Употреба речи зла у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Тако он говори, а сузе му теку низ забринуто лице. — А никоме нисам нажао учинио, ни зла помислио, толи неком закинуо или зајео... А гле мене јадника!...

Е, морао сам оставити сав посао, те ме ево до тебе; ради с њиме што знаш, само га не пуштај натраг у село!... Зла несрећника! Да помори толике људе!... Лепо, везао споља врата конопцима. Заветина...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

добродјетељ хоће да другима помажемо и добро творимо; а здрави нам разум крепко налаже да се здраво чувамо да нам нико зла не учини, и баш ако би и хотео, да нипошто не може. Ово је најбезбедније и безбрижније.

Зашто је злату које је лажно — знаке људма дао бог, а мужу с чим ваља зла разазнати никаква белега не стоји на телу”.

истину, а мрачно сујеверије чини нас бојати се слабе кокоши и покојних у гробљу костију које нису кадре ником никада зла учинити.

Лисица, видећи их тако расположене, лагано одвуче јеленче. „Ај, ај! Зла нам срећа и с нашим лакомством, — рекну они једва крећући се — за лисицу ли ми мал' главе не изгубисмо!

човек подобан је овоме курјаку: кад легне на смертну постељу, сав раздрпат од своје совјести за неправде и зла учињена, нити ће га ко жалити нит о њему собољезновати, но свак ће рећи: ето човек који није положио бога помоштника

„Кад ме други пут нађеш пред авлијом", — одговори му пас — „не чекај свадбе”. Наравоученије Од напасти и зла ваља да човек гледа како може да се избави и курталише.

Но стару и немоћну смејати се што посрће, то је права лудост и знак зла срца. На клизавици падне човек, препадне се, скочи на ноге, обзире се гледајући јесу ли га многи видл'и и не само не

смејати, весма су различите вешти од ругања и посмејавања: прве происходе од добра и незлобива срца, а последње из зла и пакосна.

Ко мрзи на кавгу и уклања је се, избежава и избављава се млогог зла и немира у животу. 53 Мачак дивји и петао Дивји мачак ухвати петла и каже му да хоће зато да га убије што он у ноћи

Пита мишицу каква је то ствар? „Не пштај, мој синко, зла и опака! Зове се мачак. Само то добпо упамти: да кад га год видиш у кући, не излази из рупе, да те чудо не нађе.

” Наравоученије Јавна је и ове басне наука: не упуштати се у шта није ко кадар, и за избегнути већега зла, подносити и трпити мање.

и општега злотвора и лупежа, и — кад се не може иначе — с лажом избавити неповина и праведна, себе или другог кога, од зла и неправедна, мени се чини да овде и сама лаж измењава своју натуру.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Ујахали у твоја жита! у твоју постељу! у твоју цркву! Све твоје дигли на тебе! Све хајке на твој траг! Сва зла на твоја добра! Ал док ти нож не подигнеш сва зла ти ништа не могла! 4. Ако у туђем оку Ниси сунце угасио!

Све твоје дигли на тебе! Све хајке на твој траг! Сва зла на твоја добра! Ал док ти нож не подигнеш сва зла ти ништа не могла! 4. Ако у туђем оку Ниси сунце угасио! Ако се ниси у вучје доба вучјим гласом огласио!

У МРАКУ Оне које крвави мајстори муче, и који не знају да се бране и боре, још крвавији протомајстори уче да од зла спасава само горе; да те од секире сабља ослободи, да те из поплаве извлаче чакље и куке, да те у мутној И леденој

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Карађорђе био у великој опасности, како је сам у шанцу говорио: „По души ти те шљиваре босанске, како неће да се без зла окану!

је Фочић дојашио, или ћу сад ја подићи војску, ударити на град и сам га узети а може бити и главу Фочићеву, и више зла бити; но ви се маните бројања новаца, све ће то напразно бити.

” Кажемо: да се са шњима бијемо и да и се не бојимо, а скоро ће и зима два зла раставити. А Мариновић кроз плач: „А јадно вам ваше бијење и небојање! А гди вам је Черни Георгије?

Од свију мисли ова ми се учини неопходимо најпреча и најнужнија: молити највећега врага, Турчина. Од два зла бирати мање. Пређем на крај турске војске.

и своје сенке боје, а ово што сада чине, ако је све истина, то ће им се извидети и оштрије препоручити да таква зла не чине, јербо наше команде нама не описују да је баш сасвим тако почело бивати и среда се сећи.

, мучити, кињити, тлачити УЖЕ, слов., већ УЗАПТИТИ, тур., увести у запт (дисциплину, ред) УЈА, ХУЈА, тур., зла ћуд, наступ УЛЕМА, тур., муслиманска интелигенција УМУ(Ј)АСЕРИТИ, заробити, опседнути УПОВАНИЈЕ, Рус. слов.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Ето каки је данашњи свет! Ето каки је данашњи нараштај! И ми се нечему надамо?! Мрка капа, зла прилика!... Сутра да се нешто отме Босна јали Херцеговина — ко би управљао оним народом, него опет ми чиновници и

болест враџбином загојаћен — запрљан запис — исписане чаробне речи које се носе уза се ради заштите од болести или зла заструг — дрвени суд за храну са заклопцем заувар — од користи захира — храна, зимница, збрана летина звонац —

зло фрас — несвест од страха или изненађена фрлити — бацити Хамајлија — ствар која се носи о врату ради зштите од зла хамелеон — афрички гуштер који мења боју према боји предмета на коме се налази; превртљив човек Цимента — лимени суд

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Те су кућице биле врло просте, тек колико за то да човек има где заклопити главу од кише и зла времена. Грађене су овако: ударе се четири сојира (дирека) у четврт.

А у тим књигама има молитава од сваког зла и напасти... Попа је из тих књига читао опело лудима „немиросаним”, и ниједан се није повукодлачио!...

Али дарнута је клица зла. А она је буре барута. У то буре Лазар је бацио варницу, и барут је букнуо... Сад — не заустави!...

Хајте овамо, ево совре!... Седите, да бар по једну попијете... Али се ужасну од оних бледих лица. Нека зла слутња обузе је кад виде свога Станка како са Симом жури овамо... Она стаде да види, да чује шта је то...

— А каква те невоља гони у гору? — Освета. — Освета, а коме? Има их који ме задужише. Реда је вратити!... Само зла друга зајма не врати! И оприча му све. — А како ти је име? — Станко Алексић. Харамбаша поћута мало.

— Опрости, увредио сам те, а ти си ми оно што и онај онде, па би ме убила и једна твоја зла помисао! Опрости! — Нека ти је богом просто! Ти си достојан да чету водиш, али си бујан, врло бујан!...

А да се није још и јутрос где са Станком сусрео?... Срце му страховито залупа. Њега обујми зла слутња. Досад је мислио на све друго, али сад сва његова мисао беше Лазар... — Можда се сусрео, па погинуо! — помисли.

домаћи живот, не онако као пре устанка, али бар је чељад била под својим кровом заклоњена, ако ни од чега, оно од зла времена. Међутим, борба се била из дана у дан.

Оно ми је однело неколико година живота... А, напослетку, доста се и живело!... Доста сам и зла и добра видео. Шта бих ја то још могао очекивати?... Него, спаси бог! — На спасеније! — Па кад мислиш свадбовати?...

Па, чуј ме, жељо моја!... Гледај чедо наше, нашег Милоја!... Чувај га од свакога зла!... И гледај ми мајку. Њој треба твоје неге и милоште... Што њој учиниш, мени си учинила!... Хоћеш ли? — Хоћу!

— Желео бих да наши људи и у збеговима подигну овакве кућерке да се бар оно незаробљено робље може склонити од зла времена. — Е, то ти је већ нешто паметно. То ћемо учинити сад, одмах! Па устаде и викну: — Војко!

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Али ја стојим срца празна, За сваку тајну зла и добра; Руку је моју снашла казна За плоде које и не побрах. Искушитељу, пун сам страха, По беспућу и блату

КОБ Срце са својим златним кључима Бије у браве тамне капије, Где ћути зла и недокучима Истина моја која вапије.

Кад сврши ропство два начела Духа и тела, зла и добра, Пашће тад уза свих почела У задњој берби коју обрах. И постајући безобличан, На повратку свом старом

И поставља боје с вечите палете На врх дојки и на усне насмешене; Тка мрежицу ока пуну зла и сете; Преде влас и гибље таласе и сене, И у душу сипа сујету; и смело Свом магијом спола озари врхунце.

ТРЕНУЦИ Та љубав без циља и без сутрадана, Зла сестра вечности, у бесу свег хитног Носи знак највеће коби што је знана: Сав ужас пролазног и бол неумитног.

Тада бог зла увиде сву дубину понижења и осети најсвирепији од свих болова. ЉУБАВ Једне ноћи у дубини океана, у једној долини

Пуне су змија све ваше траве, и воде, и зидови ваших кућа, и оне вас поједоше. Божанства су зла и свирепа. Хајде да их оборимо и да тражимо друга.

У страшној ноћи чуло се како лају лисице. Човек који је био изгубио пут у помрчини, и склонио се овде од зла времена, не препозна у домаћину човека који му је некада украо жену и псето.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Почињао сам стотину некаких послова, али — све је ишло од зла на горе! Напослетку сам постао нестрпљив и нервозан. Поврх свега тога био је још и дан преко сваке мере топал, те ми

Мари он и за суседство! Него не да он да моја мати води рачуна о његову доласку, па не зна од зла како ће да почне. Хтео би да мати спава, само да он може без бриге банчити. Пекло је то и њега, види се то.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

А узрока је било већ исувише. Прво и прво: није била ни најмање задовољна са Јуцом и Меланијом. Она прва била је до зла бога стидљива, да не кажем завезана, ово после подне; а ова друга, то јест Меланија, пустила се у унтерхалтунг с

Њега је поп Ћира добио од неког његовог до зла бога рђавог дужника, а тешио се тиме: боље је ишта него ништа, а после, и процес му је већ изашао на потиљак.

и после креше оцилом у трŷд, пали лулу и псује Чивутина што му је дао ситну трафику; а после грди неког газду што држи зла гарова који гризе капију кад год он прође и лаје на власт.

— А Прока Циканов? — Изешћете се живи ако га погодите. Пипав је до зла бога, зато су му и изденули име па га нико у селу друкчије и не зове него Прока »Оћеш-Нећеш«...

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Марко Рогозић био је међу јуратима први у науци. Зла коб збриса му јуратску титулу; не може никад постати адвокатом, а лошији ће друго све постићи и гледаће га преко

Миливој Свилокосић, то је тај црни јурат, несуђеник Ћирковића Алке. На Свилокосића јагма од седам девојака. Не зла коју да узме. Једну би волео и другу би волео; она опет има велик мираз.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Овај до зла Бога ризичан пролаз, вршен по клизавици, на највећем мразу и леденом ветру, задавао је беспримерне напоре.

“ Е па на крају крајева нов човек и неће бити онај неустрашиви победилац зла и неправде, тај ипак позитиван и практичан дух што позива на „дело“ доле Нов човек биће онај спокојни, узвишени, тихи

Африка

Треба дете сачувати од погледа који му може донети зла. На улици разговарају црне жене између себе. Како је Дакар вавилонска кула, то је свака друкчије очешљана и свака

— То вас забавља, да их плешите? — Не, ништа ме овде не забавља, али покаткад презирем их из дна душе и желим им зла. Наилазимо на Ђуле који још играју, прљави, у екстази; досадно и глупо, као оно прво вече кад сам стигао у Боаке.

Катанац, марке Јал, обавијен у крокодилску кожу. Доста је пожелети некоме зла, закључавајући катанац, пада онај истога часа мора да умре. О катанац је закачен чунчић за навијање конца.

Црњански, Милош - Сеобе 2

оженио, боље рећи откад му се прво дете родило, Трифуна је почео да прати, као и његовог брата Петра, неки удес, нека зла коб, иако су се, и он, и његова жена, трудили, као жмурећи, да то не виде.

Ветеринар му је одговорио само да постоји вечита борба добра и зла. А зло, побеђује. Смрт животиња, исто је тако велика тајна као и смрт људи. Непротумачена.

Молила га је, онако малога: Немој код моје куће искати да сисаш, јер ће нас моја Гоша умлатити бијући! Она је стара и зла, није добра и мирна, као твоја мати. Он се онда заплака, што је Гоша зла.

Она је стара и зла, није добра и мирна, као твоја мати. Он се онда заплака, што је Гоша зла. Кад су, затим, стигли кући дединој, био се мало узверио од бабе.

У гостима, у сватовима, кад се дојке тресу у колу. А често је таква љубав остајала незнана и неиспуњена жеља. Нека зла, мрачна, подмукла, невидљива воља, Божија, састављала је, тако, каткад, и рођака, и рођаку.

доње усне, кварили, подшишани, јако, црни брци, а највише, квргава бора, међу обрвама, на челу, која је била дубока, зла. Божич је рекао да Лађевич има главу као Аполон. Исакович није знао ко је то, али није питао.

братучеду, Ђурђу, поновио је, неколико пута: „Научих, дебели, у Вијени, међу сународницима, разлику, између добра, и зла! Поноса и измета! А одсад, ако, у мраку, са сународником, ма куд будем пошао, све ћу натрашке ићи! Љубазни брате мој!

Божич му се учини, честита старина, злочинац, у ком је први пут видео, колико зла има у човеку – и у сународнику. Божич га је пратио очима, зрикаво.

устезања – подсети онда жену да она, у Кијеву, крај себе, има свог мужа, који је воли, који ће је бранити од свакојег зла, и чувати, и за време порођаја, као што муж, и иначе, жену, чува.

Нечастиви! Покуша дакле да освести жену, да увиди да то нека мрачна, зла, виша сила хоће да их завади. Поче да се умиљава Ани. Да тумачи то што се у Токају зби. Али му то ништа није помогло.

Имање за порезу продати! А продају обавити за 6 недеља! Зашто су викали? Одговорили су: Немогући зла терпјети! Шта је било узрок, да су се и толики сиромаси селили? „Сиромахом несноснаја бједа!

Која је жена, која то не воли? Чудна ми чуда! Она је дошла да мужа и Исаковича измири. Да не остане зла крв. Павле јој рече да он одлази у Бахмут, ускоро, а можда и у Санкт-Петерсбург, јер тражи аудијенцију код царице.

Теодосије - ЖИТИЈА

Него пожури да извршиш своју добру жељу, да не би како сејач зла посејао кукољ у срце твоје, и оснаживши се угушио пшеницу твоју, добру мисао, те да не одустанеш од такве тежње, и да

! Ми, дакле, стидећи се образа који носите, преко вашега зла пређосмо и кротки и човекољубиви према вама бејасмо. Зар — рече — није прво овај варалица што смрт заслужује — и

Испричаше им све што се догодило са сином њиховим, принесоше лепу хаљину и чистотне светле зла тозарне власи младићеве. А дадоше и писмо оцу, синовљевом руком написано.

ваша љубав отпусти, да крстоносно за СИНОМ пошавши стигнем у пустињу, где ћу, одрекавши се свега, тачно испитати своја зла дела и о њима се бринути.

и сада опет када Христу одлазиш, измолићеш од њега својим молитвама, њему угодним, до краја покров животу мојему од зла, и нећеш оставити у светим.

га да се нада да ће бити Бог, одмах учини да буде изгнан, бедник, од дрвета живота и од раја ујеДно, И од Бога због зла. Овај подиже и Каина на Авеља и учини прво убиство руком, због чега се назва човекоубица од искона.

Такав је плод тада исконски сејач зла и мрзитељ добра, ђаво, жњео. А христољубиви брат, тадашњи самодржац Стефан, написа писмо богоносноме и блаженоме

речима свети поучивши отрока да схвати и не заборави Божју милост која се догодила с њим, поучи га да се чува од зла, „да ти не буде горе“, рекавши, „последње од првога.

Постаде слуга зависти и злобе, и упропасти душу своју одсуством страха Божјег, и за многа добра Стефанова — безбројна зла, празноумни, против њега намисли.

Јер није могуће не одлучивши се од зла научити се доброме, нити ономе који држи јерес да чисто исповеда божаство Свете Тројице, као што није лако на восак

Иди од нас без зла, иди, нико пре тебе не уђе овамо и не учини нам такво насиље! Престани да нас вређаш, иначе ћеш зло свршити!

Тело моје, ако је иструлело или трули, никаква зла ми не чини: ако и труљење поднесе, устаће у неутрулежности; ако је сада неугледно, устаће у слави; ако је сада немоћно

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Топографска су имена великом већином словенска (Бистра, Јама, Тонивода, Јастребац, Србиновица, Каменица, Зла Страна итд.). Ово су облици који немају ничега архаичног.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

одгојили; па онда свуче чизме и замоли да их жени његовој предаду, да не иду у штету; и дао је опоменути да децу од зла одвраћа, да узму сви пример од њиховог оца; и, очитав још „оченаш”, сигурним кораком ступио је на вешала.

— Ти си, Софро, јунак, — рече Чамча, — ти се сад не бој путовати у овим пределима, твоје име и твоја контрафа од зла ће те сачувати; то ће се чак чути и у Пољској, доћи ће све то у новине, твоје описаније, а твоју фигуру је лако

Метнимо руку на срце да никог преварили нисмо, па је души пасош готов. А мислим да смо сва тројица више добра нег’ зла чинили. Сад се старци мало утеше. Чамча је био у духу непоколебљив. Прође свечарство, сви се разиђу.

Црњански, Милош - Сеобе 1

су по наредби маторих и надодољених официра ишли да се кољу са Турцима, Французима, Прусима и Мађарима, он је чинио зла уопште свакоме ко се селио.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

²⁹ Ако се, пак, мисли да је каква зла душа својим чинима „везала“ младожењу те је он зато полно немоћан, постоје разни начини да се „одвеже“.

⁶⁵ Земља, моћни извор снаге и плодности, такође може бити и извор зла за трудницу и њено дете. Зато је забрањено бацати за трудницом земљу и пепео, јер јој могу донети проклетство.

За време некрштених дана привиђају се демони, односно свуда се крећу вампири, некрштеници, але, вештице и друга зла бића, па је опасно тада излазити из куће.

крају изузетан друштвено-религијски статус, с обзиром да „бране своју околину од свакојега видовнога и невидовнога зла“.⁵² Ако се женско дете роди у модрој кошуљици, биће вештица, односно, ако је мушко — вештац, верују у Боки.

детета, те управо стога дају детету неко од имена која су мрска, како би га оставиле на миру вештице, бабице и друга зла бића и уроци који нападају баш оно што је лепо, драго и мило.

“⁹⁰ Заправо, у нашем народу верује се да зла сила не напада злу силу, по оној народној „Врана врани очи не вади“, а како су и Турци представници хтонског света, то

1. ОДБРАНА ОД БАБИЦА Најпознатији порођајни демони чијем су штетном утицају изложени породиља и новорођенче јесу зла демонска бића, позната као бабице („лошотије“, „ноћнице“ „але“, „навије“, „бапке“, „бабиле“, „унафи“ итд.).

Такође добра заштита јесте и скривање светлости која се налази у кући, како је не би приметила ова зла бића која се врзмају око породиљиног дома.

Ево неких клетви које се упућују вештицама: „Зла им субота“, „Цревима се опасале!“, „По дну мора пржину купиле!“, „У вјетар се станиле!

(ЛМС, 1860, књ. 101, бр. 486) — Од зла семена не тражи добра племена. (ЛМС, 1861, књ. 103, бр. 291) — Што колевка заљуљала, то мотика закопала (што се с

(Вук, бр. 6345) — Оџаковић је Оџаковић, а купикраставчић купикраставчић. (Вук, бр. 157) — Од зла рода нек није порода. (Вук, бр.

101, бр. 460) — Дјелај колац као ти и отац. (Вук, бр. 1207) — Бог на небу, а отац на земљи. (М. М., 1973) — Од зла оца још гора су ђеца. (К-Љ, НБ, 1888, бр. 79) — Од зла оца и ђеца паликуће. (Павићевић, М., 1937, с.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

за сланике нетакнуте као целац јануарски, за човека који залуд очекује да се пријатељи крај њега скупе, за онога чија зла се једино памте.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Гадиле су му се полемике, зла крв што би се узмутила у време додељивања важних награда, задимљени Клуб књижевника, у који се улази кроз злобне

Можда су тада, у својим последњим тренуцима, најзад спознали суштину човека-звери, сву жестину његовог зла, сву таму која је куљала из њега, и скршени тим очајничким сазнањем једноставно одбијали да наставе битку за живот.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Огријешио се јесам о закон, али не намјерно; томе је била крива колико моја зла судбина, толико и бујна младост, а казна је била нечовјечна.

Јер, треба да знаш, иако у Црној Гори има зла свакојега и нереда великога, има, ваистину, и добра, каква нема, може бити, у бијеломе свијету, има љубави братске и

Дао ти бог срећу, како бих ја рад! Дао ти бог порода, прве кћери, а потоње синове, да се два зла у дому не састају. Најгори ти синови били као што су ова два стара свата!

навријеше сузе и прислони њену главу на своје груди и започе: — Опрости, дијете моје, умири се; не питах те твога зла рâди, ни срамоте, но... ето, кажи ми, реци само циглу, најкраћу ријеч своме тајку! Би ли радо пошла за њега?

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Твен, Сент-Егзипери, Кестнер и Жигмонд Мориц били су нам, на првим корацима кроз живот, поуздани у питањима добра и зла.

(У млину) Тај „неко трећи” можда је систем неправедних друштвених односа, а можда неки виши, недокучиви поредак зла и неправде. Селачка мука толика је да чак и просјаци од ње зазиру.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

СМРДИЋ: Невино! дакле Маџари и Швабе су невини? ГАВРИЛОВИЋ: Како који. СМРДИЋ: Они зар нису пљачкали и зла чинили? ГАВРИЛОВИЋ: Јесу, али наши нису гледали који је крив, него који је богат.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Он јасно увиђа колико зла долази од заблуда, празноверица и незнања и сматра да је све питање унети у душу појединаца и у душу народа истину.

Као Лажа и паралажа и Тврдица, тако је комедија карактера и Зла жена (1838), више лакрдија но комедија, израђена по једној немачкој оперети, са вулгарностима и неприродностима, али

таштину свега људскога, урођену и неизлечиву рђавштину људи, празнину речи, обмане идеја, излишност наде, победу зла над добрим код човека, који је син блата, и у људској историји, где мржња и насиље увек имају последњу реч.

Човек је зла животиња која се не даје укротити и поправити; живот је прљава река у којој се човек поји бедом и јадом.

оно што је Фихте презриво називао діе Ауѕлäндереи, тако српски романтичари устају на »трули Запад«, од кога долазе сва зла и несреће.

романа, описује тај исти процес распадања у целом српском друштву, свет који тоне у себичности и у пороцима, тријумф зла над свим што је добро.

(Од Островског: Зла свекрва /Гроза/, 1881, и Кола мудрости, двоја лудости /На всякаго мудреца довольно простоты/, 1882; од Данченка Нов

Милићевић, Вук - Беспуће

кладе, огранке, цркотине; одроњује, откида и отима земљу једнима, доносећи је другима: за једне добра, а за друге зла; или од земље, скинуте и здеране с огољелих поља, прави оточиће, дијели се око њих у рукаве и оптјече их, почимајући

Откуда је дошло? Шта хоће тај човјек који мрзи себе и друге, који се подсмијева свему и себи, који живи од зла из којега је изникао?“ И он га загледаваше, посматраше и налажаше на њему своје црте. „Не, не, нијесам то ја!

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Лепа, бела, угојена, па те лепо гледа. Никоме не мисли зла, а сви је воле у кући, а највише ти, што једва чекаш да ти се удроби, па да кусаш из чанка. А, ’ајд’ погоди: ко је то?

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Де поскочи, не лудуј, Ко би јако момак био Па се не би помамио! Ао селе босонога, Зла ти маја дозлабога, Не дала ти чарапица Ни лагани папучица, Да учиниш клепа-клапа — За тобоме, душо, скапа.

једнога градити двојицу, Од двојице опет четворицу, Не плашит се те јуначке муке Док је мача, докле трају руке, Па зла срећа кад десницу сруби, Дочекати шуваком и зуби, Шкргутнути, злотвора шчепати, Па зубима кô јање заклати — Дати

Он све даље, она ближе... Виде госа пуста јада: „Но, но“, рече, „шта је сада?“ 140. „Па још збориш, зла ти срећа!“ Цикну госпа, па га тури, Из руке му паде свећа. Он с' кâ дулек о тле сјури.

“ Па у несвест онда паде, У помоћ му трчи, јадна, Пипа, ал' му рука ладна, Пипа срце, ох зла часа! Оде викат из свег гласа! И већ цели дом узбуни, И сва с' изба већ напуни.

Ко противо тебе може! Свак удара крста на се, Да и Вишњи од зла спасе. Она змија, но ма како, Ње већ нигде и никако; Она грдне, грдне јаде На срдашцу свом имаде.

Стоји Урош, ближе цика, Ближе иде бојна вика, Дим пушчани већ осећа, Веће друсто — зла му срећа! Ето, ето већ једнога, Ето за њим и другога! Бежи, бежи, силан Боже!

П песме, јадна сирочади, Децо мила моји часа млади Што на срцу тедо да одраним, Да одраним од зла вас одбраним, Па да дугу са небеса свучем, Дугом сјајном да све вас обучем, Да накитим јаснима звездама, Да

Два синчића теби срећа даде, Ти и лепо одгајиват стаде, Својом крви ти и младе рани, Рани, оче, и ода зла брани, Они беу твоја мила снага, Твоја, оче, два камена драга, Твоме срцу слатка успомена, Што ти оста из лепши

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Што мора да стигне, нека стигне што пре, за касније ти остаје мање зла. Ајде, сад ће и најгоре проћи... ХАСАНАГИНИЦА: Како проћи, црној мени, кад најгоре тек почиње!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

И удаде се. Пође за овим Јованом, човеком истина не сиротим, али удовцем, тврдицом и преким до зла Бога... Срце јој хтеде пући, али јака природа и вечит, тежак, свакодневни рад победише... Угуши све што беше.

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

чини зло и буди неправедан; но напротив, сви што и(х) је гођ од стране божије не лажу и заповедају: ником никаква зла не творити, добро творити и љубити правду.

А шта би ми ради да нам други чине? Да нас пуштају с миром живити у нашем закону, да нам не чине никаква зла, да нам опраштају наше слабости и погрешке, да нас љубе и поштују и да нам помогу у потреби нашој.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

— Мрки брци, мрко чело, мрка донама!” „Ваљда, чедо, помркује какав стари брест!” Ал' у цури све силније зла се буди свест. И опет се задимио жути ћилибар, и опет се поновио чудновати шар. „Зар не видиш облак црни?

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

ВИЛАЕТ 10 БАШ-ЧЕЛИК 11 АЖДАЈА И ЦАРЕВ СИН 27 У ЛАЖИ СУ КРАТКЕ НОГЕ 33 ДЈЕВОЈКА БРЖА ОД КОЊА 40 СТОЈША И МЛАДЕН 41 ЗЛА СВЕКРВА 48 ЦАРЕВ ЗЕТ И КРИЛАТА БАБА 51 ЗЛАТНА ЈАБУКА И ДЕВЕТ ПАУНИЦА 56 ГРБО И КРАЉ ЂАВОЛСКИ 66 У ЦАРА ТРОЈАНА КОЗЈЕ

156 ЈЕДНА ГОБЕЛА У КАО А ДРУГА ИЗ КАЛА 158 НЕ УЗАЈМЉУЈ ЗЛА, ЈЕР ЋЕ ТИ СЕ ВРАТИТИ 160 НОВАЦ ДУШОГУБАЦ 163 СВЕТИ САВА И ЂАВО 164 ДЈЕВОЈКА ЦАРА НАДМУДРИЛА 167 НЕМА ВЕЋЕГ ВРАГА НАД

ВОЈНИКА 170 ХАМАЛ И ХАЏИЈА 177 ЦРВЕНА БРАДА 183 БЕКРИ-МУЈО 186 БОЉА ЈЕ ДОБРА ШТЕДЊА НО РЂАВО ТЕЧЕЊЕ 188 ДВА НОВЦА 189 ЗЛА ЖЕНА 193 ЂЕВОЈКА, УДОВИЦА И ПУШТЕНИЦА 196 МАЈКА 197 НИЈЕ ВЈЕРА ТВРДА У ЈАЧЕГА 198 ЛИСИЦА И КОКОШКЕ 199 КАКВЕ СУ ДЛАКЕ

И ПАРАЛАЖ 273 ЕРО С ОНОГА СВИЈЕТА 274 ДОБРО ЈЕ КАД-И-КАД И ЖЕНУ ПОСЛУШАТИ 276 ШЉИВЕ ЗА БУБРЕ 277 ПОМОЗ БОГ, ЗЛА ЖЕНО!

)«, на другој и трећој страници је предговор, а од четврте до осме је приповетка »Зла жена«. У следећем додатку, ка броју 90, у истом формату штампане су Приповетке: »Лаж за опкладу«, »Ђевојка, удовица и

сестрама у своје царство, и сретно дођу к матери, па му мати преда царство, те је царовао до свога века. ЗЛА СВЕКРВА Некакога цара син шетајући се једном наиђе на једно мјесто, ђе се бијаху ђевојке скупиле на игру, те се онђе

рекне им: — Идите, децо, сутра у свет те потражите царену кћерку, а сад ми се прво закуните да побратиму никаква зла учинити нећете! Синови змајеви закуну се да побратиму неће ништа зла учинити.

Синови змајеви закуну се да побратиму неће ништа зла учинити. Мати змајева устане радосна, па подигне корито за врати и изведе испод корита посинка н одведе га синовима,

Немој од мене крити, кад ја све знам. Мој синко, ти плачеш зато што си гладан; твоја зла маћија не да ти јести, јер хоће да те шундра; али не бој се, неће јој то поћи за руком, јер, помоћу божјом, свакоме

НЕ УЗАЈМЉУЈ ЗЛА, ЈЕР ЋЕ ТИ СЕ ВРАТИТИ Био један побожан чојек, па већ остарио и свашта се у животу нагледао, само никад није видио

Сад реци да није правда то била! Зато не узајмљуј никада зла, јер ће ти се кад тад опет вратити! То рече свети Саво па га нестане, а чојек оста премишљајући о правди и о ономе

Надимаше се ђаво да пукне од зла видећи овако себе преварена, кајаше се што је са попом имао посла, па опет умоли светога Саву те посију шеницу и

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Оди, куме мучениче, као и сам што сам ти! Мој Никола има Магу, пак и не зна, шта је зла жена. КУМ: Ћути, куме, сад ћемо дознати која је добра.

НИКОЛА: Зашто? КУМ: Јер су све добре. Кажите за коју сте чули да је зла? Моју Јелу фалише, те ми уши пробише. СОФИЈА: А сад? КУМ: Сад видим шта је зец. 9.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Јован Стерија Поповић ЗЛА ЖЕНА „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Јован Стерија Поповић ЗЛА ЖЕНА Садржај ПРЕДГОВОР 4 ДЈЕЈСТВО ПРВО 6 ДЈЕЈСТВО ДРУГО 15 ДЈЕЈСТВО ТРЕЋЕ 29 ЗЛА ЖЕНА (ВЕСЕЛО ПОЗОРИШТЕ У ТРИ

Стерија Поповић ЗЛА ЖЕНА Садржај ПРЕДГОВОР 4 ДЈЕЈСТВО ПРВО 6 ДЈЕЈСТВО ДРУГО 15 ДЈЕЈСТВО ТРЕЋЕ 29 ЗЛА ЖЕНА (ВЕСЕЛО ПОЗОРИШТЕ У ТРИ ДЈЕЈСТВА) Еін еінзіг бöѕеѕ Wеіб Иебт хöсхѕтенѕ ин дер Wелт; Нур Ѕцхлімм, даѕѕ једер

СУЛТАНА: Ако си ти просијак, нисам ја. ТРИФИЋ (неповољно): Султана! СУЛТАНА: Зашто нисам нека зла жена да пустим нокте и сваком, који ме год дирне, очи ископам. ТРИФИЋ: Ти си право дете! СУЛТАНА: Ти си... ти си...

твоју песму научити, и ја ћу је сваки дан певати и другима препоручивати, да се види како је ружна ствар кад је жена зла и дурљива. СРЕТА: Видиш, Пело, шта вреди Срета?... Ајде да пољубимо милостиву госпођу у руку.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

пренос порођаја, обично закмечимо у суморним собетинама градске болнице, заједно са другом нижеразредном дечурлијом од зла оца и од горе мајке.

Три дана сам пролазила поред њених великих излога и три дана сам виђала свог маторог с некаквим пропосима од зла оца и од горе кеве, како се непрестано смењују за његовим столом.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Лађар Лазар, лазарица! Лети голуб писмоноша. У ЧАЈНИЧУ У Чајниче с ветром стижеш, коњаниче. Зла прилика: костреши се чемерика. Трн дозрева. Ко то рида, ко ли пева? Чије лице светли јутром из самице?

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Кад одједном, једно вече, газда рече: „Стар ми Сивко, зла му мати, сјутра ћу га уцмекати и зовнућу Једног старца, да одере мог магарца.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

како се онда могу наћи два човека да се убијају, мрзећи земљу један другога и мислећи да је то земља која му жели зла. — Нећете ипак рећи да нема никога који мрзи нашег човека и који му жели смрт. — Можда!

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

нуди, Школа наша — наш је збег, Нека лете тице лепе, Куда љупко сунце сја, Нас просвете зраци крепе, Гониоци сваког зла. Већ се губи жарко лето, И пролећа вене крас — Јоште мало зиме ето, Да поздрави мразом нас. Чуј!

И завапи горко она Пред светињом Божјег трона: „О Господе, који храниш Сваку живу земску твар, Који слабе од зла браниш Као вечни, славни цар. Усрећи ми чедо моје По доброти воље Твоје”.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Коледари су певали под смоквама. Зар још има зла на свету? Сјајне главе разбојника плутају по води попут ораха, бљесак свећњака и чаша по кулама средоземља, пир

Тела нам цепте и душа оклева да л је пред нама светлост или шибе? О светла језо јасно да не беше ниједног зла које нас испунило није а више нико не очекује наша дела сад нам озари лица праштај и дај мало своје свирке!

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

« — Остадоше њих двоје сами. Овај креса оком, креса, док се Богосав сети па оде. И ја се склоних, братићу, од зла. Не знаш ти каква је ово сила у срезу ; и капетан га се боји ; тако је то, братићу мој. А она не зна, него...

— Шта ради господин учитељ? — Са децом, веселник. Шта ће... да се склони од зла; боље му је. Сад ће и он изићи. Кажем ти ја, братићу, не бој се ти. Њему баш немој зубе показивати, ономе знаш...

пренерази, уозбиљи се и већ беше готова да проспе читаву ватру горких прекора, да је посаветује како да се спасе од зла, јер држаше да још нема ничега озбиљнога ; али чујући ово очајно јецање, меко женско срце не могаше одолети и њој

оставите ме... заборавите сасвим!.. Ви сте сувише добри, ваше је срце меко, али вам ја ништа друго не могу дати, осим зла и страдања. Тако сам несрећна рођена!... Бог ме је проклео још на самом рођењу!... — Оставити!... Никад!...

што је отела онда... А наше учитељице су веома зла језика... једва чекају да чују што за другога... Љубица пребледе и готово се уплаши.

Овако му је и гнездо безбедније, не боји се никаква зла ; јер није ово полицајац, него његов добар друг... Он га може и у заштиту узети, кад устреба; зна он: сила је Влајко!

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

свилена; У сваком је по ружа румена: Једну дајте мојој милој мајки, Нек купује пшеницу бјелицу, Нек се рани и ода зла брани, Јер је синак доранити неће; Јер је синак погубио главу У горици, ниже Темишвара!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Теби, што си ми наруменила уста плодом добра и зла, да све знам, слава, Слободо! Теби, што си ми у тело засадила ветровито биље шума, ишчупала стид и страх.

Борбе се, вечне, чини ми се, воде између Добра и Зла. У сваком случају, кад сам стигао у Загреб, и изнео са станице своје коферче, моје су мисли биле, признајем, јако

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

љубав раселити да би он могао остати сам, него смисли да се уклони он од људи и да оде некуд где њих нема, па ће му се зла ћуд сасвим изменити.

овај случај покварио оно добро, благо расположење душе, које је толиким напорима и жртвама стекао, и што му се стара зла ћуд, која се само била притајила, опет вратила да му загорчава живот.

Новаца није имао нити га је примао, него га се чувао као живе ватре. У она тешка и зла времена он је сиромашном и очајном народу био једина утеха и радост.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

— Ништа не разумем, господине. Чиме сам могао учинити толико зла? — приметим у страху. — Остарио си, а не знаш ни оно што знају и мала деца по улици...

Није нам се ништа зла догодило, сем што су нам затворили на северу извоз свиња, а на југу упадају и пљачкају по нашим селима.

народу да ће се у земљи појавити велики Гениј, управ Месија, који ће отаџбину спасти од дугова, рђаве управе и сваког зла и беде, па ће народ повести болим путем, срећнијој будућности.

Нека нам Бог милостиви сачува вођу од свака зла да би нас и дале овако успешно водио!... — Сутра ћу изгубити, ако је тако, и ово друго око!...

— Оно је неваљало и опако дете! — Чему нас учи прича? — Прича нас учи да не треба седети, јер то раде само зла и неваљала деца. — А шта чине добра деца? — Добра деца не седе у соби где има прозора!

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

— вели поп. — Зар не знате како уча пева херувику... тај не може 'нако да пише, јер му душа није зла. Хоћете ли ми веровати, кад год износим свете дарове, а он ми поји херувику, мени се све чини да сам међу анђелима...

То га је пренеразило и створило му у души неко празноверно предубеђење, страх од некаквог зла које га очекује. У такву стању није тешко било доћи до мисли да се светац огорчио на чича Перине тешке грехе, и да,

И, готово, сад му би криво: и пшенице му жао и страх га од већег зла. У таквим мислима чича Пера дође пред општинску судницу.

— Какву кирију!... Зар десет динара за такву њиву која баца двадесет крстина... — Спасо, иди с Богом, не чини ми зла. — Не дам ти море своју пшеницу... не дам, ја. Нашао си да превариш стара човека, али мене нећеш, хеј...

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

у селу, и, ако оне захтевале буду, да одмах отпочне рад на преображају — само ако је, то јест, онако као што му је зла слутња шаптала. ГЛАВА ТРЕЋА У којој је описана механа ћир-Ђорђева као земљиште радње Сретине.

— па трпи кукавац сињи. — А, боже, боже, да га је нешто нанела његова зла срећа у наше село, а не би га мајци он дуго кметски штап носио! — рече Крсман, па поносито засука брке.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Сви су викали: „Каква је то вожња! Да грдне пропасти, да грдна зла!” А нису знали, ни помишљали Да је кондуктер спасао живот једног великог, жутог пса. А могао је, с пуним правом...

Ишчезоше сви занати, Ручни рад се не исплати, Ни кожара ни сарача Нема више због харача Што га купи зла држава Да дембеле издржава!

нектар, крепи душу, Ко што ноћна роса блажи летњу сушу, Судбини се драговољно препуштају земни сужњи, А људи су од зла чисти само онда кад су тужни. ЗИМСКА ЖАЛОПОЈКА ...

Ово писах за потомство лета Божјег шесто треће: Одувек је било лоше, од сваког зла има веће! Што би црно, сад је бело, што доле би, сад је изнад, Свет пропада од постања и пропасти неће никад!

Старкеља ова зла и бахата, Оличење најгорег патријархата, Ситни кајишар, шкрти Цинцар Који би мајку продо за динар, Нудио је бабе

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Време је било тако тавно, Мрачно и влажно ко и сада. Зато, кад такви дани падну, Природа кад је зла и јетка, Пробије моју душу јадну Првога дана кобна летка.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Црни дане, а црна судбино! О кукавно Српство угашено, зла надживјех твоја сваколика, а с најгорим хоћу да се борим! Да, кад главу раздробиш тијелу, у мучењу издишу членови...

Не бојим се од вражјега кота, нека га је кâ на гори листа, но се бојим од зла домаћега. Бијесна се братства истурчила; Тек домаће нападнемо Турке, свој својега никад пуштат неће; разлучи се земља

ВУК МИЋУНОВИЋ Без муке се пјесна не испоја, без муке се сабља не сакова! Јунаштво је цар зла свакојега, а и пиће најслађе душевно, којијем се пјане покољења. Благо томе ко довијек живи, имао се рашта и родити!

СЕРДАР ЈАНКО Притиска ме све несрећна мòра; како заспим, не да ми кркнути. ВУК МИЋУНОВИЋ Каква мора и каква зла срећа! Ту нити је море ни вјештице, но си ето кâ чабар дебео, па те сало кад лежеш задуши.

КНЕЗ БАЈКО Хоћу, кнеже, све ми једно бива. Ја сам ноћас грдан сан видио: све оружје своје у комате. Без зла ми се обићи не може и без неке братске погибије, јер кад год сам такви сан гледао, приправљâ сам што мрцу требује.

Живином се сваком промећемо; возимо се на сребрна весла, лађа нам је кора од јајета. Зла мрзноме чинит не можемо; а ко нам је мио али својта, траг по трагу његов ископамо.

Него сам се једном покајала; волија сам поћи под гомилу са свијема те смо тога лика но зла чинит како смо досада, да ако ми лакше души буде. (и плаче баба) КНЕЗ ЈАНКО Чудна врага, видите ли, браћо?

Све што бива и што може бити, мени ништа није непознато; што год дође ја сам му наредан. Зла под небом што су сваколика човјеку су прћија на земљу. Ти си млад јошт и невјешт, владико!

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

лију У дивно мајско вече ово, Осећаш сенку судбе грубе И коб да наше сносиш беде, И људске мржње хладне зубе, И зла живота што не штеде.

Када светла суза с твог бисерног ока У немиле дане кришом тужно кане, У свету порока, мржње, зла дубока, — У моме се срцу отварају ране.

КРАЈ ОГЊИШТА Ти знаш врло добро, мој животни друже, Да смо прешли многа зла и искушења Стрмим, голим путем преко хладног стења, Јер животом ретко процветају руже.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

“ „А што, вјере ти, Крцуне?“ „Немој побратиме те ситнице износити!“ упаде Јанко. „Ма што! није ту никаква зла. Прича у сну, као што вам рекох, па ајде да мирно лежи но се миче и размахива...

Тога је пута погледао више себе, у кров. „Шта казује књига? Је ли што добро?“ запита сердар. „Зла није у толико што су живи поочим и сестра ми, а за друге ми није ни бриге!“ „А шта ти још пишу, Јанко мој?

Осим што ћеш тијем мене умирити, и њу ћеш избавити од зла. Не од једнога зла но од мноштва зала. Они ће је удати за чесова старкељу, или ће с њом у манастир, а овако кад ти

Осим што ћеш тијем мене умирити, и њу ћеш избавити од зла. Не од једнога зла но од мноштва зала. Они ће је удати за чесова старкељу, или ће с њом у манастир, а овако кад ти приспијеш, гроф Павле,

Вјере ми! баш мишљах по коме ћу ти поручити. — Ја мним, није ништа зла, кад ме ево сама срећа нанесе. — Не, валај, зла није ни дао Бог, но баш канда ово на добро слути. — Слушам те!

Вјере ми! баш мишљах по коме ћу ти поручити. — Ја мним, није ништа зла, кад ме ево сама срећа нанесе. — Не, валај, зла није ни дао Бог, но баш канда ово на добро слути. — Слушам те! рекох му.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Тако, „у народу се нерадо употребљавају преви називи за оне животиње које наносе зла и штету, већ им се еуфемистички промени назив да би тобож на тај начин избегли њихово присуство.

реченице, јер се испуштен део као познат подразумева (Нема за Рајка капа (у Стамболу); Испало (око) које заплакало; Зла година сатерала орла у долину (с кокошима зиму да зимује); Сјаши Курта, да узјаши Мурта).

„Бајање је нека врста примитивне, тајанствене радње, која се врши уз примитивну молитву или претњу да се зла бића, која пакосте и наносе болест, удаље или униште и да на тај начин болесник оздрави или да се дође до напретка.

Леп је као леп на плоту. Љубе се као лук и очи. Љут као овца. Мекано као кост, медено као жуч. Милостив као зла маћеха на пасторче. Милује као враг тамјан. Мио му је кô трн у нози. Миран као јаре. Наудиће му као врабац гуски.

Како је лијепа одсијева од ње сунце. Ко га не зна скупо би га платио. Комад хлеба не би заискао да зла не помисли. Ко од њега узме иглу, има ћускију да му врати. Кусалом га закусује, а дршком му очи вади.

— Мука је до човјека доћи, а од њега ти је лако. — Добру човјеку све добро стоји. — Смрти се не бој, но зла човјека! — Злу човјеку свак је дужан. — Човјек је човјеку ил’ анђео ил’ ђаво.

— Злато се у ватри пробира, а човјек у несрећи. — У злу се човек гледа какав је. — Смрти се не бој, но зла човјека. О ЗЛУ — Не тражи ђавол човека, него човек ђавола. — Не зови зла, јер и само доходи.

— Смрти се не бој, но зла човјека. О ЗЛУ — Не тражи ђавол човека, него човек ђавола. — Не зови зла, јер и само доходи. — Зло лети, а добро пузи. — Не једу вуци месо по поруци. — Зле очи никад добро не виде.

— Зло лети, а добро пузи. — Не једу вуци месо по поруци. — Зле очи никад добро не виде. — Злу браву зла паша. — Од зле птице — зло и пиле. — Паук по цвијећу бере јед, а чела скупља мед. — На љуту рану — љуту траву.

— Зло дође на коњу, а оде на пужу. — Где зло замркне, ту и осване. — Свак се свога зла боји. — Не позна се зло, него кад дође. — Што за злом дође, с врагом пође. — Ко за врагом пође, враг га и однесе.

— Зло оснуј, а враг ће изаткат’. — Ђаво је увек у свом селу. — Ако неће зло од тебе, бежи ти од зла. — Кад се ђаво скута дохвати, откини скут. — Ђавоље просо ниче и девете године.

— Ко са врагом тикве сади, о главу му се лупају. — Врана врани очију не вади. — Вук на вука ни у гори неће. — Зла шиваља дуг конац удева. — Дај злу што можеш, за не дат’ му што и не можеш.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Стефановић Караџић СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ Садржај НАРОДНЕ СРПСКЕ ПРИПОВИЈЕТКЕ 2 ПРЕДГОВОР 3 И. ЗЛА ЖЕНА. 4 ИИ. ЛАЖ ЗА ОПКЛАДУ. 6 ИИИ. ЂЕВОЈКА, УДОВИЦА И ПУШТЕНИЦА 8 ИВ. ЕРО И КАДИЈА. 9 В. ЕРО С ОНОГА СВИЈЕТА. 10 ВИ.

ЦАРЕВА КЋИ ОВЦА. 101 29. ТРИ ЈЕГУЉЕ. 103 30. ЧУДОТВОРНИ НОЖ. 105 31. ЧУДНОВАТА ДЛАКА. 107 32. ПЕПЕЉУГА. 109 33. ЗЛА МАЋЕХА. 112 34. МАЋЕХА И ПАСТОРКА. 114 35. ОПЕТ МАЋЕХА И ПАСТОРКА. 116 36. КАКО СУ РАДИЛЕ ОНАКО СУ И ПРОШЛЕ. 118 37.

112 34. МАЋЕХА И ПАСТОРКА. 114 35. ОПЕТ МАЋЕХА И ПАСТОРКА. 116 36. КАКО СУ РАДИЛЕ ОНАКО СУ И ПРОШЛЕ. 118 37. ЗЛА ЖЕНА. 120 38. ДИВЉАН. 122 39. У ЦАРА ТРОЈАНА КОЗЈЕ УШИ. 124 40. ЦАР ДУКЉАН. 125 41. ЂЕВОЈКА, УДОВИЦА И ПУШТЕНИЦА.

163 6. ВИЛИНА ГОРА. 165 7. ТИЦА ДЈЕВОЈКА. 167 8. ЦАР ХТИО КЋЕР ДА УЗМЕ. 168 9. ТРИ ПРСТЕНА. 170 10. ЗЛА СВЕКРВА. 171 11. ОПЕТ ЗЛА СВЕКРВА. 173 12. У ЛАЖИ СУ КРАТКЕ НОГЕ. 175 13. ЈАРАЦ ЖИВОДЕРАЦ. 179 14.

165 7. ТИЦА ДЈЕВОЈКА. 167 8. ЦАР ХТИО КЋЕР ДА УЗМЕ. 168 9. ТРИ ПРСТЕНА. 170 10. ЗЛА СВЕКРВА. 171 11. ОПЕТ ЗЛА СВЕКРВА. 173 12. У ЛАЖИ СУ КРАТКЕ НОГЕ. 175 13. ЈАРАЦ ЖИВОДЕРАЦ. 179 14. ДОБРА ДЈЕЛА НЕ ПРОПАДАЈУ. 180 15.

212 17. КАД СЕ АРЧИ НЕК СЕ АРЧИ. 213 18. ЖЕЂА И ВИНО. 214 19. УТОПИО СЕ ПОП ШТО НИЈЕ РУКУ ДАО. 215 20. ЗЛА ЖЕНА САЧУВАЛА МУЖА. 216 21. ЗА ШТО СЕ СВЕТИ ИГЊАТИЈЕ ЗОВЕ БОГОНОСАЦ. 217 22. БОНИК И БОЛЕСТ. 218 23.

И. ЗЛА ЖЕНА. Путовао некуд човек са женом, па ударе преко ливаде скоропокошене, онда човек рече: „Ала жено! лијепо ти је ова

сам се био којекако навикао; али како та проклета жена дође к мени, мало за ова неколика дана не црко од њезина зла: саћерала ме била у крај, па видиш како ми | је ова страна, што је била од ње, осиједила, све од њезина зла!!

од њезина зла: саћерала ме била у крај, па видиш како ми | је ова страна, што је била од ње, осиједила, све од њезина зла!! — Прођи је се, ако Бога знаш!

ИЛИ ПИЈАН СРБИН И ГЛАДАН ТУРЧИН. Разговарали се Турци у кавани: шта је најгоре на овом свијету. Један вели: Зла жена; други вели: Зла година; трећи вели: Зла ћуд и т. д. Док један повиче из буџака: „Турске ми вјере!

Разговарали се Турци у кавани: шта је најгоре на овом свијету. Један вели: Зла жена; други вели: Зла година; трећи вели: Зла ћуд и т. д. Док један повиче из буџака: „Турске ми вјере!

Један вели: Зла жена; други вели: Зла година; трећи вели: Зла ћуд и т. д. Док један повиче из буџака: „Турске ми вјере!

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

(И Јн. 5, 20; Јн. 17, 3; 14, 13-4; 16, 23) Дечице моја, пазите се и чувајте од зла да неко не остане изван двора. Ако ли је, браћо, неко лен као ја, разобличујући своју укорену немоћ и кукавну леност и

И све ово размотривши, у Господу укрепивши се, станите крепко против лености, одбацивши сваку гордост и сувишак зла. У кротости примите праву реч која може спасити душе ваше. Будите творци речи, а не само читаоци, варајући се у себи.

(Еф. 5, 13) Због које благодати, брате мој, светлости остављаш дело, а таме чиниш? Бојим се, рече, молећи, а онда зла чинећи која Бог мрзи, не бојиш се, а за добра се бојиш?

(Еф. б, 8) И затим: „Проклет је човек који чини работу са леношћу!“ (Јер. 48, 10) Треба, дакле, ово слушајући, од зла бежати и ка добру подвизати се.

И од зла ако не одступају, да се казне. ГЛАВА 24 Да нико нема у ћелији јела, нити пића, нити воћа нити до једног новчића Ако

И она зла реч да се не унесе јавно: „моје“ и „твоје“, и „веће“ и „мање“, и не молити се више за онога ко је донео од онога ко

красотом основано; где после толиког нашег утврђења тачности, колико је могуће, знам да неће злом оскудевати, нити зла узроком, и зле и безбожне звери развраћење, и кривих узрока умножавање.

Против зла станите чврсто, помоћ имајући Божију велику и неразориву, и топлим молитвама Пренепорочне и Пресвете Владичице наше

А уз ово изгонити из вас сваки извор зла, среброљубље мислим, и богатити се од манастира, или неким другим видом, и остављати оставе и ризнице стварати макар и

Не будите мудри за себе, а бојте се Господа и уклоните се од сваког зла; тада ће исцељење настати телу вашем и смирај костима вашим.

Бодро изволе божаствено послати светлост спасења нама који у ноћи зла незнањем држани бејасмо. Показа свима да будемо синови светлости и дана, богомудри Симеоне.

Мир Божији да се излије у срца ваша, и благосиљам онога који вас благосиља, а оне који вам зла чине проклињем, да не буде на њима милост Божија, нити на домовима њиховим, нити моја молитва, и да погину као безумни

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Мени су људи свакога народа и чина млого добра учинили, а зла нимало или врло мало; ја нејмам никаква узрока с моје стране на њи[х] тужити се.

Моја тврдоглавица зла је била и опака, сам исповедам, премда није происходила из зле воље и срца, него из неразумија, нерасудија и

К оном шта су чули, ако јоште виде и прикладе неваљале, ако не имају кога ко ће с њима управљати и од зла одвраћати, остају у превари и у злу, и сваки дан више утврђавају се у том и укорењавају.

Зато имајте бога всегда пред очима, уклоњајте се зла друштва и чувајте се зли[х] обичаја; радите, да наука ваша на славу божју и на ползу отечества буде.

Добар је народ и благ; ако ли у чему погрешава, не чини из зла срца, него из незнања. О црковни предстатељи, немојте сакривати евангелску истину!

Но, оне доброте људи нити је гди чути на свету ни видити! Дође са страхом да се исповеда, а никаква зла у животу није ни помислио; нејма ти ништа казати разве да је кад у среду и петак јео (за хиљаду глава не би ко погодио

Два или три коракљаја измакнем се и тада познам да оно на врху накривљено, то је зла змија окренула била главу к мени, чекајући ме да ближе дођем.

При лепом времену чекам ружно, а после овога чекам опет лепо.” Ветар јоште здраво дуваше, али онога првога зла — ни полак. Овако разговарајући се и шалећи, заспимо.

— несрећан злополучије — несрећа, зло злословити — клеветати злохотник — онај који жели зло злошчастије — зла срећа; несрећа зовоми — звани зреније — гледање зри сије — погледај ово ибо - јер игуманисати — бити игуман

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

— Па како, како? — пита дујо. — Вала богу и присветој Дивици, није зла! Јето, глади није, а болести није, па се животари — вели кнез Кушмељ. — Деде, невисто, метни мало сукна на столицу!

— Би молија, а прости кâ старији и паметнији. Јево шта. Ми... онај... да речем, ми јево не желимо зла никоме, а телиш својој крви, своме брату, али... али... — Ајде, брајо, Јуре, ајде кући, жив бија!

— викну ковач. — „Букар је заборавија!!“ А нисмо ли га понили синоћ кâ мртва?... Него, ја мислим да није зла. Коњи не били привезани, а врата отворена, па пошли к води. Ајдемоте трагом!...

— Ми јесно ка мало јегленисали с њим, кâ шалили се, мислећи да је бедујаст, али му нисмо ни зла желили, ни чинили, боже сачувај! Нити ја мрзим Букара.

Да није шта зло? Кнез заврти главом и хукну. — Није зла вала богу и Дивици, него... Али, да иђемо редом! Дакле, јево зашта сам дошâ.

— Дакленка, чујте: „Зафална писма господину, који нас је избавија од великога зла, кад је бија поаран манастир.“ — Па како нас је ослободија, кад је све покрадено и умра фра-Вице? — рече дувало.

Запалија сам комшији сино и заклâ му два вола. Јопет сам убија човика из једне пећине повр села. Па више нисам зла чинија за дви године, али сам јопет убија вратра...

Ја то не кажем да вас припанем, јер ви знате да би ја прије себи желија зла него вами, и да баш стога говорим!... — И тако разложећи Бакоња успје да му Срдар одобри намјеру и да му обећа да ће

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Пренем се — и видим где сам — па се стидим. Кренимо, песмо, наш пут: од зла — горем! О могло је бити друкчије: сред влати Шуштиш житним класом, зрела, сунца пуна И ја мотрим твој стас што га

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

А само после неколико дана закључи жена да ми је нарав зла, јер ни с ким нисам разговарао сем с њом, ретко и увек строго. Људи мога корена ћутањем морају да се бране.

“ „Престани!“ „Све ћу да ти кажем. Памтиш ли колико си пута пред туђинима рекао да ми је нарав толико зла као да су ме Турци правили и кињио покојну матер?

Она, то дисање, његова је зла судбина; она му је накотила несрећу довољну да затре све. Да му је изродила деду, не би се његов живот у ово мучење

Сиромах Ђорђе није крив што је постао такав, што је мучио њу и себе. Није њему толико зла нарав. Како је сада за све пита и разговара тихо, као некад. Аћим се ни тренутак није колебао коме ће имање оставити.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— Поклонићу ти три брода, само ме пусти! Поклонићу ти девет бродова, ако обећаш да ником нећеш нанети зла... — Обећавам! — момак олабави мрежу. — Не жури! — опомену га вила. — Обманеш ли ме, од рођеног ћеш живота бежати!

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Времена су била зла: после рата, дошла је куга, после куге опет рат. Морије су витлале по Србији. Упркос томе осећало се да се оно,

је, лако, савет Милоша Обреновића да се са Турцима мора што понизније како би се из њихове немилости извукло што мање зла.

Та два ока нису била нимало смерна и нимало љубазна: то су била два зла, вучја ока. Слутња оштрих ивица, немилосрдна, изровала је преосталу радост: тај човек кога воли био је њен непријатељ.

је то чинио из потребе, некад из обести а Љубица је учила да живи разапета између крајности, зависна од Милошевог зла.

То је, по веровању житеља, било оно због чега је Пиринчана остајала непромењена док су деценије промицале а зла витлала.

У том је начину било много од оне суровости која, изгледа, опстаје у сваком времену, а плод је моћне маште зла. На Дорт-јолу, на пример, позорје смрти почињало је у само подне а збивања су се смењивала по реду који се могао

Тако је испало да је велики пожар, у ствари, донео овој улици више добра него зла. Трговац Пешика ником није причао о оном црном сјају а та необична светлост коју је, и даље, повремено опажао, као да

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Деде, брате, ијујуј, Де поскочи, не лудуј! Ко би јако момак био, Па се не би помамио! Ао, селе босонога, Зла ти маја до зла Бога Не дала ти чарапица, Ни лаганих папучица, Да учиниш клепа клапа За тобоме, душо, скапа'!

Ко би јако момак био, Па се не би помамио! Ао, селе босонога, Зла ти маја до зла Бога Не дала ти чарапица, Ни лаганих папучица, Да учиниш клепа клапа За тобоме, душо, скапа'!

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

ко л' пучини забранит кипјети? ко л' границу жељи назначити? У чојка је један храм воздвигнут, зла обитељ туге и жалости; сваки смртни на земљи рођени овом мрачном обитељу влада под које се сводом отровнијем

Он једини у простору св'јетлом у црну је облачен порфиру; зла свакога најљуће крајности под једном су у њ круном сабране; он катедру мрачну сочињава позоришта сваког ужаснога!

Гњев праведни оружје је правде! Ова горда и пакосна душа зла је име у себе зачела и развила знаме страданија. Зла његова виђу посљедствије и погипше твари сожаљујем; ал' је

Гњев праведни оружје је правде! Ова горда и пакосна душа зла је име у себе зачела и развила знаме страданија. Зла његова виђу посљедствије и погипше твари сожаљујем; ал' је име неблагодарности спрама оца погрешка највећа: свете

О сљепоћом опојена злобо, о зла жертво душе изгубљене, рат сте дигли на свемогућега! Би несретњи морехоци пређе, - постигнути корабљекрушењем на

" Зла причина и зла предвјештатељ кад злу судбу легиону каза, на њихова божествена мртво, воцари се ухилење мртво, погибе

" Зла причина и зла предвјештатељ кад злу судбу легиону каза, на њихова божествена мртво, воцари се ухилење мртво, погибе им живост

Неправда је Сатанине душе зла шар црни у воздух извела: ад се зове, злости мучилиште, злога цара мрачно владјеније.

лете ужасне фурије с криковима аду приличнима, смирит себе у мраке не могу, иако је њихова стихија, јер их мучи зла ћуд и опака да мучење своје успу црно на слијепе неба мутитеље.

сасвијем противна закона: на једну ће закон правде благе бит у свете начертан линије, на другу ће превласника њина зла свакога црњат се закони - адски спомен свезе са Сатаном.

Злобо клета, да те бог убије! Зла поразо родитељске душе! Зла предсказо отровне судбине! Прва се је крвљу осквернила безакона рука Каинова, првога

Злобо клета, да те бог убије! Зла поразо родитељске душе! Зла предсказо отровне судбине! Прва се је крвљу осквернила безакона рука Каинова, првога је сунце видијело убојицу

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Онде пише: „Не брините се за сутра, јер сутра бринуће се за се. Доста је сваком дану зла свога“. Сви присутни сагласише се са тим речима. Њутн остаде у Улздорпу до у јесен године 1666.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Можеш ме мрзити и гадити се, али ти бар знаш ко сам био. Ни на кога се нисам бацао, нисам био рђав, пакостан, ником зла ни сам желио. Никад. А ето до чега сам доспео. Сад је свака рђа боља од мене.

У том тренутку, ћелија, сва крвава и опогањена по зидовима, била је слабо осветљена, а два искривљена, зла и злобна ока стражара пред вратима, са бајонетом о рамену, вребала су га крвнички кроз четвртасту решетку од гвожђа.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

(Отуда она глад доживљавања, као неки духовни суперинсулинизам, са свим садржајем патње и зла које и себи и другоме наносимо, каткад можда није друго него акт инстинктивне самообране, легитиман и неосудив као и

Па кад је најзад прикупио снагу и дошао кући, нешто раније него обично, не слутећи никаква другог зла осим онога што је у себи носио, те затекао код жене љубавника, она се разбјеснила као фурија, ружно га изгрдила,

под маском исто такве срамежљивости и руменила, исту такву, или чак и већу, мјеру непрозирне црнине и непровјереног зла. Без сумње, свак носи у себи понешто те врсте.

Није одговарало мојој природи то перверзно прегустирање будућег зла. Опирао сам се. Па ипак су тиме били успјели да му усаде нејасни страх пред помисли на евентуалну мање ведру будућност.

Порасла фактична моћ и проширене практичне могућности за прављење зла само ће учинити да он порасте у властитим очима, појачати ће у њему увјерење о важности властите личности, а упоредо с

какве је све снаге кадра да покрене, на какве је све подвиге или злодјела кадра да човјека натјера, какве ли квантуме зла да у њему ослободи таква једна примарна ситница! Мали лични ресантиман кадар је да учини читава чуда.

Данас они незаситно xоће да им се прича о њиховој болести. Људи траже што голију конкретизацију свог зла и свог пакла...

А колико ли зла знаде нанијети људима! Ево како то изводим: малобројне су радости примитивна човјека. Оно што ме код примитивца

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Сваки га је знао као нерадина и пијаницу, али нико није ни помишљао да гледа у њему зла човека. Други је такође досељеник, звао се Новица, а тврдио је да је Црногорац.

« Откако је учинила први корак за ближе познанство са Ђурицом, од тада јој вазда стајаше на догледу нека зла слутња.

Нешто не знам како је сад по другим земљама, али држим да свуд има тога зла. — О, те како! — рече апотекар. — Бандити су велико зло у свима државама...

Једнога се зла опрости, а стотине других, мањих и већих, рађаху се... Докле ће се овако ?... Кад ли ће доћи дан да и он положи своју

Немој да ме доводиш до зла, јер може бити свашта... — и он претећи махну главом. Станка скочи, па стаде пред њега.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

ОШТАР ДАН 95 ВЕЗИРОВ СИН 99 У ЦАРА ТРОЈАНА КОЗЈЕ УШИ 105 КО ДОБРО ЧИНИ НЕ КАЈЕ СЕ 107 ПЕПЕЉУГА 112 КРАВАРИЋ МАРКО 116 ЗЛА ЖЕНА 126 ЖЕНА ВРАГА ПРЕВАРИЛА 129 СВЕТИ САВА И ЂАВО 131 ДЕЧКО КОЈИ СЕ НИЧЕГА НЕ ПЛАШИ 134 ЂАВО И ЊЕГОВ ШЕГРТ 139 ГРБО

МАЈКА ХРИШЋАНКА 339 АКО СТЕЧЕ ПАМЕТ, НЕЋЕ СЕ ОЖЕНИТИ 340 ЂЕВОЈКА, МАГАРЕ И БАБА 341 НЕМА БОЛЕЋЕГА 342 ЈУНАЧКО СРЦЕ 343 ЗЛА ЖЕНА САЧУВАЛА МУЖА 344 БАБА И ЂЕД У ЛОВУ 345 БАБА И БЛАГОВИЈЕСТ 346 БАБА И СМРТ 347 СВЕТИ АРАНЂЕО И

351 ШТА ЈЕ 3АПОВИЈЕД — ЗАПОВИЈЕД ЈЕ 352 СВОЈСТВА ЛИЈЕПЕ ЂЕВОЈКЕ 353 И ВРИЈЕДИ 354 ПОМО3̓ БОГ, ЗЛА ЖЕНО! 355 МОЈ ЈЕ ПРЕДЊАК 356 ДЈЕВОЈКА И КНЕЗ ЈОВО 358 БОРОВИЧАНИ СКАЧУ У МАГЛУ 359 СЕЉАНИ И ВОДЕНИ РАК 360 ЗА ОКУ СОЛИ

Он једва то дочека и оде. Кад он дошао до теталије, али она зла виче, псује, те куни, боже, куни, до бога се чуло, не зна се шта све ради, куне и куне, најзад рече: — Још једанпут

Немој од мене крити, кад ја све знам. Мој синко, ти плачеш зато што си гладан; твоја зла маћија не да ти јести, јер хоће да те шундра; али не бој се, неће јој то поћи за руком, јер, помоћу божјом, свакоме

и отјера их у свијет без игдје ичега, а он остане ту са својом женом, те је поживио још дуго, срећно и задовољно. ЗЛА ЖЕНА Путовао некуд чоек са женом, па ударе преко ливаде скоро покошене.

сам се био којекако навикао; али како та проклета жена дође к мени, мало за ова неколика дана не цркох од њезина зла: саћерала ме била у крај, па видиш како ми је ова страна што је била од ње осијеђела, све од њезина зла!

од њезина зла: саћерала ме била у крај, па видиш како ми је ова страна што је била од ње осијеђела, све од њезина зла! Прођи је се, ако бога знаш! Остави је ту ђе је; а ево ја ћу тебе учинити честита што си ме од ње избавио.

Надимаше се ђаво да пукне од зла видећи овако себе преварена, кајаше се што је са попом имао посла, па опет умоли светога Саву те посију шеницу и

већ велики момак, онда га цар отјера у свијет, и каже му: — Да се нигдје не станиш, док не нађеш гдје су се два зла ударила.

глогов трн гдје се око њега обмотала гуја, па гуја пеца трн, а трн боде гују; онда помисли у себи: „Ево ово су два зла“, па пође унаоколо разматрати она мјеста.

Тада краљ рече: — Валај, и јест ту било зла. А чобан прихвати: — Валај, није зла, него добра. Опет пита краљ: — Како, море?

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Ја сад немам своју драгу, и њен не знам глас. Можда спава са очима изван сваког зла, Изван ствари, илузија, изван живота, И с њом спава, невиђена, њена лепота; Можда живи и доћи ће после овог сна.

Можда спава са очима изван сваког зла. МИ ЧЕКАМО ЦАРА ВЕЛИКИ ДАНИ МИ ЧЕКАМО ЦАРА Понели смо у рат своја срца мушка, Сузе седе косе, загрљај

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Невероватно је колико су људи мало знали о узроцима овог зла које се појављивало у земљи сваких петнаест до двадесет година.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Јунака, који стекне пријатељство виле, никаква зла коб неће задесити. Својом надприродном интелигенцијом и вештинама вила би увек налазила излаз из тешкоћа.

из ове групе никад није раније прелазила Атлантик, и како је путовање било практично завршено, мислио сам да нема зла у томе да им опишем неке од страхота Атлантика које сам доживео када сам га први пут прелазио пре девет година.

Ћипико, Иво - Приповетке

— умешаше се и девојке. —Кад хоћете нека! Гради се у нас нова црква. И њега узело на радњу. Хоћеш видјети зла... Једне вечери донијели га кући пребијене ноге. Јад и невоља! — заврши нагло. —Па си га болесна оставила?

Угледа да су кућна врата запрта и да око куће нема ни живе душе. Она ни у сну не наслућиваше зла, нити му се надаше. Али ипак, у први мах, у њој је нешто чисто задрхтало и потерало јој живље крв у главу. Упре врата.

Не би они то били урадили да их на то не нагна љута невоља. ...Једнога дана зла срећа намјери на њихову кућу у околици познатог трговца Осман—ефендију из Скадра.

Стари Никола види да су се дјеца почела љутити, а није их лако одљутити кад им прекипи, па, да не буде зла, одреди да се с духаном кући поврате. Млађи син потјера коње, па с оцем одјури из града.

—Испричај све проту, — нука млађи брат Спасоја, кад је Митар одмакао. — Нема ту зла.. . бранио сам се...— и, угледавши неимара, вели живље: испричамо, видећеш, биће нам лакше!

Већ молимо те као бољега, отјерај с радње ону налет, да не буде зла. Оба брата упрли очима у њ и желе да чују одговор, али он затеже, размишља — не зна на први мах што да им рече.

уђоше у град, у тијесне улице, гдје нигда сунце не грије и гдје се тјескоба усред подне осјећа, чисто се растужише — зла слутња поче се јављати.

” Па се диже и тјешио их: —Даће бог те неће бити зла! А браћа захвално га гледају и, утјешени, враћају се пуни наде у тамницу.

Но свеједно, — рече живље, — само да сте ми ви живо и здраво! А знајте, зборе наши да неће бити зла, већ ће вас домало пустити. Браћа се живо згледаше, а отац промијени говор и упита их: —А имате своју потребу?

Ваља да прође поред саме касарне, а увијек, када се између војника нађе, преда да јој што зла не ураде. На крају града, с једне и с друге стране улице, из крчме слуша пјесму, а ондје гдје су црвени застори на

Мисао јој се навраћа к дјетету што је од јуче само у кући остављено: биће гладно... плакаће, може бити да му се што зла догодило? И она, гледајући у мртвога Марка, не мисли но на своје нејако чедо...

— Кажи господину све што знаш! — умијеша се Антица мирно. — Није у томе зла! — А што ћу казати? — попусти он. — Она је, ваља рећи истину, мајка овога шкоља.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Нама је историја приредила два зла: дуге прекиде, праве зевове у културноме развитку, уз њих још и вековну дијаспору.

реда, уљуђености и животне сигурности у свом завичају; с једне стране бескрајни неимаров градилачки занос, с друге зла стихија (болест и смрт) која га је покосила чим је мост завршио.

иза свих прича које у његовој прози налазимо, можемо дослутити древни мит о борби између светлости и таме, добра и зла. Ту исту борбу наслућујемо и у беспрекорно изведеној новели „Мост на Жепи“.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

средином XВИИИ века такође представља позадину - али ширу и значајнију - на којој се развија радња романа и испуњава зла коб ликова И, као што их не смемо назвати ратним романом, Сеобе с једнаким правом не можемо сматрати ни историјским

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

У друкчију је печалбу пошао. Саставио је Дружину по старом крџалијском закону: од зла оца и од горе мајке, у којој се о вери не пита.

Чак ни православни спровод ка вечној кући није могао да гледа. А зла им није творио. Људи су у њему гледали чудну загонетку и многи се питали: да ли му је криво што се нису сви истурчили,

Али немој да се љутиш. Отишла ти је зла ријеч да си крвник за нашу руку. Тежак ти је и збор и поглед. Чуло се да је за тебе сваки Србин крсто, липово штапче и

Новица Преле– жанин би се мање зачудио кад би на његову месту видео Дервиш-бега који је до својега бекства толика зла починио!.. – Те то си ти, Селиме? – Баш ја главом, као што видиш!

мирнога и у суштини честитога Арнаутина, простога муслиманина који је од те тако стечене вере живео, но охола и зла Турчина који презире и мрзи све што на чело подиже три прста.

суморност му се подвукла, лице још црње, очи дубље упале, али у свој снази неко свечано примирење, преко сурова и зла израза танко-танко се превукао неки душевни смешак. Као после слома, као при оздрављењу. Ту само на угловима очију.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Србија ј’ самосвојна, подесна ј’ њива та, И твоја реч ће можда истребит’ семе зла, — Ал’ шта ћу, болан, овде, како ћу, шта ћу ја!...

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

(Начини смешан комплимент и отиде.) САРА: Но, како вам се допада? РУЖИЧИЋ: Зла волшебница претворила је лепоту Хелене у руготу Хекубе. САРА: Видите, колика и каква разлика између ње и њене кћери.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

189 ПРИЈАТЕЉУ ПУТНИКУ 190 ПРИЈАТЕЉУ ПЕСНИКУ 191 ДОК БУДЕШ ПЕВАО 192 ВЕСЕЛА ПЕСМА 193 ЗЛА СВЕСТ 194 ПРОМЕНИ СВОЈУ ПЕСМУ 195 ОЧАЈНА ПЕСМА 196 ЗАЈЕДНИЧКА ПЕСМА 198 ПЕСМА ЗА МОЈ 27.

последњег сунца О зашто смо тако сами и слаби и крти Док се земља окреће око своје смрти негде испод земље зри тишина зла Најзад сам довољно мртав ништа ме не боли Дрво се нагиње над заборавом нема шта да се воли Нека ниче цвеће из

се гасећи се Онај ко несебично уступа сунцу Место на коме се реч ни ноћ не зауставља Види птицу која лети изван зла Излетевши из једне једначине ругајући се Онај кога је свладао свет И стране света одузете од сунца Види чудо

из мржње док песма нас спасава Плашљивих речи и штурога класја Сунце је мрак који нас осветљава Обасјај ох обасјај ЗЛА СВЕСТ Видех ли у насиљу прерушену срећу Ил три пута дат себи три пута рекох не О смилујте се узмите натраг Слободу

И хлебови се под земљом школују; Ја бих се желео на страни зла тући; Па ипак, по милости историје, Повраћајући и ја ћу у рај ући.

Петровић, Растко - АФРИКА

Треба дете сачувати од погледа који му може донети зла. На улици разговарају црне жене између себе. Како је Дакар вавилонска кула, то је свака друкчије очешљана и свака

— То вас забавља, да их плешите? — Не, ништа ме овде не забавља, али покаткад презирем их из дна душе и желим им зла. Наилазимо на Ђуле који још играју, прљави, у екстази; досадно и глупо, као оно прво вече кад сам стигао у Боаке.

Катанац, марке Јал, обавијен у крокодилску кожу. Доста је пожелети некоме зла, закључавајући катанац, пада онај истога часа мора да умре. О катанац је закачен чунчић за навијање конца.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

А тако ми и Осман казује да је баш главом Станоје доходио... ТРЕЋИ ТУРЧИН: А дакако!... ПРВИ ТУРЧИН: Е, зла поганика!... ДРУГИ ТУРЧИН: Још нешто има. Веле да је некакву цуру баш самоме везиру отео. Ал’ о томе други пут!...

ТРЕЋИ ТУРЧИН: Јемин Алах, а од малена патим ода зла погледа... (Уклања се устрану.) ДРУГА СЦЕНА Пређашњи. Главаш долази. Радак, Вук и Исак остају на вратима.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

— Тако дакле једва Руси откравише руку, Мене от зла избавише, утишаше хуку. Сице шест месеци мраз за мразом стеже, Нос и уши пали, ноге људем веже.

срећом мојом, подгорска пастирка, Те долази да се купа и ту цв'јеће бирка: О, ја ћу ју умилити с окладом у пјелу, — Зла не може душа витат в оном красном тјелу! Свирјел моју чуће она.

Кане л' они жизан своју вашем придат другу, Или серце мње пљенити ваше као слугу? Зла гордињо и лакомство нечестиво свјета! Нигда ли вам није доста нит' шта овде света!

Чрез мене знате! Та вам је прадедни Језик и вера; свети и грађански Оцена стари обичаји: Стара без основа зла је новост! Гледајте како царства сограђани На пољу свога језика ревнивим Борењем спеше к светој цељи.

Вид ћете ми ви узети, Оку моме плач донети Помрачноме. Очи моје, ви бегајте, Зла толика не гледајте. Око мамно, чародејно, Јесте вабјашч полнасмејно, Преварљиво.

Дневне туге рађају сне худне, А сни ноћни растуже нас будне. Јесмо л’ без зла који час? Човек, страва човеку, ах! већа, Гони правду, што је свију срећа, Гони мир из света сав.

изушћене врлом, На утеху људства разноси повесница: „Прими овај мач, ако добро узвладам, за мене, Ако је влада ми зла, носи га супрот мене. Шта там’ хучи? Разлеже се камен, и љути се пена, Гвоздена врата су то, лађама беда и гроб.

Топла тебе недра очекују, чисто седиште, Да те од сваке собом заклоне беде и зла. Ту ће се твом сваком удару гласи одзиват, Као кад златно перо златне се косне жице.

Али нема зле среће да среће нема у себи, Стог’ се и зове срећа, мада је худа и зла: Колико лепих ножица, и каквих једрих листића Жељно ту око види — зналцу и туга и сласт!

Па ако је што и знатно, то се једва терпи, Осуђује, укорава, растеже и керпи, Код такова зла еспапа а горег пазара Зефир ми се међу лишћем на жалост претвара.

Но зла судба не да ми се маћи, не да ми се возвратити мајки, да јој кажем что је чеду мајка, и како је више всего љубим, више

бози; первоначални из њих бје Бјелбог, начало добра, творац и податељ всјех благ; јего противник бје Чернобог, начало зла, творец всјех кознеј и зол, љубовавши сја мученијем рода человјеческаго и пораженијем јего всјаческими нешчастијами;

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

ВУЈО: Слободан?... Слободан, дакако!... А зла ви срећа, витези, да какви ће ни бит’ господар, него слободан?... Јуче — е није богме, него баш одјутрос, и заплакала

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Стог бежи таква, маглена, прозирна, Да запамтим те увек такву исту, Као икону од зла што спасава. Распи се у прах кô звезда свемирна — И да те сањам блештећу и чисту Што ти не беше она Жена права?

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

У историји манастира Ђурђевих ступова обрађен је лик ктитора, Стефана Немање, кога зла и неправедна браћа прогоне због његове ктиторске делатности, али га патрон манастира, свети Ђорђе, спасава и помаже му

измучене животиње, конкретизован је у српској верзији одметањем животиња у хајдуке као једином могућношћу одбране од зла.

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

пасти... или вечно Зла и подлост презирати Ледним оком горског лава... Ја сам стена, ал’ крвава!... 1860. ЋУТИТЕ, ЋУТ’ТЕ!...

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

4 Ведрину из тла бола, знај, сише овде корен бол. И радост недозрела, или вај, из патна срца ли вине, кô птиче зла кад устрели рука, падне, и крвав остави траг.

МАРИНА ПЕСМА Јадна моја Мајко, камени, камени недужна!... Код живе тебе народом кад зла оте се реч, страшни спомен твој оста на веке!...

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

За њега је карактеристична пословица у којој он опомиње човека: »Ти мене чувај од нокта, а ја ћу тебе од свакога зла« (Вук, Посл., 6419; упор. и Мојо Медић, Бијели лук и нокат, Јавор, 1891, 189 ид.).

схватањима) из истог разлога из кога се ноћу не остављају напољу — то јест, да се за њих не би залепила каква зла душа.

Како у раније тако и у касније објављеним варовањима б. л. је (в. СЕЗ, 55, 1953, 230 ид) заштита од сваког зла, у њему има 77 лекова. Богиша. По личном сазнању Миленка С. Филиповића, у Дубровачкој жупи б. (или »цвијеће св.

Пре него невесту (да би је заштитили од сваког зла) изводе »мушкарца окићеног луком и венцом паприка« (ГЕМ, 42, 1978, 372, околина Зајечара). Пелен. У народној песми п.

Ћипико, Иво - Пауци

— вели један од комшија. —Што не би вјеровао? — јави се један времешан човјек. — Нађе се свега код људи: и добра и зла! Па било је и досада, ако и ријетко, тога код нас... А Војкан, удовчина, накресан, па... би што му драго! .....

погачу и неколико комада планинскога сира, да присмочи у путу, прегршт ораха и комад благословене свијеће, да га од зла брани и на прави пут приведе. Пунећи торбу, стара га свјетује, а отац Илија само пуши и слуша ...

И подржа тако, све док бијасмо на догледу мору... Него по подне превријеми на час, али, ето, нема још зла... још се може... Пада ли, пада... и учеста снијег. Али подноћ наједном сасу пушавица, као брашном из пуне вреће .. .

па се заклоних ту, чучим огрнут и тако дочеках зору... И ево ме сада овдје... И не бијаше зла, људи, да не однесе лед ова два прста... Ево, никако не моту да их скупим... —А отац ми? —Не знам...

Па ја и не браним да поштени људи склоне своје благо за мећаве и зла времена баш у мојој огради. Нека реку ко им је то игда бранио?

— Мајко, бојим се зла! — сажали Божица кад Раде изађе... — Бог се расрди на нас... и сам он зна што нас чека.. — Уфајмо у Мајку божју,

— Де, види, Раде, — замоли — има ли зла у њој? Раде се насмија преко воље: — Одавно већ ја не вјерујем у гатке! — одговори замишљен.

—Муч', грдобо! —А брат му, Крње, лугар је! — настави Цирило. —Пас, господару, као и он; веле ти је зла учинио. А знате зашто су га прозвали Рогом? — и надуши се обијесно смијати. — Лако је за њ!

Није био друге, већ да идеш по њу у варош. Ко је имао на што да напрти, не бијаше му велика зла; догнале би се двије до четири фучије, па штедњом залегло би за два—три дана.

Сјети се намргођена очева лица, својих недовршених наука, туђе воље и свега онога што га је као зла коб већ од рођења гонило и увијек било проти његових простих жеља.

А нисам мога... Помога сам му у другој пригоди; ма исто, рђаво сам се влада... А хоће ли бит' зла? — Не знам ти рећи, — одговори Иво. — Неће ни ова митит' без арчи!

Исељеници што се отуда враћаху нијесу о њем говорили ни добра ни зла, но засве приповиједало се „ружних” ствари. У задњу говорило се да је био господар великог хотела који је изнебуха, а

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Толико подао нисам. Димитрије Краткотрајну ведрину и радост сменио је мук, а онда се изненада онде устобочила зла вола и пизма.

унаоколо неће остати ни једног проклетог глоговог дрвета ни џбуна, јер ће, да би истерао врага и очистио манастир од зла, наредити да се на глоговини кува свакодневни оброк.

Можда ћу претерати кад кажем да се дечак пре свега устремио на зла створењца апиште, која како народ говори станују баш овде, у пукотинама ове стене.

Она руши наша најузвишенија чувства. Исмејава светога Ђорђа, а он је оваплоћење витештва, утаманитељ зла. Његово копље се поболо далеко од врата аждаје. Смеје ли се то аждаја? Кези ли се? Је ли то свети Ђорђе згранут?

Казну је извршио Дадара! И опет је јадни Букара био смешан док је онако мршав и издужен, као зла година, висио на грани с које су опадали велики гњецави плодови и шарали му пртену кошуљу и модро лице.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

1886. ГОСПОЂИЦИ Н* По воли своје судбе клете, Прогоњен страшном буром зла, А мислећ на вас, мило дете, Из даљине вам пишем ја.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

данас пир, Да са њеним задисајем Сипаш миомир…“ Љубичица главу диже Из дубоког сна, Па сад више не уздише, Заборавља зла. Април, 1876. ПОЗДРАВ ЂУРА ЈАКШИЋ Ој Козаче, ратни сине!...

Станковић, Борисав - ТАШАНА

И зато: ко је умро — умро; ко је жив — нека живи! И зато нека сваки од вас, помажући сироте, не чинећи зла другоме, живи и радује се животу. Нека се радује богатој трпези; радује меканој, топлој постељи; здравом и добром сну..

И затој ћу те баксим пред њи да те тепам. Затој ти ово казујем, да после немаш зла воља на менме за тија шамари што си ги од мене изручаја. Саг брго на посла! (Угура га у подрум и гвири.) Улази Сарош.

Чекају да им нана дође. А нана им никада, никада неће доћи! Ах! Када буду порасла, деца моја, о нани ће само зла слушати... Гле оног старијег шврћу, како ми паметно око има и лепу округлу татину главу... (Окреће се.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Младост граби, тако је било, и биће... Већа је брига Срба. Кажу код нас да нема зла из којег не може изаћи добро; али Срба некако неће добро.

све се смирило; а што се није смирило, то се затрпало свакидашњим и уобичајеним. Такав је увек ритам невоље, зла, болести.

” Докле год у овом свету један има славу да може и сме, а други има срамоту да трпи и мора, дотле је свет царство зла. Престравила се паланка од себе, од царства зла у себи.

Престравила се паланка од себе, од царства зла у себи. Неки стари људи се најзад, као на прстима, извукоше кроз капије, које су нечујно отварали и затварали за

Но, све, све се мора поднети. Непоправљиво, ненадокнадиво, мора немоћни човек носити и поднети. Свака зла и погана реч стоји на човековој савести као камен тешка, али мора се носити и подносити...

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

ВУЧИТРНСКИ МОСТ О, на пољани широкој лучни камени мост стоји, Љуби га моја душа и до зла бога сам узбуђен; Прелазе товари, ждребац упрегнуту кобилу доји, Река под мостом тече, под ребром младост

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Нарочито је добро схватио тајне трава и тајне лепе речи, уверен да нема зла које се не може отклонити једним или другим.

Људи који су стајали око њих посматрали су их заустављена даха, ужаснути. — Ко ће их сада од зла бранити? Шта хоће та девојка? — питали су се у себи, не усуђујући се да гласно изговоре ни једну једину реч.

Зрака се сунца још није такла воде, а већ је био с друге стране зла. Ах, како би кликнуо да му у устима није било воде! Овако, с брега кошуљицу хитну, и узмаче.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

А та воња је најчешће била зла. Бог је пуштао морију и уништавао читаве породице, бог је допуштао ужасне злочине, бог је радост изненада претварао у

силама природе, жеља да се те силе савладају и учине савезником изражавала се у наивном веровању да постоје зла и добра божанства.

Страхиња, издајник и бранилац отаџбине у Кнежевој вечери, Марко и неки његови противници у низу песама, добра и зла снаха у песми Јакшићи кушају љубе, младожења старац и младић у Удаји сестре Љубовића.

Он беза зла, сине, проћи не шће, не шће с царем, сине, на Косово; окренуо друмом лијевијем, те на нашу Бањску ударио, те ти Бањску,

ја идем преко Цариграда, тева м' која сукобити беда, те ме тева на мејдан зазвати; ја ћу с' тешко болан учинити од зла бола тешке срдобоље“.

Глас допаде црном Арапину: „Зла ти срећа, црни Арапине! Стиже јунак у твоје сватове; коњ му није коњи каквино су, веће шарен како и говече; нит' је

Врати Арап сиву бедевију, па говори Крањљевићу Марку: „Зла ти срећа, незнани јуначе! Који те је ђаво навратио да ти дођеш у моје сватове, да погубиш кума и ђевера?

Све повика мало и велико: „Бог да живи Краљевића Марка, који земљу од зла избавио, који сатр земљи зулумћара! Проста м’ била и душа и тело!

“ Гди је Маџар оком погледао, ту Кајица стрелом ударио. Зла Кајици срећа приступила, те не гледа стреле у Маџара, већ он гледа нишан за облаком: запе стреле од Сибиња Јанко, и

и сиви соколи и бијели украј Саве двори моме брату Змајогњеном Вуку; моје благо мојој старој мајци, нек се рани и ода зла брани; моја луба, ал̓ је рода туђа, она ме је често опадала моме брату Максиму владици: „Деспот Јован ходи по

оружја — испред себе ђерђеф отурила, двије му је ноге подломила, па је собом била говорила: „Боже мили, чуда великога! Зла погледа у добра јунака! Како ли га Турци преварише, и без ране и без мртве главе свезаше му руке наопако?

Јуче су се пушке испуцале, сву је Мачву тама попанула: није тама ода зла времена, ни година што родити неће, већ је тама од прâ пушчанога“.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

И који је тај други, поснажнији закон од божија закона? Јест и врло поснажнија човечја жеља и зла ћуд, којано нит се кога боја боји, ни мора, ни дуге болести и зле несреће, ни саме вечне муке.

имаду и птице гњезда им своја; а ја, одкако бих син човечији, нејмам ни толико свога места где бих исто своју главу од зла времена заслонио. Сажали се на њега о, човече, доброкућанине дворски! те му подај стан у твоме ти срдцу!

сам од Бога преузео; у свако доби га именовати и дозивати га дужан сам, а ја, крвавик, Бога заборавих, који ме ода зла чува; Давиду пророку нисам внимао о томе што нам вели: Увавестите се за ово који се Бога заборављате: да вас кадгод не

Понајпосле — незнана смрт, мирна, зла ли. Мртвим пак у гробу смрдљиво раструњење. То је свима последња издата част.

Та њихова мучитељска оруђа, чимно муче људе, сасма су тешка и зла, дебели нокти непрегибати, зли бичеви, црна клокоћућа смола, смрадљиви задах, кревети жешко угљевље, незагашен

(И пребеда ово пишући у опраљеној књиги, на злој хартији, јакож и види се, с неуправним мастилом!) Од свега овога зла и беде, ти нас ослободи.

) Од свега овога зла и беде, ти нас ослободи. Ослободи нас од зла пливајућих у ових реках, штоно су воде зле, језичаске и нас прогоне и нашу цркву раде да потопе.

Јерно њино у миру борављење и слобода, нас од зла заклања, и бригу нам с наше главе скида, мирост даје... Свесрдо се за све те људе по подретлу и по реду више исказате

Каде си нам за потребу на земљи, ти, наш град великога цара, место тврдо које ће нас од свакога зла заклонити, и скоро трчиш нам у помоћ ка јелен. Каде те зовемо на води, то таки плаваш нам слободу на лађи.

Жао ми га је што се растасмо, С милокрвства стајао бих при њему, Ал' од зла задуха му, клоним се! Отпре хубав и леп бијаше, А сад сасма огруби.

Злочест је био љутица и Птоломеј, Александров принц, мисирски краљ. Од зла му пробеже његова жена, краљица, к своме оцу.

Како је да је, он већ кћаше своју вољу испунити и доправити јој тај храм. Ама и Бог не допусти му: спречаше му зла времена и остала свака незгода чини се с прибивањем. Кад не може, тад не може се правити!

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

одмах осетише да није добро кад не сме да дође, зато се у четвртак крену сама Ташана до Ураније да види шта је било. Зла слутња се обистинила. Тетка Уранија јој је све испричала.