Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
! Кратко је доба, ето иде вече, Злаћано сунашце већ западу тече, Тавна ће нојца скоро овде бити, Па ће ми драго све тамом обвити.
Сунце седа поносито, тио, Гојко у њег' очи управио, За горицу злаћано заходи, Чини му се срећу му одводи, Нешто му је и чудно и тешко, Чудно куца срце му витешко, Да је јутрос, кад
Око сјајно, чарне миле власи! Обрашчића, усничица краси! Дево, дево, да л' ћеш бити моја! Злаћано сунашце гле већ плану, Бели данак земљици ограну — Срце моје, ти се без покоја.
већ су ошли крути мрази, Долине, брези нису више седи, По цвећу нога свуда теби гази, Зеленило ти око свуда гледи, Злаћано јутро одонуда лази, Красоте своје нимало не штеди; У твоме срцу све то радост буди, У моји тужну невеселост груди
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Прилази бака кревету тајно и гледа лице злаћано, сјајно, у плавој коси звјездани прах. „Куда ли ноге његове језде!
У ту сам земљу и ја наврнȏ тражећи једном злаћано зрно, снађе ме удес худ. Искра ми златна у воду пала, тамо је зграби рибица мала. Узалуд би ми труд.
И висибаба, кривога врата, кроз снег се проби, сунца се хвата, а ту и тамо весело сине злаћано око јагорчевине, падином брега, скроман и снен, дукатом жутим осу се дрен.
момче, смјело и бучно, поносни Врбас, лакога хода, планинац Врбас, ледена вода, под њеном снагом клисура пуца, злаћано зрнце на дну свјетлуца.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Сви затим падоше ничице земљи, а када се дигоше, предадоше се побожном ћутању. Јонско Море поче злаћано да трепери, косо очешано Сунчевим зрацима, али врхови Брутијских Планина, боље погођени тим зрацима, заблисташе у њима.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
видиш са остатком вида (Ал’ давно и гледаш, мотриш без прекида) Видиш, земља-мати и прима и даје, По њивама клâси злаћано се сјаје, Чујеш драге тице кроз зелене гаје.