Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Остав’ се, Лазаре, не можеш! — повика момчадија. — Ово није чисто скочено. Он је прекорачио мету! — рече злобно. — Нисам, јапане! — рече Станко. — Јеси!... Јеси!... — Нисам!... А да се баш увериш још ћу стопу скочити! — Батали!
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
да ти се ове жене натресају и пакосте! Ал' ја сам овде господар! Анока виде нешто злобно на ђедином збрчканом лицу. И поред мржње, она први пут осети некаку бојазан. Тебе све нешто задиркују.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Није се толико плашила претећег поретка овог мизансцена колико је понижавало то злобно церење пуно златних зуба и зјапећих црних рупа, тамо где су зуби недостајали, тих очију и вилица што су је гутале —
Милићевић, Вук - Беспуће
тај призор не раздвајаше се више од њега, он га је прогонио свуда: кадгод је загледао у свој живот, јављала се у њему злобно и пакосно та слика; само мјесто радника видио је себе.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Без разлога се издирао на њу, увијек му је нешто сметала, а кад би је стриц Ниџо узео у заштиту, старац је само злобно вречао: — Знам ја њу, светицу. Ено јој Петрака самарџије, нек је он пази, свакако је прешао у коњску вјеру.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
С дрвета утом, хитра и лака, пред кућу скочи брбљива сврака, закрешта злобно репати враг: „Држте га! Уа! С неба је пао! Читаве ноћи звијезде је крао! Погледај за њим — блиста се траг!
Вири одозго и злобно рече: „Попни се, Жућо, риба се пече.“ Пред млином стоји дедица Триша: „Остадох опет сȃм. Савеза јака у два лудака!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Марко, од радости, сваки час му лепи дукате по челу и чалми. Ови њени, хаџије, окрећу се неки злобно, други с подсмехом, гунђају међ собом: „сељак“, „керпич“ али ипак зато сви га гласно питају: — Свекре, на ћев ли си?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Мислите Ђорђа. Катића да варате? — закикота се злобно. — Варам ја вас. Пуна кеса је једини бог на земљи. Дукати су његови синови... — Паметно збориш, газда-Ђорђе!
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
»Стармали« 1887. КАМАТНИК (Уз слику) Саплетена мрежа тако вешто, кобно; У среди жмирка једно лице злобно, Са којег су спале човечанске црте, Јер хладне гује по њима се врте; Кô гладну хијену да лешином дражиш...
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
млека имала, Док ти је непца танка кожица У благом млеку хране тражила, Прегорела би дојке обадве, На своје груди злобно сипајућ Отровног биља горке сокове, На таки начин да те умори, Да викне после тугом лажљивом: „Ох, куку мене, сêди
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Сетих се оних речи: „Чувај се магле.“ И ова магла учини ми се као нешто живо, подмукло, злобно, и као да се игра нашим животима. Сад се још више разређује, видим супротни брег као кроз неку копрену.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Сви веће врази моји руками пљескајут, хулно звижде на мене, а злобно глас дајут: „То ли она преславна Сербија у свјету? Сад слушкиња наша бист, дала с нам под пету.
на браву душем, да откинем руку, Која, примерзнувши, терпи страшну муку; Но что већма душем, то њу већма вуче К себи злобно гвожђе, а кум-Глиша хуче. — Забога, помагај! Ход' те амо, слуге, Принесите огња, избав'те ме туге!
Мимо чамца лете смејућа се весела брда, Брегови грдни лете, дивно позорје оку. Али каква страхота! Злобно с’ испречиле горе, Пропашћу чамцу грозе, исход препречен сваки.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ЈЕЛИСАВЕТА: И није — и мило ми је. То значи: и жао ми је Што те онако црна судбина Из Венеције злобно отиште. ЛЕОНАРДО: Можда и тако мислим. Али се данас чисто радујем Што бољу срећу ниси имала.
Ђурашко!... КАП. ЂУРАШКО: То баш и јесте Чега се плаше оне главурде У којима се ђаво укопô, Те их на пркос злобно наводи.
А овамо ти иду робови Да ти намера праве путове Неверства свога оштрим ноктима Као кртице злобно подрију. КНЕЗ ЂУРЂЕ: Причиња ти се, Веруј, грлице!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Црне вране и гаврани у дугим, широким јатима кобно су и злобно грактали поврх мâла и имаћа његова, падајући на товне мрлине са немилим крештањем, а он је болан, преболан ходао тамо
Џибовино Џибовино, шјеме ти се умело!... Ама, шта ћете ви, људи, од мене?! Глас му је злобно, пакосно грмио, а кроз рапаво, промукло грло пробијала је дрхтава узнемиреност.
Воли тебе твој прото, магајцино једна стара! А зељова! — раздера се и стаде љутито, злобно шкрипати зуб'ма. — Њега је прото опремио, да носи у пакô старом Џибукарди селам, ама максуз селам, што балије кажу!
— То је ђед тог пашчета, ако почем нијеси знао. Крепô је давно — додаде заједљиво и злобно погледа Стевицу, па поче сркати већ охладњелу каву. — Па шта би са њима, оче прото?
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
(Збуни се, не зна шта ће.) Овај, како да кажем... Чекај, молим те! Ко пише то писмо? ВИЋА (загледао је крај писма. Злобно): Пише га ваша ћерка, господине капетане! КАПЕТАН: Шта кажеш? То не може бити!
КАПЕТАН: Ти да се држиш законских прописа?! Е, благо закону ако се и ти прихватиш за њега! ВИЋА (злобно): Из овога се писма види да госпођица воле неког и зато се према честитим домаћим синовима онако понаша.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
А за разбојнике нисте знали. Они који су читаву битку гледали са бедема, не излажући се никаквој опасности, злобно су додавали како се у оној јутарњој тмори ништа није знало, ни ко пије ни ко плаћа.
Породивши тако у мукама своје злобно чедо, Гаврило је одахнуо задовољан што је оставио тако јак утиска на своје слушаоце, упркос несавршености изговора.