Употреба речи златној у књижевним делима


Дучић, Јован - ПЕСМЕ

А лаж са уста која пољубим (Отров у златној чаши причести, Убијца с мачем својим стогубим) Мрачи све путе моје ничести.

Африка

Човек се никада не осећа да је праћен од њихових погледа. Тако, док се купам у мору на Гореу на сасвим златној плажи, али на самом пристаништу, без костима, са каском и чувајући се што могу више од сунца, сви урођеници који су ме

Теодосије - ЖИТИЈА

И могао се видети дирљиви призор крајње смерности: онај који је некада био висок и лежао у златној и мекој постељи, лежаше само на рогозини као један од последњих и убогих људи, дишући последњим дахом.

Добра је, дакле, чистота и молитва и пост, када се држе у милостињи и правди, и када сијају правдом као бисери на златној огрлици.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Златхе хорде, продрли су у Бугарску и Тертер је био приморан да уда своју кћер за сина хана Ногаја и да плаћа данак Златној хорди (1285. год.). У ово време је бојар Шишман, куманског порекла, основао видинску краљевину (1290. год.).

Матавуљ, Симо - УСКОК

Пошто припали, извади златан часовник и гледну на њ. О златној верижици, осим часовника, вишаше још њека округла кутица, што привуче пажњу и дивљење женскадије и момака.

два синчића, Ђузу и Рама, два красна дјечка, који одмах прионуше уз Јанка и који први у браству видјеше шта је у оној златној кутији, што вишаше уз Јанков часовник. „Иконица!

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

романима, хумористичким и сатиричним причама, те чисто дечјом књижевношћу, Ћопић се, ретко али снажно , враћао својој златној жици , обогативши првобитни круг прича неколиким драгуљима изворне лирске прозе.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Касна је ноћ и мени се не спава. У ово глуво доба разговара се само с духовима и успоменама, а ја, ево, размишљам о златној паучини и сребрној магли твојих прича, и о страшном крају који те је задесио у логору Јасеновац.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

одвешћу те светлој сени, златној звезди стар-Омира! — — Мене шаље зрак Шекспира! — — Мени свира вечна лира Пиндара, Анакреона — — и Милтона — и Бирона

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

ДОКТОР: Јесте ли били у Праги? ПУТНИК: Јесам, ја сам обишо целу Пољску. ДОКТОР: Ја говорим о златној Праги. ПУТНИК: Молим, то се не зове Прага, него Праг. ШАЉИВАЦ: Прага, Прага треба да буде, тако пише у књиги.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Нема деце. Ја га једва чујем. Ускоро затим, пред зору, добио сам собу. Све је тако смешно. Један мали црнац, у златној капи, чека ме код степеништа. Он управља лифтом. Горе, у трпезарији, и против закона, још блеште светиљке.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

на путу Докле још беше на доглéду, Кад су на њену косу жуту Заходног сунца зраке пале— Он опази где носи Црвене руже у златној коси. Грешница из Магдале. ГОЛГОТА Мрачно је небо.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

онда одједном и то тако изненада да Софку чисто у чело удари, те јој глава клону, отворише се двери са свештеником у златној одежди, који, чисто уживајући у тој запрепашћености, силно, гласно запева: Миром Господу помолим сја!

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

За све које волим — бол и страва, Немир живи; а њих можда трава, Мир жељени с неба чува плава; Док тог срца у златној самоћи, Које досад невоље су тукле, Не покрије величанство Ноћи Развејане акорде умукле.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

А најпослије уведе га у једну собу у којој је трећа ђевојка бисер низала, и пред њом на златној тепсији од злата квочка с пилићима бисер кљуцала.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Узалуд га је слала међу децу: није волео да буде с ни ма, све док у себи не откри дар причања и дође До приче о Златној краби која има моћ да испуни сваку жељу ономе ко је види. Истога часа престаде ругање и гурање.

Убрзо постаде највиши дечак у разреду, јачи и лепши од свих, али га је мучило што о Златној краби мора да ћути, а не сме ни да слаже.

Али не прође ни неколико дана, а он заборави и панталоне и обећање које је дао Златној краби. Ко би још на то мислио? Хај! Хај!

Али поче се спремати за пут и цар Ферфелин, с Ферфелинком и принчевима, мада се није знало како је до њих допро глас о златној птици.

Трчао је, и трчао Ферфелин, падао, дизао се, опет трчао пружајући руке ка златној птици, а онда је, наједном, ишчезао као да је у земљу утонуо. Ко зна: можда је и њега замео ветар?

Попа, Васко - КОРА

длановима мојим Залазе и свићу Јабучице твоје У грлу твоме Пале се и гасе Звезде моје плахе Пронашли смо се На златној висоравни Далеко у нама 30 Са тела сумрак свлачим Дан ми је нашао лице Ветар косу развеселио Поглед ми зачуђен

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

А најпослије уведе га у једну собу у којој је трећа ђевојка бисер низала, и пред њом на златној тепсији од злата квочка с пилићима бисер кљуцала.

Он се захвали цару на трсу, оде до коња свог, узјаха га, и оде с цуром даље. У двору пак цар се дивио златној јабуци, миловао ју, шта није све радио с њом, кад наједном запази у јабуке обичан кличак.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Посла опет баб’-Анушка, то јест царица, Посла гарду да доведу деду рибара. „Још једаред мораш ићи златној рибици (Ако нећеш, одмах ћу ти главу посећи).

Петровић, Растко - АФРИКА

Човек се никада не осећа да је праћен од њихових погледа. Тако, док се купам у мору на Гореу на сасвим златној плажи, али на самом пристаништу, без костима, са каском и чувајући се што могу више од сунца, сви урођеници који су ме

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Препелица чува траву, гласом своју јавља главу: О Златоје пролеће! Паун славној себе движет поносећи с' с красотом, златној реп свој с крили сришчет, осматра се с дивотом. Ждрал при води тихо ровет, у кавезу цајзел појет: О златоје пролеће!

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

У Никанора, бели анђео стајаше непокретно у златној прашини у отвору врата и дуго му говораше. Према ономе што нам је Никанор о томе рекао, анђео је знао све о нама: и да

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Шумно се пљескање шири подобно бурноме мору, Храбрећи младога Граха... У Корнелијином двору, На златној колесници, окружен светином Рима; Он тогу трибуна римског и венац од мирте прима.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Препелица чува траву, гласом своју јавља главу: О златоје пролеће! Паун славној себе движет поносећи с' с красотом, златној реп свој с крили сришчет, осматра се с дивотом. Ждрал при води тихо зовет, у кавезу цајзел појет: О златоје пролеће!

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Купићу ти златну гривну, Дивну Гривну! А сви снови, жеље моје Нек' у златној гривни стоје, Нек' ти шапћу благо, ти'о: ''Зоро моја, данче мио, Слатки рају мој, До гроба сам твој, па твој!...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

супротни детаљ из другога: госпођи краљици љута Арнаутка, меку душеку студена плоча, чистој свили црна струка, златној жици купина, меду и шећеру овсени скроб.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности