Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
ваља позват Аполона Ил' деклицу какву с Еликона, Само викни, па тек што с' умукô, Лети Пегаз, јер мора ма пукô. Зинем дакле, па што могу дрекнем, А уз дреку овако набрекнем: Бре, овамо, ви момице младе, Не шал'те се, помозите саде!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Али мораћеш при томе на ово пазити: кад те будем горе носила, чим ја и кадгод зинем, ти ћеш морати сваки пут бацити у мој кљун по један крух, једног печеног овна и улити једно виједро вина.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
СПИРИНИЦА (избекељи се на Спиру и крсти се): О, господе Саваоте! Да чудна човека, не даш ми ни да зинем! СПИРА: Па зини, брате, али кад зинеш, а ти бар кажи нешто паметно. СПИРИНИЦА: А теби већ памет цури кроз капу!
СПИРА: Немој да се мешаш кад ја говорим. СПИРИНИЦА: Ама, човече божји, ваљда и ја имам права да зинем, не могу тек целог века ћутати. СПИРА: Знам, ал' кад зинеш, а ти не знаш да се зауставиш. ЈЕВРЕМ: Доста, чекајте!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Ама, прости ме, палио сам прангије кад је оно владика овуд пролазио, па их јако набијао, а заборавио да зинем, па сам отад ка’ мало тврд на ушима. — Је л’ се ко још отимао за кметство? — повиче Срета. — Јок, брате.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
СТАВРА: Шта би с том ракијом? ИКОНИЈА: Цмиљо, чујеш ваљда! Не могу да зинем од овог кутњака! МИЛЕ: Ја га и лично познајем, знам га још из предратног периода, био је он и онда велика зверка,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Али мораћеш при томе на ово пазити: кад те будем горе носила, чим ја и кад год зинем, ти ћеш морати сваки пут бацити у мој кљун по један крух, једног печеног овна и улити једно виједро вина.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
У подне је жега неиздржљива. — Из мене не излази више ни зној — жали се потпоручник Војин. — Дође ми да зинем, па да дахћем као пас. — Море, врућину ћу још и да поднесем...