Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
), затим погледа у своје босе ноге и зирну пут отворених кућних врата. Стрикан га предухитри: — Ајд, ајд, та нећеш ваљда тражити оне старе опанчине.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Ждерко се трже, погрби леђа, у небо зирну оком. „Ево и дана, враг је у торби, бјежати ваља скоком!“ То рече, врећу на леђа врже, па јурну њивом што може