Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ах! Аристида, Фокиона, Сократа, Милоша опомен’ се. У ланцу беде блажен је серце ком’ Порок, злодејство, на брата бачено Зло нит’ на јави нити у сну Подобно черву не гризе. Памти!