Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
И зорица забијеље дивно, Па се маша у злаћана њедра, Отуд вади оно сунце јарко, Пружи њега више горе чарне, Показа га цијелом свијету.
Да би мање, те би боље било, Још би здраво ја имао крило, Још би дуже весело трајао, Сунца твога злаћана гледао Слушâ грома, слушао олују, Чудио се твојему славују, Твоме цвећу и твоме извору — Мог живота вир је на
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
У дивљем кланцу вјетар свира, и вода бучи низ тјеснац стрми, злаћана зрнца поток спира, а обноћ нешто стравично грми: би се заклео, главу да даш, вози се ђаво кочијаш.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ми улазимо из ноћи опет у дан, али је та зора друга него што је на Земљи била, она је злаћана, а ново сунце не рађа се на хоризонту - тога овде нема - него нам се оно привидно приближује.