Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Већ уживај данак бели, Што ти добра коб удели, И то сунце што ти сјаје, И ту зору што још траје; Зорица ти данак злати, Твоје цвеће лепо цвати, Ветар пири, цвеће мири — Из његовог гуја вири.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Преостаје метафизика Крхотина и црепова. (10. ВИ 1989) ВЕЖБА Асфоделе, суноврати Које црно сунце злати, Жута звонца која звоне При проласку Персефоне, Суноврати, асфоделе Око којих зује пчеле; Биће меда, зујем веле, Од
у знаку половине пута; Синкопа коју сенком слутње прати Фігура нон анцора цоноѕціута — Двојник тог дана што се тромо злати. (10. ВИИ 1989) КАО МОЛИТВА Јеси ли уморан, Боже, Од неизвесности дела? Целина још траје, цела, Ал пукотине се множе.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
- Кyћа наша мала у звуку траје, мада распаднута; а мирис њен ми, црнилом од зала, дошумив крепак, злати се и брчка од јутра раног па до доцног цврчка.
Смрачују се лица, колоне слика губе чулна својства; по Горњем пољу бледе уникати а зрак са чичка Празну собу злати. Клопара точак климавог устројства.
Иако не знам шта ти се злати дивизма стаса, грло ли ждрално, аура тела, коса ли, гњати? лебдим опијен: несвестан циља очима листам именик биља.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
ТРИ ПИСМА УНУКИНО ПИСМО Ово ти пише, док сунце облак злати унука твоја, дедице непознати. У селу живиш, далеко — кажу људи — у саму зору вредни те петлић буди.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ГОСТ Први пут је јутрос у град Дошао један Лукац Млад. А за њим, око девет сати, Сунце је почело да се злати. Пролеће је тајну поруку Послало у град по Младом Луку: За два-три дана, две-три ноћи И оно ће нам, сигурно, доћи.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Један сан, који сјај месечев злати, Јавља се, чили, повија онако Како мирис дуне пољанама лако, Како уздах ноћи кандилке заклâти.
Све је још мирно, тихо и свечàно. Још зора неће плави свод да злати; Нама је добро, и нама је рано Да се дан опет с хуком својом врати: Свет наших мисли сад је тихо дан’о.
ИИ НА ЦРКВЕНЦУ Преко жутих поља гледам тамо даље Где хоризонт злати позна светлост знана, Одакле нам сунце са заранка шаље Још последњу милост своју овог дана.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
О ПОЧЕТКУ — Ко започне, његова се броји. — Какав почетак, така и сврха. — Златна сврха злати и незлатан почетак. — Зао почетак, а гора сврха. — Што се не почне то се не доспије.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
О најлепше се липа смеје — У самом ваздуху као густ врт. Под очима трава мирно веје. Жута се лала у њој злати И клати и тако теку сати.
Где је велики дан и ми сред њега мали, Огромни торањ и сат који нас прати Док бежимо на Тису коју злати Иловача са сунцем где су вали? Куд склизну тај свет? Као да оде Тисом Одроњен, ногом, комад иловаче.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Тако и Злати, као удовици, није било допуштено да иде средином улице у вароши: „Када иде чаршијом, никако да не сме средином већ
Једна реченица у Тетка-Злати у том је погледу врло захвална за анализу. Прво зато што садржи препознатливу Станковићеву метаболу, и друго зато што
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Нигде звезде, свуда тама, — Па ни суза, ни песама. XXXИИ Иза горе сунце ниче, Па на гробљу дрва злати; Роса пала на цветиће, Па их учи мирисати.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Фризур носи холандијски, када шета, игра пољски. За њом скупа свила шушти, око грла сва се злати. Лепо харфу знаде бити, нуз то лепше јошт певати: К'о славујак на гранчици кад попева милосници; Ни кумрија не мож'
Ћипико, Иво - Пауци
А доле морска пучина трепери у зимњем сунцу и постепено, с умирањем дана, злати је... затим посури, а кад ноћ пане, шум мора освоји ћутљиву околину. ...
Узе перо и хартију и пише Злати да га не ишчекује, а нека не води бриге о ономе што су последњи пут уговорили, и о чему она му пише.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
над понор спустио главу, И рујни вечерњи зрачак, што земљи сунашце прати, Са лаким трепетом и љупким његове рогове злати. Вече се спуштало благо... Пролетњи данак се скривô, И цветно стресајућ грање ветар је хладнији бивô.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Затим су га чули како мрмља: — Видим га: злати се да дну! Па одмахујући главом шапуће: — Не, то је само одбљесак сунца! А онда: — Сребрн је, људи!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Обешта Христос: Аз дам вам уста кому какова: теби Златоусте, жених вас злати истино даде златна уста. Златога учитеља злати ученик, златослов.
Обешта Христос: Аз дам вам уста кому какова: теби Златоусте, жених вас злати истино даде златна уста. Златога учитеља злати ученик, златослов. Сему златноме ученику судби господње бише вазжделени паче злата и топазија.