Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Дан леп, планине се зелене, а поветарац носи са големога Ртња мирис од здравца; по врховима планинским играју се златни и ружичасти облаци, изгледају као леп венац од самога цвећа — и, одиста, учо, каткад ти се чини као да га је нека
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Премудро нас учи П и т а г о р, у златни своји стихови, чеса се ваља бојати и чеса не: „Πρήσσε δε ταύθ ά σε μη βλάψει λόγισαι δε προ έργου, δειλά μεν εκπρήξας
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
У Горњем зограф лађу позлаћује, у Доњем чамџија лађу катранише. У Горњем, у сенци високих чемпреса, зелени и златни, плаве се пауни, у Доњем, у сенци дудова и врба, гушчар тера гуске кроз кокошке.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Све пробуди шумом твојих корачај и, И свему си дала смисао и цену; Сва тајна закона у теби се таји, Као златни конци протекли кроз стену.
Тад даде младићу кћерку пуну чара, И са себе даре великога цара: Златни пас за Серез и бурму за Воден. ЦАР Цео дан сунчани звоне бучна звона, Сва је Призрен градска отворио врата, Кад
Он се ухвати лагано за неки предмет. То је био један мали златни прстен у меким алгама... Вода се светлила у висини, ваљда од многих звезда.
Њен је корак благ, и она иде оборених очију, мислећи на свој златни појас, своје паунове, и хладну месечину коју је једном видела на планини Синис.
Она се усхити лепотом човека, баци златни појас у траву, и, опијена, пружи руке према њему. Провели су ту ноћ у шуми, где је путник најзад заспао дубоким сном
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Као сова што дрема у трулом дрвету стоје она и ћуте и жале за старим временима и оном младошћу. Гле, јаучу она, златни век је прошао; то је онај рудничког казначеја Мијаила и грочанског капетана Младена.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Тај трактир се звао „Златни јелен“, а био је пун официрских породица и глумица из Театра. Споља је личио на аустријске дворове у Бечу, са великим,
су само опис тог официра (висок око шест стопа и више, мало погурен у плећу, али још млад, плаве очи, орловски нос, златни брци, златна коса, ненапудрована кика, одевен у путничку абу хунгарских официра на путу, и хусарске чакшире, чизме и
У долини, шуме су биле црне и чиниле су се непроходне. Руменило заласка Сунца падало је, у долину Ондаве, као неки златни прах, који је провидан, и кроз који цео свет трепери.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Кроз прозор преко пута као златни потоп пљуштало је сунце и качило се за вратила и шведске лествице. Сада је Багрицки говорио о ономе што нас у
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
За дочек суђеница спреми различите понуде: погачу, вино, босиљак и новчић (златни или сребрни). У Ресави се, поред погаче, соли и пића ставе и три ките цвећа, а поред детета целе ноћи „дежура“ бабица.
У приморској нахији, у воду се ставља златни или сребрни прстен, да би дете било „чисто као злато или сребро“.⁴⁷ Вода од купања просипа се на корен шипка, да би и
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Већ одавно је престао да пуши, али још носи златни »данхилов« упаљач којим свима пали цигарете. Понекад, кад зазвони телефон, средовечни мушкарац подиже слушалицу, али
Иза последње речи остаде тишина у којој је још дуго брујао њен златни глас. А онда пет искусних позоришних интелектуалаца који су гледали најпознатије Јулије на свету, пет уважених
да се смеје као луд, баш као на крају филма »Благо Сијера Мадре«, кад ветар разгони на све стране крваво стечени златни прах из поцепаних врећа, али, уместо смеха, обузе га нелагодност — у ствари, притајена паника учини да му колена
раменима умире и најскупљи »Коко Шанел«, док изнад Азриних рамена огрнутих конфекцијом још лелуја нека тајна љупкост, златни прах женствености, и та мистерија остаће нерешена све док обоје будемо живи. —Још увек се анализираш? — упита га она.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
се готово религија природних наука, уверење да природа за човека нема више тајни, да наука све зна и све може и да »златни век човечанства није за нама но пред нама«.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
ко сад за те пита? Ено врата, а ено небеса, Сад ћу друга да гледам чудеса. Тако даље сјајном стазом пођо, И до златни врата веће дођо, Ал' на врати ко је оно? ко је? Она — она — злато сунце моје — Уједанпут — реко: помоз', Боже!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ријешен зато да у овоме преломном тренутку и он бар нешто жртвује за свој златни калајџијски занат који бесповратно нестаје, он презриво пљуцну на гранату и диже је поврх своје главе.
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
А сад своје плане производи. О, ВЕК ЗЛАТНИ! О, слатка времена! Кад је општа љубов ужежена! | Срећне смо ми, срећне кћери српске И све девојке влашке и
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
А невеста нема гласа да јој вриском одолева, сакрила се за ступ златни Астароте, мајке света. За ступ златни Астаротин, што почива на њем греда, а на греди кров кристалов големога храма
А невеста нема гласа да јој вриском одолева, сакрила се за ступ златни Астароте, мајке света. За ступ златни Астаротин, што почива на њем греда, а на греди кров кристалов големога храма света.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Онда му она рече, да иде до оне јеле над којом мјесец најбоље сја, па нека са ње скине златни јанџик: у јанџику ће наћи сребрну кутију, у кутији препирани памук а у памуку очи које тражи.
Тако дође он до јеле, скине са ње златни јанџик, нађе у њему сребрну кутију и у кутији препирани памук а у памуку очи свога господара, па свирајући и веселећи
Препану се чипчије, е знаду да ће с агом на чудо ударити, па му одговоре: — Фала, наш златни ага! Ми ћемо је лако изјести, али нећемо моћи лако платити. — Нико ласније, вјере ми, као ви мени.
Они га сви замоле: — Дај де, лијепи и златни ага, претури нас какогод тамо до јесени. — Јок, јок! Сахат је већ дошао.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Тај момак ће, на часну реч, једнога дана, ако не и раније, мазнути награду за животно дело) — „Златни мали предах“ или нешто слично.
је остављено, да је напуштено, па о неким, као, тарабама, па о поточићима, па о несрећи, пао о сломљеним срцима, а они златни зуби само шљаште ли, шљаште!
Пошто је Ганди имао дивну, плаву косу, Француз га је, милујући по глави, назвао Ор Ганди! (Златни Ганди!) Спајањем ове две речи добили смо органдин! А слово н на крају, упитаћете се свакако? Н се нотује, и обратно!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
) Пред Врч дрвен Арсенију простре светлост Метохију. Оно Поље опет пламти: епитрахиљ, божур златни. За свето се хвата древо изгуб-племе Лазарево. ИИ Вест невољка - позив царски: регимента - пук хусарски.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Покажи им међе своје, Твоје горе, реке твоје. „Од Солуна до Будима И где Тимок златни стиже, И где шуми бистра Уна, И Ловћен се небу диже — То су моје кршне горе, Куда Срби српски зборе”.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
78. Златни топи у град ударише, Лепу Мару у двор уведоше. Лепа Маро, јел’ ти жао мајке? — Зашто би ми било жао мајке, У мог
“ 84. Кад сам била с мајком мојом, Мени фале ове дворе, Да су двори самотвори, И у њима златни столи, У столима паунови, И по двору паунице.
Кад ја дођох у ’ве дворе, Али није, како фале: Двори миром саграђени; Што у њима златни столи И у њима паунови, То су свекар и свекрва; Што по двору паунице, То су моје заовице; Нека ми их, с Богом
високо грање поломише Гледајићи на врху планине Где два брата лова половише, Уловише срну и кошуту, И јелена са златни рогови, И девојче са златном косицом. Млађи братац старијем говори: “Хајде, брате, лова да делимо!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Да имам брчиће смеђе и врло мале, па кад би зором све завесе попадале и поклонили се равно златни елебарди... кад ме прође, да на мени стане краљичино око. Да ме запита меко, ко кад би лептир шушко: Што си увек тужан?
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Сунце, међутим, зађе па понесе и онај златни сноп зрака, а мушице распустише своје коло и разиђоше се. Једна мушица долете и стаде облетати око старчеве главе па
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Сав их народ гледа кад одоше; а они ти стубе, те уз цркву: на олтар се од цркве попеше и на њему крст златни метнуше. Крст засија кâ на гори сунце, и сав народ на ноге устаде, часноме се крсту поклонише.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Паре баци у ћоше на миндерлук, међу јастуке. Од њих се чу онај тупи, ситан златни звек. Не могући да дочека, док му Магда пушку донесе, поче да се нагиње на прозор, ослања о пречаге гледајући испред
Испред њих ишао је Арса са испред себе уздигнутим коритом. Из корита су непрестано као сноп, жар, трептали златни зраци новца у води, по којој је пливао спарушкан и црн празан ћемер. Марко ју је водио.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Зато да те боли. 12 Питао кнез својега агу: — Што бегенишеш, мој златни ага, да приправимо вечери? — Не харчи много, мене је доста џигерица од јањца и крило од пјевца.
— Опрости, ефендија, преварих се! 16 Питао ага чипчију: — Колико крава носи мјесеци теле? — Онолико, мој златни ага, колико је тебе носила твоја мајка раметли-Ханума. 5.
(Шумица) 183 — Зелено се роди, бркато узрасте, сакато умре? (Житно класје) 184 — Златни коњи, свилени покровци? (Зрна на неокомишаном кукурузу) 185 — Ја отјерах на воду вола сива, а дотјерах бијела?
Играчица: У мог баба још и љепши, ђидијо, ђидијо! Коло: У мене су златни ножи, ђевојко, ђевојко! Играчица: У мог брата и још љепши, ђидијо, ђидијо!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
91. Пуна греда бијели пера. 92. Пуна соба за крајцару. 93. Пука тепсија златни кошчица. 94. Пуна црква ђака, ни од куда врата. 95. Пун брег бубрега. 96. Пун до иверја. 97.
Онда мати пође кући, и идући није се освртала, а кад дође кући, али у њеној кући трипут боље него у царевом двору: све златни јелени, кошуте, тице, квочке, пилићи, зецови, све златно.
” Чоек му пружи златни цекин говорећи: „Ево ти за њих ови цекин, а ево ти ови други да ми кажеш отклен ти ова јаја.” Он му све каже, и кад га
него одскочи с долине те његовој истој шћери на скут, а она видећи златни и лијепи прстен, узме га те стави на први прст од десне руке, и пружајући руку пут свога оца рече му: „Виђи тата, како
откупљеник а младић сустопице за њим, док тако дођу у некаку гору, којој врх до мјесеца дотицаше, а листови јој златни бјеху а стабла сребрна, а усред ње виђаше се велики плам и дим од огња.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
непрестано лете, не допушта нам доста постојанства да се сами са собом забављамо и да од себе далеко не одлазимо. Златни совет „познај себе” врло се касно прима.
Као да је душа моја пре много хиљада година у ком П[и]тагореву ученику била и као да је знала једанпут златни и слатки Сократов и Омиров језик, пак као да га је била, по напитку воде заборављења, заборавила, пак истом уједанпут
Хрисантос значи златни цвет; но, овога чловека душа такова је блага, слатка и добра била, да је достојан био звати се рајски, небесни, божји
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— А-а — рече Думе. — Прије свега, сити се они златни ричи скуле шалернитанске инглешкоме краљу: „сомнум фуге меридианум“. — Немој ми, брате, спомињати ту твоју скулу!
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
СТЕНА 44 3ЕМЉА ВЕТРОВА 48 КАМЕНО ЈАЈЕ 52 МАЛИ СВИРАЧИ 56 КИШНА ПТИЦА 60 ЦРВЕНА ЖАБА 64 МАЛИ ВОЗ 68 ВИЛИНИ ЛЕПТИРИ 70 ЗЛАТНИ ТАЊИР 73 ПРИНЦ ОБЛАКА 77 Душа је сањала; свет је био њен сан.
На шуштавим владаркиним хаљинама остајао је златни траг њених прстију, али чим би завршила вез на једном нарамку свиле, у собу је убациван други.
Златопрста их је нежно и с бескрајном пажњом преносила на свилу. Али, уз златни прах свила је сада била посута бисерима.
је у струји ваздуха, који је долазио кроз отворени прозор, треперила орошена паукова мрежа, а преко целог неба сјао златни траг водећи према крупној, усамљеној звезди на западној страни неба.
У рано лето и пред јесен, када су ноћи прозрачне и пуне звезда, тај златни траг постаје нарочито видан. Стишавајући глас, становници 3емље Сребрних Бреза тада шапућу да то Златопрста по небу
Дечак испружи руку да дохвати лубеницу, али златне лубенице, наједном, нестаде. Уместо ње појави се на води златни обруч. Старица с рибљом главом седела је на њему као на престолу, и ругала се: — Стигни ме ако можеш!
га с осмехом сусретали, уверени да на свему чега се реч Златоустог дотакне, још Дуго након тога, трепери неки радосни, златни сјај. Ко зна: можда је тако и било? Можда се лудима причинило?
Како упадале у снег до појаса јадне Кнедлице, молећи птицу да им слети на длан! А птица је, свеједно, измицала, као златни пламен треперила, нестајала, претварала се у једну од оних златних варница па се опет јављала.
Нису ни приметили кад су крај њих слетели вилини лептири. — Хвала за све! — проговори онај златни људским гласом једном дечаку. Овај се трже. То није било, нити ће бити! Мора да му се придремало? Откад лептири говоре?
Али, румени понови речи златног, а плави климну главом. Дечаци нису могли да дођу к себи од чуда, кад златни рече: — Послала нас је морска вила да будемо ваше даске за јахање на таласима. Не оклевајте!
Потребно је само чекати довољно стрпљиво, довољно дуго. ЗЛАТНИ ТАЊИР Од првог јутарњег зрака до мркле ноћи, као бакарно звоно, одјекивало је село од ситних удараца резбарског
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ал' Селиму сада Из царева града Стиже гост. „Из овог пехара Пиј у здравље цара, Селиме!“ Селим очи склопи, Златни пехар попи До краја. Силно ј' срце стег'о, Па замишљен лег'о На душек. Запалио лулу, Пољубио булу, Па - умро. Ј.
Ах, твоје уснице рујне, И страсно, ватрено око, и груди свеже и бујне Веселе око моје. Додај ми златни пехар! Из твојих очију, лане, Ја читам страсну повест, које се многи још сећа: Кад Бахус подиже војску на плодне
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
кулама и кастелима, са својим градским зидовима и капијама, она није изгубила свој некадањи маварски изглед; једино златни крстови који се светлуцају на витким торњевима некадањих џамија показују да су Толедом овладали хришћани.
Та ви сте прави мајдан злата за сваког биографа Сер Исака Њутна“. Хемфре се задовољно насмеши: „А Сер Исак је мој златни мајдан!“ Он извади из џепа пуну шаку златника. „Ево, погледајте!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
у дубину њених зеница, трептали на зарумењеним образима, мрсили се у златним паучинама њене косе претварајући је у златни ореол. Као код усхићене седмогодишње девојчице уста су јој била мало отворена.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
мени, задригао, још мамуран, тежак на ријеч и на осмијех, слабо покретљивих, у сну омлохављелих црта, држећи у рукама златни сат и ланац (плод злочина — стругнуло би ми главом) и полако га навијајући, са окорјелом хладнокрвношћу.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад тамо, али красни цареви двори, а нигдје се нико не види. Једна соба отворена, и тамо далеко на крају види се златни кревет.
Тада рече тета: — Ено, побратиме, видиш тамо на крају онај златни кревет, ту лежи царева кћи; сад отиди тамо, па зграби цареву кћер заједно с поплуном и брзо је донеси овамо.
А пјево пушта челе, а челе почеше цара жацати, а цар се раскриви па скочи: — Ај, златни пјево! Купи, забога на сваку ћу ти перку свезати по дукат.
— Не знам, мој златни ага, прије но што чујем. — Знади да у нашему ћитабу пише: кад право и вјерно раја служи својега агу седам година а
— Хај, хај, то се зна, а да како? — А да хоћу ли, мој златни ага, твој хљеб јести али ћу из дома донијети? — Твој, а да чији?
ага шиљао свога чипчију у јутро рано у дрва са својом сејсаном, па при кретању упита чипчија агу: — Кажи ми, мој златни ага, бих ли смио узјахат мало на сејсану, да бих се могао одморити да лашње сијечем дрва?
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
дивна слика два скупа паралелних густих линија који су међусобно управна и у свим бојама, а преовлађују зеленожути и златни тонови. Одмах затим линије постају светлије и цео простор бива посут тачкицама трептећег светла.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Нема уметника који би се усудио да стави на платно онај ужарени златни покров који је тог благог недељног поподнева покривао сунцем окупане таласиће реке Делавер.
Небо на истоку било је као златни вео и наговештавало је диван априлски дан. Поље, птице, далека стабла шуме и добар пољски пут, све се удружило да
У то ми се приближила и играчица скупљајући прилог од посматрача. Убацио сам јој златни соврин у тањир, а она ме је зачуђено упитала да нисам можда погрешио.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
и натркачити кракље или жирафе, како бестрага зову; око врата куље и таране; мораш наобручати главу и сапети руке са златни ланци, а то све откуда ћеш? ЕВИЦА: Нисам ни ја сироче у бога. МИТАР: Видиш ли ти да ти мати лудује?
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
О златни талог времена простори Пуни сунца! Сенко, где се та земља скрива Где материја сва од заборава открива Ватру у себи и да
Ту сам изнемого. И вишак ватре поста сунце злобе, Златни почетак отрова и тескобе. Све је нестварно док траје и дише; Стваран је цвет чија одсутност мирише И цвета,
Успомено златни праже заборава! Из пресађеног отрова дан расте и спрема Почетак лепоте, а лепоте још нема: У прекомерности и изобиљу
још нисам био изашао из ноћи пуне праведности и трансценденталних муња а у моме духу око кога су се ројили златни инсекти чула се зимска музика што сања слатке врхове.
Краков, Станислав - КРИЛА
За Чеганом је сунце залазило. Шумом обрасле ивице биле су румене са дрхтавим ореолом злата. Златни одблесак пливао је још по језеру, које се увлачило у влажну сенку. Крај обала се згрчиле криве куће као преплашене.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
? Зар ти ниси увек била Мелем цвеће мојих рана, Зар ми ниси и сад нада, Надо моја — закопана! Кад су били часи златни, Кад времена беху срећна, Ја сам имô много вере, — Ал’ зар вера није вечна Зар је вера што у јаду Изневери
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Уху моме словеса су оно твојих уста Без шта б' мени земља била сва глуха и пуста; Што су небу јасне зв'језде, њиви златни класи, То бесједе слуху моме љупки твоји гласи.
Поповић ДАВОРЈЕ НА ПОЉУ КОСОВУ (Одломци) 1. Гди је Призрен, славни град, Гди су царски двори? Гди Душанов златни век Што чудеса створи? Све прогута Косово, Оде српска слава, Гди су били градови, Сада расте трава.
поздрави браћу, Свеза људства и леп сродства утврди се сплет, Трговина цвета, сприопште се мисли узајамно, И опште-златни свету укаже се век. Је ли Трајановог моста та цељ? Ах, освета једна, Декевалу пропаст породи ово дело.
Иза двора измеђ гора Биће доста нам’ одмора.” Покрај двора кад су стигла Два рођена млада брата, Капци златни двора с’ дигли, Отворила сва се врата Од бисера, сува злата. Излећеше вила јата.
руже давно увенуле, По гробу му пелена је доста, — Другог брата по гробу просуле Невен-семе вишњег духа руке, Златни невен вечно на њем’ траје, — Тамо путник пушта уздисаје: Овде пута заборавља муке, Духом младше срце своје крепи И
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
О, заспи нас, заспи! Море, хучном риком брак тај благослови! Сунце, наше сунце, пухор златни распи! (1917) БЕЗ УЗВИКА Ни чудног ни новог за нас нема више, Све су земље нама и драге и сродне; Сред сјаја, и
И ти си мирис у ком беда спава Златни сан, из ког, вај, ипак се буди У атмосферу олуја и студи, Где зимске звезде прах таштине таје!
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Извезено цвећем, окићено горам’ — Ја и ово место оставити морам! Ено, већ се крију сјајни сунца зраци, Ка западу златни путују облаци; Торбицу сам свезô, опанак притегô, И ја бих са сунцем некуд даље бегô; Али једно срце, друго судба
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Срце ми плам, срце ми плам. Запеваћу за Господа. О дане, де прени, славо моја, Леуте дај твој златни звук И певај Вечнога Што небу гре увис. В Вечни Бог је моје видело бескрајно. У срцу нашто страх?
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Такав значај има, можда, и босански обичај да се на Јовандан веже свима у кући црвена свила и златни конци око десне руке и леве ноге, па се то носи до Петровдана, и онда скине и метне на р.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
у једном тренутку, док сам касао под оним стрводером Матијом, да се иза једног усамљеног облачка измаља твој светачки златни нимбус и таман кад сам застао, издужио шију и заждракао горе, ишчекујући да се помоли и твоје жуто лице, мој проклети
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Колико пута паде ноћ, Колико дана прође, И још је силна она моћ, У снове што ми дође! Ја дижем златни пехар свој, Поклоник миле власти, И све у славу пијем њој, У славу прве сласти! Ал' шта сте стали?
Ах, твоје уснице рујне И страсно, ватрено око, и груди свеже и бујне, Веселе око моје. Додај ми златни пехар. Из твојих очију, лане, Ја читам страсну повест које се многи још сећа, Кад Бахус подиже војску на плодне
Давно сам испио пехар љубави И среће рајске И бацио га о тле. Младости златни сан, И страсне јулијске ноћи, и светле вечери мајске, Замени жарки дан. Па где су љубавне сузе?
Бурни Терек јури брже, Бруји, тутњи Даријал И Тамара пехар врже У срдити, мутни вал: „Гле! Кô златни пехар јàко, Над ким влада моја моћ, Нека смело пође тако, За насладе једну ноћ Па нек љуби моје очи, Нека грли вити
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Сала у којој се то дешавало гледа својим великим прозорима баш на Златни Рог. На његовој глаткој плавој површини клизиле су безбројне шарене лађице и чамци, застрти црвеним душецима и
Оно се огледа у три дивна венецијанска огледала: Босфор, Златни Рог и Мраморно Море, а где опази какву живу боју оно је тако страсно пољуби да од тога ваздух затрепери.
Докотурао сам се до великога прозора и сео поред њега; али мој поглед не смедох упрети у Златни Рог. Тако сам посматрао само магнолије које су цвале доле у врту; мој спри, преморен од напора последњих дана, мирио
Кад уочимо велике неимаре астрономске науке при њиховом послу, разумећемо ваљда и њихово дело. Данас ћемо у Златни Праг!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Као ја некада ваше. — И претстављају вас како одушевљено говорите. Одлично вас претстављају, златни су... Ви, Каленићу, палите духове, заносите младеж, ви ћете сигурно...
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Је ли кајање у њој горело, или је од чежње постајала све прозрачнија, све лепша? Ко зна! Као златни барјак вијорила је њена коса. — Вратићу ти свиралу, вратићу ти мач! — молила је младића да застане ма за тренутак.
Родитељи су отишли да зараде кору хлеба. Брата и сестре — нема. Да има сестру, сестрица би му свој златни појас дала. Помоћу њега он би се спустио низ кулу. Некако би дошао до принцезе.
— Тај сат ми доноси срећу! — говорио је, али време је ишло: на златном орлу односио га је златни јахач. Стар и славан постаде сликар. Последње рече су му биле: — Журиш, јахачу, журиш!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
У моме оку, ево, суза сија, И моје ране постају све веће. Твој златни поход и убогу годи, И види Бога у часима овим; Нада мном само мрак студени броди, И душу бије немирима новим.
Лешино гњила расцрвана срца, Са твога смрада траг богова смрди. Плодови твоји златни су кумири, Издајство мисли, тортуре, синџири, Губа и пород гнојавијех груди.
1907. ОЖИВИ МЕНЕ, НОЋИ... Поздрављам тебе И твоју самоћу, Твој шум и златни повратак звијезда! Кô тице кад их гоне из гнијездâ, Ја бјежим теби, јер покоја хоћу.
Ја ћутим ватру свету и ријетку — Моја је душа у своме зачетку Обукла на се сунца златни вео... 1911. ЈУТРО ЖЕТВЕ Овдје, под храстом, гдје се папрат сплете, Почивам самцат.
Ово је крлетка топла душе моје; Кроз њен мали прозор она лети, поје, И сјај златни пије из небеских купа. 1912. ЛУЦИФЕР Силан и голем у ноћ лети, хрли, Кô да га буре побешњеле носе. Погледај!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Распе краљу свилена шатора, зелен шатор од зелене свиле; на њем златни дванаест крстова, тринаеста јабука од злата, — у њој сјаји бесцен камен драги.
коласта аздија, сва од сребра и од чиста злата; на војводи калпак свиле беле, за каллаком од сребра челенка, о њој златни триста трепетљика, свака ваља два дуката златна: у челенки два камена драга: војводи се види путовати, кроз крајину
на вранцу Латинку ђевојку, (но се пусник к земљи увијаше од чистога и сребра и злата: у злато су коња опковали, златни рати бију по копити, а на прси дивна силембета) и на руци сивога сокола, те Максима зета дозиваше: „На поклон ти коњиц
— корист, добит, трговина, зарада ћарџија — трговац ћеив, ћеиф — задовољство, добро расположење, радост ћемер — златни појас: појас у коме се држи ушивен новац; ниска новаца златних или сребрних ћемерли (лонџа) — на свод (дворана)
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ГРАД 175 ИНДИКТ СЕПТЕМБРА 176 СЕЈАЊЕ СОЛИ 177 КЋИ ИПОДИЈАДИХА 178 О ТИРАНИМА 179 КОДРУСОВ ЖИВОТ 180 АПЕЛЕС И ЗЛАТНИ ЈЕЛЕН 181 КОКОШ СА ЗЛАТНИМ ЈАЈИМА 182 МУДРИ АРИСТОТЕЛ УЧИТЕЉ ЈЕЛИНСКИ 183 ЈАСЕН 184 ЈУПИТЕР 185 ЕНЕЈ 186 ИЗ
он скриви пред Богом, хвале му ниучем не издајући: што су били тамо из Јерусалима у харању донешени црковни сребрни и златни судови, он није их ктео почитовати, него их је себи, за своје посуђе преузео, те уједно са својом господом из њих
Таки разбише ону непријатељску војску и њихову земљу они досташе. АПЕЛЕС И ЗЛАТНИ ЈЕЛЕН У неко доби бијаше велико на гласу неки изуграф именом Апелес и састаше се код њега многи понижи иконописци и
И сва земља која се испуња од моје благодети сваким благом, то је моје црпало. У мом великом дому нису теке исто златни и сребрни судови, него свакојаких се судова находи, и бакарних, и гвоздених, дрвених и земљаних.
Није ли се стрмо доле преобрнуло све широм: скупи белези и лепе заставе, да речем дивни барјаци са златни гојтани и красни венци, великојуначни многи копјаници, златноперјаници и заркулоносци, наше хваљене дике?
А не да се возио на цифрастих каруца или на гиздави златни хинтови са шест, с осам ли накићених коња и с поводници и с многим оруженосци.
Шарене хаљине носити и свилу, с гајтани златни шарати доламе и ћурдије са сребром и златом? С драгим камењем се и с бисером китити, јоште с куфијом ципеле и пантофле
био, кому но су погани ка богу поклањали се и дарове му доносили, а он се је уједно с цесаром Тиверијем возио на златни хинтови и царево ниједно лисмо без његова подписа није људма хвајдисало где се и он није подписао.
КАМЕН ЗЛАТНИ ВИРИЛИОН Јест Христос каменом златним вирилиом. Вирилион чини човека смешна, жустра, слободна на бојној војски тако