Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
У затвор стеран, осећао ниси Тавнице тугу и злед, Све горке, несташне обиде света Нису ти мутиле јед. Кад други своје несрећу куће, Деце оплакује срам, Ти си без
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Болног тек бол ме, кореном у потаји кад проклија немо и ниче, родна кад затишти злед. 3 Тајна то тајни, за даљу некуд мену отвори вид.
ПСАЛМИ И Нек буде хваљен Господ у слави, Да живи Бог, творац моје славе. Одмаздом шине оног ко зада ми злед, Народе ми гони под моју моћ. На ме кад големих дигне се сила, Изнад њих дигну ме његове моћне руке.