Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Тешко теби, стари Иване — рикну он. — Тешко теби, крове, који си прво заклонио главу ономе зликовцу!... Од твоје куће, Иване, остаће кућиште, а од народа из дома твога страшна приповетка!...
Па оног Ивана!... Ја не знам, али ови су наши деца кад веле: „Опростити му треба!...” Коме?... Зар зликовцу?... Па ти му твојим опроштајем дајеш права да и даље зло чини!... Не, не!... Бог нека прашта, а човек нека се свети!...
сад му све оде... Он је мислио светити се зликовцу, па сад види кукавицу. Окрете главу и пљуну... — Срам те било!... Ниси ни куршума заслужио!... Па викну: — Заврзане!.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Нек бјежи као што ради миш, па ће се спасти. Зашто ми сам скаче у уста? Ни ја не скачем у уста ономе зликовцу и буволовцу Жући, па ми је кожа све до данас здрава и читава. Али сад! Куд ли ме ово вози мој чича?