривао дотрајалост свога зимског капута добијеног на стоваришту САРЕ. Још увек је говорио о својим глумачким плановима тамо у главном граду и о
Милићевић, Вук - Беспуће
Тада су се посљедњи пут видјели. Кад је у Загребу једног зимског јутра, још сав дрјемован и у кревету, отварао једно писмо из Угарске, на коме је видио братов рукопис, он није ни
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
), а за ону ријетку немирну чељад склону скитњи, то је, опет, позив да се креће с досадног зимског лога — сви су путеви отворени.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Весело слонче труби: „Хајдмо у гнијездо старо! Бјежмо од људи грубих! Правац — Килиманџаро!“ И једног зимског дана, док се пахуље множе, на далек пођоше пут слонче од порцулана, мајмун од сиве коже и лав од вуне, жут.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Вихори снежнога праха По пустом вију се пољу, и цела природа ћути, И листак последњи вене од зимског студеног даха Весело пуцкара пламен у скромној избици нашој, И мачак на банку дрема.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ИИ Родисмо се, драга, под суморним небом, Мрачног зимског јутра, кад ветри застуде; Не дочека нико нас сољу ни хлебом, Ко туђини пасмо међу браћу људе.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
“ У тишини зимског сумрачја, појединачно и двогласно њакали су манастирски магарци. Пут је водио уз речицу, уз њену ледом оковану
Запалила је дванаест свећа, пољубила крст хладнији од зимског јутра, ставила дукат на истегнут и посребрен Христов трбух, гадљиво испила бајату и миришљаву водицу, коју јој је
Страх пререза њен бол, и она, понесена звоњавом и још нечим, брзо изиђе из собе у узбуну свитања зимског јутра. Не сумња да Тола звони. А Ђорђе је рекао да иде војска. За ову узбуну Толу ће убити.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Вихори снежног праха По пустом вију се пољу, и цела природа ћути, И листак последњи вене од зимског студеног даха. Весело пуцкара пламен у скромној избици нашој, И мачак на банку дрема.
када су његове косе, плаве као увело лишће, постале беле; када су његове страсне и лепе очи, које су некад имале боју зимског лимуновог грања или плитког мора, постале мутне; када је у својим венама осетио зиму која нема свога пролећа, Усуд га
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Пролеће, не оно обично свакогодишње, већ оно велико, епохално, грануло је човечанству после вековног зимског сна; оно загрева моју душу и чини ме срећним што сам га доживео.
Да бисмо дознали још нешто и о том одељку његова живота, потражићемо га још једанпут. Било је то једног магловитог зимског дана у почетку године 1724.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
У камену, у повећем округластом оквиру, угледах слику Светлане из оног доба детињства кад смо заједно путовали онога зимског јутра, у колима чија су стакла била ињем замагљена. И у тај први мах, застајући, скоро ништа нисам осетио.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Један догађај из моје младости може да послужи као илустрација за то. Једног зимског дана сам успео да се попнем на врло стрму планину у друштву других дечака.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Аранђел је тада - загледавши се дубље у њене очи са погледом који трне - видео „два непомична, модра круга, боје зимског неба, хладног и чистог, који издалека беху мали, али који су изблиза расли и обухватали га целог”.
И Аранђел Исакович има жуте очи. Са свим овим жутим очима опониране су Дафинине модре, које „имају боју зимског неба, хладног и чистог”; односно, њене су „очи крупне и модре, боје зимског, чистог, вечерњег неба”.
су Дафинине модре, које „имају боју зимског неба, хладног и чистог”; односно, њене су „очи крупне и модре, боје зимског, чистог, вечерњег неба”. 253 На фону оних првих, жутих, јаче се истиче модрина ових других, њихово небеско плаветнило.
А учестало понављање синтагме „боја зимског неба”, и у понављању њено варирање, подстиче постепено активирање симболичности управо боје очију, која је
Тада је Аранђел најпре у њеним очима угледао „два непомична, модра круга, боје зимског неба, хладног и чистог, који издалека беху мали, али који су изблиза расли и обухватали га целог”.
У трочланом низу голубови су се нашли најмање из четири разлога: због голубије боје, сличне „боји зимског неба, хладног и чистог”, што је и боја Дафининих очију; као птице поднебеске, дакле опет веза с небом, с небеским
Већ самим тим што се уз небо додају придеви оно се почиње перципирати само по себи: „боје зимског неба, хладног и чистог, „боје зимског, чистог, вечерњег неба.
тим што се уз небо додају придеви оно се почиње перципирати само по себи: „боје зимског неба, хладног и чистог, „боје зимског, чистог, вечерњег неба. На тај се начин испод боје очију све јасније осећа једна друга целина - небо.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Вихори снежнога праха По пустом вију се пољу, и цела природа ћути, И листак последњи вене од зимског студеног даха. Весело пуцкара пламен у скромној избици нашој, И мачак на банку дрема.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Све то била је нека врста отмене богаташке карактеристике, неког тобож племићског страдања. Једнога зимског јутра, нађен је Петар у својој соби доста тешко рањен, а старац у својој, везан и заптивених уста.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
био представљен, почупао црне власи, те да би умирио сестрицу, старији је брат брзо ишчупао памук из поставе очевог зимског капута и налепио га по луткиној глави.