Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Шума је влажно мирисала и потоци се још рушили. Онда један крајичак златнога котура повири, и још јасније обасја планину. Јуришић, крвавим очима, погледа тамо према планини.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
ЧУВАР ЗВЕРИЊАКА Ујака имам, златнога чичу, о њему хоћу да причам причу. Чудан је ујак, прати га слава, јер ваздан ради уз рику лава!!!
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
ЈЕСЕН К'о горда царица и бајна, са снопом златнога класја, На пољу јесен стоји. Са њиме дражесне главе Лиснатих врежа сплет чаробно спушта се доле, До саме мирисне траве.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Повремено засија сунчев одблесак са златнога крста у његовој руци... Већ су близу, и голим оком се виде. Разазнајемо мештане у колима и неколико војника без оружја.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ Величанствен бијаше старац у томе часу. Сунце сијаше над њим, и зраци му одбијаху се од златнога крста; сребрена Владичина брада и цијела му глава трепташе у свјетилу, тако да им се призре као с неба послани какав
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
од учени[х] људи, а свакога петка бивали би у довољном содружеству на части у господина Гулјелма Фордајс, медика и златнога руна кавалера, којему је краљ ово достојинство дао за његову отменост у медическом знању.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
В. Илић XЦИX ЈЕСЕН К'о горда царица и бајна, са снопом златнога класја, На пољу Јесен стоји. Са њене дражесне главе Лиснатих врежа сплет чаробно спушта се доле До саме мирисне траве.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ја и ти нећемо ово доживети. Па сâм кажи: кад би ми још могли да идемо, рецимо на пример, до Златнога Прага или до Варшаве?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Жао момку дати цуре, ал̓ шта ће: ако је не да, неће добити златнога коња, а по томе неће доћи ни до очевог трса. Цијелим путем мислио о том шта да ради.
Он узјаше на њега, па бјеж̓ с њиме у цареве дворе. Чуди се сав царски двор и дворјани: да чудна јунака, да лијепог златнога коња! Огледају га, цар га милује, док једном слугану заповједи цар да оде у врт и донесе златну јабуку.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Цариград могао изумети а Горанин научити, било као кувар код каквога јешнога паше, било као посластичар с оне стране Златнога Рога. Но највећу новост учини долазак у село Суљ-капетана, старога ратника и горанскога витеза луталице.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
ЗА НОВУ ГОДИНУ 216 СТАРАЦ 217 СТЕФАН СТЕФАНОВИЋ 218 ОДА НА РАТ 219 ЈЕВТИМИЈЕ ЈОВАНОВИЋ 223 ПЈЕСН ПРИ ПОДНЕСЕНИЈУ ЗЛАТНОГА ПЕРСТЕНА 224 ВЛАДИСЛАВ СТОЈАДИНОВИЋ ЧИКОШ 226 КУПАЦ И ПИЉАРИЦЕ 227 МИЛЕНКО И БЛАГОЈЕ 229 ПЕСМА 231 СПИРИДОН
То је сребро и драги камен! 1826. Стефан Стефановић ЈЕВТИМИЈЕ ЈОВАНОВИЋ ПЈЕСН ПРИ ПОДНЕСЕНИЈУ ЗЛАТНОГА ПЕРСТЕНА Прими овај златан перстен, Анчице, С њим ти дајем душу моју и серце, Које ће ти верно бити И до гроба теб’
Шварц је први тако барут начинити знао како се могао за рат и лов употребити.” ПЈЕСН ПРИ ПОДНЕСЕНИЈУ ЗЛАТНОГА ПЕРСТЕНА (стр. 168). Штампана у Летопису Матице српске за год. 1830, ч. 22, стр. 63—4; потпис: Јоаннович.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1883. ЈЕСЕН Кô горда царица и бајна, са снопом златнога класја, На полу јесен стоји. Са њене дражесне главе Лиснатих врежа сплет чаробно спушта се доле, До саме мирисне траве.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Нико не зна, јер се нико с извора није вратио. Осети Варалица како му горњи зуби о доње ударају, а пред њим већ јасен златнога лишћа шуми. — Сад узмицања нема! — нареди себи, а ноге му дрхте. — Пропашћеш, будало! Самога си себе преварио!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Један лептир, што је био Пун златнога прашка над њом разви крила, Док је сребрн вео титрајући крио Пурпур њеног т'јела.