Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Кад је ушао у нашу сиромашну собицу, погледао је зловољно око себе. По самом изгледу његовом видела сам да му је неправо што овако јадној сиротици мора да очита последњу
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— А зар се врати, Тиосаве? — упита га. — Та вратих се — одговори Тиосав зловољно. — Па камо ти восак? — Дадох оном гаду доле. — Зар опет? — Ама куд ћеш, брате, кад салети као Циганин.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Никад лепше дете нисам видео! Направио си, кад је Бог дао, лепотицу!“ Ђурађ је међутим, полугласно, зловољно, грубо, додао: „Шта брндаш, шта сам направио? Дете? Да ти из душе кажем! Да сам теле направио па да се дивиш! А дете?
Црњански, Милош - Сеобе 1
на брежуљак, где је увела трава била нарочито густа, тако да му се чињаше као да гази по врху неког пласта, он поче, зловољно, да мрмља, обилазећи око гроба, јер му је стреха дрвеног крова, над гробом, сметала при замаху и ударцима.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
“) Када се дотле здраво, весело и живахно дете, наједном без икаквог разлога, сневесели и постане плачљиво, зловољно, злојешно и болешљиво — то је сигурно од урока, каже се у народу.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
их „Брко“ баш нарочито не трпи, па иако им ништа неће приговорити, нарочито пред ђедом Радом, он ће се ипак намрштити, зловољно заћутати, а првом згодом издераће се на мачку: — Пис тамо, таман ми још и ти требаш? — Још и ти?
Ево ти ту пјесника, то је његов посао. Вачкоња ме мјери кисело, интендантски, као неки еспап сумњива квалитета, и зловољно мудрује: — Вала, да бог прости, и ови пјесници увијек испадну некако баксузни.
Хајд овамо у ћошак, да ти покажем како се креше шибица. Тешком руком делија креше и ломи шибице, а Микан га гледа зловољно и гунђа: — Вала, Ђукане, да нијеси скојевац и бомбаш, ја бих ти рекао да си ти једно обично бесловесно божје гове ...
„ Тако мудрује некакво, вјечито безбрижно, четно спадало, а неиспавани борци зловољно мрнђесају: — Бандити, треба то одмах пострељати. — Хајде га сад стигни.
— Крајишник! — зловољно промрси чича. — Ем је неошишан, ем је натоварен, па да. — Овај, друже, зар ви у чети немате неко коњче за тај
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Камо те понуде? Што му ниси дала? — поче Аритон на њу сурово. — Какве понуде? — одговори Марика тромо и некако зловољно. — Такве понуде — поче Аритон још љуће. — Понуде што је мој чирак донео: крушке. — А, крушке... Ту су.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Пекар остаде сам, зловољно седе на једну ниску, троногу столичицу, обори главу и замисли се. — Иде свет за њим као луд... — мишљаше пекар.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Пуначак, трома хода, иде улицом, а лице направи зловољно кисело. Љути се на све што само личи на ма иакав било посао и рад. Прође поред бакалнице.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
« — Пхи! Баруштина! Вандеја. И нико ни да пише, да протестује!! — Шта велиш? — Велим — рече му Срета зловољно — има ли овде кафане, мејане, јал’ тако штогод? — Има, како да нема! — Па где је мејана? — Ено, там’.
— Ако је назеб, господине, да те истрљам мало; веште сам руке, — рече Максим. — Море, батали трљање — вели Сретен зловољно — натрљано ми је доста. Откуд ко стигне, друго ништа и не ради него ми само трља (под нос!). Љут сам — ето, то ми фали!
Уједаред се лупи по челу и збаци опет губер. — Пхи — вели полугласно, — куд да ми то не падне на памет! Ех, — рече зловољно, — нема ништа од тога, него: пик, Јово, наново!
И кад све прегледа да ли је прочитао, остави зловољно новине и стаде зевати као човек који не може без рада и борбе ни тренутка живети.
! Неће свет да ради, иска леба без мотику, па лаже. Е убише го, е не го убише! Хе, хе! — Па де ти сад! — вели зловољно Срета и наставља: »Министри су сви интернирани.
— Па добро — рече један пргаво и зловољно — па у чему се састоји то? Шта хоћеш ти управо од нас?! — Ја мислим да на нама као учитељима народним највише
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Мали Милун, сједио је час украј рањеника, час до видара и разговарао се с њим. Дијете је било зловољно и тужно. У мрак дођоше браственици из града. Сердар са женом и снахом стигоше најпрви.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Који зловољно дошô, од двора му весело пошô, руках пунаних а срца весела, путем ходећи, бога молећи и лијепо зборећи: добра господара
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Оће ли брзо бити готово то, Грго? Јеси ли мањистру усуја? — Нисам још, оче — одговори Грго зловољно. — Ма враг те однија, јесам ли ти рекâ да манастирска ура изостаје! Јево већ подне! И Тетка љутито изађе.
„А ди су?“ запита Бакоња. Оне двије мрцине што гризаху из јасала погледаше га зловољно, па обрнуше главе од њега, као да ћаху рећи: „Нас не питај!“ Бакоња као без душе, отрча ка мађупници. — Ди је Букар?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Он му зловољно окрете леђа, али црвена квадратна мрља играше непрестано пред његовим очима кудгод би их упирао. Осврте се, тражећи
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Дијете нешто било зловољно, па му опрчито одговори: — Не знам. Цару би жао, те заповједи да ухвате оно дијете и да га затворе у тамницу, које
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Поп кроз мрак осети да му се та врата никад хладније нису отварала. Он се сети, додуше зловољно и као доцкан, једне старе колашинске крилатице да је проста глупост натурати жени н Арнаутину своје пријатељство, јер
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Ули-де му Мићане, једну чашу. — О, људи, ово укрстило са обадвије стране, па не да ока отворити! — прошапута зловољно Мићан и поче точити. — Јадан ли сам и кукаван, како ћу шјутра старјешини изићи на очи!
Ћипико, Иво - Пауци
Ваља их причекати. Пој прида ње, — рече мирније, — а ја ћу јавити попу и мештру! — Зашто долазе? —рече Иво зловољно. — И њи' ће когод слават'! Ча им је брига, проћи ће вриме! А плаћа им гре. Ма ча је корист, ваља их дочекат'!
Сва тројица примичу се селу, ћуте и — зноје се. Иво погледа на сат. — Већ је близу три уре! — рече зловољно. Пред селом прама њима тече на мазгама други гоњачи. Све онако у трку, веселе се и кликују.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
(Бесно.) Зубима ћу да га растрзам! КОШТАНА (одсечно, неугодно): Нећу! СТОЈАН (забезекнут): А? КОШТАНА (одлучно, зловољно): Нећу! Зашта, куда да бежим? СТОЈАН (посрће к њој и вади нож): Зар ме ти не волиш?
Не убиј ме! Љубим те и молим! Немој! Болна сам! Не смем! Не могу! (Крши руке.) Ох, шта ја могу? (Зловољно): Ја, Циганка! У Бању, у село, тамо је моје!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Шта је? — зловољно промрси учитељ и не гледајући је. — Хоћу да добијем батине. Учитељ се трже, затрепта и не вјерујући да је добро чуо,
Од бјегунаца опет ни трага. Нашао је само стару вршку за риболов, рад Лазара Мачка, и зловољно повирио у њу. — Пуна је лишћа, одавна нијесу ловили. Значи — не долазе овамо.
— Богами јесмо! — живну Јованче. — Чак и наша мирна Луња. — Ех, опет женско! — зловољно смрси Стриц. — Баш ми је оно за неки бој. —А ко је јесенас јуришао на дјед-Алексине љестве кад си ти бјежао уз букву?
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
И Зона пође зловољно кући. Осврте се још једном и виде како Мане и Калина пођоше и упутише се заједно, и чу како се Мане нуди Калини да је
— рече Зона и измаче корак-два. — Остани јоште малко! — рече и приђе један корак. — Е, што искаш? — запита га зловољно и нестрпљиво Зона. — Татко и мајка ти не бегендисују ме, — тој си знајем убаво. За тој те не питујем, веће за друго...
— Јок! — Зашто? — Несмо прилика... — А ти, имаш си прилику? — Имам си... — вели Зона зловољно. — Коју? — Малко ли ги је — вели кокетно и поносито Зона — та да ги пантим... — И Манулаћ? — Кој знаје...
— Погле га! Сал тол’ко... — рече јетко и зловољно Ајша. — Мало ли је? — запита је Мане. — Зар тол’ке паре? — Неје за паре реч!