Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Овде се говори за оне који за своју корист, за лукаву, што зову, политику, из злобе и лукавства, с намјеренијем и са знањем, дају нам таке науке|и совјете како ћеду нас лакше куд они хоћеду за нос вући.
Кад нестане међу њима варварства и невјежества и злобе. Ко не зна, мора из незнања тумарати којекуда, а ко је злобан, залуду зна, кад га злоба ослепљава.
Наша је сва дужност старати се да кад нас позову, да смо готови поћи с чистим од злобе срцем и совјестију. Не знамо време и час кад ће то бити, зато ваља сваки | дан и час да смо готови.
Кад се ко да или од другога обманути или се сам собом превари, он то не чини нити из злобе нити из лукавства, него из недостатка или из недовољног проницателства ума, а то је исто и незнање.
Наши, дакле, прародитељи, у свом првом состојанију безлобија, нити су злобе ни лукавства познавали. Дође, вели, змија, и облести Еву, а ова са свом неисказаном својом љубовију к мужу свому,
Ако ли нас пак ко из злобе, зависти или незнања оговара и туђа парчета нами пришива, кад ми само знамо да он лаже или да се вара, то је нами
Ко се не би неправде и злобе удаља|вао кад би како надлежи познавао да оне времено и вечно чловека несрећним чине? Ко ли не би чесност,
Они који се мрзе и себи взајмно завиде, при свим њиховим лепим достоинствам не имаду срце од злобе чисто и свободно, зашто завист и мрзост — то су злобе које су кадре најученијега и вреднијега сасвим заслепити, на
завиде, при свим њиховим лепим достоинствам не имаду срце од злобе чисто и свободно, зашто завист и мрзост — то су злобе које су кадре најученијега и вреднијега сасвим заслепити, на такови га начин залудити и до толике бесловесности
низашто, барем за своје исто добро, мир и спокојство ваљало би да очисти срце овоје од ове пакосне и општевредовите злобе, која је многа царства и бешчислене народе превратила и упропастила.
запевања отресе и очисти; пак јошт сверх тога кад с чистосердечним, љубоистинитим, без сваке притворности, лукавства и злобе људма живи, гди свак верно, приљежно и поштено своју дужност исполњава: бољег раја на земљи нек не тражи.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Сва је моја радост знати бол да скријем; Сва мудрост, љубави дати изглед злобе; Врлина, да презрем сузе које лијем, И покажем срце као празне собе.
Теодосије - ЖИТИЈА
Постаде слуга зависти и злобе, и упропасти душу своју одсуством страха Божјег, и за многа добра Стефанова — безбројна зла, празноумни, против њега
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
За завиднике, њима, царе, не треба горе казне од злобе која им срце нагриза. ЗА ПЕСМЕ За песме што у танким лирским кошуљицама изиђу на посмртне критике цичу, кад сваки
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Ту је бар заборављао све ситне злобе, које трују радост и муте ведро лице живота. (Прича о великом чобанину) Ћопићев тип доброг човека мора задовољити е,
Милићевић, Вук - Беспуће
Није било у томе дану ничега злог, ничега рђавог, није у њему било никакве срџбе ни злобе, али није то била она добродушна, бујна и густа киша која се слијевала с уживањем и кликом, у пуним звуцима, послије
замишљеног, разочараног човјека, како је он себе замишљао, он налажаше у себи једно чудновато ружно биће, пуно злобе према свијету и животу, себично и јадно своме рођеном злу. Он се запрепашћавао, чудио, питао: „Откуда ово мени?
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
не би и своме кићеном Сави, коме ни у најгушћој помрчини никад није требало калауза — припомену самарџија без имало злобе. — Хајде, дај му ту слику док Раде није избио од млина.
— Нека нашег Рада, није он за те послове. — Родио се као светац, па ће се као светац и подерати — без имало злобе говорили су они, а кад би му испричали какав свој нов хајдучки подвиг, осјећали су се олакшани и чисти, као да су били
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Моћ победа филишћанских и народа грдна беда и наслада злобе ради Самсонових славних дела. „Светла круно, славо млада,” свећенички збори деда, „мислиш ли му ти
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Ја ипак видим из мртвачких кола Невине људе, и крај злобе њине; Осећам снагу целог светског бола, Знам да су деца земље и прашине. Умиру зраци, природна лепота.
к’о на свили, Ташти понос, горде мисли и великих страсти клице, Љубав, мржња, вера, сплетке, твоје шале, твоје злобе, — Цео свемир недокучни и лепоте и ругобе. А сад? — Ништа!
неопходна, драга реквизита И вернога друга и неверне жене, И ласкања што нам снисходљиво хита, И подлости ниске, злобе нечувене.
мале собе; Изгледа да сикћу, бесне, куну, псују, Урлају, и вриште, и грме, и кòбе Над грâдом страсти, греха, мржње, злобе. Хоће ли се, најзад, све свршити?
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
(Приче 3, 1-18) Јер ову заповест вам дајем: да љубите брат брата, никакве, пак, не имајући међу собом злобе. Овоме, као и од Бога и мене посађеном на престолу мом, ти се покоравај и послушан му буди.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
ћудовито, из шта се рађа самовољство, тврдоглавство, упорност, непокорност, сујетно високоумије и луда гордост И проче злобе које узрокују сву несрећу човекову чрез све време живота његова; од који[х] зли[х] обикновења ваља да и[х] чувају од
наровом, настојте и трудите се да наука ваша буде као чисти зрак сунца, која ће мрак незнања, неразумија, сујеверја и злобе између браће ваше изагнати, а свет разума, человекољубија, истинога богочестија и богољубија међу њи[х] увести и
Бог ми је свидетељ, који ће ме по мојеј совести судити, да не говорим ни из злобе ни из пристрастија, но из правога здравога разума и из љубави к божјој истини. Али је било много свети[х] отаца?
Без науке, јер је нису имали гди получити, али (то што је важно и велико у животу) не само без никакове злобе но и са сваким наравним честним својством украшени. А ово је прекрасна мудрост!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
никад се није играо с њим, никад га није помиловао, Ђорђе је то запазио, и мрзео га због тога, Никола је, не без злобе, рекао: „Расте ти син као трска из воде. Ти си у бојном строју стајао последњи, а овај ће бити челник.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
ствар освједочења, то је онај специфични облик нетрпељивости управљаних према управљачима, састављен од зависти, од злобе инфериорнога и од дремуцкајуће али увијек живе спремности на буну и гунђање, коју, кад нам тако конвенира, волимо
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Линколнове бесмртне речи: ”злобе ни према коме, добре воље за све”, за вечита времена потсећаће свет на идеализам душе америчког народа, који се борио
Ћипико, Иво - Приповетке
—Одричеш ли се: псовке, злобе, безбоштва и блуда? — Клекни, луче! Одреци се врага пакленога, а пригрли овога, — и показа руком на крст, — који је за
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Лаку нојцу вама, нама! Мир у груд’ма! Лаку нојцу трудном свету, добрим људ’ма! Лаку нојцу гдегод нема злобе худе, И на мору и на копну — и свуд свуде! »Невен« 1890.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Ту сам изнемого. И вишак ватре поста сунце злобе, Златни почетак отрова и тескобе. Све је нестварно док траје и дише; Стваран је цвет чија одсутност мирише И
Краков, Станислав - КРИЛА
Рањеници су јечали, урлали или издисали. Око крваве вате по земљи милели су мрави. Пољски су мишеви цикали од злобе. Мртве су склањали у страну.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
“ кажу, —, И кумира ком' се моле у бога прелажу. С овим богом које чудо да природу блазне, Да по свјету проклијају злобе многоразне?
Каква ји, бедне, код вас живих Жалосна судбина сутра чека! Већ данас серпска падоше светила Под мачем злобе: Речити Алекса Ненадовић, и с њиме дрски Бирчанин Илија, добри Рувим! А камо, где су племена вашега Избрани прочи?
Хоратіуѕ Пијериде! дајте лек! Напрегну вражја рука љуту стрелу, Изненада јазви нас. Зар мисли да ћу пасти жртва злобе? Чија носи броњу груд И дању, ноћу, в дому, пољу, радњи? Каква војна, око нас?
Научи с’ сносит судбу: свега Лишити с’ кад добродетељ иште! Крик серпског рода звезде домаша већ Противу злобе, зависти, неслоге! Дај, Роде, преобуци с’в нову Ризу доброте и божја света! На вас погледа младежи цели свет!
Од црне злобе, зависти јетке Стрепио ниси нигда, Нит’ жалост, патња, ни болест разна Потресе дух ти игда. Лакомост гладна, што
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Па и тај куршум, што нам Станиши Са масном крвљу прска доламу, Посланије је злобе њезине.... РАДОШ: То ли је узрок који вас гони Да се предате црном сотони? БОГДАН: То, старче; Али што гледаш тако?
КНЕЗ ЂУРЂЕ: Доста је сад — одлази! (Крајишник одлази.) Човек је, веле, чедо љубави — Да ко је пород злобе, зависти?
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Ама не вјеруј 'ришћанину, сунце га небеско сагорило! Од силне мржње, пакости, злобе, сав се тресао и дрхтао. Умири се и сједе.
Ћипико, Иво - Пауци
осветиће се и наћи ће за то коју му драго излику; нису утаман стари људи говорили: „ чувај се турске глобе и поповске злобе”.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Кријем од њих истину. Прибојавам се Прохорове злобе. Казаће: уплашио се старац смрти, сувише му је стало до живота. Прохор Кад су њих двојица, Доротеј и Димитрије, ушли
Плаше се моје опаке злобе, мисле: откуд ће та грбава смлата имати уши за наше танане као паучина меке сањарије, оно што је споља наказно,
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
И ако се који и такав догоди коме је мозак с паучином од полак прста злобе, пакости, ненависти и незадовољства покривен, таковом јошт напред советујем да ову књигу из руке баци.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Их, кокодакати! Немој ти мијаукати! — дочека га Луња и поче да поцупкује и да се руга, али без имало злобе. — Мачак, мачак, мачак!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
господу, — јуначне над наши непријатељи у разбоју да их покаже: да разбијају и прогоне злотворе којино на нас мрзе и злобе нам, носећи се с нами и обеђујући нас, да их Господ с крстном силом низложи под ноге наше да би ми достанули покој и
Како видиш, ето и овде што се од злобе братске брату пригодило, те му и царство је породило; њино назубство у дибу га одену и царску столицу му подметну, те
људи таки, а попови од боље руке иначи, него све једнако накимној мушко и женско пуно дор накукљано од врага пизме и злобе. Ама како ми се мни, сад се оно писмо испуња давњашње с клетвом говорно: »Какви су људи, такви су ти баш и попови.
Ко кога храни оно му је и господар! Господа, од сиромаши пахора, и сам цар с војиштани му, и живу се! А пак злобе их и глобе. Еда неће со тога џебап пред Богом давати?
гинући друг од друга да се ђаво хвали како туштени људски народ погубља с овога и с онога света, с наше међусобне ето злобе и јогунлука непокорна друг другу.
Пустих плахе кише и градом потукох ваше воћњаке, њиве и винограде смлатих у земљу, род вам земљани пожех, а ваше злобе и тврдиње не могох скршити ни ви к бољем преломити!