Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
завидити, с неправдом добивати, од себе и од својих без нужде штедити, у всегдашњем беспокојству живити, — ово је злоба која се овде похуждава, и ово се зове среброљубије, које може бити у малому како год и у многому, у сиромаху како и у
возмездије и награжденије злоћудна и неблагодарна човека, који благодјејаније с злодјејанијем возмеждава! Злоба, која међу најгори варвари, гнусна је и мрска.
” Збаци га са себе, и тако ти нам се ова благородна паралажа утопи, и долаже. Наравоученије Лаж је такова злоба да кад и не бива на штету и вред другога, ништа мање скаредна је, мрска и сасвим непристојна поштену и паметну човеку.
Ко не зна, мора из незнања тумарати којекуда, а ко је злобан, залуду зна, кад га злоба ослепљава. 75 Старац и смрт Старац носаше бреме дрва.
пакостан и лажљив, он је подобан једном који види, чује и говори, али кад му је покварен мозак, све му је оно залуду. Злоба, покварено срце и развраштене нарави љуто ослепљавају човека, и не даду му знати оно што је најнужније и важније,
парчета нами пришива, кад ми само знамо да он лаже или да се вара, то је нами доста, начаст му његова лаж, а завист и злоба највише мучи који је у недри носи. Давно је речено: ко ће свету уста запушити? Ово није могуће.
Разумно, дакле, својељубије мати је добродјетељи, а из лудога самољубија рађа се свака будалаштина и злоба. „Ко се одвећ хвали, они се завали," — лепа пословица! Хоћеш ли да познаш, вели, ко је будала?
Церков је Христова, а нити је грчка ни латинска; него само гордост и инат и злоба увела су ова имена, разделила и омразила толике поштене и блага срца људе.
не само у великом спокојству содержава и утешава, него јоште савише богато их награждава, представљајући њима да је злоба человеческа весма кратка и с животом свој конац прима, а истина и добродјетељ, то су ствари вечне, како је и сам бог
„Р у г а ј е т с ј а г р а ж д а н о м л и ш е н и р а з у м а”, вели Соломон. Јавна и самопроизвољна злоба, бестидно, штоно реч с барјаком, злонаравије и бешчиније такових људи који, као свим људма упркос и уинат,
Зашто ништа није штетније општеству целога народа него кад необуздана злоба отме мах и кад развраштенонаравни и зли не само што се не стиде и не боје, него јоште дижу главу и поносе се у својим
Но нашто ми ово восклицаније, за које ће ми се (може бити) многи посмејати? Ово је сваком показато кога злоба и лукавство не заслепљава. „Немо фелиx ниси бонус. |Нико шчастљив разве добар.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
своје јарости у Сербији умекшали, но једнако Сербље бију, секу, харају, робе, и на коље набијају, и да се њи̓ова злоба све од дан до дан више и више умножава а не умаљава, и да су Турци сасвим намерили и име српско да се не чује
, добро ПИЗМА, непријатељство, злоба ПОБУШЕЉКЕ, потрбушке ПОВЕЛИТЕЛАН, рус. слов., заповеднички ПОЖДИТИ, рус. слон., причекати, чека ти ПОЗОРИЈЕ, рус.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
У души засветли... које је то доба: Зора или вече? Плам што је заблисто; Шта је? Мислим љубав, а оно је злоба!... А мени се чини тако једно исто... САПУТНИЦИ Све за својим путем, ја сам жудно хтео Све за својим путем!
Ми смо се љубили мржњом у то доба, Чежњивом и тамном мржњом. Вај! што мучно Беше, када једном неста и та злоба Која нас држаше дотле неразлучно. Најзад, стисак руке безнадеждан, ледан!
Тако горко пада неко вече бледо На све моје путе, болно, по све доба, Дубоко у мени: док љубав и злоба, Као два анђела, поју напоредо.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Из истог разлога, пише Маретић, родитељи дају својој деци и ова имена: Мркша, Завид, Злоба. Називајући децу овим именима, родитељи верују да ће тако одагнати нечисте силе.
Када су свом детету дали име Завид или Злоба, они се више не боје да ће му наудити зли духови јер им је дете ионако извргнуто зависти, објашњава Маретић.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Где сам? — ал' на трему муклим тутњом одговара шеталица глухог доба, навила је кивна злоба, те се никад не одмара: Корачање мог стражара.
Ал' нема раја! Заман га вабе последњим кајом синови доба, задахом гроба задише злоба пијаног Швабе. Ал' није Шваба: — од једа мрска светска се гуја у коло сави, рођеним телом својој ће страви главу да
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
(Манојло оде.) ДОКТОР (Шаљивцу): Ево колико може учинити пакост и злоба. Уместо да ме убију, ја већу јошт славу добијам. ШАЉИВАЦ: Има свакојаки начина да се човек прославити може.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
младићем паперјасте браде, једним од оних прилично конфекцијских момака из Кнез Михаилове (не замерите, то говори злоба из мене), загрљени су, наравно, али он ме и поред тога гледа са благом мржњом.
Узмимо само као пример Закон о постанку шантунга! Само је чиста људска злоба спречила Суленцета да не уфура у Академију наука. Кеве ми!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Зло је мени тихо рекло кад ми гвожђем уши пекло: Ја сам игра - нисам злоба, играћу ти око гроба. Зло је мени чаврљало кад ме мраком котрљало: Не јадикуј, прашко снега, ја сам алфа и омега.
У светој тузи хлапе жуч и оцат. Док грабеж-руљи злоба чорбу брља, злочинац пева, лихвар руке трља, фарисеј ћути - радује се подлац.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
стану извршити ниједну од тих мисли, да нема довољно смелости и одлучности за то, и у души му још јаче закипе и гнев и злоба на себе сама... Што се такав родио? Зар би са другима онај смео тако поступати ?...
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Над свијетлим твојим гробом злоба грдна бљува тмуше, ал' небесну силну зраку што ћ' угасит твоје душе? Плачне, грдне помрчине — могу л' оне свјетлост
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Не qуіѕ малуѕ інвідере поѕѕет Цум ѕціет qуантум фуіѕѕе баѕіорум. Та радозналост, та злоба оголела, Злурадост свêта — мрска посада Слободе наше, што је волела Живот без мржње и без немира — Све је то беда,
Јер свирепо би било да крај гроба Одигра се један призор људског гада: Да на њину тугу насмеје се злоба, Док грудва за грудвом на мој сандук пада. А људска је злоба увек будна, блиска, Па и онда кад се иде општој мети..
А људска је злоба увек будна, блиска, Па и онда кад се иде општој мети... И, најзад, нашто вапаји и писка, Кад треба храбро, ћутећи
А када је зора засијала плава И бацила своје прве стреле зрачне, Немањић по крви, царевић без права, — Док се црна злоба церека и руга — Нестао је чудно, с два једина друга, Да хиљаде тешких, сјајних оклопника Никад више смелог не виде
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
“ „Срам те било. Толу си наговорио да шири по селу свакојаке блесавлуке о Вукашину, па их после мени прича“, злоба му је била на лицу. „Нисам“, рекао је. „Закуни ми се у деду да ниси. У децу! Закуни се!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ил' болник какав тешко уздише? Ил' анђ'о мелем с неба доноси? Ил' оштру косу, да га покоси? Да љубав не иде?... Да злоба није?... Можда се краде, да нам попије И ову једну чашу радости?
Тако горко пада неко вече бледо На све моје путе; болно, по све доба, Дубоко у мени док љубав и злоба Као два анђела поју напоредо. Ј. Дучић ЛXXИ ДЕ ПРОФУНДИС Ти утеху чекаш.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Ово ниско људско осљепљење биће злоба душе Сатанине на похулу неба и вишњега. Божествену моју душу њежну забољеће судба човјеческа: ја ћу слово моје
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И пусти трулеж нека слепо гази Љубав и душу, и натапа струну; Задах нек на те своју сенку плази Високу, крупну, као злоба пуну.
И како дише равнодушна злоба. И тад преживим у дну моје ноћи Први сан ствари, кад им сунце зађе; И ту осетим да нема помоћи, Да живот и смрт јесу
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Још нису пресмагли Задаси из гроба, Којим’ смрде страсти, Којим’ смрди мржња, Којим’ смрди злоба. Бога нема, нема; Ја се у ноћ скривам, Срце ми још бије. Је ли... или није... То ја ваљда снивам.
Ти вешто умеш завејат’ путе, Зато се много уздамо у те: Кад пакост, злоба пође да лута, Ох, завеј, завеј врашка им пута! Смéти их смèтом, не дај куд желе, Нека се врате у све небеле!
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
КОЛО Ван њега све је бескрај, варка и злоба, Празнина у ветар претворена ташто. Само је будност песма, и тескоба, Бешчулно место преварено маштом.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
оном страшном сумњом: да је, можда, мој Мита погинуо од братске српске руке, да га је убила пушка коју је партајска злоба на њега натегла, да је заповест за овај гнусни злочин дошла одозго... одозго...
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
А гробове наше раставила ј’ злоба, Ох, та ја се сећам и мог црног гроба, Где сам дуге ноћи, кроз векове дуге, У пепелу чувô жеравицу туге, Жеравицу
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
11. децембра 1818. Лукијан Мушицки ОДА К САМОМ СЕБИ Тешко мени без мене! Мисли, о Лукијане, сред злоба, пакости зверских, Шта би чинио ту Сенека, шта л' Епиктет. Несреће бездне јоште не бој с': бесплотни те диже!
Там’ злоба, завист и клевета ниска Зубма отровним добродетељ гриска, Там’ случај преки ил’ болести разне Срећу нам празне.
Оружија своја Врагом полагајут Ишчушче покоја, Но не обрјетајут: Завист, мерзост, злоба Меж ими до гроба, Вожда не имушче.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Миро, без срца, А то што таким крсте именом Гадно је клупче самог отрова, У њем’ се легу чеда зависти: Издајство, злоба, пакост, невера — Па кад одрасту, кад набујају, Верна се браћа снажно загрле, И заверив се чуда стварати, Поштење
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
свештеник оштурити ― „донети плод пре времена (обично о крави и овци)“ палиграп — параграф пасјалук — пакост, злоба паче — чак, штавише паша — титула високих достојанственика и војника пезевенк — покварењак пенџер — прозор
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Реците само: „Доста је славе — Веран је био народу свом“. 1858. ЈА САМ СТЕНА Ја сам стена, О коју се злоба мори, Светска чуда и покори.
Ил’ болник какав тешко уздише? Ил’ анђô мелем с неба доноси? Ил’ оштру косу да га покоси? Да љубав не иде?... Да злоба није?... Можда се краде да нам попије И ову једну чашу радости?
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Шапат тај, људска злоба и поквареност, боле ме јаче од оштрих трнових бодљи које су ми испробијале месо, изровашиле кожу, начиниле ми од леђа,
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
једном покуша мало строга да буде, али брат је одгурну неком страховитом снагом, и дрекну гласом из којег је сиктала злоба. И онда опет утону у ћутање и немицање и нејело. Меланхолија Јосифова показа се затим на периодично стање само.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Ено је и злоба, укусно и лепо одевена, љубазна и предусретљива, са једним топлим осмехом на уснама и мачијим погледом.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
БРОД НЕСЛОГЕ Чудно је с вражијом завишћу носити се и бочити која но из нашега срдца на нас ратује. Очивестно је та злоба у многих чувана. А несвиђена и смрт носи. Врло је то мучно заустезати и коме заустаљати каде се је свуда расходила.
И на што ли ове беседе излазе? Каде која злоба и пизма каримна једнако усели се међу људе, и међу свештеници, онда духовни кораб, света црква, голему беду пати и
Та злоба, инат и пркос непромотравање од носа на даље много му мунитвом људске зглавке растреса, немири и обашка их раздваја.
Колико је људи толико је ћуди. Нити која злоба може икад добру досадити, а ни лажа истину премоћи, или кривда правду преломити.
Сит гладну не верује, ни пијан трезна почитује. Мудра човека боља је злоба, него сулуда миловање. Зло по злу делу имена му је спомен. Сами себи свакад зло копамо, те нам наше зло заврат пада.
Можеш добро о том расмотривати и познавати да је низашто и све зло и проходно. Лажа и завидност, метеж, клевета, злоба, оговор, судови за свашто, немирост, војске, људи гину, дан на дан мру, господа слугами остају, бољари сиромаше, једни