Употреба речи зијевну у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Чаробна шума

У кући Мачак поспано зијевну и лампа дахом посљедњим сијевну, па нагло згасну. Завлада мир... А ноћник онај који се крио Мудријаш лисац главом

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

— И ја се, људи, томе чудим: што би то могло бити по сриједи? — чу се неко иза каце, па зијевну и стресе се. — Е, мој брате, учеван велиш! Он 'вамо учеван јест, ама није све ни у науци.

Не гријеши, болан, душе! — Не гуди ни ти, Глишо, баш тако дебело! — чу се онај иза каце и опет зијевну. — Пију, а и пили су, драгости моја, и други.

Ћипико, Иво - Пауци

—Збогом, Раде! ...Те ноћи првим сном заспи тврдо, само за кратко вријеме, а кад се прену, протегну се и зијевну, али истога часа представи му се у памети несрећа и зло што га снађе, очито, одјелито...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности