Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Тебе се ради мајка удаде!...“ То беше Бошко!... А у дворови, На макој свили старог војводе Плакаше дете косе злаћане, Не знајућ, јадно, још у бешици, Да му, сиротом, мајку доводе. То беше... СТАНА: Та доста, доста! Проклет вечито!