Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
) био је поново на почетку — на улици! Потпуно невероватно! Рачунао је са свим могућим лукавствима, претварањем, злобом својих бивших колега што га виде успелог; рачунао је са завишћу, тако природном кад се човек врати са тешко стеченим
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Све сија срећом. Само лице малог маченцета прешло у конвулсивно стање. Искривљено, нагрђено пакосном злобом, тешком тугом, самоћом... Нема ни суза. Бар да оне потеку!...
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
А доле далек шум света што гмиже! ...Пода мном свет је, с иронијом гледан, Са много блата и са својом злобом. Мој поглед јасан и чистоти предан! Мој узор свéтли што ме чини робом.
Стари смо ми глумци с овешталом маском На даскама трулим позоришта тужног, Срођени са злобом, таштином и ласком, На вечитој проби искушења ружног.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
А о противнима, то јест лукавством и злобом покваренима, овде није ни | слова, и од овакови[х] сам се ја на сваки начин клонио и очуждавао.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
новоме стану познаници стари, Срце вам је добро, песма вам је мед; Али моје срце, али моје груди, Леденом су злобом разбијали људи, Па се место срца ухватио лед.
Ал' зло је, мајко, бити међ' њима: Под руку с злобом пакост путује, С њима се завист братски рукује, А лаж се увек онде находи Где их по свету подлост проводи; Ласка их
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
- два вјерни војводе, завјет свети вјечно нарушити; што сам једном вјенча бесмртијем смртну косу испитати неће! Злобом к небу враге опојене ја сам чека на покајаније; мислио сам да ће се сјетити дара мога, вјечнога блаженства, и
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
на путу и он подиже опет главу и управи поглед на решетку кроз коју су севала она два искривљена ока са страшном злобом.
је из суседних ћелија и сливало се у један једини уздах, нешто као ропац, док су два искривљена ока са страшном неком злобом звирила кроз решетку. А болови су били намртво онесвешћени и крв је капала по бетону у пени.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
И он, харамбаша хајдучки, сав блажен, као невино дете, слуша тај звук И осећа како му се растапа лед с окорела злобом срца...
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
ПРИЧА У ноћи тако кад никога нема, И када људе, заједно са злобом, Заборав узме, мисао се спрема, Да приђе теби и говори с тобом.
1912. НОВИ ДАНИ Једна стара радост! Скупили се мали, Сви ситни и ниски, подигнути злобом, Пред страхом што иде, нагло, као вали Једне моћне снаге коју зваху робом.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ту нађе пуно греха, нигде покајања, Завишћу, мржњом, злобом оскрвњен сваки кут; Анђео хтеде натраг, ал’ већ не мога наћи Из овог земског глиба натраг у небо пут.
889. ДОБАР МЕЂУ ЗЛИМА (Уз слику) Ко је онај што га вуку, Подлом злобом на њ кидишу? Ох, не питај... зар не видиш На лицу му светлост вишу!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Пушке су гроктале као са неком злобом и пакошћу. Кад човек зажмури, и ако може само за тренут да заборави да је ово борба, пушчани пукот учини му се као
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
враг мој затупио, перо своје са мојом сабљом заоштрио: у крв моју умаче, на ме злобу пише, чада моја ногами газећ, злобом дише.
Стреле врагова затупиће с', пашће неправедне мишце, Језик занемиће им: ти ћеш остати ти. Врази су злобом нападали тако на Рајића крепка, Живи у слави пак он, — врагове прогута тма.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
правовернима, Будућој браћи Срб-издајника — Да ову хрпу зверске пакости, Прот Карадага што су подигли, Са новом злобом журно умноже; А ако треба гнева, пламена — У грудима им муње доносим, Па нека муњом братске освете Голему хрпу
КАТУНОВИЋ: Још није све — О, господару, има још! Јер где се пакост с злобом завери Поштења мушког груди цепати, Тек ће на гробу светле истине Грехова својих корак каљави Обуставити — пјано
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
У новоме стану познаници стари, Срце вам је добро, песма вам је мед; Али моје срце, али моје груди Леденом су злобом разбијали људи, Па се, место срца, ухватио лед.
Међу људма си, међу ближњима!...“ Ал’ зло је, мајко, бити међ’ њима: Под руку с злобом пакост путује, С њима се завист братски рукује, А лаж се увек онде находи, Где их по свету подлост проводи; Ласка
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
ме приклештили између два воденичка камена и како долазе у групама, свечарски обучени, са халабуком и грајом, опијени злобом и пакошћу, смехом грленим и распусним, гледам их како се гурају ко ће од њих пре уставу да дигне и дивљу воду у бадањ
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
« ЗМИЈА ОД ТУЧА Каде код Синајске горе на Мојсеја и на Бога повикаше и у себи мркоташе злобом Жидови за суху храну, ујазби се за то на њих Бог и попусти љуте змије присојне, те много их уједајући поморише.