Употреба речи зинеш у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Столећа трећег, овога данас, тамо су дигли ћуприју за нас. А јуче, куме, шта ли се деси, да зинеш одистински! Бабе ће причу о томе млети брже него жрвањ млински.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

Да чудна човека, не даш ми ни да зинем! СПИРА: Па зини, брате, али кад зинеш, а ти бар кажи нешто паметно. СПИРИНИЦА: А теби већ памет цури кроз капу! Ма'ни се... (Пљује га.) П... пп... п... п...

СПИРА: Па чекај, забога. Зар не видиш да сам ја зинуо да кажем... СПИРИНИЦА: Али ти, кад зинеш, не умеш да затвориш уста. СПИРА: Нисам ни пар речи рекао! СПИРИНИЦА: Не даш човеку до речи да дође!

СПИРИНИЦА: Ама, човече божји, ваљда и ја имам права да зинем, не могу тек целог века ћутати. СПИРА: Знам, ал' кад зинеш, а ти не знаш да се зауставиш. ЈЕВРЕМ: Доста, чекајте! Имамо ми, брате, и друга посла, а не вас да слушамо! (Младену.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

Не можеш у целој кући да нађеш места где можеш поверљиво да разговараш. Она наша канцеларија права јурија; тек зинеш, а неко упадне! Овде опет, можемо! (Седа.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности