Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
И тако побјегну обадвоје у шуму, ту се састану, н крили су се три године, да их не пронађе бездушна н злобна маћија. За те три године дечко је краву тимарио и хранио, али зато је и она њега добро надајала.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Ах, Боже! Зашто ми не даш да сам и ја једанпут злобна, да се и ја као моје другарице могу осветити? ПОЗОРИЈЕ 5. СРЕТА, ПРЕЂАШЊИ СРЕТА (мало наквашен): Добро вече желим,
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
— Уз песму сакривених гнезда, И тајанствен шумор жбунова и леја, Предзнак дуге беде, као кобна звезда Дизала се злобна, црна орхидеја.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
- уз песму сакривених гнезда, И тајанствен шумор жбунова и леја, Предзнак дуге беде, као кобна звезда, Дизала се злобна, црна орхидеја. М.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Па зар нису Арапи бацили у ватру те списе?“ „Не. То је злобна измишљотина. Баш на против: они су те списе спасили од пропасти“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
У том тренутку, ћелија, сва крвава и опогањена по зидовима, била је слабо осветљена, а два искривљена, зла и злобна ока стражара пред вратима, са бајонетом о рамену, вребала су га крвнички кроз четвртасту решетку од гвожђа.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
И тако побјегну обадвоје у шуму, ту се састану, и крили су се три године, да их не пронађе бездушна и злобна маћија. За те три године дечко је краву тимарио и хранио, али зато је и она њега добро надајала.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
XXВИ Судбина се зове, — како л’? Ова рука тако ледна, Рука хладна као змија, Рука злобна, — не знаш чија. Лева страна наших груди, То је њено игралиште; Има нокте кâ у тигра, — Срцима се нашим игра.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Мирно је гробље; вечита тишина Уморне кости у објат’ја прима; Нит’ сила злобна, нити отров гњева Тамо доспева. Хоћеш слободу? Наћи ћеш у гробу.
Коцка пала, коцка злобна, На печално Цвет-девојче. У момцима срце бије На кога ће срећа пасти Да г’ пољуби Цвет-девојче.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
жалити, Јер беше јунак, храбар, разборит; Ал’ старост — знаш, остарео је, А старост често умљем помери, Постаје злобна, пуна зависти. — (Шуловић, Мићић и Вуксан.) А откуд и докле ћете ви? МИЋИЋ: До тебе, господару!
ШУЛОВИЋ: Зар он? ЈЕЛИСАВЕТА: Што је издајник? ВУКСАН (за себе): Издајница си ти!... хијено злобна Штоно осмехом доброћудности Пламен прикриваш пакла нутрашњег... — Гле, шапће опет кнезу на уво; Ено се смеши...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
понашање на Саборишту, сабирао сваки глас који о њима довде допре, раздвајао оно што је вероватно од онога што је злобна измишљотина или пуко претеривање, слао и сам уходе, тобоже болеснике да онде испитају ово или оно, а све зато да бих
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
суду ли, науци и просмотривања што каквога с муштрањем казнити, ја ли кога о чему лека пронахођење, тужба ли је злобна где на кога, — свему се тому разговор у цркви, код цркве ли се находи.