Употреба речи зимус у књижевним делима


Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

— Није, није ни то... ’ајде да те не мучим... — вели поп Ћира и показа јој купљене ботуше. — Ју, ботуше! Е то ће зимус душу да ми држи. А пошто си их уз’о? — запита га мерећи их: — Педаљ и три прста дужине, пет ширине. Добро је.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Зрела је за удају, рече, иако су јој тек ове године узели учитеља, калиграфије. А зимус је много пропатила, јер је прележала болест, која се зове импетиго.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Трапавог меду, ох, куку, леле, до саме смрти изболе пчеле. И дивља свиња паде ко крушка, смаче је зимус ловачка пушка. По шуми, данас, без стазе, пута, Јежурка Јежић лови и лута.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Стара маркиза је обећала да ће идуће године поклонити селу осветљење. Кажу да је, када је зимус било залеђено, било тужно и тешко у помрчини. — Срећа је за вас да нисте били.

Хтели сте да знате зашто се тако зовем. — Радите увек онако дивне чипке? — Радила сам много зимус. Једна трговина у Толеду ми узима по угледу.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

— Много сте погрешили, понови он, што сте веронауку оставили за мај. Боље је, знате, било свршити те лаке ствари зимус... Ја то радим после подне, кад се не види ништа писати ни друго што радити, а ја онда, знате, ударим у приче... Хе-хе.

Ако сам сад што нерасположен, знам да ћу се до мрака чему било обрадовати. Ето, видите... сад знате и ви зашто сам зимус страдао. Тако је морало бити !... Иначе... иначе не би било свега овога...

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Ускок Јанко (јер он то главом бјеше) лежао је још за неколико, ни будан сасвим, нити успаван. „Ћаше зимус исто ’вако“, рече Крцун. „Понекад заграј е би пробудио и...“ „И мртве?“ „Не само њих, но и тебе, валај!

Његуши сад заокупише Јанка и како је и шта је зимус радио и све редом. Он им је повиједао све потанко. Говорио је већ лијепо српски иако је мало заносио.

“ „Е ма лијепо ли збориш, Јанко! Не чух те тако до сад!“ прекиде га Спасоје. „А, мој брате, ћаше овако зимус у млађупници. Ми, перјаници, полијежи а он сједи међу нама па причај, е никад нам не досади слушати га.

Неколика рочишта требало им је, да Павлу испричају све што преживјеше зимус, и да му понове оно што прије научише, па онда наставише нови наук.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Ђе си пјевао љетос, пјевај и зимус! — Казале пчеле бумбару, кад је био дошао да презими код њих, па га питале шта је љети радио те се није за зиму

— Болан, што пјеваш, да ли ти није мајка зимус умрла? (Прсне опет устима): — Богме, ја јој нијесам крив, а она се не бијаше рано родити — (па опет шљедује с

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

АНЂА (очајна и погледом моли га, пориче). МИТА То је, ја! Кад није, а зашто је зимус боловао, лежао?... АНЂА Није, није од тога. Него назебе, прозебао и зато је боловао, а не то, не... ох!

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

ти знаш ко. „И такав ћеш умрети.“ „То не знам. Али сад такав сам. И то од зимус кад сам једно вече по првом снегу шетао са њом пустим улицама. Тај снег, рекао бих, много је утицао.

Али ово послеподне, баш овај смех на који зимус не би ни обратио пажњу, дирао га је чудно, па му се чинило да га он некако и сувише одваја од оних тамо младих што се

И пробуди ли ме ноћу апотекарски помоћник, студент или официр, песмом или виолином, пред кућом лепотице проглашене зимус краљицом бала, ја се не љутим.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Подај и њему половину од добити, јер сад је зима на прагу.... треба добро да се чуваш, а без њега не мореш... — Зимус ми он не треба. Имам пасоше за нас обоје, то ми је он набавио и дао, па ћу да се склоним подаље.

Оно ти је опак душманин... Ја сам се тек зимус почела досећати неким речима твог оца, па сад тек видим да је онај пакосник многе људе упропастио и побио.

Само се чувај Матове браће, они ти много прете. — Ја, истина... шта му ради жена... Матова? — Мучила се зимус много са дечурлијом, па јој се сад девер вратио у задругу. Њину кућу обилази далеко!

— А ја се, болан, зачудих; рекох: шта ми то сад овај прича!... — Ха-ха-ха... кâ велиш : обрнуо га Вујо зимус! ... Неће више, не бој се.

Ћипико, Иво - Приповетке

Марко се зимус заветовао свецу, кад му се крава беше разболела од неке кужне болести. Крава преболи, па сад је ред одужити се завету.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

А сад?... (Гласно.) Смилуј се, Раде! Даске су, видиш, саме иструхле; А онај пукнут, што је напољу, Њега су зимус санте разбиле, А њим сам ваше људе возио — Па јесам ли ја крив? РАДАК: На посô, кажем!... Тражи исполац!

Ћипико, Иво - Пауци

Одмах сјутрадан пође у град одвјетнику да заправда Војкана за двије кварте кукуруза, које му је од зимус Војкан остао дужан за изор на његова вола — и остави пуномоћ одвјетнику.

Продаће сувишак блага за које преко зиме недостаје сијена, а свога сијена неће продавати. И зимус, ваљда оно исто што је јесенас отац продао у бесцијење, мораде од газде за скупе новце куповати.

— Дакако да хоће, — потврди газда, докучивши куд шиба поп—Вранина Бесједа, па му паде на памет колико шкоде му је зимус нанио, купивши сијено за дружинаре благајне, а ради ли он то из доброте срца или за коју другу сврху? .. .

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Стока ће од таквог сена измршавити, краве засушити. Црни дани надвиће се зимус над Вратимљем. То кажем, а остали одмахују главама, нико да се забрине, веле за мене да сам злогука птичурина кукувија

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

5. Ето ту је мати са две своје кћери, За којима јуре градски каваљери: Ема је тек зимус клостер оставила, А Олга јој сестра несравњено мила; Рукавице носе до лаката обе, Читају романе и спремају собе. б.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Сава је био много добар човек, пожали жену: — Ко ће знати од какве је невоље ту живела као курјак, без цепке дрвета зимус. Али, вешта је била да уори време, да је нема кад неко куца, и да је код куће кад је нико не тражи.

Милостиња, кућа, ора' — ето то је сад моје све... Не знам да ли ће онај држати реч и помоћи зимус са обећаном свињом; нешто је престао говорити о том... Видећемо... Алас, онда, да се само мало боље обукао...

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

У клопотању бесном необузданих плима, Ја, зимус глувљи но су мозгови дечији, Јурих, и ни на којим откаченим Копнима Не претрпе се нигда хука победничкији.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности