Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
И гледам како тај храст, отад олује, шумни бог, бог коме сунце изгрева из круне, освиће у неком зимском јутру као нарамак дрва крај фуруне.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
се попне у кола; обоје застадоше као окамењени, јер обоје спазише у колима поп-Спиру, огрнута госпоја-Сидином великом зимском марамом како се помаче улево, а (из почасти) оставља поп-Ћири да он седи »о деснују«.
Црњански, Милош - Сеобе 1
сеоских кућа и завејаног дрвећа, наслоњен леђима о точак својих кола, Исакович није био миран, као неки медвед у свом зимском сну, него је, под привидним миром свога тела и својих покрета, крио најгрознији очај и узнемиреност душе.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
пење му се под грло и очи почињу да му се магле, исто као и онда кад је у ђачкој клупи писао своје прве пјесме о зимском пејзажу овога истога свога роднога краја: Никог да сврати, завијан хан, босански тужни пути . . .
Само је на кочијашком сједишту бркат спечен сељак у црвеном женском зимском капуту с крзненом крагном око врата, поклоном од Унре. На глави му столује голема црна јагњећа шубара. — Стој!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Веома занимљиве ствари о једном старом зимском капуту и девојци која га је носила. Знате, јуче ми је био рођендан. Не, није било никаквих журки! Ни поклона. Ничега!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Хе-хе... не знате како се то згодно усвоји у зимском полумраку... деца не дишу, слушајући... да, да!... А мај, знате, треба оставити на понављање и утврђивање тежих
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Идем, затим, колима до Иланче, друмом над којим гракћу вране, равницом мојом, која је сад пуста и нема краја. У том зимском вечеру цео мој дотадањи живот чини ми се једна фантазмагорија. Живот крџалија.
Обишли смо изложбе. Нема шта овде да се учи. Обишли смо музеје. Они леже мирни, неокрњени, на зимском сунцу, тешки и ниски као грдне мастабе. Румен и злато боја не допиру кроз прашне прозоре никуд.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
3 НАЗОВИ ЈУНАШТВО (На једном зимском сијелу састала се момчад из неколико села, па један ће рећи): — Дај који од нас да што прича; ако нећете ви, ано ћу
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Човјек вјерује да је прољеће, то дјетињство зрака, за њ заувијек умрло, а оно се, с новим струјањем сокова под зимском отврдлом кором, поново разбуди и гласа.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Ако се на паралелизму још мало задржимо, можемо рећи да су се и у роману, и то најпре у Зимском љетовању Владана Деснице, почеле повремено појављивати сличне слике дехуманизованог света, црнохуморне и гротескне.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
било по укусу, изнели су и упропастили огњем и кваром какав земља није памтила: бачве са пићем и каце са купусом и зимском љутиком поизваљане у двориште, расуте и раздробљене секирама.
Краков, Станислав - КРИЛА
Опет је грмело горе по рововима. Ровови су били бели. Гребен покривен снегом руменио се на зимском сунцу. Покидане бодљикаве жице и изваљена крстила пред њиме светлуцала су снежним украсима.