Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Капетан се беше нешто на њ испизмио, а запело му око за његов виноград. Узловић, опет, зинуо на ливаду, па све шушкају заједно и спремају му замке.
— Дед сад! — шану Сава и гурну лактом Николу — вериге за крај, па вуци и трчи око куће — али брзо!... Никола зинуо од чуда, па га само гледа. — Та дела — шта ти је сад! — рече Сава, а напрегао се већ од смеха.
— рече Сава, а напрегао се већ од смеха. — И још укћи опако страшно, дебело, знаш... Но, де, шта си зинуо, да се не дангуби!... — Ајде да и то чудо буде — рече Никола ни сам не знајући шта ће. — О, напасти ноћас!...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ал̓ ја сам то разумио!... Не треба то притужити човјеку него лијепо с њим. Треба га најприје раскравити... Иван зинуо у Турчина, па се чуди толикој човечности.
То ти не дам!... А сад... Збогом! Па му окретоше обојица леђа и одоше. Иван зинуо од чуда... Кад их нестаде с очију његових, он се крете најлак кући, дубоко замишљен.
Глава се све више примицала лако, неосетно, да се једва шаш заљуљао... Прикучивши обали, подиже се. Иванко зинуо од чуда. То беше Дева. Чим изиде на обалу, упути се жбуну за којим беше Иванко. Овај стаде преда њ. — Откуд ти?
Црњански, Милош - Сеобе 2
„Что ја Вам сказат хочу!“ А кад виде да Павле хоће да дода још нешто, и да је зинуо, Кајзерлинг узвикну, љутито, да ће бити боље да капетан запамти, пре, него буде доцкан, да у војсци императрице
Код Шокаца то води браку. Павле је онда запрепашћено гледао у Ану. Био је зинуо. Сиромах Ђурђе, који је и сам хтео, пажљиво, да да на знање, братучеду, прави разлог Петров, за љубомору, поче да кори
Црњански, Милош - Сеобе 1
Колике жиле има на рукама. Рђаво вино. – Зинуо је да викне ађутанта: „Ауерсперг“, али ађутанта није било. – Из трпезарије је допирала свирка.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Ја сам арнаутска сорта! — вели Јова излазећи и палећи цигару први пут у свом веку у канцеларији. Аћим одаџија само зинуо од чуда кад га је видео да пуши у канцеларији. — Да није аванзовао господин Јова? — пита одаџија Аћим шефа.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Са свих страна стрма и висока, Кам до кама, а све раскрхано, Понајвише на једнојзи страни, Е ту бездан страхотан зинуо, Право легло смука и змајева, — Често над њим сунце јарко сјало, Али још му дна не сагледало.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Сад ми је јасно зашто је ага најурио! Видиш ли да је ставила образ пода се? ХАСАНАГИНИЦА: Зинуо би ти кад би видео шта све може да учини човек када огугла на срамоту! БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Мама, па шта сад да радим?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Отпоче се чешати. Остале жене узеше га грдити. — Говори, што си зинуо соме? Он једнако ћути. Тода му приступи ближе и упита га благо. — Кажи, Димитријо, кажи ти твојој Тоди! — ’Ће идеш?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Већ је видим како улази у тролејбус на предња врата вичући: — Шта је, бре, шта си зинуо? Бебирони уфуравају у моду! А затим поносно седа на оно седиште покрај возача изнад кога пише РЕЗЕРВИСАНО ЗА РАТНЕ
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Слушао Ждерко о жапцу Креки, који живи у шашу, о диву Брки, о цару Шоњи, о лисцу Мудријашу. Зинуо глупо и очи бечи, побожно гута мачкове речи.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
И док војници разговарају и сумњиче поједине своје другове из других батерија, Јанкуљ зинуо, и размишља. Свестан је да тај точак не би нашли ни најлукавији полицајци.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Запљескаше баре од каљавих ногу, које падаху у њих као камење .. Гојко зинуо па трчи из све снаге, а за њим се спотиче и пада Стојан, псујући мртву учитељицу и чудећи се лудом Гојку.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Мој Сибе полудели, зинуо као пеш. Само то више нисмо ми, у младости и моћи, већ неки папагаји, чимпанзи, невесели, што ми се смеју и вриште у
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
СПИРИНИЦА: Прилика је врло добра, и ако је да мене питате... СПИРА: Па чекај, забога. Зар не видиш да сам ја зинуо да кажем... СПИРИНИЦА: Али ти, кад зинеш, не умеш да затвориш уста. СПИРА: Нисам ни пар речи рекао!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
који је дан сјутра...“ Конте се запањио, спустио руке низа се и зинуо најприје, па одједном стаде се тако слатко смијати да му је табар поигравао на плећима. „Помамио се!
“ Откад је Станко почео да говори, ђакон се нешто загледао кроз стакло од прозора; зинуо мало, држећи на лијевоме длану боцу, а купицу међу прстима од десне руке.
“ — прихвати га у загрљај. Сердар, Јока, Милица, Стана, дотрчаше, око њих. Онај други странац, скинуо шешир, па зинуо од чуда. „Адолф!...“ „Јан!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Торни пас Кушмељев вијаше у наслону. Осињача је шаптала с дјецом, а Бакоња заборавио на јело, па зинуо пут стрица. Бакоња је мислио како је лијепо бити фратром!
Реци му да је његов посâ и његова корист, али се чувај да те не чује његов ћаћа. Кушмељ зинуо, те га жена гурну. — Ајде, шта се примишљаш, кâ да моје дите не зна шта говори. Не видиш ли да је вратрова порука!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Онемео, зинуо, сав напрегнут и нагнут унапред да бих разазнао кроз онај сумрак, ја се загледах не дишући и, уверивши се да је оно
ових речи Илија Васић осети и сам да је у томе саопштењу, тако директном, прилично пренаглио, јер се онај полицајац, зинуо од ужаса, умало не стропошта при крају његовог излагања.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Беше зинуо и сав се претворио у слух, кад се куцање опет понови. Сад је, чини му се, осећао присуство човечје с оне стране капка.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Мајор Илија Марковић, чији батаљони баш тада улажаху у борбу, стао насред поља, очи му као у мртве рибе, зинуо, подигао и раширио обадве руке, врат испружио а главу малко погнуо напред, као оно човек кад чека да га поп мироше или
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Лепо ми је. Пријатно. Уживам. Падам у наручје Доротеју и одједном видим да сам будна и да крај мене хрче Лауш. Зинуо је, у угловима уста му се отегла пљувачка.
И на своје запрепашћење, осећам како у томе уживам. Стојим ја људескара на киши раскречених ногу, зинуо сам горе у капак који ландара и шкрипи, у дугој мрачној јесењој ноћи, ја једини будан од свег света, киснем, хладно ми
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
да сам се по који пут и ја умешао у разговор, за који случај практикант је имао спремне бонбоне у џепу, те чим бих ја зинуо да што кажем, он би ми стрпао шећер у уста, иако нисам ја већ он имао намеру да говори слатке речи.
Нимало, верујте ми, нимало! — ???!!! Поразиле су ме његове речи. Зинуо сам и гледао га. Цео сам се претворио у знак питања и дивљења. — Ви не можете да ме разумете! — наставља он.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Исајло, или како га Лука зове из милоште: Исак, Иса, забио шајкачу на потиљак, а руке ставио на леђа, зинуо и важно клима главом, као да разуме оно што му Немци говоре.
— показује Ђајин сеиз бугарску официрску капу, коју је наш куршум просвирао кроз сред кокарде. — Није ни зинуо! — додаје сеиз. — Их, ала га је потрефило посред звезде!