Јакшић, Ђура - ПРОЗА
сам спремио собу и радовао сам се тим сиротим гостима што ће, можда још сутра, доћи да у мојој топлој собици забораве зиму несреће своје... Ох, кад би се то заборавити дало!...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Треће, он је здра|в, добро се плоди, са својом зечицом у крајњеј љубави и согласију живи, зиму и мраз не токмо ласно сноси, него и по снегу скаче као помаман.
Мене, која сам вас у мојеј сени упокојила и прохладила, која вам у зиму дрва за грејање дајем и грађу за домове ваше, бесплодном и неполезном наричете! Ни за што ли не мислите него за трбух!
Кад се вуна стуже, ето ти калуђера! Кад масло и сир пастири, и од својих уста штедећи, за зиму сабирају, ето ти њих! Кад се виногради беру и маслине купе, навале са све четири стране!
” — „Е, мој старче, само си полак мојега совјета примио, а ваљало би да сав примиш. Мрав се труди у лето, али у зиму почива и труд свој ужива.
Та и ти трудио си се и мучио у лето снаге и крепости, зашто сад дакле у зиму старости и слабости не почиваш и не уживаш?“ То изрекавши, ишчезне.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
И опет ће за исти свет убијати и мрети. И све ће ове отрове: јесен, зиму и земљу, вране и врт, ко лек, под капком да понесе У туђину, сан или смрт.
заустави ово расипање, сабери нас, врати мраве у мравињак, светлост у свице, врати иње и слану у јесен, дим у зиму, рибе у Ибар, ласте у ветрове, кључ у катанац, воде у воденице, волове у плугове врати, и поцрнело црвенило
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— А зар не би више? — Вала и не бих више! Готово ми додијало потуцати се по туђим кућама. На зиму мислим, уиме бога, да радим занат. Узећу где мало зградице под кирију па радити. Ваљда ће се моћи животарити.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Свест га поче остављати; чуо је само како нешто лупа у коталцу; осећао је како му хладне руке и ноге... и зиму око срца... и... већ више не може ни данути... Наједанпут спаде сав терет.
Страшно!... Он се опет спусти на степенице... Осећао је зиму и жеђ. Грло му се осушило, а он не имаде ни воде. Стаде лупати у врата. — Шта ћеш? — запита га глас споља.
— Зима! — Па хоћеш лећи? — Чекај да се мало огрејем... Али осећаше све већу зиму... Само одмахну главом, па рече: — Не угреја кад зима са срца долази!... Да идем лећи...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Док је лето, они хоће нешто и да отрпе, па ћуте, али туве све, и чекају зиму, јер су, кажу, лети млитави, а кад засвира северац и заокупи мећава, а њима тек онда дође права њихова снага, па се
старих плеснивих рукавица, које је секла и спремала да покрива флаше од парадајза који је баш тога дана кувала и за зиму спремала. — Добар дан; кис ти хант! — клања се гђа Габриела. — Пардон, пардон, ако сам вас штагод узнемирила...
под овом Божјом капом, која је сва уплакана и неутешна седела у кујни и пробадала виљушком паприке, спремајући их за зиму. ГЛАВА ШЕСНАЕСТА У којој је описано јесење бреме у селу.
А зими? — Па дупло; шеснајст сребра. — Хој, хој! То је бо’ме папрено, Петре синко! А у јесен? — Па к’о и у зиму, шеснајст. — То је, бо’ме, много. Много, много... — Е, па јесен је, блато је, горе нег’ и сува зима ил’ снег.
Шта ти све нису накуповали! И поркета, и фланела за зиму, и ботуше за обе попадије. Поп Ћира је купио још и рајспулфера за лице, и ону справу за бреновање косе, и неке
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
МАРКО 37 XВИИ 38 XВИИИ ЛУДИ СТЕВАН 40 XИX ДЕДА ВЕСА 42 XX 43 XXИ 45 БОЖЈИ ЉУДИ И ЗАДУШНИЦА Једна пада у зиму, друга у лето, пред летњег св. Николу.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Та кућа је била – како је Ђурђе имао обичај да понавља – „де фацто“, две куће, набијене уједно. Једна је била за зиму, а једна за лето. Горња, са заклопцима на пенџерима, сва у зеленилу, била је за лето. А доња, укопана у земљу, за зиму.
Горња, са заклопцима на пенџерима, сва у зеленилу, била је за лето. А доња, укопана у земљу, за зиму. Пред њеним пенџерима, испод два реда липа, све је било у жбуњу јасмина, и јоргована.
Видиш ли, Пајо, она два багрема, и гомилу земље међ њима? То је била моја кућа. Пеја је тај набој спремао за зиму, а ја сам шашариком и сузама покривала. Лани нас је захватила регулација. Веле, да рушимо! Није кућа на линији.
Честњејши Трандафилович очекивао је јесен и зиму без жене, сам са својим девојчицама. Сав се човек беше изменио и избезумио!
тридесет и седму, то је био доживљај, као оне ватре, у јесен, на обраном пољу, кад већ пада иње, које предсказује дугу зиму.
Каткад се људска бића и наши рођени тако мењају, као што се измене годишња доба, у пролеће, и у зиму. Нађеш шипак, тамо, где си ружу очекивао.
Одређено им је и земљиште, куд ће их населити. Већина је, међутим, помрла у Кијеву, и није претурила зиму. Капетан се био у Кијеву понова оженио, изненада, неком Рускињом, која је била удовица, а млада, лепа, и богата.
Његови људи смирили су се, тек, кад су прешли у Пољску, у туђину, у зиму. А стигли су у Кијев, по зими, мирни, неми, уздишући, као да се ничег не сећају. Филипович је био ослабио.
Иако су Исаковичи, у својој Србији, знали, и за оштру зиму, и мећаву, они су били навикли да живе, да се крећу, да ратују, у пролеће и лето, и у јесен, да се, на зимовање,
Вирила је напоље у снег, у зиму. Узалуд би је супруг питао, куда то гледа и на шта мисли? Кад јој је једном, тако, пребацио да се променила, да према
у снегу, пре седам година, после једног јуриша на хусаре ђенерала који се звао Шевер, а повлачио, кроз једну страшну зиму, из Прага.
му је, сад, да зна, да одлазе на плодну, али пусту, земљу, где није сигурно, ни то, да ће имати кров над главом, за зиму. А околни, запорошки, Козаци, прете им.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Равница је под зеленим пашњацима на којима пасу многобројна стада северних сточара, који овде са стоком проводе зиму.
После Ђурђевдана се дижу на бачила где подижу привремене станове, праве сиреве и масло и продају вуну и овце. Пред зиму слазе у јегејско приморје где напасају стада на пашњацима које су закупили.
да су заузете зими пословима око стоке, те не могу као беспослене Косовке (чије је занимање земљорадња) провести целу зиму радећи на везу. Пошто моравске жене не доносе у мираз скупоцено и богато одело, Косовци се њима не жене.
Врло често су сељаци остајали код једнога бега и у једном селу само по једну зиму и лето, па се даље као чергари селили тражећи милостивијег и јачег господара који би их могао заштитити.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Мој негдашњи занат спасао је и мене и вас. Ја, стари табак, научио сам се на зиму и врућину, и та тврдоћа олакшала ми је трговину.
Црњански, Милош - Сеобе 1
за које се бринуо, ова жена, а још више деца коју је волео, премештаху се сваки час, из пролећа, у јесен, из лета, у зиму, из весеља, у плач, из дана, у ноћ. Нити је могао да их сачува, нити да им помогне, нити да их задржи.
у очи, она га упита да ли ће доћи у Темишвар, где је много удобније и пријатније, или у Беч, где ће она провести зиму, или у Виртемберг, где би му се захвалила за верну службу уз њенога мужа.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
ћеш и проћи“; „Виноград не иште молитве него мотике“; „Раноранилац и доцнолегалац кућу тече“; „Ко у лето не ради, у зиму гладује“; „У радише свега више“.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
смрека, златна кандила ти искивају тује за жир ти се једино молим, жира у шуми под гранама нека да му се, кад га под зиму нађе, изгладнели отрок обрадује.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
су имали само два пара панталона: једне кратке, за лето, и једне, које су се звале »пумпарице« — за зиму. »Пумпарице« су се увлачиле у беле вунене чарапе и изгледале су врло смешно. Како да одем у њима на дочек нове 1951.
Најрадије бисте спустили шалоне и преспавали лето, баш као што бели медведи преспавају зиму, али, као и сви други с којима се дружите, ви једноставно морате летовати — таква су правила игре у коју сте запали,
купују зелен и рибље главе — старице из влажних троспратница на чијим балконима чувају три букове цепанице за страшну зиму која се сваке године очекује, видех и њих.
Погодио га тачно између трбуха и плућа и ту остао. Прележао је пролеће, лето и јесен, а у зиму му би боље, те се придиже и сави први цигар дувана. Првог септембра 1945.
Матавуљ, Симо - УСКОК
приморског манастира Стањевића, који је у оно вријеме био у црногорској граници и где су владике радо проводиле зиму. Иво бјеше ожењен, али оставши млад удовац, као „мирски“ ђакон, приљуби се владици.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Не нашавши тамо једног прослављеног грчког учитеља, он у Хилендару проведе јесен и зиму 1765, и у пролеће 1766. оде у Смирну, код чувеног грчког учитеља Јеротеја Дендрина.
1850. се разболи, ради лека оде у Италију, где у Напуљу проведе зиму. Тешко оболео врати се на Цетиње и умре 19. октобра 1851. КАРАКТЕР. — Његош је био владика особите врсте.
Милићевић, Вук - Беспуће
И кад су му донијели кључ и кад је са шкрипом јекнула стара, зарђала и дуго недирана брава, он је осјетио зиму гдје му се прелијева по цијелом тијелу.
И тако читав дан. Горе му је било кад почивају, кад се згрије и изиђе опет на зиму и наставе вожњу преко мразних и пустих поља, преко замрачених брда у којима извире бура.
И туга материна прелазила је и на њега. Он се застидио себе кад се љутио на зиму; на саможивост једног ситног човјека који не воли да се узнемирује у невријеме; да оставља топлу собу, кавану, своје
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Хајде, име, хајде, улази. Једном под зиму, уочи недјеље, на заједничкој молитви, дјед испод ока опази да се његов Раде не зна ни прекрстити.
Већ под саму зиму, једног сувог дана пуног оштре голомразице, појави се дорат у нашем дворишту. Довео га коморџија без руке, неки сељак
— Знам ја Ниџу. Зађе тако дјед и у зиму, а из кревета се не диже. Најчешће нема с ким ни да разговара, па мене привлачи уза се.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Заставо моја, заставо тројна, свијено срце народа бојна, о чему сниваш? Проблаговала с' у лаком сану суморну зиму народног стида, ал' већ и теби пролеће грану, сарајске чини са тебе скида; сунце слободе и крстов значе, млада ће
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
је друга фела од жене, а фела од зли жена има толико, колико грозница: једна је ладна, друга с ватром, трећа нема ни зиму ни ватру, не знаш шта је. Моја не виче по кући, али опет мора да буде све по њеној вољи. 12.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Шта радиш целог боговетног дана, само нешто чекаш? Плату, вечеру, пролеће, летовање, зиму, да проври ручак, да се угреје пећ, матуру, па факултет, па мужа, па децу, па унуке, па кишу, па сунце, па да престане
„Зашто деци не послужиш нану, то је здраво за желудац!“ (Мисао моје бакуте забележена у зиму 1969). Журке су, у ствари, одличан начин да схватите где се налазите и с ким живите!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Он ујки каже весела лица: „Ја сам ти коњска подморница!“ Пред саму зиму замумла медо, поспано чешућ дебели врат: „Спавати ваља до фебруара, навиј ми, Саво, будилник сат.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
О прозорима је висило свеже грожђе. — Пази, оца му његовог, овај се спремио да овде и зиму проведе, док ми иструнусмо у оним рупчагама.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Руска царска армада ишла је у зиму, године 1914/15, у Карпатима, на јурише, у дубоком снегу, као зид. Ишли су на нож. („Пушка дурак, штик молодец!
Та судбина није мимоишла тада ни писара који је радио са мном, ноћу, Кона, једног слабушавог Пештанца. Ни мене. У зиму 1917, ја сам упућен из Сегедина у пук, а ваљда због тих хаубица у школу за резервног официра, у Острогон.
КОМЕНТАР УЗ „МИЗЕРУ“ У зиму 1918, ја сам у Загреб дошао после оног крвопролића на Јелачићевом тргу (које је било наша велика несрећа).
Затим ми гледа у очи, усне јој дрхте, милује ми руку, па се смеши. КОМЕНТАР УЗ „МОЈУ ПЕСМУ“ Зиму 1918. провео сам као у сну, у селу.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Госпођа у црнини: (Уздахне.) Вараш се, дете!... Мати је далеко... Осетила сам данас то... Изгледа да је тако сад у зиму... у пролеће су нам мртви, канда, ближе, озелени трава, па онда птице... цвеће... Мирисни поветарац...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Он одмах проба са колико »ћутака« може да загреје собу, израчуна: колико му кола треба за целу зиму, а колико дневно. Преко тога рачуна није се смео утрошити ни један ћутак.
Тамо пробави целу зиму, па чим се снег стане топити, он већ стиже у село. Распитивали смо га често шта ради тако дуго у манастирима, али он
Једне јесени чича Пера ми саопшти, да је науман ову зиму зимовати код ћивота светога краља; затим, друге зиме, ако Бог подржи, рад би био да се испашта у Св.
Чича Пера узе од њега њиву, плати му кирију у напред, па узора и посеја пшеницу. Кад спреми све што је кући за зиму потребно он, једнога јутра, опрости се са свима комшијама и оде у манастир.
Он им најзад, после дугог устезања, саопшти узрок своје забринутости. Отишао је у манастир, провео је тамо целу зиму, али му срце не приону за светињу, нити му се душа могаше узнети у небеске висине и предати се правој искреној, топлој
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
КРАЈ РЕКЕ 237 ОКЛОПНИЦИ 239 ПОСЛЕ КИШЕ 240 НОЋ ПОСЛЕ КИШЕ 241 У ЛЕТО И У ЗИМУ 242 ЗЕМЉА У ПОНОЋ 243 ЖИВЕТИ КРАЈ ДОБРЕ ПИЈАЦЕ 244 ОГЛАС 245 ЈЕСЕН НА ПИЈАЦИ 246 ПИЈАЦА НА КРАЈУ ГРАДА 248 ЛОНАЦ
У Немачкој им смета хладноћа. Дани су на југу врели, У родној кући у зиму топло је ко у штали ... Кад су сити, опет би нешто јели, Купе кућу, ал и даље им нешто фали ...
У зиму и у лето, увек исти је Весели Београђанин Димитрије. Стопала му као две мистрије Које укршта хитро, све хитрије; До
Јеца олук, Плаче стреха, И гргољи Стабла шљива Смолу слузе, Поноћ рони Тамне сузе. Јужни ветар Зиму таче, Помрчина Горко плаче.
снове, Купушњаци плове, плове; Лутају, по речном сливу, Тону, у магли и диму, Иду, из њиве у њиву, Из јесени у зиму. Ћуте, у влажној тами. Вазда сами. Да л сами? Не. Сваки купушњак има По зеца у гостима.
У мраку се сакрила киша, Док кроз тишину пљускови речи Повремено, с ветром, на слух налећу. У ЛЕТО И У ЗИМУ У лето, кад се попласте откоси, У ваздуху завлада свесвеједност и бесциљност.
У лето нам се чини да бисмо могли спавати где било, А у зиму нам је хладно и крај фуруне... ЗЕМЉА У ПОНОЋ Поноћ каткад зашуми, ко да земља отвара Нека шаптава уста; зашуште
Кратки дани, дуге ноћи, а сивило Само себи нажао је нешто тешко учинило. Дивље гуске у сумраку оштру зиму најавише: Дође време кад је свако сам са собом понајвише.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Слика В је отолит јегуљице која је провела једно лето и једну зиму у слаткој води (старост 4 године). Слика С је отолит после 41/2 године старости; Д означује отолит после 5 година, Е
Таква се јегуља тада зарије у блато да ту проведе зиму, као што је то чинила и ранијих година. Ако се то понови још које године, јегуља остаје да стално живи у дотадашњој
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Затијем заметни говор о грофу и понављај његово предавање, јали читај књиге што би им он послао. Тако проведоше зиму. У неколико прилика умал’се дјеца не одаше. Једном нпр.
Срећом, домаћи им бјеху кратковиди. Тако проведоше зиму, а кад прољеће грану, кад се први пут након толико, опет састаше са стриком, весељу њихову не би мјере.
„Добра одједном нестаје, ђецо, а зло се повлачи; те и за зиму што кажете да је нестало, причекајте па ћете видјети!“ Тако је пролазио дан за даном до пред саме Тројице; вријеме се
Старији људи сјеку дрва за зиму, сјеку лишњаке, тешу грађу. Домаћице по гладама имају пуне шаке посла; треба сирити, скоруп одвајати, готовити јело
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Нема за Рајка капа (у Стамболу); Испало (око) које заплакало; Зла година сатерала орла у долину (с кокошима зиму да зимује); Сјаши Курта, да узјаши Мурта).
— Када орао изгуби крила, онда га и пилад кљују. — Зла година сатерала орла у долину с кокошима зиму да презими. — Тко не пати, не ужива. — Не пада снег да помори свет, него да свака зверка покаже свој траг.
— Казале пчеле бумбару, кад је био дошао да презими код њих, па га питале шта је љети радио те се није за зиму старао, а он рекао да је пјевао. Е пуста журба: да се нисам журио, не би’ просуо вино!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ А зет одговори: „Ово ми се само у љето догоди“, а слуга потврди: „Јест, вјере ми моје, и у љето и у зиму вазда једнак.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Тресавица, како ми узјаше за врат, нипошто целу јесен и зиму неће да ме се прође, но сваки трећи дан ето ти ње. О празнику воскресенија на Стањевићи служим како дијакон с владиком
Мој добри и љубими Теодосије Карлов|чанин, и он се ту мора инатити. Ту проведем јесен и зиму, а на пролеће пођем опет на море за прећи у остров Патмос, чујући да се онде предаје јелински језик.
Обештава ми платити да пођем с њим и да га поучим [и]талијански. Не иштем никакве плаће; обештам се бити с њим сву зиму, само из Ливорна да ме отправи на пролеће у Цариград, гди знам да се францески и [и]талијански језици, навластито кад
рече ми, „извесно ти ћеш морати овде пребивати, ибо кад год кужни мор касно у лето у Цариграду почне, чрез сву зиму иногда не престаје.” Док се ми овде разговарамо, повише именовати поп Агапије оправи ми други леп посао.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
кровом што је покривао стају и чувао коње онима које су прождирала иста тамна врата кроз која је и ђубретом поганио зиму.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Ханџија у Белом Потоку, под Авалом, Турчин, био му је и пријатељ: у јесен 1803. и у зиму 1804. године много пута му је, кад је претила турска потера, слао тајне поруке. Били су побратими.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
очи, које су некад имале боју зимског лимуновог грања или плитког мора, постале мутне; када је у својим венама осетио зиму која нема свога пролећа, Усуд га је вратио поново у Јонију. Све је тамо било као и пре.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ево, дакле, шта је поменути Лазар тамо написао: Први пут сам, вели он, то осетио у шестој години, у зиму, кад сам ишао у суседну варош, да код свога деде проведем божићне празнике.
Било је то у зиму, али кад уместо снега Он беше пустио велику кишу те да би опрала људске крваве трагове којима је земља била испрскана.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Цијелу зиму провели су у мјесту злопатећи се којекако. Кад је понестало оно што су зарадили представама, опћина им је дала неку
А када сам (због једне своје „младеначке неопрезности”) пао у кревет и прележао цијелу зиму, спремно се прометнула из менаџера у болничарку и читаво вријеме провела уз моју болесничку постељу.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Радио је све сеоске радове по скупој надници, а кад настане ново жито, куповао га је и снабдевао се на целу зиму. А чим настане јесен, почео би терати дрва у варош на туђим колима, од чега му је такође остајала по нека пара.
А кад дође вријеме, знаћеш све. Разговорише се још о зимовању, али је Ђурица своју праву намеру, да зиму проведе у Београду, тајио и од њега. Растадоше се као најбољи пријатељи. Ђурица је имао пуне руке посла.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
дана зими викне он својега најстаријег сина, па му рече: — А бе, синко, узми пет стотина брава оваца, па да их целу зиму чуваш, храниш, а на пролеће толико исто да ми на двор дотераш.
А зет одговори: — Ова ми се само у љето догоди, — а слуга потврди: — Јест вјере ми моје, и у љето и у зиму безда једнак. На то се вјереник ражљути, па му рече: — Мучи, ничиј сине!
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Још нам срца крију измирење, спас И љубав што прашта и јаде односи К'о пролеће зиму, као мир талас. И док руке срећне станују у коси, И док глава сања уз лице и груд, Ми нећемо чути ветар што све носи.
У срцу ће бити измирење, спас И љубав што прашта и што јаде носи К'о пролеће зиму, као мир талас. И док руке срећне станују у коси, И док глава сања уз лице и груд, Ми нећемо чути ветар што све коси.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Али је газда, назовимо га г. Браун, увртео себи у главу да је младићу, који је целу зиму провео у улици Норфолк Стрит у Њујорку, близу безбожничког Бауериа, потребно душевно преобраћање.
Једног дана, излазећи из читаонице Куперове уније, пођох горњим делом Бауериа, да бих освежио своје успомене на тешку зиму 1874-1875. У улици Брум, близу Бауериа, спазих једну радњу на чијој фирми је стајало презиме Луканић.
Ћипико, Иво - Приповетке
Њој и нехотице пред очи долази војник у тешкој служби на стражи, помисли на њ и као осјети зиму напољу, сажали непознатога патника и купи се под топли покрвач.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
У једној митолошкој руској песми човек се пчели обраћа молбено да закључа зиму и откључа лето, лето плодоносно. Човек се не може довољно нарадовати кад нађе да се о тој истој древној словенској
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
светлост зоре је иста Загађена ватра у глави, бивша реч Будућу зору учи суровости БУДУЋНОСТ ВАТРЕ Сакрићу те у моју зиму Вечито пролеће залеђена зоро Сунце је твој непријатељ У име правде у име пустиње Сунце се окреће истина мења
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
О златоје пролеће! Месец равно љепше сјаје, благословен биваја; плодам земним расти даје, зиму већ отпускаја, у поретку свому бива и течење направљива. О златоје пролеће!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
У царствà свога огњу вечитом Потражит пламен оживљавајућ, Да ти топлотом својом угреје Смрсканих груди зиму вечиту.... БОГДАН: За њим ћеш ти. — КАП. ЂУРАШКО: То ћемо видети.... (Бију се, капетан Ђурашко рањен посрне.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Тако би, преко лета, зарадио нешто за зиму, да се прехрани и прислужи свијеће на гробовима своје чељади. То га је много стајало, али он је сваких Задушница, и
Испред Накомичића кућа, чије је од вајкада било да сласавају залутале путнике и намјернике што у зиму прелазе преко Змијања, лизну широк и висок пламен запаљене сламе и чу се снажан, протегнут узвик: — На десно, браћо,
Ишô је чак и у Сарајево пјешице Земљаној Влади. Свађе је нашао затворена врата. У зиму, неђе пред Часне Вериге, врати се с дјететом у село. Ђе си био — ниђе. Шта си радио — ништа. — Шта ћеш сад, Мијо?
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Залуду стази те кривуда, плаветној залуду мети те обриче чуда; ход овај само ће донети, без јесени зиму, лето без пролети. 6 И знам, и леди ме знање — штуро је ово, стопа у стопу ткање.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Младен је оставља. И тако, једног дана и умре. Сама, као увређена и кријући се. То је било једне ноћи, пред зиму. Младен је осећао целу ноћ као неку журбу, лупање по њеној соби, често одлажење слугу по комшилуку и долажење из
Ћипико, Иво - Пауци
богу, све се лијепо свршило, — мисли Илија, — а година нагрђено понијела, не треба већ овако; пригни шију, па мирно зиму чекај!
Док је жив, господар је да ради што хоће. Под зиму дође рубач у село и отјера Петрова вола за Илијине парбене трошкове.
Ради, између два круха, лањскога и овогодишњега, што још није приспио, понестаде жита у кући. Стари Илија под зиму продаде газда—Јови жито и сијено, као и сваке године.
Тако Илија под зиму јевтино продаваше, а усред зиме и љета за скуп новац куповаше и сијено и жито. Кад Раде дође у варош господару и
Ради и штеди колико гођ може; из штедње не коље ни крмка за зиму, толико да је пуром сит. Али, ето, сада ни ње нема код толике божје и његове земље!
Отац узимаше што му бијаше потреба на вјеру, без књижице, без ичега, као и остали поштени сељаци, и плаћаше под зиму онолико колико господар налажаше да је право; и подмиривши дуг, узимало се друго са правом на то, тражећи, кад је било
—Бар се никога не боје! — Пустите, неће вас објеспти! — одговори Иво, ради учитеља чисто озловољен. * Под зиму, за кишљивих дана, Иво је ријетко одлазио у село.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Честину, Грабовцу, Магличу или у неком другом месту накупује довољно жита и стоке како би овај народ претурио зиму. Артемије Устали смо у поноћ, или нешто касније.
Трава је добро понела и најзад ћемо имати довољно сточне хране за наредну зиму. Као и ранијих година на мене се свалио сав терет посла. Пред почетак рада окупио сам у Кули све главаре села.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
да је са своја два пратиоца стигао на средњу станицу и да ће онде, са још оном двојицом коју је ту затекао, провести зиму да се у пролеће врате живи и здрави. Дође и пролеће, а од Вегенера и његових другова ни трага ни гласа.
Када која од Марсових хемисфера уђе у своју зиму, онда се она бела капа око њеног пола рашири до пречника од неколико хиљада километара; а када на тој хемисфери гране
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
О златоје пролеће! Мјесец равно љепше сјаје, благословен биваја; плодам земним расти даје, зиму већ отпускаја, у поретку свом бива и течење направљива. О златоје пролеће!
Засуо дољу, посуо брег, Соник се сија, стакли се лед, Сонице амо – на њих је ред! Ко воли зиму, ко воли снег Нек хита амо на снежни брег! Гле миле трешње – осула цвет И бадем цвета – како је леп!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
У вези с гарнизоном, има још само ово: Кода је два, три пута видела,и казала шта је видела — кад у зиму над глухом паланком одјекне меланхолична арија војничног повечерја — Мама, теби су очи к'о две велике сузе, је л' ти
поче закидати, а то, наравно, учини да се двоје поречају, али се некако измирише: ветеринаров помоћник је обећао, пред зиму, угојену свињу. Па се онда показало да жена Миркова, као да је полудела, све више тражи.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Пред нама се указа копно, бујно и зелено. Као да смо преспавали дугу зиму. Покрај обале виде се агаве са разметљиво раширеним листоликим органима својим, отворенозелене боје.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Белко за мајчине муке није знао. Растао је и јачао, али га игре браће нису привлачиле, још мање скупљање хране за зиму. Уместо да тегли храну, Белко је пратио лет лептира, лелујање травки на ветру, шум потока.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
паде, друми западоше, планине се снијегом завише, по гори се ходити не може; да тражимо себи зимовника, ђе ће који зиму презимити“.
далеко у Влаху Староме, у Приликам’ више Моравице; ја сам код њих три зиме зимио и с миром се понапио вина, и ову ћу зиму презимити и са мном ће до петнаест друга“.
побра Наста безерђана у лијепу шеру Митровици; код њега сам три зиме зимио и с миром се понапио вина, и ову ћу зиму презимити и са мном ће до петнаест друга“.
Коњицу, граду бијеломе, побратима бега Али-бега; код њега сам три зиме зимио и с миром се вина понапио, и ову ћу зиму презимити и с миром се вина понапити; него, браћо, да се послушамо: када дође лијеп данак Ђурђев, те се гора преођене
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Него прелазимо од лета на лето и од зиме пак у зиму, од времена на време, од праздника на праздник, од года до года.
Зато Бог видећи му нашу нелагодност двоструко нам доби даде: лето за старање своје хране пољско рађење, а зиму за хузурење у топлих соба нам седети и ко што има посла седећи радити.
То је од црњега похуђе, каде летина зиму не стиче и јоште неблагодарним људма повише се зла сустиже те једно га јоште није попустило, а друго нападне а остало