Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Зашто је злату које је лажно — знаке људма дао бог, а мужу с чим ваља зла разазнати никаква белега не стоји на телу”.
“ Мегавизос, персиски сатрап, дође к Апелесу гди ови изображаваше. Слуге и оружјеносци његови блистаху се у злату. Ученици Апелесови сматраху на господина са удивљенијем, а кад ови почне разговарати о живопиству, о којему ништа не
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Доћи ће време и устаћеш из кострети, и засјаћеш у злату и у свили. А ми из пепела, ми ћемо остати у пепелу у коме смо и били. МИШУ Нећеш више, мишу, да будеш миш?
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
најпре гледати; или ћу слушати анђелско пјеније, или ћу гледати двери и иконе и велико темпло, које се сво у сребру и злату блиста, и сам човек не зна где се нашао. Постојимо мало, и оданде одемо у пештере.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
И то рекавши, Сима приђе Раки, извади му из џепа у гуњцу четири дуката у злату и два у ситнини, па завеза у пешкир и стрпа у недра.
Сад је баш и у реду, као на поласку да му дате... Кмет извади из кесе дукат у злату и даде Ђуку: — На, брат-Ђуко, и алали! — Нек ти је алал, брате! — рече Ђуко предајући главу кмету.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Туде се бију за нас Вечито Јуче и Данас. На песку мога врта, Разливен сав у злату, По сунчаноме сату Један зрак с неба блуди: И равнодушно црта Пут земље и век људи.
Док над Паунима блисну задња зрака У злату једнога коња и јунака — То деспот Оливер од Леснова, мину. Посут драгуљима у руци му сину Тешки крст за Солун, кад
ДУБРОВНИК Сав у злату, титан, риђ и модра ока, Цар слуша реч Кнеза у Великом већу. У луци пурпурна једрила широка, Цело море плине посуто
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Кад се сви изредише, Иконија изброја два дуката у злату и четири и по у сребру и крајцарама веза новце у мараму, па даде попу: — На остави; ово је Маријино!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Указа му се Цер, у сребру пролећа, затим у злату јесени, сав у плаветнилу неба. Чак му се, изнад његове Сервије, указа и Аустрија, а царствујушча Вијена, као црн
Пред капијом је посетиоце дочекивао портир, сав у сребру и злату, Швајцар, а на спрат је посетиоце водио нарочити лакеј. Канцеларија секунд‑секретара била је на спрату.
А на кутији је дао да му се изради монограм, у злату. Кад је то посвршавао – то јест кад му је то Агагијанијан посвршавао – лежао је данима, на постељи, и мрмљао и дремао.
Има тамо и продаваца розарија, ако капетан зна шта је то. И педесет хаљина, у сребру и злату, за Богородицу. Има и лик Исукрста нашег, на платну.
Долину реке Ондаве, тако, Исакович је памтио, као неко чудо. Виде сребрну јасику. Виде лишће у злату. Виде камење, по врховима, као да је драго камење, устрептало. А кад се магла разишла мало, виде снег на једном врху.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Ова, зихер, лежи на злату! - рече Ненад Чичак придружујући ми се. Затим облизну усне и настави да корача упоредо са мном на онај свој нарочити
Помислих на Атамана и испричах Рашиди о Бароници и злату, али она рече да не верује у те приче: да је Бароница уистину бароница и да има злата, не би ходала унаоколо у хаљини
- обухватих Рашиду око рамена, али се она саже и моја рука остаде да виси у ваздуху. - У то о злату не верујем! - рече. - Али, ако га има, она је последња особа која би знала да га искористи!
Знате га? Кућа му је доле иза гробља! придигла се и пошла, а ја сам пошао за њом. Сад ћеш сазнати оно о злату, сада ћеш то, коначно, напипати! - шапутао сам себи, иако ме је било стид да ходам за њом на очиглед читавог Каранова.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Па је од Јуце изискао од њене вране косе и начинити дао прстен, а на њему на злату изрезати писмена „Ш. К.” „Ј. К.” — Шамика Кирић, Јуца Кирић.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
док си гледала његов бели кажипрст са златним прстеном око црног камена — мрзиш ли ишта више од тог црног камена у злату? Мрзиш – монограм на том камену, а он га је имао!
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
СМРДИЋ: Е, гледај ти, шта код нас неће бити! И Србљи то потписују! ШЕРБУЛИЋ: Ко потпише, добија педесет дуката у злату. СМРДИЋ: Шта, шта? Откуд толики новци? ШЕРБУЛИЋ: Каже да се напред плаћа. СМРДИЋ: Али, толики људи!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
— Мила моја, зоро моја, Сунце дану моме, О слађана мисли моја А о злату моме! (1846, 6. јун) ЈАДИ ИЗНЕНАДА Липа стоји насред двора, Сунце сјаје одозгора, А под липом једна дева Везе
Већ се поче ватати сумрак, А ја млађан удвоји корак, Па све напред, па све злату ближе — Сад сам близу — сад је веће стиго, Ала дркћем, ал' ми срце бије — Страшни Боже, та то она није.
веће пладне, Ето веће и вечери ладне, Тио вече као јуче исто, Облак златан, небо стоји чисто, Све се кити, све се злату спрема, Али зашто њега јоште нема?
88. Једном јунак сат продаде, Успомену материну, Ал' што знаде, кад мораде, Треба злату на аљину; Ал' јој не би било ласно, Но мољаше тако красно. 89.
Звездо мога миловања, Кад ће синут твој ми сјај.“ Тако тужи, даље ступа Његов корак све напред — Исток се у злату купа, Дворе њему види глед.
“ На ово је јунак Радивоје Мало лице разведрио своје; Јоште рече: „Чу ли ме, пријане, Твоме злату ја не знајем мане; И што год је на свету дивоте, Све то она за себека оте.
Он погледа милу злату своме, Па погледа тад небу ведроме, Кô да вели: „Ох, ти одозгоре, Помоз' јако, јер нико не море!
злато и драго камиње, Госпоштине то пусто знамење, Ох, ћилими, ох, сјајно оруже, Ао руо, мој премили друже, И у злату две до три робиње, Дивна плена за дивне Србиње.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Бакар је за њега био живот, онај прави, пуновриједан, сличан злату као и сваки бакар, а калај, његов пратилац, био је само неопходна глазура на томе исувише скупом и вриједном
Лалић, Иван В. - ПИСМО
С тот враћамо се, можда, Местима завољеним: проверавамо правац, Меримо убрзање, испитујемо жиг На злату. Јуче, на пример, доле под сводовима, Подзидом Палатина, препознали смо себе у непознатом пару што грлио се
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Докле, наздрављам вама, нашој новој олигархији и вашим девизним рачунима — наздрављам вашем тајном злату у Швајцарској и јавном у горњој вилици, вашим парцелама поред Дунава, вашим шумама, вашим барокним квакама, вашим
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Тек с девојке, као по диктату, склизне рухо - а јечам у злату. Фрулу, коло, студенац, крчаге (крхотине!) Брег именом чува.
В Уз нечуј-бронзу неблаго што прати, куд грабиш брегом, жута смутисанко? Сенокос жути, лампа дневи пати у злату рђе - као некад Бранко. о громки боре, срчиком, кроз цепке, расхуји брежјем с древних зора клепке!
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
И он смерно стоји. О његовом врату Само крст трепери у сувоме злату. То бејаше Растко. Син Немањин то је, Што је царске дворе оставио своје — Јер га љубав гони, јер га жеља слама, Да
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
маљ по последњој граматици сликама лагано вратове дељу у дугој бици преостаје оштри профил Мономаха и у тешком злату лик богосиромаха иконокласти сад са сувом лађом ору ореоле и вичу Осана Осана суштини!
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ 220. Има мајка две девојке, Једну Кату, другу Злату, Обадве се поболеле, Обадве их мајка жали: “Ко ће мајци воду носит? Ко ће мајци ватру ложит?
УСПАВАНКЕ 237. Спавај, чедо, родила те мајка У горици, ђе се легу вуци, Челица те медом задојила, Б’јела вила злату баба била, У свилене пелене повила, Мушкијем те опасала пасом, Дала тебе капу вучетину, Вучју капу и од орла
Сан у бешу, а несан под бешу. Уроци ти под ногама били, Моме злату ништа не удили, Наудили у гори хајдуку. Уроке ти вода однијела, Моме чеду здравље донијела, Донијела здравље и
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Паул де Леон да видим цркве. У Ст. Јеан ду Доигт‑у гледао сам једну из четрнаестог века, и прст светог Јована у злату, па сам се зажелео готике.
И кад ме се сете шуме радосно, стидно зарумене. А иконе старе засјаје у мутном злату кад виде мене. Пружим ли руке, распашу се жене падају на колена, и плачем породиља клањају се мени пуне тужног миља и
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
К њима не долазе они у свили, злату и срми: Обућари помажу народу да прегрми Тешке године, а у нашој држави Све су године зле и сви су дани рђави!
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Покрај ње се крве народи и гуше, Пропадају царства, свет васколик цвили, Она, вечно сама, на злату и свили Везе страшне боле отмене јој душе.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
јесен отмену и бледу, У дугачком, тужном и свечаном реду, Промичу крај мене дани што су били: Раскош првих снова у злату и свили, И мртви априли, И радости прошле и драги профили.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
/ А од смрти никад ништа), или као остварења настала у органској вези са песмом па отуд прешла у свакидашњи говор (Злату ће се кујунџија наћи; Није благо ни сребро ви злато, / већ је благо што је срцу драго; Правда држи земљу и градове, /
— Боље је једно „држ“, него сто „узми“. — Свака корист није корисна. — Боље је на мекињама добити, него на злату штетовати. — Боље је штетовати данас јаје него сутра кокош.
Прво јој је јутро прекорено: „Да си добра, не би дошла сама!“ Тешко злату на дебелу платну, И ђердану на гараву врату.
Земља туђа, калауза нема, Туђи људи, не знамо им ћуди. Зла година прићерала орла: Изгубио и канџе и крила. Злату ће се кујунџија наћи. Зрно по зрно погача, Камен по камен палача.
8 Спавај, чедо, родила те мајка, У горици ђе се легу вуци, Челица те медом задојила, Б’јела вила злату баба била, У свилене пелене повила, Мушкијем те опасала пасом, Дала тебе капу вучетину, Вучју капу и од орла
Сан у бешу а несан под бешу. Уроци ти под ногама били, Моме злату ништа не удили, Наудили у гори хајдуку. Уроке ти вода однијела, Моме чеду здравље донијела, Донијела здравље и
(Јела) 192 — Најприје бијело, па онда зелено, а најпослије црвено? (Броћ) 193 — Ногама у блату, а главом у злату? (Клас) 194 — Оздо перјаница, озго брада, а у сриједи турска чалма?
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
А други се знаменују од цара. Ја смерни разумех трошак манастирски у злату, и у коњима, и у труду и у путу, и умолих благоверне оне цареве како не би одлазили игумани к њима ради назнаменовања,
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Све су то мила Имена и лепа Којима Србин Своме злату тепа; Ал' ја бих провео Читав један век, Тражећи лепше, Дичније и слађе, Милије име, Што још не чу свет, да њим
Покрај ње се крве народи и гуше, Пропадају царства, свет васколик цвили; Она, вечно сама, на злату и свили, Везе страшне боле отмене јој душе.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Дозваше и Диокла. Он признаде да је, тачно у оној количини како ју је израчунао Архимедес, примешао злату сребра, али не у намери какве утаје, јер би у том случају примешао више, него из једног другог разлога.
„Драги мој, ова књига већ је продана! Половина погођене цене исплаћена ми је већ у чистом злату, а другу половину примићу на длан чим књигу испоручим купцу“. „А куда сте књигу удомили за тако огромне паре?
Ја сам јој давао новац на зајам, избројао га у сувом злату и чекао годинама да ми се тај дуг отплати. Ја, ћопави Мардохај, финансирао сам целу толеданску Библиотеку, она је моје
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
на њену нека остане цура и чека те, а ти из мога репа извуци једну жуту длаку, па је потпали: ја ћу ти се створити у злату јабуку љепшу него је и твоја. Преварићу и ту цара, и ето ме зачас за тобом.
иду лагано и нешто премишљају; а кад сиромашак стигне пред Јеринин чардак и види је како стоји на чардаку сва у суву злату, а огрнула се ћурком од свиле и златом извезеним, а око ње дворкиње, — он се препадне, па још кад се обазре и види да
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
социокултурни поредак) у коме затичемо Софку пре удаје, па Ташану, тетка-Злату, газда-Младена или Јовчу припада не само старој (традиционалној балканској) него и високо утанчаној варошкој култури.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Први је он човек сад у Гори, у Броду, мора и његово дете у последњој свечаној поворци кроз село бити као кнез. У злату и на хату као валијин син. Иначе зашто се потурчио и зашто да дете сад чини правим Турчином?
Краков, Станислав - КРИЛА
— Јеси ли видео како јој се зуби сијали у злату? — Хаљина јој је била црна, и није довољно покривала ни груди ни ноге. — А како је само пољубац бацила.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Хоћу ли: душо, Или: моје драго — Кажи ми какво Име да ти дам Све су то мила Имена и лепа, Којима Србин Своме злату тепа.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Вериге су златне биле, ил' подобне злату, Кљученица и преручи — све чест своме млату; Роговље је све китило изрјадно камење, По странами увајаних образа
Љуте из нужде су Премноги добри Сербије синови, И мирни, њежни серцем, душом, Туђем незавидни сребру, злату, Оравши радо својима волови, По лепим, топлим, плоднима предел'ма, Оцена својих житне њиве, Ручак и ужину чекајући,
— Стих трећи, штампан у Летопису очевидно погрешно, гласи онде: Версе су златне биле, ил’ подобне злату, па сам га ја морао исправити, а онако како сам умео. — Бога славенског Дида објаснио је Г.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
РАДОШ: Још нијесам видио круне — ну, веле да се сија у злату и у рубину; а на злато се човјек лакоми. БОШКО: Хај, да нам оца знаш!... РАДОШ: Можда и знам....
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
А у нама певају миља; радосни, руку под руку, газимо по злату. 2 Вештица зима на нашем настани се брегу, скамени гору и воду, и тици крила.
Ћипико, Иво - Пауци
Извади колико је требао у сребру и злату, јер банке није држао откада му их бијаху неколике мишеви нагризли — и опет постави камен како је прије био.
Сјутрадан ујутру, мешкољећи се, остаде дуже у постељи но обично. Нестрпљиво ишчекује Злату, и кад она дође, примирисавши донесену китицу љубица, привуче је и посади на постељу до себе.
— Док се посао обави, — премишљаше газда — биће и нова кућа за Злату саграђена. Гради се на бившем земљишту Војкана Вујића, близу млинова: лијеп положај, на згодноме своднику, нови дућан
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Имаш украс краљевог двора да будеш. Морају запитати која је оно госпођа што блиста у злату. То је жена властелина моравичког Лауша, челника и војсци предводника, онога истог Лауша који је тукао Грке у Пологу.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
И кров храма, од кедрова дрвета, позлаћен је. Зраци залазећег сунца поигравају по Мрамору, алабастру и злату. Ви не можете ока да одвојите, догод се не угаси и последњи сунчев зрак.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
А кад буде много дуката, мама ће ти отворити кутију, и даће ти да овако вучеш прсте по злату, знаш, дукати су танки као „филтер”, и топли су увек; само је сребро хладно.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
И слушам како широм родних страна Радошћу звони са гусала струна, Док се у злату васкрснијех дана Са небом љуби твоја горда круна. 1911. ОТАЏБИНО, ГДЈЕ СИ?
из модре високе ражи Грличин чуо се глас; У злату вечерњег сунца Сваки је рудио клас. Мој поглед лутао је По мору свилена класја, Кад твоја мила ми слика У пуној
Шуште рачве старе, Као да машу на чупаве чете Облака раних што се тихо жаре И плове тамо, преко поља тије', По злату јечма и шенице јâре, Гдје трепти јутро и свјетлила лије, Пада по дрвљу и захвата села И раштркане колибице мије.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Груја по плећима, — ваља крило хиљаду дуката; донесе му свилена појаса, и за појас двије даницкиње, обадвије у чистоме злату; а покрај њих ножа пламенита, — међ' камзама алем, драги камен; даде њему сабљу оковану, на којој су три балчака
капије, ал' ето ти војске на алаје: све коњици под бојним копљима; пред њима је Бошко Југовићу на алату, вас у чистом злату; крсташ га је барјак поклопио, побратиме, до коња алата; на барјаку од злата јабука, из јабуке од злата крстови, од
Груја по плећима, — ваља крило хиљаду дуката; донесе му свилена појаса, и за појас двије даницкиње, обадвије у чистоме злату; а покрај њих ножа пламенита, — међ̓ камзама алем, драги камен; даде њему сабљу оковану, на којој су три балчака
Бре, да видиш лијепу ђевојку кад обуче ћузел-одијело све у срми и у чисту злату, а припаса свијетло оружје, начини се млада сератлија, а ђевојка и од себе л’јепа!
Када дође Мустај-беже Лички, пјан катана под јеликом спава сав у срми и у чисту злату: на глави му калпак и челенке, један калпак, девет челенака; покрај њих је крило оковано, ваља крило хиљаду дуката; на
Нарочито то вреди за хиперболу (особито кад је реч о сребру и злату). УЗ ПОЈЕДИНЕ ПЕСМЕ У ОВОЈ КЊИЗИ 1 Леђан је непознат град.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Више нико ни гледа ни помаже ни у чему, нити му може ко што помоћи ако би ктео, ни му душу извући из муке. Овде све у злату, у свили и у диби носећи се, оде го, наг; између толике му дворне чељади само сам један.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Неће да зборимо за тој. Кад стигне у теј године, демек да је за давање и удавање, — ласно за тој... што казаше: злату ће се кујунџија нађе! — заврши поносито тетка Калиопа. — Па, брљивке једне, што ви ја зборим?!
иконе, кује минђуше и белензуке, па и ово сад са Зоном, заврши Перса Јордановица, може да испадне по оном народном: „Злату ће се кујунџија наћи“...