Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Небо чисто нам јавља се. и свјетљеје издаје се. о златоје пролеће! Живописци представљају у садику дјевицу, накићену нам издају и прејасну у лицу, вјенац цвјећа на јеј
О златоје пролеће! Сунце јасно от низине милостиво грејући течет сада до висине хладност прогоњајући, радост љетну показујет, св
О златоје пролеће! Месец равно љепше сјаје, благословен биваја; плодам земним расти даје, зиму већ отпускаја, у поретку свому би
О златоје пролеће! Звјезде свјетлост топлу дајут све увесељавајући, вјетри јужни прохлаждајут љето показујући, и Деница ран' исх
О златоје пролеће! По свем свјету свјетлост красна свјетло све јављајет еја; сунца, луне и звјезд јасна топлота нам дајет сја: з
О Златоје пролеће! Јутром рано воздух красни, носећи се истиха, прохлаждава сав свјет јасни прерадосно излиха. Животнаја в њем и
Животнаја в њем играјут, тим веселост нами дајут. О златоје пролеће! И у земљи твари мале, осетећи пролеће, све у радост они стале, скоро идут у цвеће.
Једним словом: све животно сказује се бит радосно. О Златоје пролеће! Дјејатељи ран' устајут, имајући охоту земљу плодну да дјелајут не сматрајући поту.
Птици из гњезд изљетајут, на луфт себе тихој дајут. О златоје пролеће! Поља красна радујут се имајућ зелењети, и све на њим' что насут се начину с весељети.
Јелен в горах поскакује, сова хитро возљетује. О златоје пролеће! Древа плодна већ цвјетају и дубраве зелене; дренки рани повјест дају, нејма зимног времене.
Гриф си крила раскриљава, гласом својим восклицава: О златоје пролеће! Козе скачут по брдини, играју се весело; овци пасут по долини са јагањци ту смјело.
Пастир свирку надимајет, при потоках он свирјајет: О златоје пролеће! Жабе крече у потоках осјетећи топлоту, дајут глас свој до висока узимајућ охоту.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
и весеља које свако показује на свој начин („зец у гори поиграва/ славуј дично поцркава…“), са рефренским ускликом „О златоје пролеће!“.
Небо чисто нам јавља се. И светљеје издаје се. О златоје пролеће! Живописци представљају у садику дјевицу, накићену нам издају и прејасну у лицу, вјенац цвјећа на јеј
О златоје пролеће! Сунце јасно от низине милостиво грејући течет сада до висине хладност прогањајући, радост љетну показујет,
О златоје пролеће! Мјесец равно љепше сјаје, благословен биваја; плодам земним расти даје, зиму већ отпускаја, у поретку свом бив
О златоје пролеће! Звјезде свјетлост топлу дајут све увесељавајући, вјетри јужни прохлаждајут љето показујући, и Деница ран' и
О златоје пролеће! По свјем свјету свјетлост красна светло све јављајет сја; сунце, луна и звјезд јасна топлоту нам дајетсја: зем
О златоје пролеће! Јутром рано воздух красни, носећи се истиха, прехлаждава сав свјет јасни прерадосно излиха. Животнаја в њем иг
Животнаја в њем играјут, тим веселост нами дајут. О златоје пролеће! И у земљи твари мале, осетећи пролеће, све у радост оне стале, скоро идут у цвеће.
Једним словом: све животно сказује се бит радосно. О златоје пролеће! Дјејатељи ран' устајут, имајући охоту земљу плодну да дјелајут, не сматрајући поту.
Птици из гњезд излетајут, на луфт себи тихој дајут. О златоје пролеће! Поља красна радујут се имајућ залењети, и све на њим' што пасут се начину с' весељети.
Јелен в горах поскакује, сова хитро возљетује. О златоје пролеће! Древа плодна већ цвјетају и дубраве зелене; дренки рани поцјест дају, нејма зимног времене.
Гриф се крила раскриљава, гласом својим восклицава. О златоје пролеће! Козе скачут по брдини, играју се весело; овци пасут по долини са јагањци ту смјело.