Употреба речи зимље у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Ови једном спријатељи се с правим човеком и пођу у друштву путовати. Ово се случи у зимље доба; зато, зебући човеку руке, прикучаваше их к устма и гријаше их. Сатир га пита шта то чини.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Поткошена, као по срцу ударена, као да иде за истин– ским носилима. Па се љуто отимље и снагу јој као огањ обу– зимље жеља да не омекша, да не попусти, да не увреди векове који су у њеној крви утврдили реч за овака догађања: — О, шта би

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности