Употреба речи златне у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

црвену ружу заденути; зубун бео као снег, а по њему разне шаре, по којима, као малене звездице, трепере сребрне и златне шљокице... И побратим није изгледао лоше: не знаш чему пре да се дивиш, да ли лицу, оружју или витоме стасу.

па наједанпут пребледе као листак хартије: — Ох, сад знам! Сад знам све!... Ено, оне златне белензуке! Познајем их! Ено и минђуша!... Ох, несрећнице! Та све што је на њојзи, све је то његова... крађа!...

Сад се диже млади Гружанин. — Господо судије! Питајте ову жену: откуда јој ове златне минђуше и белензуке? Стојна врисну, изненађена, а румено јој лице потавни; сва је дрхтала, рекао би пашће.

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

” Безлобни смеј знак је весеља. А ко је достојнији всегда веселим бити од благонаравна и добросердечна чловека? Златне и слатке речи: „Весели сја јуносте в јуности твојеј, и ходи во свјех путех твојих без порока”.

учињене, на таково достојинство возвишен, не само није се срамио очина состојанија, но и всегда на трапезу своју, међу златне судове, и земљане заповедао је метати, и то је исто служило на већу славу његове вредности.

Глупост, варварство и лудо невјежество могу за неко доба на високи престоли седети, круне златне на главам носити и добродјетељ удручавати; но време, које је свачему пила, њихове ће престоле и с њима заједно у прах

Овде служе оне свете речи: „Б л а ж е н и м и л о с т и в и, ј а к о т и п о м и л о в а н и б у д у т!” Златне су и оне речи Исократа к Димонику: „Мηδενί συμϕοράν ονειδίοης!

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

ко лист, у храстовој крошњи с вечери на ветру, никле из воде, из птица, из гробова и вукова, његове речи, златне и зелене, цветају, брује и расту.

камења, камени точкови ветра, цвет кременом укресан, кланац од кога хвата вртоглавица, кроз главе им севају златне ливаде Арголиде, међ ногама се открива зрно пшенице, али јунака нема, ни њихових лађа пред Науплионом нема!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

14. декембра. Путујем дањом и ноћом. 15. декембра. У вторник у 8 сати дођем у Вјену. Код „Златне крушке” ноћим. Из Новог Сада у Беч за 4 и по дана. ПОСЛОВИ С РУСИМА Декембра 15. дне 1814. год.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Време је пролазило. Осим оне дијамантске игле, Мојсило је Савци поклонио за Цвети некаки златан брош и златне минђуше; за Васкрс хаљину од тешке свиле, осим других ситнијих поклона.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Па баш и да умрем, па шта! Живео сам доста. Било нам је обома, хвала богу, лепо!... Изродили смо пород, све као златне јабуке. Иженили их, дочекали унучад, па се напевали и насмејали!... Па сад... смрт! Ако! Зар зато треба плакати?

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Дан или поноћ, шта ли је? Дубоке ли су путем тим, Господе, твоје провале! Бусије с блеском краљевским, Златне ме чаше тровале.

Почнем јутром онде где вечером заста, Увек држећ чврсто краје златне нити; И мој дан безмеран усхићено свити, С песмом јата болно распеваних ласта.

Али увек тужно беше срце Деспе... Подари иконе цркви Архангела, Златне канделабре Пречистој код Преспе, Два товара блага и двадесет села Цркви у Леснову...

И у топле ноћи, када је ваздух пун златне звездане прашине, и док на мрачним зидовима спавају мирни паунови, и када сви цветови отварају своја срца, отварало се

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

То раде и други очеви, али купују деци и шећерлемета, златне хартије и лопту од гумаластике што скаче с врх јаблана! У цркву је ишао само на Ђурђевдан, у кавану свако вече.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Ди да идеш, наша бити мораш!«... Један скида златне белензуке, Други скида дукате са врата, Трећи вели: »Пољуби ме, Јуло!«...

Африка

је у пространоме плавом бубу који се разлепршао на све стране, главе обавијене у огромну плаву чалму, ногу обувених у златне чизме. Коњ је такође сав са златним карикама, накитима итд.

Црњански, Милош - Сеобе 2

посматрала, како се у њеној кући, болесник, барусав, поцепан, сав у блату, претвара у лепог официра, који има тако златне брке, тако меку косу, тако плаве очи, осмех тако топао. Она би ујутру – тако рећи у кошуљи – улазила и у његову собу.

Штапсквартеру бригадира Витковича описивали су, на брду, изнад Подоља, међу бастионима, и рушевинама, поред такозване Златне капије, као да је у Варадину. Павле је причао, да му се учини да улази Енгелсхофену.

Фењер је осветљавао врата, која су чувала два гренадира, који су имали клобуке, беле, и златне, као главе шећера. Исакович са чуђењем угледа, на њиховим ногама, чизму. Али је већ пролазио.

Имала је крупне црне очи, а косу францеску, златне ципелице на нози, а у руци, велику, златну, лепезу. Исакович је прелетео, једним погледом, царицу, али је био

Официрски затвори, у Кијеву, били су тада у једној згради, која је била у једном порушеном бастиону, у близини старе Златне капије, на брду изнад Подоља, недалеко Печерске лавре.

Теодосије - ЖИТИЈА

пут, а приложише засебно и манастиру Ватопеду, где је син њихов одлучио да живи, злато много, а цркви свете сасуде, златне и сребрне, и часне завесе, златом извезене.

После краткога времена узевши велики товар злата и сасуде златне и сребрне, ради дељења манастирима и пустињацима, пође одмах на пут.

Преподобни и благородни који су с њим дошли, одморивши се, одмах принесоше манастиру свете сасуде, златне и сребрне, и завесе скупоцене, а доведоше и коње изабране и мазге за рад, и два кабла сребра насувши дадоше, а игумана

Свете сасуде златне и сребрне, и скупоцене завесе принесоше, а са овима дадоше цркви и велику сребрну зделу пуну сребра, и уписаше себе у

Бојећи се светога у олтару, без метежа, ћутећи, кропљаху земљу сузама. А часно и свето миро било је сабирано у часне златне и сребрне сасуде док је свети божаствену службу свршио. А када је излазио, изгледао је сав огњен.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

који су заузели доњодунавску плочу придолазили су једно за другим турански Бугари, Печењези, Кумани и Татари Златне хорде, који су се мање или више утопили у ово словенско становништво.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Тиса је била поплавила врбаке и сада су тамо, на острвцима направљеним од грања и земље расле висибабе и оне нарочите, златне перунике, какве се не налазе ни у чијој башти. Предложих Рашиди да одемо донде, поново давши Атаману знак да се чисти.

Перунике су биле златне, хладне и мирисале на муљ и воду. Извукли смо се из врбака носећи читаве нарамке у наручју, али наша одела било је

- Не мораш да ме грлиш, Рашида. Написаћу! - пошао сам према граду, а она је ишла за мном носећи оне шашаве златне перунике у наручју.

У томе има, можда, и нечег тачног: оне имају мамине златне косе и очи, мамин ход због кога вам се чини да не корачају по земљи.

Ишла је друмом боса и препланулог лица носећи неки завежљај у рукама. Коса јој је блештала као златне перунике на сунцу, а усне су јој биле чврсто стиснуте. - Ипак је нас тражио ноћас по насипу!

— 3а рибизле си сазнао тек пре два минута! — говорила је леђима окренута, а на води се као златне жабице распрскавало сунце.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

исто веровање, само са друкчијим објашњењем: „Пре године не ваља дати детету јаје у руке, јер кажу да су му дотле руке златне, па више не би хтело гледати у њих.“ На Груди се верује да ако се прекрши ова забрана, онда ће дете умрети.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

га видели двеста година, а онда се појавио на нашем ћошку са неком плавом мачком; једном од оних, мислим, што раде на златне полуге; шта се догодило, прославио се, па сад дошао да се покаже. Каже, ћао, момци, још глуварите на ћошку?

врелине када је угледао како улази кроз окретна стаклена врата у строгом тамном костиму, без икаквог украса сем слапа златне косе која је пратила њено лице попут нежно свиленкастог ореола. »С тим још није, значи, готово!

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

топлину и звучност: На углу кестен погурен стоји, јесен му нову одећу кроји, шкарама сецка хаљину жуту, крпице златне лете по путу. (...) Уз окно замишљен дечак стоји, посматра кестен како пламти као да важну лекцију памти.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Преводилац српских народних песама у немачкој књижевности Вилхелм Герхард причао је да га је Милутиносић увео »у златне руднике српске поезије«. 1828. скупљао је за Вука Караџића народне песме у Црној Гори. 1833.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

30. „Ала среће страовите, Па не могу, ох, помоћи!“ Са се дере златне ките, У образ и баца злоћи: „Нај то теби, вражи коте! А доћи ће ђаво по те!“ 31.

преко без'не скок: Ил' сунце моје одонуд узети, На небо моје амо то пренети, Живота мога да обасја дане, Плетући златне у њи своје венце, Ил' моје сунце одонуд донети, Размрскан падом илити умрети.

Нуто, побре, њене пусте муке! Носи јела, те од сваке руке, Носи пива, љуте шљивовице, Па је точи у златне чашице, Носи бела леба шеничнога, Носи млада сира меканога, Сира, брате, од своје кравице, Коју ране њезине

Од удари Ферата у рамо С леве стране па на десну амо, Пресекô му рамо, груди, токе, Токе златне од четири оке, И пресекô на пушци јабуку — Све пресекô ка десноме куку; Не би гвожђу одолело љуту, Да Толико још

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Чак су ме неки и запиткивали: да ли виђам код ње старинске велике, златне паре? ОД тога ништа нисам видео. Само често, у ноћи, тргнем се из сна, пробуди ме светлост свеће.

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

А то што желим, никако боље не могу учинити него преводећи на наш језик златне и прекрасне мисли учени(х) људи: и таковим способом и родитеље у њи(х)овом благом намеренију укрепљавајући и у срцам

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Од сухога стоји злата саливена слика њена, под ногама слике златне бела стена од степена. Од сухога стоји злата саливена слика њена, на темену слике златне кров од храма мирно дрема.

Од сухога стоји злата саливена слика њена, на темену слике златне кров од храма мирно дрема. У очима слике златне нека мисо ко да сева гледајући испод себе каква ли се слава спрема.

Од сухога стоји злата саливена слика њена, на темену слике златне кров од храма мирно дрема. У очима слике златне нека мисо ко да сева гледајући испод себе каква ли се слава спрема.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

дан кад је млада царица шћела родити, пође јој муж у лов, и у томе она роди два сина златнијех руку и трећу ђевојку златне звијезде на челу.

најмлађи царев син опет се намести као и пре да чува јабуку, и сачува је опет онако, и сутрадан опет донесе оцу две златне јабуке.

— рече Грбо. Потом Грбо оде краљу крштеном и донесе му златну струку, па му рече: — Ево ти златне струке краља ђаволскога и хајде скупи све своје великаше па ћеш виђет чудо од струке.

После ћеш срести другога где носи шарана у чуну, све су му златне краљушти, и тога шарана купи пошто ното. Трећега ћеш срести а он носи жива голуба, и за голуба подај што год заиште.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

ДОКТОР: То су речи златне, које ћу сваки дан повторавати. Како вам је име, господине, да га непрестано у памети носим.

Лалић, Иван В. - ПИСМО

Сунца маглена, сумаглице златне, Облаци које мокри ветар ваја; Потоп разложен као дуг, на рате — Тако се може трпети до краја. (24.

Ту где на дну шкољке, како рече песник, Сан уморан хвата, лежи брат до брата, Леже златне сенке, знакови удесни једног давног, никад допеваног рата.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Нити стојим ни путујем. Једно будим — Друго трујем. Не сећам се Светог јутра: вртело се све изнутра, са зрнима златне тмине у куљању помрчине. ЦРНА БАРА, ИИИ Алге зраче са ломаче. Жарка рука плахте стере. Цвате очи у матере.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Касно је вече, бура се спрема, облаци небом језде, а ковач грми чекићем тешким, искива златне звезде. Ех, сада знадем звезданог творца, ту више нема тајне: то стари ковач, вечери сваке, просипа искре сјајне.

А нека госпа, препуна пара, чула за мачка, за слободара, чула да очи звездане има ил некад златне, са месецима, па брзо смисли лукави план: доћи ће мачак и у мој стан.

Жито се вуче, кукуруз круни, подземни амбар ципом се пуни. Ко се због ове лепоте буни! МАЧАК: Јесен у златне удара жице: дебели миши, још дебље птице, а месец-буца по небу плови, жеља ти дође њега да ловиш, читаве ноћи на

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Нађу га у самом рају... Он се попео лепо На рајску лиснату воћу, па златне јабуке једе; А доле, на цветном поду, у белом и чистом руву, Још многа некаква деца јабуке једу и седе.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

слива од смоле са борја све ће он да хвали само му убрус нисмо дали уочи равнодневице хоће да буде леп кад стане пред златне маљице на дојкама покојне краљице о земљо учини ми то време је за велике слободе за подземне народе земљо ти знаш како

тањире и од зрелине пева од зреле глади сазреле су клисуре и борове игле и срце планине под каменом негом и златне шуме за које се никад не зна зашто стоје што не крену још један корак у висину начинила је Милешева вече које

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

„Да ли је толико лакомислена, да је могу занети златне ствари ?... Или ће се опет одупрети бесној сили ? А он!... Ух!...

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Жалило је ц’јело Сарајево, Понајвише Сарајли Илија: Од јада је тамбуру разбио, Златне жице по путу губио, А терзијан у воду бацио; Терзијану тихо говорио: “Пливај, тони, златан терзијане, Како моја

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

ГИНА: Неће да се смилује ником! Ни младом, ни старом, ни болесном! Неће да се смилује ни за паре! Давали су му и златне сатове, само да не бије, ал он, зликовац, неће ни златан сат! ВАСИЛИЈЕ: Зар може човек да буде толика звер?

Да пробаш да ми га од Дропца заклониш! МИЛУН: За то ти ни Бога не вреди молити! Давали су му и златне сатове, само да не бије, ал он, будала, неће ни златан сат! ГИНА: Па шта да радим?

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

и она једина дрвена столица, и кревет његов, тај најдрагоценији залог његове златне слободе, сведок најсрећније и најбурније младости...

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

МОЈ ЗООЛОШКИ ВРТ ПОЗДРАВ ЈУТРУ У освит, долетеше паунице, Донесоше златне наруквице; За њима гуске, ћурке, ћурани Који заузеше места по страни; Довукоше се, споро, патке (Пачије су ноге

Смаже га одједном, без по муке, О лишће отре златне руке. (А онај Јаков се, и даље, брчка у кади И прави мехуриће на дугој бради.

” „Хајдемо, што даље од збиље грубе, На турнеју ћемо сместа велику! Ако си крезуб, златне ћеш имати зубе! Ћелав? Набавићемо ти дивну перику!

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

ИИ Ја знам да мени Господ неће дати Старост дубоку, нит̓ поред мене Свечано проћи и људи и жене, Златне ми свадбе сталожени свати.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

најскупоценијим ћили мима, и старим и скупим сликама из Пећи, Свете Горе и Рила; по рафовима поређао сребрне сахане и златне зарфове. Доле, до капије, утврдио бињиш од мрамора, са кога је узјахивао на своје чувене коње.

Овлаш повеза се кратком, свиленом и затворене боје марамом. У уши обеси оне материне у родбини наслеђиване златне минђуше са великим дукатом, које су биле спојене златним ситним и дугим ланцем, чија је средина била утврђена за

велике, нико онако, за тридесеторо, дугачке, једноставне пешкире преко колена, нити ико има онакве и за онолико свећа златне и сребрне чираке. После се чу како одозго викну: — Магдо!

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Чудно се коло страсти тада води Уз златне харфе и песме на лири, У лепој, чедној, поноћној слободи, Док ћелав месец изнад кућа вири.

Непроспаване ноћи. Свеж, оштар ваздух прашину дигне лако По пустим улицама. У ведрој самоћи Млаз златне зоре чека дрво свако И живи људи.

одвећ нам је мало Драгих ствари дато усред хуке бурне Времена, — и све би можда лепо стало У најмањи простор једне златне урне.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

и оку старијих, па се на осами гдје разасну и маха дају своме нагону за покрет, тако се ломљаху и титраху мјесечеве златне зраке по Цетињској долини и околним брдељцима. Цетиње у оно доба, бјеше пусто поље.

“ Посједаше. Стара и оне двије, уђоше и оне, па стојећке гледаху странце. „Гле! исти онаки гуњић и оне златне пруге на врату, носаше Јанко, кад га Тајо доведе на Бадњи дан!“ рече полако Милица. „Јест, богами, и овај је вицер.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Златна стола нестане као и вјештица, а њихове златне чаше претворе се све у папке којекакијех стрвина. КОЗЛАК („ЧОВЈЕК С РЕПИЋЕМ“) У Дубровнику, па и у околици, неуки

Кад голубови улазе и излазе, врата се сама отварају и затварају. Краљица сједи у пећини за златном таром у које су златне нити и брдила, и тка златно платно. Тако ће ткати увијек, док нестане рђавих људи.

— Не питај ме Марија Анђелија, имам драгу Јелену (или већ како јој буде име) у златне нити унићена, у сребреном брду убрђена, ја те драге не могу из златних нити изнитити, нит је могу из сребрена брда

(Зима) 215 — Иза гора вила граје, / носи вјенац око главе? (Зора) 216 — Ја изиђох на сребрно гувно и ударих у златне свирале, свак' ме чу, а нико не виде?

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Из те собе одведе га у другу у којој је друга ђевојка златне жице испредала. А најпослије уведе га у једну собу у којој је трећа ђевојка бисер низала, и пред њом на златној

ја сам царица, пак немам златног разбоја ни преслице, ни златне квочке ни пилића”, и пошље свога слугу к жени да је пита хоће ли продати те ствари.

После ћеш срести другога где носи шарана у чуну, све су му златне краљушти, и тога шарана купи по што по то. Трећега ћеш срести а он носи жива голуба, и за голуба подај штогод заиште.

врата нема а прозор високо — не може да се припне, док на један мах види ђе низ прозор некака жена спушта своје косе златне, те он притрчи и ухвати се за оне косе, те га извуче у кућу; кад ко је? она иста ђевојка.

родити жена два близанца сина, кучка окотити два пса, кобила ождријебити два ата, а више куће изникнуће ти двије сабље златне.

Кад царски син чује за пепељугу, ђипи па отрчи к њојзи, раздере на њој мишје хаљине и натера је да обуче оне златне, па је одведе оцу и матери, те се лепо венча с њоме.

дан кад је млада царица шћела родити, пође јој муж у лов, и у томе она роди два сина златнијех рука и трећу ђевојку златне звијезде на челу.

“ Слуга носећи ковчежић пустињом чу, ђе плачу ђеца, те полако отвори заклоп, кад види ово двоје ђечице као двије златне јабуке и на челима звијезде, ражали јој се, те их не шћедне закопати у земљу, него их баци у једну јажу од млина, па

ти си мене оживљела, и ја сам тебе дужна до смрти љубити, а ласно ћемо живљети: ја ћу продавати моје златне косе па и себе и тебе хранити, а кад све косе продам, ондар ћу траву по гори брати па тебе хранити.

“ На ово баба пристане, те сјутрадан ова ђевојка одреже бич косе златне и пошље бабу на пазар, говорећи да га не да за мање од сто златнијех цекина.

Баба тамо амо ходајући, срећа је нанесе на царева сина, па га упита, хоће ли купити ови бич златне косе. Кад царев син види, вас умре од чуда, досјети се да је ово коса његове драге, пак ухвати бабу и упита, откуда

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Сунце већ бјеше нагло ка западу кад се Бакоња трже. Он похита. Сад, за накнаду, машта му поче ткати златне снове, али кад се примакао к возу, опет га обузе голема туга. Бељан и говедар довезоше сплату. Оба бјеху гологлава.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Неки су казивали да у глуво доба по утринама из земље излећу златне пчеле. Грешне жене које би нагазиле на златне жишке остајале би без порода. Људима би се сушиле руке и одузимале ноге.

Неки су казивали да у глуво доба по утринама из земље излећу златне пчеле. Грешне жене које би нагазиле на златне жишке остајале би без порода. Људима би се сушиле руке и одузимале ноге.

Од Мораве до Дунава нема брда које ја нисам чепркнуо. Где год чујем да се ноћу виде златне жишке, или ми кажу где су се Турци подавили, ја удри у копање. Богами, није злобан наш сељачки свет.

неко целог живота тражи благо, као на прилику ја, па га не нађе; а некога, као на прилику тебе, Адаме, донесе ветар у златне рачве, семце зарије жилице у њих, па се златом храни. Зашто ли је тако?

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Док би трепнуо, била је пред њима златна лубеница, а на њој Рибља Глава. Дечак испружи руку да дохвати лубеницу, али златне лубенице, наједном, нестаде. Уместо ње појави се на води златни обруч.

у окца очеве мреже, шапутао је о топлим морима у којима расту корали руменији од трешања, а између њих промичу златне рибе. Сунце је већ квасило стопала у мору и расле сенке дрвећа.

се за њом, запањен: из белог, светлуцавог песка пружали су се ка њему румени прсти корала између којих су промицале златне рибе. »Гле!« —рече себи. »Па ја сањам!

»Гле!« —рече себи. »Па ја сањам!« — дечак протрља очи, али између корала руменијих од трешања и дале су пливале златне рибе, а краба коју је вадио из мреже мењала је боју од мркозелене до руменозлатне. Дечак од чуда изгуби дах.

Забринули се принчеви Ферфелини: далеко је 3емља Ветрова дуг је и опасан пут до ње! Можда би и без златне птице могли да нађу три дебељушкасте принцезе и буду срећни? На сироте Кнедлице нису смели ни да помисле.

Лепотица га само сумњичаво погледа, али од тога трена дани су им се расцветавали као златне руже. Научи лепотица да се смеје, да страхује, да брине, да се радује.

Зар није желео да никне? Па, никао је. Зар није желео да порасте? Зар није порастао? Затим пожелео своје златне плодове, и добио их. Тај пут до мора ја ћу проћи, заиста проћи!

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Са равног Марсовог Поља гонећи кочије златне, Задоцњен жури се квирит, и у град уморан стиже; Фркћу уморни коњи, и лаке кочије лете, И по глаткоме друму вихор се

Под буром детињске страсти, Подобно мајскоме цвећу, они се свијаху дружно, Пијућ' из златне чаше невине љубавне сласти.

Нађу га у самом рају. Он се попео лепо На рајску лиснату воћку, па златне јабуке једе; А доле на цветном поду, у белом и чистом руву, Још многа некаква деца јабуке једу и седе.

високо заброде, И са твојих руку пану гвожђа тврда: Да побједну химну слушам с твојих брда, И да с тобом славим дан златне слободе! А. Шантић ЦXИX ОСТАЈТЕ ОВДЈЕ! Остајте овдје!...

Полако крачу. И док магла тупа Растањује се, и док сунце лије Радости златне из црвених купа, Сви машу руком изнад бразда тије', И продрти им пешеви рукава Лепршају се, шуме, к'о кад вије Вјетар

ти си био пун снаге и воље, И долап си стари окретао живо; Тешила те нада да ће бити боље; Млад и снажан, ти си златне снове снив'о.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

дугачка поворка носача који унесоше и положише на столове и столице ненадмашно драгоцене дарове египатског краља: златне чиније, ибрике, шоље, пехаре, сребрне кондире са златним рукаткама, сребрне легене, бокале и вазе, разно драго камење,

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

— Волиш ли ме? А сунце, је ли, волиш ли га, волиш ли сунце? Небо волиш ли, волиш ли ове зраке, ове сјајне, ове златне снопове, волиш ли све? Боже, како чудно, како ја волим све ... овако ... тако ...

Нежне и меке као паперје, стршале су њене златне локнице испод капице дубоко навучене, а велике плаве очи, под као снег белим крзном, гледале су ме некако недетињски.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Онда иступи пола корачића ближе слици, умилно-заинтересирао искривљена врата и малко уоштри поглед кроз златне бриле. Израз његова лица постепено се претапао у усрднозабринут: на пассепартоут-y било је отиснуто златним, пљесниво

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Из те собе одведе га у другу у којој је друга ђевојка златне жице ицпредала. А најпослије уведе га у једну собу у којој је трећа ђевојка бисер низала, и пред њом на златној

угледа с двора, па стане говорити сама себи: „О боже мој, ја сам царица, па немам златног разбоја ни преслице, ни златне квочке ни пилића“. И пошље свога слугу к жени да је пита хоће ли продати те ствари.

Ти одвежи коња, ништа се не бој, онда скини ону рђаву орму па метни на коња, а оне златне никако не дирај, јер ће се слуге пробудити, ухватити ће те, и ти си, побратиме, пропао.

близу царскијех двора, ал̓ се замисли момак опет: тешко му дати златног коња за златну јабуку, а мора га дати, јер без златне јабуке неће му онај цар дати очев трс.

Без тог кличка биће јабука још љепша, стога се цар наљути, откину кличак, кад, на његово велико чудо, неста му из руке златне јабуке, а пред њим се створи лисица, која очас одскакута за својим побратимом.

После ћеш срести другога где носи шарана у чуну, све су му златне краљушти, и тога шарана купи пошто-пото. Трећега ћеш срести а он носи жива голуба, и за голуба подај што год заиште.

— одговори Грбо. Потом Грбо оде краљу крштеном и донесе му златну струку, па му рече: — Ево ти златне струке краља ђаволскога и хајде скупи све своје великаше па ћеш виђет чудо од струке.

бирта три кћери, па како су имале наваду голе спавати, свуку се и ту ноћ па легну, а на његовој кочији биле су три златне јабуке, па од њих удари свјетлост у окна. Дјевојке опазе те јабуке, па се стану договарати да их од њега украду.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

1914. КРВ И ДОБРОТА Ту, на ратишту, те јесени кобне, Нашло ме писмо, њене златне речи, И моја мала, прастара доброта.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

указана част да добијем америчко држављанство стално чувају у једном сефу, док су моје ордење, дипломе, докторати, златне медаље и остала признања одложени у старим сандуцима.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

У свету има много чега о чему не можеш сазнати ако не умеш да читаш и пишеш. Знање, то су златне лествице преко којих се иде у небеса; знање је светлост која осветљава наш пут кроз живот и води нас у живот будућност

Ту и тамо иза зида од лепо сложених дрва видао сам, с времена на време, златне увојке моје америчке “Виле”. Пуна опреза, она ме је посматрала са ивице шуме као права српска ”вила”.

Признао сам да о томе појма немам. Показујући руком на златне таласиће сунцем обасјане реке делавер, рекла ми је да та река није увек изгледала тако блистава и питома, а онда ми је

Тада сам је подсетио на оно што ми је често говорила док сам био дете и о чему сам већ раније писао: - Знање су златне лествице преко којих се пењемо у небеса.

Аполона: висок и прав, руменило младости зрачило је са његовог лепог лица, а чело су му красили праменови косе чисте златне боје. Чинило вам се као да гледате младог сер Валтера Скота.

електромагнетне теорије, он је показао да катодни зраци лако продиру кроз танки слој метала као што су златне или алуминијумске фолије, иако су потпуно непровидне за обичну светлост.

Многе занимљиве приче испричане су о јурњави на Запад у доба златне грознице, када је откривено злато у том делу САД. Јуриш на експерименте са Х-зрацима био је сличне природе, а и мене

Планине на Западу још нису отвориле своје златне жице. Велике количине угља и руда чекале су да буду извучене на површину земље да би служиле развоју огромних

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Ђаво је младићу стао иза леђа, Пружајући прстом на дукате златне, Причао му дуго о сластима разним, Што се могу купит’ благом па ма чијим; Гуркао га вешто лакоумљу вељем, Будио му

Петровић, Растко - АФРИКА

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Турцима — Пред кућу сјајан цимер истиче: На часном недру мајке рођене Негован цветак твоје чедности, Румено лице, златне витице И миран поглед дýге пријатне, И све те твоје дражи чудесне Будзашта нуди гадним Турцима За худи живот сина

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Мислећ’ на те, мислећ’ на те, Кад самоћа срце стреља, А из срца разбију се Пуна јата разних жеља, А златне су — ти их златиш, Теби лете — ти их вратиш, Дивље ти се птице чине, Не познајеш јаде њине, Склапаш од њих очи

О, кажи ми, шта ти срце — Моје срце приповеда. Каже ли ти миле снове Бујну тугу, слатке ваје, Пева ли ти златне наде И румене уздисаје?

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Вериге су златне биле, ил' подобне злату, Кљученица и преручи — све чест своме млату; Роговље је све китило изрјадно камење, По

Један тек споменик, „усрећити твој тобом народ”, Остаје вечно честит, остаје свима познат. Златне речи твоје, Сабурану изушћене врлом, На утеху људства разноси повесница: „Прими овај мач, ако добро узвладам, за

Ког’ иста слава славно одликује Кад виспрености седмом небу лети Бесмертија да празник торжествује, Гди Клио шири златне листе своје, А Орфеј пева дивно славе твоје!

Влас се таласа једној к’о златне повесмо свиле, У друге гори око, сунца електарска зрак! Рек’о б’ да гледиш два тек развита пупољка, Ружице беле

Ту ће се твом сваком удару гласи одзиват, Као кад златно перо златне се косне жице. Небесна луча нек’ ти чисте боје разгара, Нек ти рајском росом сокови бује бистри; Анђео љубови нек’

— Стих трећи, штампан у Летопису очевидно погрешно, гласи онде: Версе су златне биле, ил’ подобне злату, па сам га ја морао исправити, а онако како сам умео. — Бога славенског Дида објаснио је Г.

добио оду од дванаест пречага да сам у приповедању употребио на сваки начин бегрјаношарну от востока зарју, да своје златне зраке на наше заљубљене просипа кад они, чаром љубве опојени, по красном пределу најпростије природе шетати еја будут

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Доктор: Имала деца? Давид: Имала, господине доктуре, двоје женске дјеце, двије цурице кô двије златне јабучице. Доктор: Но, два шенска и два мушка деца?

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Твоје око просу дрхтај мојим месом. Ја хоћу да чупам твоје златне косе, Хоћу младост златним урешену ресом, Слапи твоје крви да ми ране росе, Да у мени рикне младост оних дана Кад

И све ми се чини: то смо негда чули, И чекамо дан да златне кише пљусну; Само нема Прошлост своју децу хули, Док Будућност празна тутњи као у сну.

А Поколење Сунца с гора слази. 5. ФАНФАРЕ Ужежите нам луча светлост пуну, Фанфаре златне славу нека груну, И дајте палу царску круну!

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

крила лабудова бела, Белоћу је снега на себе узела; Крст се на њој блиста, сунцу одговара И по хладној стени златне пруге шара. Једно се је звоно с беле куле чуло, У моме је срцу трипут одјекнуло; Запојаше тихо калуђери свети...

Наточи ми чашу вина Из подрума свог; Пољуби ме, загрли ме, Помогô ти бог! Сумраковац 1857. ВЕЧЕ Као златне токе крвљу покапане Доле пада сунце за гору, за гране.

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

Да л’ напити се вина? Или од зрачна недира у златну маглу да пресахнемо за нове златне облаке? ДАФИНА Кад нељубљено мре, тмоло је ваздухом на страст.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

може бити и седиште виле, која се налази под кором (Бог да момчету златне роге, и оно »прободе кору, Ал̓ у бору млада мома, Пак засија као сунце«, нар. песма, Софрић, 26 ид).

Левач), и уочи Ђурђевдана (ЖСС, 118, Шабац), и мећу га у омаху, којом се, на Ђурђевдан пре сунца, умивају (»да би биле златне«, Караџић, 4, 1903, 168, Сарајево).

Берући га, говоре му: »Златноглаве, златне ли си главе, Ти ми знадеш тридест и три траве«, (ЖСС, 118). З. има значаја у Ліебеѕзаубер-y ‹= љубавним враџбинама›.

помаже делију девојку зато што је према њој била пажљива (СЕЗ, 41, 1927, 180). Златне ј. спомињу се веома често и у народним приповеткама (нпр. СЕЗ, 41, 1927, 189; 222), и песмама (‹в. нпр. РЈА, 4, 388с›).

»Митских дрвета и биљака има много. Коме одмах не би пале на памет са букве јабуке, или јаворове, или јовове, или златне јабуке, које у неприступачној шуми чува змија или аждаја, или јабуке од којих се ствара злато, или од којих расту

Ћипико, Иво - Пауци

— Можете скинути и рукавице. — Фала! — понови он, и скиде са руке своје бијеле рукавице, па их објеси о балчак златне сабље, и — иде укочено напријед, а сабља му цука по путу.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

са љигавог камена, јашу грбаве овнове и помахнитале ждрепце, роне у дубоким зеленим вировима а испод носа им промичу златне пастрмке, горе бели, прачисти облаци као јагањци, на западу пожар смираја, влажне похотљиве усне им на уву шапућу

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Нађу га у самом рају . . . Он се попео лело На рајску лиснату воћку, па златне јабуке једе; А доле, на цветном поду, у белом и чистом руву, Још многа некаква деца јабуке једу и седе.

Време је изрило боре по твоме чеоцу тавном И златне нестаде кише, И громовника с њоме. На олтар љубави твоје Ни бакар не пада више. 1890. (ДОСАДА, МАГЛА И ТАМА...

Са равног Марсовог поља, гонећи кочије златне, Задоцњен жури се квирит и у град уморан стиже; Фркћу уморни коњи и лаке кочије лете, И по глаткоме друму вихор се

Под буром детињске страсти, Подобно мајскоме цвећу, они се свијаху дружно, Пијући из златне чаше невине љубавне сласти.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

На њему блистају сребрни тањири и чиније, златне купе, црне земљане амфоре са прекрасним црвеним фигурама. Улазећи у тај Олимп богова науке, видимо да се у њему не

Онда је био обичај да лепе глумице и играчице варошких етаблисмана метну на себе све своје златне адиђаре и - ништа више. Због тога су и биле интересантан објекат за природњаке александриске.

За њих се фукара није више бринула, али се још препирала о златну одежду Сераписове статуе и о златне и сребрне поклоне побожних приложника храма.

Колико пута ме је окупао и освежио, колико ми је месечина разменио својим талашчићима у златне дукате, колико сам снова просањао у чамцу што га је он љуљушкао!

Из Ваше златне гривне кануле би тужно у дубину неколико златних суза. Поетски завршетак, леп одлазак са сцене живота. Један старији

златним дукатима, па ме она сада потсећа на меко лежиште Данаино на које се, у љубавној жудњи, спустио Зевс, у облику златне кише. Сиђимо и ми на то поетско поприште!

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

У девет је госпођа апотекарица чула за шлафрок младе госпође, и чудила се какве то могу бити кућне ципеле од златне коже, у шиљак, и с великим петама. — Елегантан свет то облачи за бал, а зна се шта се носи у кући .

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Хтео бих ето показати деци та позлаћења Валова плавих, те рибе златне, те распеване. Пене ми у цвету благословише одлучења, И с часа на час сазнавах за ветре неисказане.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Какви су то лепотани били! Сви високи, сви стасити, сви усправни! Сунце у небу блистало је од поноса због своје златне војске. Од истока ка западу, свакодневно, путовало је Сунце.

Од истока ка западу, свакодневно, путовало је Сунце. Од истока ка западу кретале су се и златне главе његових војника прве године, треће, сто треће.

— Маслачак? — поновила су браћа њен узвик. — Маслачак? — узвикнуо је и бркати поглавица златне сунчеве војске. Одједном је све постало јасно: и патуљасти раст малишана, и његово одбијање да следи сунчев ход.

ЗЛАТОКОСА На обали реке давно, тако давно да је већ и име места заборављено, живела је девојка златне косе. Ко је није видео, тог није забљеснула светлост њених љубичастих очију.

младе мајке и плавом се светлошћу напуни мрачна шупљина: друга јој кап на голу главу паде: расу јој се око лица слап златне косе. Воду испод језика сам прогута и кликну, окренувши се ка Смрти: — Шта сада?

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

високо заброде И са твојих рука пану гвожђа тврда, Да побједну химну слушам с твојих брда И да с тобом славим дан златне слободе! 1906. МИ ЗНАМО СУДБУ... Ми знамо судбу и све што нас чека, Но страх нам неће заледити груди!

Моји су очеви бунтовници свети, Са душом олуја што хрли и лети, И крилима златне распаљује луче... 1912. ПОВРАТАК Мрем... Са мојих њива ено други жање...

Сама, у провидном велу Од сребрне магле, она стоји тако Блиједа и тужна. И док вјетар лако Праменове златне мрси јој по челу, Њезин поглед блуди преко мртвих страна, Далеко по кршу, по родноме крају; И два плава ока сузом

Полако крачу. И Док магла тупа Растањује се, и Док сунце лије Радости златне из црвених купа, Сви машу руком изнад бразда тије', — И продрти им пешеви рукава Лепршају се, шуме кô кад вије

Пуна доброте тихе, благодатне, Пружи ми руку и кô сестра права Прича ми своје приповјести златне... Знаш ли звук харфе када подрхтава Од слатке чежње? Тако дршћем и ја На сваки глас јој до разданка плава...

И моја душа шири се, све више Оаза бива. И гле, са свих страна, Под благим пљуском од сунчане кише, Плодове златне пружа ми са грана... 1911.

63 Свуда где сам, око мене Помрчина, густе таме, Откад мило не гледају Твоје сјајне очи на ме. О, љубави златне звезде, Пресјале су ваше моћи, Испод мене понор пуца — О, прими ме, древна ноћи!

''Ја ћу, драги, пољупцима Збрисат с веђа ноћ ти слепу, Па анђеле гледај златне И небесну светлост лепу.'' Ја не могу устат, драга, Још млаз бије крви вреле Из мог срца, где згодише Речи твоје

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

за то храњеног; затим, да уђе у усијану пећ; н најзад, да преплива Црно море и да с оне друге обале донесе три златне јабуке.

злата, под гр'оцем од три литре злата, и оно се на бурму отвора, те се носи за јутра ракија; по долами токе и ђечерме, златне токе од четири оке; а на ноге ковче и чакшире, жуте му се ноге до кољена, побратиме, као у сокола, а на главу калпак н

злата, од појаса од бијеле свиле; по кошуљи три танке ђечерме, пак доламу са тридест путаца; по долами токе саковане, златне токе од четири оке; а на ноге ковче и чакшире; а сврх свега бугар–кабаницу, и на главу бугарску шубару: начини се црни

се отворише врата, пак изиђе куја Видосава те дочека краља Вукашина, одведе га на бијелу кулу, посади га у столове златне, угости га вином и ракијом и господском сваком ђаконијом; па отиде у ризницу млада, изнесе му рухо

Кад дођемо из лова планине, ја ћу свраћат Југа на вечеру, а ти свраћај девет Југовића. Кад сједемо за столове златне, ти навали шећер н ракију, па донеси црвенику вино.

Кад сједоше за столове златне: уврх совре силан цар Сјепане, а до њега стари Југ Богдане, а до Југа девет Југовића; њима служи вјеран слуга Лазо.

Извадимо три златне јабуке, положимо три златна прстена, нек изведу лепоту девојку, нека бира чију ће јабуку, ил' јабуку, или прстен

Машила се за коју јој драго, онога је лепота девојка“. Ту су Марка ома послушали: извадише три златне јабуке, положише три златна прстена, изведоше лепоту девојку, па говори Краљевићу Марко: „Чујеш ли ме, лепото девојко!

Царовати оба не можемо, већ ми пошљи кључе и хараче, златне кључе од свијех градова и хараче од седам година; ако ли ми то послати нећеш, а ти хајде у поље Косово — да сабљама

га је барјак поклопио, побратиме, до коња алата; на барјаку од злата јабука, из јабуке од злата крстови, од крстова златне ките висе, те куцкају Бошка по плећима.

злата, под гр̓оцем од три литре злата, и оно се на бурму отвора, те се носи за јутра ракија; по долами токе и ђечерме, златне токе од четири оке; а на ноге ковче и чакшире, — жуте му се ноге до кољена, побратиме, као у сокола; а на главу калпак

“ Кад то виђе Грчићу Манојло, обје ноге низ вранца опружи, те у златне врже бакарлије, а из руку тамбуру одбаци, па десницом за мач приватио, а љеваком вранцу за дизгене, па говори

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

У ветар и у маглу све прохуја, Оста саде — земља. СРЕБРНИ МАЈДАН Онако да сматрамо о свему, тако ка они што но златне и сребрне мајдане копају.

Лише, кад већ до златне руде дођу, те јој жицу намере, тадар баш с опипом и врло прегледају свесрдо. Кад они у засипној дубини земљаној

четири краља, надби их и свију четворицу живе их похвата, паке када би куда на шећњу ишао, њих би четворицу запрегао у златне му хинтове, те тако би се помпашно возио.

На то он пак њега с мобом се напроси, да му да првом оне његове златне и сребрне богове, да их почасти и насити; а допосле пред њим хоће им се поклањати и по адету службу им издавати.

ПОХВАЛА КЊИЗИ Којино руде и мајдане копају тако сматрају и послују докле год находе и мало златне жице, не остаљају, него дурма раскопавају у добину и траже има ли јоште што догод до једне мрве све не поваде, и тако

Ка неке недознане нас порне златне руде, те колико дубље копају, толико више кипе напоље струје разумне! Јерно то је извор текући никад неишчрпан него

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Има си занајат, златне руке: при владику искаче у пол дан, у пол ноћ, — тол’ко си има чес’ у варош... Има си, бре, и касу за паре и еспап,

„Којешта!“ брањаху га опет сад неки, „Мане је вредан и поштен младић као и отац му; има златне руке, које више вреде и од правих сребрних, а камоли од лажних оловних дводинараца!